1. Najpre te pozdravljam sa strahom Božijim i molim: budi savršen kao što je Bogu ugodno, kako ne bi bio besplodan trud tvoj i kako bi ga u celini sa radošću Bog primio od tebe. Ukoliko stekne dobit, trgovac se raduje i ni u šta ne smatra sav trud koji je podneo; čovek koji se oženio i koga žena uspokojava i dobro pazi, radostan je u svom srcu i u svemu se oslanja na nju; onaj koji je stupio u vojnu službu, prezreo smrt i dobro se borio za cara, dobija venac i (raduje se) što je imao uspeha. Takva su dela ovoga sveta koji prolazi: oni koji ih čine raduju se kada imaju uspeha. Međutim, šta misliš, kakva će biti radost u duši onoga koji je započeo da služi Bogu, i koji je uspešno okončao svoje delo? Pri njegovom ishodu iz ovog sveta, takvo delo će učiniti da se sa njim raduju anđeli koji će videti da se on oslobodio od vlasti tame. Pošto izađe iz tela, dušu prate anđeli, a u suret joj izlaze i sile tame, želeći da je uhvate i istraže da li u njoj ima nečeg njihovog. I ne bore se tada anđeli za nju, već je njena dela ograđuju kao zidine i čuvaju od njih i njihovog dodira. Kada njena dela odnesu pobedu, anđeli (idu pred njom) i pevaju, sve dok ne predstane Bogu sa radošću. Toga časa ona zaboravlja na sva dela ovog sveta i na sav trud svoj.
2. Upotrebimo svu svoju silu kako bismo se dobro potrudili za ovo kratko vreme, (čuvajući) svoje delo čistim od svakog zla, i kako bismo se spasli od ruku knezova (tame) koji će nas susresti. Jer, oni su zli i nemilostivi. Sve svetsko je prevrtljivo - i trgovina i brak i sve drugo, kao što sam ranije rekao. Brate ljubljeni! Plačimo svom silom pred Bogom. Može biti da će se na nas smilovati Njegova blagost i poslati nam pomoć kako bismo onim što smo dobro učinili pobedili načalnike zlobe koji će nas susresti.
3. Pobrinimo se o sebi krepkim srcem i steknimo čežnju prema Bogu, koja će nas spasti od ruku zlobe kada nam tamo bude izašla u susret. Zavolimo siromahe da bismo se spasli od srebroljublja, kada nam bude izašlo u susret. Zavolimo mir sa svima, sa malima i sa velikima, jer će nas on sačuvati od mržnje kada nam bude izašla u susret. Zavolimo sve kao svoju bratiju, ne zadržavajući ni najmanje neprijateljstvo ni protiv koga, i nikome ne vraćajmo zlo za zlo, što će nas izbaviti od zavisti kada nam bude izašla u susret. Zavolimo smirenoumlje u svemu i pretrpimo reč bližnjega koja nas vređa ili ogovara, jer ćemo se tako sačuvati od gordosti kada nam izađe u susret. Ištimo čast bližnjega i ne dozvolimo da se ona umanjuje u našem shvatanju ako ga ponižavaju, ma ko on bio, jer će nas to sačuvati od klevetanja kada nam bude izašlo u susret. Prezrimo ugodnosti sveta i njegovu počast da bismo se izbavili od zavisti, kada nam bude izašla u susret. Priučimo jezik svoj na poučavanje u pravdi Božijoj i molitvi da bismo se sačuvali od laži kada nam bude izašla u susret. Očistimo srce svoje i telo od pohote da bismo se izbavili od nečistote kada nam bude izašla u susret. Sve ovo pokušava da uhvati dušu koja je izašla iz tela, a vrline joj pomažu, ukoliko ih ima.
4. Ko od mudrih neće hteti da svoju dušu preda na smrt da bi se izbavio od svega ovoga? Prema tome, učinimo po snazi svojoj. Sila Gospoda našega Isusa Hrista je velika i pomoći će našem smirenju. Zna On da je čovek jadna tvar i dao mu je pokajanje sve dok je u telu, do poslednjeg izdisaja. Imaj jednu pomisao - ka Bogu, da bi te sačuvao. Nemoj obraćati pažnju na blaga sveta, niti [misliti] da na njih polažeš nadu, kako bi mogao da se spaseš. Sve što je od ovoga sveta ti ćeš ostaviti i otići. Ono, pak, što učiniš za Boga pruži će ti dobru nadu u čas nevolje.
5. Omrzni svetske reči da bi ti srce ugledalo Boga. Zavoli da se često moliš kako bi se prosvetilo tvoje srce. Nemoj voleti lenjost da ne bi zažalio kad dostigneš u vaskrsenje pravednih. Čuvaj jezik svoj da bi se prosvetilo srce tvoje. Nemoj voleti lenjost i strah Božiji će se useliti u tebe. Daj onome kome je sada potrebno bogatim okom, da se ne bi postideo pred svetima i njihovim dobrim delima. Zamrzi želju za jelima, da ti Amalik ne bi preprečio put. Nemoj žuriti za vreme svojih službi, da te ne bi progutale zveri. Nemoj voleti vino do pijanstva, de se ne bi lišio radosti Božije. Zavoli verne kako bi preko njih stekao milost. Zavoli svete da bi njihova revnost i tebe obuzela.
6. Opominji se Carstva nebeskog da bi te želja za njim malo-pomalo obuzela. Pomišljaj na geenu da bi omrzeo dela njena. Budeći se svakog jutra seti se da ćeš Bogu dati odgovor za svako delo, pa nećeš sagrešiti pred njim i strah Njegov će se useliti u tebe. Pripremaj se da ga susretneš i ispunićeš Njegovu volju. Ispituj svakog dana u čemu nisi ispravan i nećeš biti u teškoći u času smrtne nevolje. Neka njihove [tj. demona] oči vide tvoja dela i neka ih tvoja revnost izjeda. Ispituj svakoga dana samog sebe, tj. koju si strast pobedio, ali ne misli visoko o sebi, budući da [dobro čini] milost i sila Božija. Nemoj sebe smatrati vernim sve do poslednjeg izdisaja. Nemoj umisliti da si dobar, jer sebe ne možeš poveriti neprijateljima svojim. Ne uzdaj se u sebe sve dok si u ovom životu i dok ne prođeš sve vlasti tame.
7. Budi bodar, brate, protiv duha koji na čoveka navodi tugu, zato što su kod njega mnoge zamke kojima hoće da te raslabi. Tuga po Bogu je radostotvorna, jer ti daje da vidiš kako stojiš u volji Božijoj. A govor: "Gde bi da pobegneš? Nema tebi pokajanja!", dolazi od neprijateljske strane [sa namerom] da te podstakne da ostaviš odluku da ubuduće vodiš uzdržljivi život. Tuga po Bogu, međutim, na čoveka ne natovaruje (teret), već mu govori: "Ne boj se! Opet priđi (Bogu). Jer, On zna da je čovek nemoćan i daje mu silu".
8. Imaj rasudljivo srce pri pomislima (koje ti dolaze), pa će oslabiti. One onog ko ih se boji raslabljuju svojom težinom. Onaj ko se boji (neprijateljskih) poduhvata pokazuje da nema vere u Boga.
9. Onaj koji sebe ne računa ni u šta i koji sebe smatra neznatnim pokazuje da ne popušta strastima i da ne tvori volju njihovu, već volju Božiju. Onaj ko želi da svoje mišljenje iskaže pred mnogima, pokazuje da u njemu nema straha Božijeg. Strah Božiji je stražar i pomoćnik duši, koji čuva njeno vladalačko (načelo - tj. um) na delu istrebljenja svih njegovih neprijatelja.
10. Onaj koji ište čast Božiju postaraće se da od sebe odagna nečistotu. Razumno staranje o sebi odseca strasti, jer je napisano: Staranje će naći mudrog čoveka (Pruč.17,12 - Staranje će naći mislenog čoveka, a bezumni razmišljaju o zlu). Bolestan poznaje vrednost zdravlja. Ovenčani prima venac, jer je pobedio careve neprijatelje. Postoje strasti, postoje i vrline. Ako smo lenjivi, očigledno je da smo slični izdajicama. Hrabrost srca jeste pomoć duši posle Boga, kao što je uninije pomoć zlu. Sila onih koji žele da steknu vrline sastoji se u tome da nisu malodušni kada padnu, već da opet preduzimaju staranje (o spasenju). Oruđa vrlina su telesni napori sa razumom. Porod strasti se javlja od nemara. Neosuđivanje bližnjeg jeste stena (tj. ograda) za one koji razumno vode borbu, dok osuđivanje nerazumno ruši tu stenu. Briga o jeziku obelodanjuje delatnog čoveka, a neobuzdanost jezika otkriva da unutra nema vrlina. Milostinja koja se sa razumom vrši rađa prezir (prema bogatstvu) i rukovodi ka ljubavi, a nemilostivost pokazuje da u čoveku nema vrline. Blagost rađa čistotu, a zabavljanje rađa strasti, i ogorčenost rađa gnev. Mrzeti razonodu jeste duševni podvig, a oskudica jeste telesni (podvig). Ljubav prema zabavljanju jeste pad duše, a bezmolvije za razumom njeno ispravljanje. Sitost u snu jeste uznemirenje strasti u telu, a umereno bdenje jeste spasenje srca. Mnogo spavanje deblja srce, a umereno bdenje ga stanjuje. Bolje je spavati u ćutanju sa razumom, nego biti bodar u praznoslovlju. Plač izgoni sve zlo bez uznemiravanja. Čuvanje savesti bližnjega rađa smirenoumlje. Ljudska slava, malo-pomalo, rađa gordost. Ljubav prema širini (prohteva) izgoni poznanje, a uzdržanje stomaka smirava strasti. Proždrljivost u jelu budi ih bez truda. Ukrašavanje tela jeste razaranje duše, a briga o njemu sa strahom Božijim je dobra.
11. Obraćanje pažnje na Sud Božiji rađa strah u duši, a gaženje savesti iz srca čupa vrline. Ljubav prema Bogu proganja nemarnost, a odsustvo straha je pobuđuje. Čuvanje usta i ćutanje sa znanjem podiže um ka Bogu, a pričljivost rađa uninije i pomahnitalost. Povlačenje pred voljom bližnjega pokazuje da um brine o vrlinama, a upornost na svojoj volji pred bližnjim pokazuje neznanje. Poučavanje u strahu (Božijem) dušu čuva od strasti, a izgovaranje svetskih reči je pomračuje, odvajajući je od vrline. Ljubav prema stvarima uznemiruje um i dušu, a odricanje od svega ih obnavlja. Ćutanje koje se upražnjava da bi se sakrile pomisli, pokazuje da se ište svetska čast i sramna slava. Pomisli, pak, odgoni onaj ko ih sa smelošću saopštava svojim ocima.
12. Ono što je kuća koja nema vrata i prozore i u koju slobodno ulaze gmizavci, to je čovek koji se trudi i koji ne čuva svoj trud. Kao što rđa jede gvožđe, tako i čast jede srce čoveka koji joj je naklonjen. Kao što bršljan uništava plod vinograda ako se splete oko loze, tako i taština uništava trud monaha koji joj naginje. Ispred svih vrlina (stoji) smirenoumlje, a ispred svih strasti (stoji) stomakougađanje. Kraj vrlina je ljubav, a kraj strasti samopravdanje. Kao što crv uništava drvo, izjedajući ga, tako i zloba u srcu pomračuje dušu.
13. Pružanje duše pred Bogom rađa trpljenje uvreda bez smućenja, i njene suze su tada bez ičega ljudskog. Neprekorevanje sebe kao posledicu ima nesposobnost da se [ukroti] gnev. Na svetski način vođeni razgovori uznemiruju srce i postiđuju ga na molitvi, budući da ga lišavaju smelosti. Ljubav prema svetskim ugodnostima pomračuje dušu, a prezir prema njima donosi poznanje. Ljubav prema trudu jeste mržnja prema strastima, a lenjost ih porađa bez napora.
14. Nemoj se vezivati za stanovnike grada i tvoja pomisao će bezmolstvovati kod tebe. Nemoj se nadati na svoju silu i pomoć Božija će te pratiti. Ne budi u neprijateljstvu sa čovekom inače neće biti primljena tvoja molitva. Budi miran sa svima da bi imao smelost na molitvi. Čuvaj oči svoje i srce tvoje neće videti zla. Onaj ko na drugu osobu gleda sladostrasno vrši preljubu. Nemoj želeti da slušaš o šteti koju je pretrpeo onaj koji te je uvredio, da ne bi [ispalo] da se svetiš u srcu. Čuvaj svoj sluh da ti preko njega ne bi došla borba. Trudi se u svom rukodelju da bi i siromah (kod tebe) našao hleba. Nerad, naime, jeste smrt i pad duše.
15. Prilježna molitva razrešava zanetost (tj. pristrašće prema bilo čemu), a nemarnost za nju, čak i mala, jeste majka zaborava. Onaj ko očekuje blisku smrt, ne greši mnogo, a ko je očekuje kroz mnoge godine, zapliće se u mnoge grehe. Put onoga koji se sprema da da odgovor Bogu za sva dela svoja, sam Bog čisti od svakog greha, a onaj koji je nemaran i koji govori: "Jednom ću stići tamo", jeste sused lukavih. Pre nego što kreneš na bilo koje delo, svakog dana se seti gde si i gde ćeš poći po izlasku iz tela, i ni jedan dan neka ti ne prođe bez brige za dušu. Pomišljaj na čast koju su primili sveti i želja da im podražavaš će te, malopomalo, povući (za njihovim tragom). Pomišljaj i o sramoti koju su iskusili grešnici, pa ćeš se uvek čuvati od zla.
16. Uvek sledi savete otaca svojih, pa ćeš sve vreme svog života provesti u spokojstvu. Pazi na sebe i nemoj prezirati pomisao koja te pritiska zbog toga što se tvoj brat žali na tebe, već (pođi) i pokloni se bratu sa molećivim glasom, (te ne odstupaj) sve dok ga ne ubediš (da se izmirite). Pazi da ne budeš surov prema bratu, (sećajući se) da nas neprijatelj [sve] pritišće. Živeći sa bratijom, nemoj naređivati da bilo šta urade sami, već se potrudi zajedno sa njima, da ne bi izgubio svoju nagradu. Demonima koji te budu smućivali u vezi sa hranom, odećom ili velikim siromaštvom, navodeći ti da te zbog toga vređaju, nemoj ništa odgovarati, već se predaj Bogu iz sveg srca svog i On će te uspokojiti. Pazi da ne prenebregavaš svoje (molitvene) službe, budući da ti one duši donose prosvećenje.
17. Nemoj se hvaliti ako si učinio nešto dobro (kao što, sa druge strane, ne treba ni da se preko mere ožalosti tvoje srce ako si počinio mnoga zla, već stani ispred srca i ne dozvoljavaj mu da se ubuduće slaže sa time), pa ćeš se, ako si mudar, sačuvati od gordosti. Ako trpiš napade od bluda, drži svoje telo neprestano u zlopaćenju sa smirenjem pred Bogom, ne dajući srcu svome da se uveri da su mu oprošteni gresi - pa ćeš se uspokojiti. Ako počne da te pritišće zavist, seti se da smo svi mi udovi Hristovi, te da je čast i sramota našeg bližnjeg ujedno i naša (čast i sramota) - pa ćeš se uspokojiti. Ako je na tebe podiglo rat stomakougađanje putem želje za jelima, seti se njihovog smrada - pa ćeš se uspokojiti. Ako te uznemirava želja da osudiš brata svoga, opomeni se da će se on ožalostiti ako sazna, i da će te biti sramota da se posle toga sretneš sa njim - pa ćeš se uspokojiti. Ako počne da te savlađuje gordost, seti se da ona uništava čitav tvoj trud, te da nema pokajanja onima koji se slože sa njom - pa ćeš se uspokojiti. Ako tvoje srce napada želja da poniziš bližnjega, seti se da će te Bog zbog toga predati u ruke neprijatelja tvojih - pa ćeš se uspokojiti. Ako telesna krasota privlači tvoje srce, seti se njenog smrada - pa ćeš se uspokojiti. Ako je ženska slast za tebe nešto najslađe, seti se gde su otišle (žene) koje su umrle - pa ćeš se uspokojiti.
18. Sabirajući i promišljajući sve takvo, rasuđivanje uništava (borbu). Međutim, ti nećeš moći dostignuti rasuđivanje ukoliko se u početku ne poslužiš bezmolvijem. Bezmolvije rađa podvižništvo; podvižništvo rađa plač; plač rađa strah Božiji; strah rađa smirenje; smirenje rađa prozrenje; prozrenje rađa ljubav; ljubav dušu čini bezbolnom i bestrasnom. Tada čovek shvata koliko je daleko od Boga.
19. Posle svega ovoga, onaj ko želi da dostigne sve ove svehvalne vrline treba da je bezbrižan u odnosu na svakog čoveka i da se priprema za smrt. Tada će na svakoj svojoj molitvi početi da razumeva šta ga udaljava od Boga. Zbog toga će omrzeti život (koji ga udaljava od Boga) i početi da ga potire. Stoga će blagost Božija ubrzo da mu daruje (navedene vrline).
20. Znaj da čovek koji nepažljivo jede i pije i koji voli bilo šta od ovoga sveta neće doći do vrlina, već sebe vara. Molim svakoga čoveka koji želi da prinese pokajanje Bogu da se čuva od velike količine vina, zato što ono obnavlja strasti i iz duše izgoni strah Božiji. Naprotiv, svim silama se postaraj da umoliš Boga da ti pošalje strah Svoj kako bi on, uz pomoć tvoje silne želje za bogoopštenjem, iz tebe istrebio sve strasti koje se bore protiv tvoje jadne duše, i koje hoće da je odvoje od Boga, načinivši je svojim nasleđem. Na to i neprijatelji upotrebljavaju svako usrđe, boreći se protiv čoveka.
21. Prema tome, ne obraćaj pažnju, brate, na pokoj (od strasti) sve dok si u ovom telu, niti veruj sebi ako uvidiš da si privremeno miran od strasti. Jer, one se ponekad utišavaju na [određeno] vreme sa lukavim očekivanjem da će čovek raspustiti svoje srce, držeći da se sasvim izbavio od njih. Tada će one iznenadno skočiti na bednu dušu i uloviti je kao kakvu ptičicu. I ako se pokažu snažnijom od nje u svakom grehu, ponižavaće je bez milosti, podvrgavajući je gresima koji su strašniji od ranijih, za koje je ona već molila oproštaj.
22. Stojmo u strahu Božijem i čuvajmo ga, vršeći dela svoja i čuvajući sve vrline koje sprečavaju zlobu neprijateljsku. Napori i znoj ovog kratkog vremena ne samo da nas čuvaju od svakog zla, već duši pripremaju vence i pre njenog izlaska iz tela.
23. Znajući za veliku nemilostivost naših neprijatelja i žaleći rod ljudski, naš Sveti Učitelj, Gospod Isus je sa krepošću srca zapovedio: "Buduti spremni svakog časa zato što ne znate u koji čas će doći lopov. [Pazite] da ne dođe iznenada i da vas ne zatekne da spavate" (Mt.24,43-44). I drugi put učeći Svoje, On je zapovedio: Pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života, i da Dan onaj ne naiđe na vas iznenada (Lk.21,34). Znajući da nas lukavi (duhovi) u velikoj meri prevazilaze i pokazujući Svojima da je moć (suprotstavljanja njima) Njegovo delo, zbog čega nemaju čega da se plaše, On im je rekao: Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove (Mt.10,16). Pri tome im je zapovedio da sa sobom ne uzimaju ništa za put (Lk.9,3). Jer, vuci ih nisu mogli progutati stoga što oni nisu imali ništa što im pripada. Kada su se vratili zdravi ispunivši zapovest, On se obradovao sa njima i zablagodario Bogu i Ocu za njih. Krepeći njihova srca, On je rekao: Videh satanu gde pada s neba kao munja. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vražiju, i ništa vam neće nauditi (Lk.10, 18-19). Prema tome, On ih je slao [ukazujući im] na bojazan i opreznost. Međutim, kad su ispunili zapovest, On im je dao vlast sa silom.
24. Te reči se ne odnose samo na njih, već i na sve koji ispunjavaju zapovesti. Zavolevši ih savršenom ljubavlju, On im je rekao:Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vašega da vam dade Carstvo. Prodajte što imate i dajte milostinju; načinite sebi kese koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se neće isprazniti (Lk.12,32-33). Pošto su ispunili i tu reč, On im je rekao: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam(Jn.14,27). Uveravajući ih u to, On je rekao: Ako me neko ljubi, reč moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn. 14,23). Hrabreći ih da se ne boje sveta, On im je rekao: U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet(Jn.16,33). Krepeći ih da ne padaju duhom u nevoljama, i ulivajući radost u srca njihova, On je rekao: A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u iskušenjima mojim. I ja vama zaveštavam Carstvo, kao što Otac moj meni zavešta. Da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome(Lk.22,28-30).
25. On to nije rekao svima već onima koji su ga sačekali u iskušenjima. Međutim, ko su ti koji su sačekali Isusa u iskušenjima, ako ne oni koji se suprotstavljaju protivprirodnim (strastima) sve dok ih ne odseku? On im je to rekao idući na Krst. Zbog toga, onaj koji želi da jede i pije za Njegovom trpezom, neka zajedno sam Njim pođe na taj Krst. Jer, Krst Hristov jeste obuzdavanje svake strasti, sve dok se sve ne odseku. Odsekavši ih, apostol se usudio da kaže: Sa Hristom se razapeh. A živim - ne više ja, nego živi u meni Hristos(Gal.2,19-20). U onima, dakle, koji su istrebili strasti živi Hristos. Učeći svoja čeda, isti apostol je rekao: A koji su Hristovi, razapeše telo sa strastima i željama (Gal.5,24). Pišući svome čedu Timoteju, onje takođe govorio: Ako s Njim umresmo, s Njim ćemo i živeti. Ako trpimo, s Njim ćemo i carevati; ako li se odreknemo, i On će se nas odreći (2.Tim.2,11).
26. Ko su ti koji Njega odbacuju, ako ne oni koji čine svoju telesnu volju i time sramote sveto krštenje? U ime Njegovo nama se daje oproštaj grehova. Međutim, neprijatelj nas iz zavisti opet porobljuje kroz greh. Znajući od početka da je zloba njegova velika, Gospod naš Isus Hristos nam je ostavio pokajanje do poslednjeg izdisaja. Kad ne bi bilo pokajanja, teško da bi se bilo ko spasao. Znajući da ima onih koji greše i posle krštenja, i apostol je rekao: Kradljivac neka više ne krade (Ef.4,28).
27. Prema tome, imajući na sebi pečat svetog krštenja, postarajmo se da ostavimo grehe svoje, kako bismo obreli milost u onaj dan. Jer, približio se i dolazi Gospod, sedeći na prestolu slave Svoje. Pred Njim će se sabrati sva plemena. Tada će se svako pokazati po sopstvenom svetilniku koji će držati u ruci. Onome koji ne bude imao jeleja, svetilnik će se ugasiti. On će biti vrgnut u tamu. Onaj, pak, čiji svetilnik bude svetleo, zajedno sa Gospodom će ući u Carstvo.
28. Postarajmo se, ljubljeni, da svoje sasude napunimo jelejem još dok smo u telu, kako bi naš svetilnik svetleo i mi ušli u Carstvo Gospodnje. Sasud jeste pokajanje; jelej koji se nalazi u njemu jeste dejstvenost svih vrlina; svetilnik koji svetli jeste sveta duša. Prema tome, duša koja se delima učini svetlom može ući u Carstvo zajedno sa Gospodom, dok ona koja je pomračena sopstvenom zlobom odlazi u tamu.
29. Podvizavajte se, bratijo, jer je naše vreme blizu. Blažen je onaj ko brine o ovome. Plod je sazreo i vreme žetve je stiglo. Blažen je onaj ko je sačuvao plod svoj zato što će ga anđeli sabrati u večnu žitnicu. Teško onima koji [su prineli] plevu, jer će naslediti oganj.
30. Nasleđe ovoga sveta jeste srebro i zlato, kuće i odela. Oni nas samo u grehe uvode. Mi ih, pak, odlazeći odavde, ostavljamo. A Božije nasleđe je bezmerno. Njega ni oko nije videlo, ni uho čulo, niti je na srce čoveku došlo. I to je darovao Gospod onima koji ga slušaju za ovo kratko vreme, Ono se stiče za hleb, vodu i odeću koje dajemo ništima; za čovekoljublje i čistotu tela; za izbegavanje da se bližnjemu čini zlo; za nezlobivo srce i za ispunjavanje ostalih zapovesti.
31. Oni koji ovo ispunjavaju i u ovom veku imaju pokoj, koristeći se poštovanjem od ljudi, i kada izađu iz tela nasleđuju večnu radost. A lica onih koji tvore volju svoju u gresima i ne kaju se, već u slastoljubivim zabavama i samovaranju zadovoljavaju svoje rđave prohteve, [koji upražnjavaju] pričljivost i brbljivost, prepiranje i svadljivost, nemilostivost prema bednima i nemarnost prema Sudu Božijem, i druge grehe - u ovom veku će biti ispunjeni sramotom i ljudi će ih prezirati, a kada izađu iz tela, sram i stid će ih pratiti u geenu.
32. Moćan je Bog da nas udostoji da uspemo u delima Njegovim i da se sačuvamo od svakog lukavog dela, kako bismo mogli da se spasemo u godini iskušenja koja će doći na sav svet. Jer, ne kasni Gospod naš Isus Hristos, već će doći zajedno sa nagradom. Nečastive će poslati u oganj večni, a Svojima će dati nagradu. I oni će zajedno sa Njim ući u Carstvo Njegovo i uspokojiti se u Njemu u vekove vekova. Amin.
