КРСНА СЛАВА

КРСНА СЛАВА, најкарактеристичнија особина духовног и породичног живота Срба, праћена и проучавана свестрано; највише са етнолошке стране, а неупоредиво мање са гледишта историје Хришћанства; појава тако и толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације; породични празник породице који се преноси са колена на колено; прослављање светитеља на чији дан су у давна времена, преци примили Хришћанство крштењем. Крсна слава или Крсно име је српски, народно-црквени обичај и после Божића, најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног Православног светитеља. Слава је искључиво српски обичај, јер и кад је празнују припадници других народа - славе је као српски и Православни обичај.
Порекло славе и историјат

Постоје углавном два правца у испитивању њених корена: по једном, она је паганског порекла - словенског или грчког, а по другоме, она има Црквено утемељење и формира се, углавном у данашњем облику, у време духовних реформи у младој Жичкој, односно Пећкој Архиепископији, које је предузео и извео њен први Архиепископ - Свети Сава (XII век). По првом схватању, она је митолошког порекла и представља хришћанску адаптацију култа митског претка или кућног бога, а по другом, она је потпуно црквеног и библијског порекла, и типично црквеног значења и намене. Да је она митска по своме значењу и намени, она би била у потпуности окренута димензији прошлости и подземљу, подсвести и сл. - а она није таква, него представља типично верски узлет и молитвени разговор са одређеним светитељима, Анђелима и Богом. Када се у молитвама спомињу преци, њихов помен је типично молитвено присећање (саспомен, заједнички помен). То молитвено присећање предака је дужност Хришћана из најранијих времена, а не неко митско обраћање. Извесни елементи крсне славе, само су одраз свеукупности коју она има у виду и укључује у себе, и јасан показатељ који адекватно илуструје основну догму хришћанског натприродног откривења: да је Хришћанство вера искупљења. Зато све акте Крсне славе треба схватити као дело искупљења и као изображени и осмишљени природни основ који у вери натприродног Божијег откривења има своје право значење и праве перспективе - према натприроди и есхатону.

У науци је сачуван први податак ο овом празнику из подручја Охридске Архиепископије из 1018. године, са територије данашње Албаније, али међу Словенима; међутим, није јасно да ли је то била свечаност ускопородична, каква је данас у нас слава, или локални празник села - града, храма - цркве у месту. Када би једна породица примила Хришћанство, домаћин као њен најугледнији члан узимао би име светитеља на чији дан се крстио, славио тај дан, а онда његова породица настављала, држећи тог светитеља као свог породичног заштитника. Једном примљена слава не мења се, него се наслеђује; ако дође до њене промене, онда за то треба да буде велики разлог и јак мотив. У том случају стара слава куће се не предаје забораву, него се држи као споредна; у народу се различито именује: мала слава, прислава, прислужница, прислужбица, прислужба, преслава, породична заветина. Смисао славе је у упућености Богу, чија благодат освећује и богати све непропадљивим богатством: дом, укућане, госте. Поред Срба, славу данас имају и неки од суседних народа: Хрвати, посебно на острвима и у Приморју, и држе је као остатак своје "старе вире" (вере) - свакако Православне, па неки Албанци мухамеданци - што јасно указује на њихово и српско и Православно порекло; затим многи Румуни међу које је дошао велики број Срба и асимиловао се, уложивши свој духовни и културни прилог у њихову укупну културу.

Поједине породице имају за своје патроне Србе светитеље. Реч је о породицама које су мењале славу или су касније примиле Хришћанство, а постоји могућност замене према имену или датуму празновања: краља Стефана Дечанског славе, рецимо, уместо мученика Мине, јер им је спомен истога дана; или Св. Алимпија Столпника уместо Св. Георгија, јер је тога дана спомен освећења капеле Св. Георгија у Св. Софији Кијевској.

Славски обред

Садржину славског обреда у најбитнијем смислу представља молитва за освећење славског колача, жита и вина. То су дарови који представљају бескрвну жртву, спремљену:

У славу Бога,
У част Светога (његово име),
За покој душа преминулих чланова те породице (или заједнице, организације, итд.),
За здравље и напредак ових који су славу припремили.
Кроз та четири елемента, види се сажета слика Цркве као заједнице: Бога, светих, преминулих и живих. Обред је исти, па било да је у питању слава породична, школска, болничка, храмовна, сеоска, градска... После освећења пева се тропар славе, јектенија са наглашеним мољењем за добробит и здравље, благосиљање хлеба и вина, резање колача крстообразно по доњој кори и преливање вином по линијама куда је колач пререзан. Ово је пренето из проскомидије Великог четвртка, кад се спрема Причешће за болесне за целу годину. После тога се пева тропар мученицима и Апостолима и призивање пророка Исаије да се радује због Богородичиног зачећа Емануила. Врхунац обреда представља свечано ломљење хлеба и његово дизање увис у славу Бога, и у част светитеља који се тог дана празнује.

Овај обред представља за српску Православну породицу чин њеног уцрквљења, усељењем Цркве и Божијег благослова у њу и дом у коме живе. Сачувано је у неколико рукописних и штампаних издања овог обреда из разних времена који показују непромењеност те традиције, али се понегде одступало обликом, све док Митрополит Михаило није коначно дао данашњи облик обреду (1862). Све варијанте су у основи исте, али се разликују у појединостима и детаљима. Слава је, значи, наше молитвено обраћање светитељу заштитнику породице, за посредовање у молитви - Богу, а не парастос светитељу.

Сам обред се обавља над столом, свештеник а и приутни окренути према истоку. Свештеник окади славску икону, колач, жито, вино и све присутне, отпева тропар и кондак светитељу који се слави, и очита молитву. Затим узима у леву руку колач, и држећи га поред кољива, благосиља обоје десном руком говорећи: "Господе Исусе Христе Боже наш, благослови овај хлеб и ово вино Духом Твојим Светим, сада и увек и у векове векова, Амин." Потом подиже обема рукама колач и говори: "Во славу и чест Светога (име) приносим ти сја Господи, јегоже молитвами прими всештедре жертву сију в' пренебесниј твој жертвеник." После те молитве, окреће колач на наличје и реже доњу кору у облику крста. Затим се тај рез прелива вином три пута, уз спомињање Свете Тројице. Потом се окреће ка домаћину и заједно окрећу колач подржавајући га одоздо, певајући: "Свјати мученици..", "Слава Тебје Христе Боже..", и "Исаије ликуј.." По завршетку, заједно ломе колач, свештеник узима обе половине, састави их да се наслоне доње коре, целива га и пружа домаћину и осталим укућанима на целив говорећи: "Христос је међу нама." Сви одговарају: "И јесте и биће."

Славски тропари

Тропар, глас 7. Свети мученици, пошто сте храбро страдали и увенчали се венцима славе, молите се Господу да се смилује на душе наше.

Тропар, глас 7. Слава Теби, Христе Боже, Апостола похвало, мученика радовање, чија је проповед Тројица Једносушна.

Тропар, глас 5. Исаије, ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо пресвету Дјеву.

Црквенословенски

Тропар, глас 7. Свјати мученици иже добрје страдалчествоваше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим.

Тропар, глас 7. Слава Тебје Христе Боже, Апостолов похвало, мучеников радованије, ихже проповјед, Тројица Јединосушчнаја.

Тропар, глас 5. Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека, Восток имја Јему: Јегоже величајушче, Дјеву ублажајем.

Породични карактер славе

Крсна слава код Срба је постала - после Божића - главна свечаност у породици. То је заједничка свечаност породице као заједнице, а не индивидуална свечаност појединог њеног члана. Српска Православна породица у свечаности славе показује се еминентно Православном. Она врши памјат/спомен (грч: μνήμι) своме светитељу заштитнику. Зато у укупном животу народа нема појаве која је тако снажно деловала и тако свеукупно држала у јединству породицу, као што је то Крсна слава - породични празник по превасходству. Њено свеобухватно схватање, добро натопљено саборношћу, код Срба је тако обухватан и укорењен да је потиснуо све индивидуалне прославе, пре свега имендане, а и рођендане, који код Православних Срба никад нису ухватили корене. Ова светковина позната је код Православних Срба у разним временима, почев од најранијих дана и под различитим називима; најчешће кориштени називи су: свети, свето, светац, светога (дан), сведен (добијено сажимањем све и ден), сечеме леб, ломиме леб, дизање славе, кришколач, свечарство, празник, спомен, Крсна слава.

Овај последњи у низу назива, под којим је овај празник данас најпознатији, најмлађи је: настао је у западним крајевима обновљене Пећке Патријаршије (1557. године и касније). Кроз свој назив, он указује на постанак славе код Срба: по једној, то је празник кад је породица или племе примило свето крштење, а по другој, то је свети над чијом је иконом свештеник служио службу када би долазио у одређено племе које се окретало Хришћанству и постепено му прилазило. Постоје индиције да се реч "крсна" у називу, не односи на крст (грч: σταυρός), нити на крштење (грч: βαπτίζω), него на Христа, тј. охристовљење и уцрковљење породице: Χριστός - христити, охристити; мисли се на облачење у Христа (Га 3,27; Рм 6,3) - смисао крштења; калемљење лозе на чокот и њено срастање с њим (Јн 14,4-5).

Преношење славе, наслеђивање и друга правила

Слава се код Срба, по народној традицији, наслеђује али се не дели. Док је отац жив, син или синови не преузимају славу већ је славе са оцем. Преузимање славе за живота оца значи да се породица и формално поделила. Ако отац није у снази, син преузима све обавезе око славе али је отац домаћин славе. Кад отац умре, онда синови преузимају славу. Ако има више браће, могу се договорити да славу преузме само један или је преузимају сви. Прве године по смрти оца слава се држи у породичном кругу, без гостију и великог весеља. Уколико синови нису у могућности да долазе на славу код оца, услед удаљености или других разлога, чим заснују сопствено домаћинство, могу почети сами да славе.

Када син заснује своје домаћинство и одлучи да слави славу, долази код оца на славу, где му отац из своје руке предаје четвртину славског колача. Ту се поздраве по српском обичају, троструким пољупцем, честитају један другом славу, и отац благослови сина и његову породицу, да дуго у здрављу и весељу славе Крсну славу. Син добијени део славског колача односи кући, где га подели са својом породицом, и следеће године редовно слави своју Крсну славу. Овај чин преношења славе није услов да би се са слављењем славе почело. Уколико из оправданих разлога не може да се изведе, синови могу да почну са слављењем и без формалног преношења славе.

Слава се преноси искључиво по мушкој линији наслеђивања. Уколико зет долази у кућу младе (домазет, призетко, уљез) он прима Крсну славу од младиног оца. Једном започето слављење се не прекида. По упокојењу домаћина, домаћица може да настави да слави славу.

Припрема за славу

На неколико дана пред славу, у дому у коме се слави, почињу припреме како би се слава што свечаније и достојније дочекала. Кућа се распрема, чисти и сређује. Пошто се гости на славу позивају само први пут, добро је сваког посебно подсетити на долазећи празник. Богатство трпезе и разноликост јела која се припремају за славу, треба да су примерени материјалним могућностима домаћина. Задуживање како би се показали пред гостима богатом трпезом није у духу Православља.

Освећење водице

У време пред славу свештеник освећује водицу у домовима који славе. За освећење водице треба припремити:

чинију са водом,
мало босиљка,
мању свећу,
кадионицу са жаром,
тамјан,
списак са именима укућана.
Све се то постави на сто у соби где је славска икона,постављена на источном зиду просторије. Пожељно је да на обреду освећења водице буду присутни сви укућани. Зато свештеник обично унапред заказује долазак. У току обреда освећења водице, свештеник ће обићи све просторије куће, и попрскати их са већ освећеном водицом.



Освећење колача и жита у цркви

Икона

Сваки Православни дом треба да има икону своје Крсне славе. Икона се поставља у најсвечанијој просторији, трпезарији или дневној соби, и то увек на источном зиду. Пожељно је да поред иконе кућног светитеља стоји икона Исуса Христа и икона Пресвете Богородице. Славска икона треба да је ионописана по правилима Православља, и да је освештана у неком од храмова. Треба избегавати употребу икона осликаних у барокном стилу, јер оне нису у духу Православља.

Свећњак

Чирак или свећњак са једним краком (или више кракова) у који се углављује свећа. Обично се прави од неког тешког метала, туча, бакра, месинга или, у богатијој варијанти, од сребра. Важно је да има стабилно постоље и да се свећа добро углави да се не би преврнула. Уместо свећњака, може се употребити и теглица напуњена сировом пшеницом, у коју се онда забоде славска свећа.

Свећа

За славу се купује већа свећа, обавезно од чистог воска, и ставља се у свећњак. Славску свећу пали домаћин, уз присуство укућана и најближих пријатеља. Домаћин се прекрсти, спомене у молитви Бога и име своје Крсне славе, целива свећу и пали је шибицом. То се ради непосредно пре резања колача, ако свештеник долази да то обави у дому. У случају да је славски колач резан у цркви, домаћин пали свећу, по повратку кући. Свећа гори целог дана, а гаси се кад догори толико да не постоји опасност да ће пламен да оштети свећњак, или да запали нешто у близини. Може се гасити на више начина; домаћин се прекрсти, узме мало средине из славског колача и угаси је; домаћин се прекрсти и узме кафену кашичицу вина и лагано сипа уз фитиљ свеће. Свећа која није догорела до краја, пали се другог и трећег дана славе.

Славски колач

Славски колач је, као и просфора, квасни хлеб, и по правилу, замеси се освећеном водицом. Треба га умесити дан пре славе. Колач се носи код свог пароха, у храм коме свечар припада. Носи га, по правилу, домаћин сам или са неким од деце. У случају да је домаћин спречен, колач може однети било ко од чланова породице. Колач се носи рано ујутру, пре почетка Свете Литургије. Осим колача, носи се још чинија са житом, мала свећа, флаша црног вина и списак са именима укућана. По договору, ако је свештеник у могућности, колач се може резати и у свечаревом дому. У неким крајевима се поред колача меси и хлеб у облику крста - крстак. У Нишу и Куманову се тај хлеб назива Света пресвета.

Колач је типична хлебна бескрвна жртва Богу, која се приноси у знак захвалности. Сам колач символише Исуса Христа који је хлеб живота. Након обреда освећења и сечења, колач се исече на кришке и прво се послужи домаћин и домаћица, а после и сви укућани и гости. Сасвим је погрешно колач оставити по страни да остане непоједен.

Жито (кољиво)

Уочи славе припрема се славско жито које се назива још и кољиво. Оно се освећује заједно са славским колачем, при чему га свештеник крснообразно прелије вином. Пред почетак обреда освећења, у средину жита се забада мала танка свећа, која се упали и гори током целог трајања обреда. По завршетку, свећица се угаси и извади. По повратку кући, када се упали главна славска свећа, онда се најпре домаћин прекрсти и послужи житом, а затим и остали укућани. Сваки гост који дође на славу најпре се служи житом.

По учењу Цркве, славско жито се спрема за све славе. У народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан и Илиндан, јер кажу да су то "живи свеци". Истина је да не постоје "мртви свеци". Сви светитељи су живи, јер у Богу нико не може бити мртав, пошто је Бог - Бог живих а не мртвих. Поред тога, славско жито има значење библијског символа васкрсења и Православну веру у опште васкрсење и вечни живот (Јн 12,24; 1 Кор 15,36); исто значење има и жито које се употребљава на парастосу, али молитва за његово освећење је другог садржаја и намена му је друга. Жито се, дакле, Невезано за светитеља, спрема за све Крсне славе, без изнимке и разлике. Нажалост, многи и поред упозорења Цркве на погрешну праксу неспремања жита, и даље настављају по своме, јер су "тако радили и њихови очеви".

Сама реч "кољиво" нема никакве везе са речима "клати" и "клање", него потиче од грчке речи κόλλυβον (коливон), што значи "зрно".

Вино

Вино је један од основних символа у Хришћанству, и увек символише Крв Исуса Христа, невину Крв проливену за наше спасење. У обреду освећења, славски колач и жито се преливају вином, које треба да буде црно вино, без икаквих примеса и доброг квалитета. Приликом резања колача и преливања вином, обично се говори: "Колач ломили, Бога молили, колач преливали вином, дом се преливао миром, животом, здрављем и сваким добром, амин Боже дај." Уколико домаћин иде у цркву на резање колача, треба да понесе пригодни отварач за вино. Флаша се отвара пре почетка обреда, и затвара по завршетку. Сасвим је уобичајено да свештеник употреби вино за преливање славских колача и жита оних свечара који су заборавили да понесу своје.

Спремање славског колача

Потребно је:

1 килограм брашна
пола литре млека
четири цела јајета
20 грама квасца
1 супена кашика шећера
1 супена кашика соли
Од наведеног материјала се замеси тесто, а буде хомогено и једнолико. Тако добро умешено тесто остави се на топлом да нарасте. Кад је нарасло, узму се три четвртине теста, направи се од њега округла лопта и стави на дно уљем подмазане посуде за печење. Од преостале количине теста направи се пет мањих лопти (просфора). Четири се ставе са стране у облику крста, а пета на средину већег теста. Мање просфоре се украсе хришћанским словима (Ис-Хс-Ни-Ка) и симболима, а читав се колач премаже жуманцетом од једног јајета. Пече се у умерено загрејаној пећници...



Традиционални украси

За посну славу, славски колач се прави на исти начин, само без јаја и млека.

Детаљнија упуства за припрему

Прво се замеси квасац. Ако је квасац пивски, замеси се рано ујутру, тако што се у један мањи суд издроби око 30 грама пивског квасца, налије се млаким млеком, разбију се грудвице и дода соли и брашна, да се може направити ретко тесто. Суд са квасцем ставља се на не сувише топло место, Док квасац кисне, просеје се килограм и по брашна, стави се у суд за мешење и добро загреје поред шпорета. У други суд се ставе 4 жуманца, 1 кашика шећера, 1 кашика соли, парче масти, ускисли квасац, па се све заједно добро измеша, наструже се кора од лимуна, додаје се помало загрејано брашно, па се тесто меси уз доливање млаког млека, док се не добро не замеси. Када тесто почне да се одваја од суда и по њему почну да искачу клобуци значи да је довољно рађено. Да би тесто било још боље, може се за време мешења додавати по мало растопљене масти тако што се на шпорету растопи 100 грама масти па се за време мешења додаје по мало у тесто, а при том се квасе и руке па се тако масним рукама наставља мешење. Ако се тесто овако меси, онда ће колач бити много сочнији и укуснији. Затим се тесто покрије чистим столњаком, и остави на топлом месту, поред шпорета да нарасте. Тесто је готово кад напуни суд. Изручи се на даску за мешење и прави се славски колач.

Изглед самог колача зависи од умешности домаћице. Колач се прави у облику округлог хлеба. Оно што је важно је да колач буде прекрштен, тј. да има шару у облику крста и да буде опточен венцем од уплетених плетеница који се нарежу малим ножем. Украс самог колача не може се правити од киселог теста, па треба замесити посно тесто без јаја и млека, па се таквим тестом праве украси по колачу. Од теста се прави све оно што се жели у кући: птице, које представљају здравље и весеље; грозд да би виноград добро родио; буренце да би у кући свега било у изобиљу, а најважнији је украс поскурица (печат) са знаком Ис-Хс-Ни-Ка. Сваки украс на колачу има своје место и значење. Цео колач се премаже жуманцетом, а украс се оставља белим. Колач се ставља у пећницу и пажљиво пече. Добро испечен колач извади се из пећнице и калупа, расхлади и однесе на место.

Колач се меси посан ако крсно име пада у посне дане. Меси се на исти начин као и мрсан, само без млека, јаја и масти.

Спремање жита

Потребно је:

200 грама пшенице
200 грама шећера
200 грама млевених ораха
1 ванилин шећер
мало свеже наструганог орашчића
шећер у праху



Славско жито (кољиво)

Пшеница треба да је најбољег квалитета, и да су зрна цела. Најпре се претреби од свих нечистоћа и добро опере у хладној води. Онда се добро скува, уз повремено мешање и доливање воде. То се ради да се пшеница не би залепила за дно посуде. Затим се стави у ђевђир да се добро оцеди, а потом два пута на воденицу самеље, једном на крупно, а други пут на ситно. У добијену смесу дода се шећер, млевени ораси, ванилин шећер и настругани орашчић. Тад се све добро умеси и остави да преноћи на хладном. Ујутру, на дан славе, поспе се шећером у праху.

Детаљнија упуства за припрему

Мада је спремање жита наизглед једноставно, треба му посветити пуну пажњу. Треба набавити пшеницу што бољег квалитета и крупнијег зрна, најбоље пшеницу белију. Жито се пажљиво отреби, па се на два дана пред славу увече потопи у лонац чисте хладне воде и остави да у тој води преноћи. Неко спрема жито на тај начин што га скуваног меље, а има их који га пре кувања "отуцавају".

Кад домаћица не жели да меље пшеницу већ да је меси, онда је сутрадан, пошто је пшеница престајала потопљена, оцеди од воде. Узме се месингани аван, добро се опере, па се пшеница постепено у аван спушта и тучком отуцава, како би се тврда љуска са ње скинула. После тога се опере из неколико хладних вода, како би се љуска сасвим одстранила. Спусти се у чисг лонац, налије хладном водом да огрезне, и на тихој ватри кува отприлике 2 часа, тј. док вода не постане бела и зрно потпуно мекано.

У случају да домаћица жели да меље пшеницу, није потребно да је отуцава, већ ујутру потопљену пшеницу у истом лонцу стави на шпорет. На овај начин спремана, пшеница ће се много дуже кувати. За време кувања избегавати доливање воде, сем кад је нужно, и, нарочито, мешање. Пшеница лако загори и зато је треба кувати на тихој ватри. Кувану пшеницу скинути са шпорета, ставити у ђевђир (цедиљку) и под чесмом испирати све док не нестане беле скраме са ње, а зрневље не постане чисто и што беље. Пшеницу треба пустити да добро откапље од воде. Већи сто застрти чистим столњаком па по њему распоредити пшеницу тако да не дође зрно преко зрна. Преко тога ставити други сув столњак. Оставити пшеницу да преноћи, а сутрадан рано изјутра ставити је одмах у дубљи суд, ако је отуцана и месити, а ако је неотуцана, самлети је на добро опраној машини за месо.

На 200 грама пшенице одмерити 200 грама шећера и 200 грама самлевених ораха. Спремити засебно шећер у праху добро замирисано ванилом, јер ће се то употребити да се направљено жито заспе одозго. Кристал шећер и орахе равномерно додавати у жито и притом га добро месити рукама. Треба узети стаклени тањир, који се нарочито за ову сврху користи па у облику једног великог хлеба спремљено жито на њега ставити. Одозго просути слој самлевених бадема или ораха, а преко тога посути слој замирисаног шећера у праху. При том треба водити рачуна да све то равномерно покрива жито. Најзад, узме се чиста салвета, стави се преко шећера, па се дланом преко салвете шећер добро утапка у жито како не би спао. Уколико се жито украшава, најбоље је употребити обарен и ољуштен бадем којим се направи венац око жита и разни украси одозго. Ивице тањира се пажљиво обришу влажном салветом, а затим сувом. То треба чешће радити и у току служења како би се одржао уредан изглед.

Молитве јутарње

ДВЕ ЈУТАРЊЕ МОЛИТВЕ 

Молитва Господу за опроштај, заступништво и помоћ

У руку Твог превеликог милосрђа, о Боже мој, предајем душу и тело моје, осећања и речи, савете и мисли моје, дела моја и сва кретања моје душе и тела. Мој почетак и крај, веру и живот мој, ток и крај живота мојега, дан и час издисања мог, престављење моје, упокојење душе и тела мога. Ти, о Свемилостиви Боже, чију Благост и Незлобивост не могу да превазиђу ни сви греси света, прими мене, од свих људи најгрешнијег, у руку заштите Твоје и избави од сваког зла, очисти многобројна безакоња моја, подај исправљење злом и окајаном мојему живљењу и избављај ме од будућих тешких грехова, како ничим не бих повредио Твоје човекољубље. Њиме покривај моју немоћ од бесова, страсти и злих људи. Непријатељима видљивим и невидљивим запрети, руководећи ме путем спасења, доведи ме к Теби, пристаништу мојем и завршетку жеља мојих. Дај ми кончину хришћанску, мирну, сачувај ме од духова злобе, и на Страшном Твом Суду, буди милостив рабу Твојем и присаједини ме са десне стране заједно са Твојим благословеним овцама, да заједно с њима славим Тебе, Творца мога, у векове. Амин.

Молитва која се чита на почетку дана за заштиту од ђавола

Теби, Богу и Творцу моме, у Тројици Светој прослављеном Оцу и Сину, и Светом Духу, клањам се и предајем душу и тело моје и молим се: Ти ме благослови, Ти ме помилуј, и од сваког овоземаљског, ђаволског и телесног зла избави. И дај ми да у миру, без греха проживим овај дан, у Славу Твоју, а на спасење душе моје. Амин !

Молитве вечерње

Молитва 1: Богу Оцу, св.Макарија Великог

Боже вечни и царе сваког створења који си ме удостојио да доживим до овога часа, прости ми грехе, које учиних овога дана делом, речју и мишљу. И очисти, Господе, смирену душу моју од сваке прљавштине тела и духа. И дај ми, Господе, да ми сан ове ноћи прође у миру, да бих уставши са скормне постеље, угађао пресветом имену Твом, у све дане живота мога, и победио телесне и бестелесне непријатеље који војују на мене. И избави ме, Господе, од сујетних помисли и рђавих жеља које ме прљају. Јер је Твоје царство, и сила, и слава Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова . Амин.

Молитва 2: Господу Исусу Христу, св.Антиоха

Сведржитељу, речи Очева, једини савршени Исусе Христе, из великог милосрђа Свог никада се не одвајај од мене, слуге Твога, већ свагда у мени обитавај. Исусе, добри пастиру својих оваца, немој ме предати побуни змијиној и немој ме оставити жељи Сатаниној, јер се у мени налази семе трулежи. Стога Господе Боже, обожавани Царе Свети, Исусе Христе, сачувај ме у сну и незалазном светлошћу, Духом Твојим Светим, којим си осветио Своје ученике. Дај, Господе, И мени недостојном слузи Твом спасење Твоје на постељи мојој; просвети ум мој светлошћу знања светог Еванђеља Твог, душу - љубављу Крста Твог, срце - чистотом речи Твоје, тело моје - Твојом бестрасном страшћу, мисао моју - Твојом смерношћу сачувај, и подигни ме у потребно време на Твоје славословље. Јер си свепрослављен са беспочетним Твојим Оцем и с пресветим Духом занавек. Амин.

Молитва 4: св.Макарија Великог

Господе Царе небесни, Утешитељу, Душе истине, обаспи милосрђем и помилуј ме Грешнога слугу Твога, и отпусти ми недостојном и прости све што Ти данас сагреших као човек, чак и не као човек већ и горе од скота: моје грехе хотимичне и нехотимичне, знане и незнане, оне из младости, и оне од науке зле, и оне од непромишљености и мрзовоље. Ако се именом Твојим клех, или га похулих у мисли својој, или кога укорих, или кога оклеветах гневом својим, или ожалостих, или се ради чега разљутих, или слагах, или незгодно спах, или сиромах дође к мени и ја га не погледах, или брата свога ожалостих, или се свадих, или кога осудих, или се надух, или се погордих, или се разгневих, или док стајах на молитви ум се мој косну зла овога света, или на разврат помислих, или се преједох, или се опих, или се лудо смејах, или зло помислих, или видевши туђу лепоту бих њоме рањен у срцу, или говорих што не треба, или се насмејах греху брата свога, - моји су греси безбројни, - или бејах лењ за молитву, или што друго рђаво учиних, не сећам се; јер све то и више од тога учиних. Помилуј ме, Творче, Господару мој мрзовољног и недостојног слугу Твог, и остави ми, и отпусти, и опрости ми, као благ и човекољубив, да с миром легнем, заспим и отпочинем ја блудни, грешни и јадни; и поклонићу се и опеваћу, и прославићу пречасно име Твоје, са Оцем и Јединородним Сином Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва 3: Пресветом Духу

Шта ћу Ти поднети, или чиме ћу Ти узвратити, неизмерно добротворни бесмртни Царе, милосрдни и човекољубиви Господе! јер си мене, који сам лењ за службу Теби и који нисам ништа добро учинио, довео до краја овог минулог дана, устројавајући обраћење и спасење души мојој. Буди милостив мени грешноме и лишеноме сваког доброг дела. Подигни душу моју палу, оскрнављену безмерним гресима, и уклони из мене сваку рђаву помисао овог видљивог живота. Једини Безгрешни, прости моја сагрешења којима Ти згреших овога дана свесно и несвесно, речју и делом и мишљу, и свима својим чулима. Ти Сам штитећи ме, сачувај ме Својом божанском влашћу и неисказаним човекољубљем и силом од сваке противничке напасти. Очисти, Боже, очисти мноштво грехова мојих. Благоизволи, Господе, да ме избавиш од замке ђаволове, и спаси душу моју страсну, и озари ме светлошћу лица Свога када дођеш у слави, и сада учини да заспим невиним сном и без маштања. И сачувај несмућеном мисао слуге Твога, и сву Сатанину делатност одагнај од мене, и просвети духовне очи срца мога, да не заспим на смрт. И пошљи ми Анђела мира, Чувара и наставника душе и тела мога, да ме избави од непријатеља мојих да, уставши с постеље своје, поднесем Теби захвалне молбе. О Господе, услиши мене, вољом и савешћу грешног и убогог, слугу Твог; даруј ми да се, пошто устанем, поучим речима Твојим, и учини да Анђели Твоји отерају далеко од мене ђаволску мрзовољу, да бих благословио Твоје свето име, и прославио и славио пречисту Богородицу Марију коју си нама грешнима дао као заступницу, и прими Њу која се моли за нас, јер знам да подражава Твоје човекољубље и не престаје да се моли. Њеним заступништвом, и знамењем часнога Крста, и ради свих Светитеља Твојих, сачувај убогу душу моју, Исусе Христе Боже наш, јер си свет и свепрослављен занавек. Амин.

Молитва  5.

Господе Боже наш, што сагреших овога дана речју, делом и мишљу, опрости ми као благ и човекољубив. Подари ми миран и тих сан; пошаљи ми свог Анђела Чувара који ме крили и чува од свакога зла. Јер си Ти чувар душа и тела наших, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва 6.

Господе Боже наш, у кога веровасмо, и чије Име изнад свакога имена призивамо, дај нама који одлазимо на спавање одмор души и телу, и сачувај нас од сваког сањарења и тамне сласти; заустави навалу страсти; угаси распаљене прохтеве телесне; дај нам да целомудрено поживимо у делима и речима, да водећи добродетељни живот, не отпаднемо од Твојих обећаних добара, јер си благословен занавек. Амин.

Молитва 7: св.Јована Златоуста

Молитве молебне, по броју двадесет и четири, према дневним и ноћним часовима

Дневне:

Господе, не лиши ме Својих небеских блага! Господе, избави ме вечних мука! Господе, сагреших ли умом или мишљу, речју или делом. опрости ми! Господе, избави ме сваког незнања, и заборавности и малодушности, и окамењене неосетљивости! Господе, избави ме од сваког искушења! Господе, просвети моје срце које помрачи рђава жеља! Господе, ја као човек сагреших, а Ти као милосрдни Бог помилуј ме, видећи немоћ душе моје! Господе, пошаљи ми у помоћ благодат Своју да прославим свето име Твоје! Господе Исусе Христе, запиш ме слугу Твог у књигу живота, и подари ми добар крај! Господе Боже мој, иако ништа добро не учиних пред Тобом, ипак ми дај да по благодати Твојој поставим добар почетак! Господе, окропи срце моје росом благодати Своје! Господе неба и земље, помени мене грешног слугу Твог, гадног и нечистог, у царству Свом! Амин.

Ноћне:

Господе, прими ме у покајању! Господе, не остави ме! Господе, не уведи ме у искушење! Господе, дај ми мисао добру! Господе, дај ми сузе, и сећање на смрт, и умилење! Господе, дај ми помисао за исповедање грехова мојих! Господе, дај ми смерност, целомудреност и послушност! Господе, дај ми трпљење, великодушност и кротост! Господе, засади у мени корен сваког добра - страх Твој у срцу мом! Господе, удостој ме да Те љубим свом душом својом и мишљу, и да у свему творим вољу Твоју! Господе, заклони ме од неких људи, и демона, и страсти, и од сваке друге неприличне ствари! Господе, знаш шта чиниш, како Ти хоћеш, нека буде воља Твоја и у мени грешном, јер си благословен занавек! Амин.

Молитва 8: Господу Исусу Христу

Господе Исусе Христе Сине Божји, ради молитава пречасне Мајке Твоје, и бестелесних Анђела Твојих, и пророка и Претече и Крститеља Твога, и богоречитих Апостола, светлих и добропобедних Мученика, преподобних и богоносних Отаца, и свих Светих, избави ме од садашње напасти ђаволске. О, Господе мој и Творче, Ти који не желиш смрти грешнику него да се обрати и жив буде, дај обраћење и мени бедном и недостојном, отми ме из чељусти погубне змије која је зинула да ме прогута и сведе жива у пакао. О, Господе мој, утехо моја, који си се ради мене кукавног обукао у трошно тело, ишчупај ме из беде и подај утеху души мојој јадној. Усади у срце моје да творим заповести Твоје, и да напустим дела зла и добијем блаженства Твоја, јер се у Тебе уздам, Господе, спаси ме.

Молитва 9: Пресветој Богородици, Петра инока студитскога

Припадајући Пречистој Матери Божјој, ја бедни молим се: Ти знаш, Царице, да ја непрестано грешим и гневим Сина Твог и Бога мог; и ако се много пута кајем, испадам лажљивац пред Богом; и кајем се дршћући, да ме Господ не порази; но убрзо опет то исто чиним. Знајући то, Владичице моја Госпођо Богородице, молим Те да се смилујеш на мене, да ме укрепиш, и да ми даш да чиним оно што је добро. Јер Ти знаш, Владичице моја Богородице, да ја мрзим своја зла дела, и свом мишљу својом волим закон Бога мог. Али не знам, Госпођо Пречиста, зашто оно што мрзим то и волим а оно што је добро обилазим. Не попуштај, Пречиста, вољи мојој да се врши, јер је небогоугодна, него нека буде воља Сина Твог и Бога мог: нека ме Он спасе, и уразуми, и подари ми благодат Светога Духа, да бих од сада престао са чињењем зла, и остало време поживео по заповестима Сина Твог, коме приличи свака слава, част и моћ, са беспочетним Оцем Његовим, и пресветим и благим и животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва 10: Пресветој Богородици

Блага Мајко благога Цара, пречиста и благословена Богородице Марије, милост Сина Твог и Бога нашег излиј на моју страсну душу, и Твојим молитвама упути ме на добра дела, да бих остало време живота свог провео без порока и Тобом рај нашао, Богородице Дјево, једина чиста и благословена.

Молитва 11: св. Анђелу Чувару

Анђеле Христов, Чувару мој свети и покровитељу душе и тела мога, опрости ми све што згреших у данашњи дан, и избави ме од свакога зла непријатељског ми противника, да не бих никаквим грехом разгневио Бога мог, но моли се за мене грешног и недостојног слугу, да ме покажеш достојна доброте и милости Свесвете Тројице, и Матере Господа мога Исуса Христа, и свих Светих! Амин.

Онда кондак Богородици

Теби, Богородице, војвоткињи која се бори за нас, ми, слуге Твоје, узносимо победне захвалне песме, јер смо се избавили од зала. Но и сада, пошто имаш непобедиву моћ, ослободи нас од свих опасности, да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневестна!

затим:

Преславна Приснодево, Мајко Христа Бога, принеси нашу молитву Сину Твом и Богу нашем, да спасе Тобом душе наше.

Сву наду своју полажем на Тебе, Мајко Божија, сачувај ме под окриљем Својим.

Богородице Дјево, не заборави мене грешнога коме треба Твоја помоћ и Твоје заступништво, јер се у Тебе узда душа моја, и помилуј ме.

онда молитва св. Јоаникија

Надање је моје Отац, прибежиште је моје Син, заштита је моја Дух Свети, Тројице Света, слава Ти!

затим:

Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну, и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима. Тебе што Бога Реч непорочно роди, ваистину Богородицу, ми Те величамо.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Господе, помилуј! (трипут); благослови!

и отпуст

Господе Исусе Христе Сине Божји, ради молитава Твоје пречисте Мајке, и преподобних и богоносних Отаца наших, и свих Светих, спаси ме грешнога!

Молитва св. Јована Дамаскина, коју изговарај указујући на своју постељу:

Човекољубиви Господару, неће ли ми ова постеља бити гроб или ћеш душу моју бедну још обасјати даном? Ето, преда мном је гроб; ето, преда мном стоји смрт! Господе, бојим се Твога суда и бескрајних мука, а не престајем чинити зло; Тебе, Господа Бога свог свагда разгневљујем, и пречисту Твоју Матер, и све небеске Силе, и мог светог Анђела Чувара. Знам, Господе, да сам недостојан Твога човекољубља, а достојан сам сваке осуде и муке. Но, Господе, хтео ја или не, спаси ме. Јер ако праведника спасеш, то није ништа нарочито; и ако чистога помилујеш, то није ништа чудновато, јер су достојни Твоје милости. Али, на мени грешном учини чудо милости Своје; у томе покажи чудо човекољубља Свог, да не надвлада моја грешност Твоју неисказану доброту и милосрђе; и како хоћеш уради са мном.

онда са поклоном до земље говори:

Клањам се Теби, Пресвета Тројице, једносушна, животворна и нераздељива: Оче, и Сине, и Свети Душе; верујем у Тебе, и исповедам, славим, благодарим, хвалим, почитујем, и величам Те и молим: помилуј мене непотребног слугу Твог. (трипут)

Клањам се Теби, Пресвста Богородице, Ти си нам својим Рођењем показала Светлост истиниту, царице неба и земље: надо безнадежних, помоћнице немоћних, и заступнице свих грешних; Ти ме закрили и сачувај од свих опасности и невоља душевних и телесних; и молим Ти се, свемоћним молитвама Својим буди ми заступница.

(поклон)

Пресвета Владарко Богородице, прими ово мало мољење и поднеси га Сину Твом и Богу нашем, да Тебе ради спасе и просвети душе наше.

(поклон)

Сви небески чинови: Серафими, Херувими, Престоли, Господства, Силе, Власти, Поглаварства, Арханђели и Анђели, молим вам се и преклињем вас, молите се Богу за мене грешног.

(поклон)

Свети велики Јоване, пророче, претечо и Крститељу Господњи, који си пострадао за Христа и стекао слободу пред Господом, помоли се за мене грешног да се спасем молитвама твојим.

(поклон)

Свети Божји Апостоли, Пророци, Мученици, Светитељи, Постници, Преподобни. Праведни, Пустињаци, Црнорисци, Патријарси, и сви Свети, страдали сте за Христа и стекли слободу пред Господом, молите се за мене грешног да се спасем молитвама вашим.

(поклон)

Свети Јоване Златоусте, са Василијем Великим, Григоријем Богословом  и чудотвор цем Николајем, и са свима светим Свештеноначалницима, помозите ми и помилујте ме вашим молитвама Богу и заузимањем.

(поклон)

Преподобни и богоносни оци наши: Антоније и Теодосије. Јевтимије, Теоктисте, Саво. Онуфрије, Јоване Дамаскине, Симеоне Нови Богослове, и сви преподобни, молите Бога за мене грешног.

(поклон)

Свети српски просветитељи и учитељи: Саво, Симеоне, Арсеније, Максиме, Василије, Петре, и сви светитељи, Испосници, Пустињаци, Исповедници и Мученици земље српске, непрестаним молитвама својим Господу Сладчајшем просветите, научите и спасите мене грешног.

(поклон)

Све свете жене: Мироносице, Мученице, Преподобне и Девственице, достојно Христу послужисте, - молите Бога за мене грешног.

(поклон)

Непобедива и божанска сило чесног и животворног Крста Господњег, не остави ме грешног, него ме силом твојом заштити од сваког душевног и телесног искушења.

(поклон)

Пресвета Владарко Богородице, надо свих хришћана, ми немамо другу наду и поуздање осим Тебе, свечиста Владарко моја Госпођо Богородице, Мајко Христа Бога мог, стога помилуј ме и избави ме од свих зала мојих, и умоли милостивог Сина Свог и Бога мог, да помилује бедну душу моју, да ме избави од вечних мука и удостоји царства Свог.

(поклон)

Свети Анђеле Хранитељу мој, закрили ме крилима доброте Твоје, и одагнај од мене свако лукаво дејство ђаволско, и моли Бога за мене грешног.

(поклон)

и онда говори ово:

Просвети очи моје Христе Боже, да не бих некад заспао на смрт, да не би некад рекао враг мој: учврстих се на њему.

Слава:

Заштитник душе моје буди, Боже, јер ходим усред многих замки; избави ме од њих, и спаси ме, Благи, као човекољубац.

И сада:

Неућутно прослављајмо преславну Божју Мајку која је светија и од светих Анђела, исповедајући је срцем и устима као Богородицу, јер нам је ваистину родила Бога оваплоћеног, и непрестано се моли за душе наше.

Онда целивај крст свој, и прекрсти крстом постељу своју од узглавља до ногу, тако и свих страна, говорећи Молитву часноме Крсту:

Слава Господе Крсту Твоме часноме!

Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од лица Његова они који Га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст Свој часни, за прогнање свакога противника. О пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима Светима занавек! Амин.

онда уместо опроштаја:

Разреши, отпусти, прости, Боже, сагрешења наша вољна и невољна, она - у речи и делу, она - у знању и незнању, она - у дану и у ноћи, она - у уму и у помисли, - све нам прости као благ и човекољубив.

Молитва

Прости, човекољубиви Господе, оне који нас мрзе и вређају. Чини добро онима који добро чине. Браћи и сродницима нашим даруј оно што траже за своје спасење и живот вечни. Болесне посети, и подај им исцељење. Оне на мору руководи. Путницима буди сапутник. Цркву помажи. Подари опроштај грехова онима што нам служе и што нас воле. Помилуј по великој милости Својој оне који захтевају од нас недостојних да се молимо за њих. Помени, Господе, преминуле оце и браћу нашу, и упокој их где сија светлост лица Твога. Сети се, Господе, заробљене браће наше, и избави их од сваке невоље. Сети се, Господе, оних који дарове доносе и добро чине у светим црквама Твојим, и подај им оно што траже за своје спасење и живот вечни. Сети се, Господе, и нас смирених и грешних и недостојних слугу Твојих, и просвети ум наш светлошћу знања Твог, и води нас стазом заповести Својих, - молитвама Пречисте Владарке наше Богородице и Приснодјеве Марије, и свих Светих Твојих, јер си благословен кроза све векове. Амин.

Свакодневно исповдање грехова:

Теби Господу Богу моме и Творцу, у Светој Тројици једноме, слављеноме и обожаваноме, Оцу и Сину и Светоме Духу, исповедам све грехе своје, које начиних у току целог живота свог, и сваког часа, и у садашње време и у прошле дане и ноћи, делом, речју, мишљу, преједањем, препијањем, тајноједењем, празнословљем, мрзовољом, лењошћу, препирањем, непослушношћу, оговарањем, осуђивањем, нехатом, самољубљем, похлепношћу, грамжљивошћу, говорењем неистине, непоштеном зарадом, лакомошћу, суревнивошћу, завишћу, гњевом, злопамћењем, мржњом, закидањем, и свима својим чулима: видом, слухом, мирисом, укусом, пипањем, и осталим својим гресима, како душевним тако и телесним, помоћу којих разгневих Тебе Бога мог и Творца, и неправду нанесох ближњем свом, - жалећи за све то, објављујем себе кривим пред Тобом Богом мојим, и имам жељу да се кајем; само, Господе Боже мој, помози ми, смирено Те молим са сузама. А прошле грехе моје опрости ми милосрђем Твојим, и као благ и човекољубив разреши ме од свих ових грехова које изложих пред Тобом.

Пре но што легнеш у своју постељу, пронеси кроз свој ум и размисли о овоме:

Прво: Захвали Сведржитељу Богу што ти је благодаћу Својом даровао да минули дан проведеш жив и здрав.

Друго: Питај себе, и испитај савест своју, идући постепено и подробно разгледајући све време протеклог дана, почевши од тренутка када си устао из постеље, и приводећи себи у сећање: куда си ишао; шта си радио; с ким си разговарао, и шта: сети се и с највећом пажњом испитај и сва своја дела која си учинио, речи које си изговорио, мисли које си имао, и то од јутра па све до вечери

Треће: Ако си што добро учинио у току дана, не сматрај да је то од тебе већ од Самога Бога који нам дарује сва добра без наше заслуге; Њему то приписуј, и захвали; и моли се да те у томе добру утврди, и да ти помогне и подари да и остала добра чиниш.

Четврто: Ако си пак што рђаво учинио, реци себи да је то дошло од тебе сама, и од твоје немоћи, или од рђаве навике, и воље; кај се, и моли Човекољупца да ти изволи даровати опроштај за то, обећавајући чврсто да то у будуће нећеш више чинити.

Пето: Са сузама моли свог Творца да се смилује и дарује ти ову ноћ тиху, мирну, чисту и безгрешну; а сутрашњи дан да ти подари да потпуно проведеш у слављењу Његовог светог имена.

Шесто: Ако нађеш да ти је узглавље меко, уклони га, па на његово место стави камен Христа ради. Ако ти при спавању буде зима, потрпи говорећи да други уопште не спавају.

MОЛИТВА ПРОТИВ НАПАДА ЂАВОЛА

Боже вечни, који си род људски избавио робовања ђаволу, избави и мене, слугу Твога, од сваког дејства нечистих духова. Нареди злим и нечистим дусима и демонима да одступе од душе моје и да не бораве нити се скривају у мени, него нека ради Светог Имена Твог, и Јединородног Сина Твог, и Животворног Духа Твог, беже од створења руку Твојих и да будем очишћен од сваког искушења ђаволског, да би свето и праведно и побожно поживео, удостојаван Пречистих Тајни Јединородног Сина Твог и Бога нашег, са којим си благословен и прослављен, са Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Амин !

Молитва за нерођену децу

Молитва оца милостивом Господу за свесно погубљена или умрла чеда у утроби мајке

Помени, Човекољупче Господе, душе представљених слугу Твојих - младенаца, који у утроби православних мајки умреше или услед нехотичног поступка или при тешком порођају или свесно погубљених, и који зато не примише Свето Крштење. Крсти их, Господе, у мору милосрђа Твог и спаси неизрецивом благодаћу Својом, а мени грешном (име) који бих саучесник у убиству младенца у утроби мајке, опрости, и не лиши ме Твоје милости.

Боже, милостив буди мени грешном. (метанија)

Господе, помилуј чеда моја, која умреше у утроби мајке, ради вере и суза мојих, по милости Твојој. Амин.

За оца који је био саучесник у свесном погубљивању: 500 метанија пред иконом Господа Исуса Христа.

(Пошто ретко ко може да направи 500 метанија одједном, можда би прикладно решење било да се за свако погубљено чедо 20 дана узастопце чита ова молитва и да се после ње ради по 25 метанија. Значи, ако су извршена три чедоморства (абортуса), 60 дана се чита молитва и сваки дан се ради по 25 метанија)