Популарни постови

недеља, 3. април 2011.

Hodocasce Svetom Savi

Evo u kakvom mraku ostaje svet
kad se ugasi sveta vatra!
Po hlebu hvata se budj, hvata se led
po putevima punim blata.

U ovom mraku, mnoze se omce i kuke,
svinjska kuga i medj ljude se siri.
U ovom mraku stavljaju na muke
i seku onog koji bracu miri.

Sve sto je krvlju kupljeno, glavom placeno,
u ovom mraku gubi cenu.
Sto dignete glavu, skoncace, premlaceno.
i izgorece, u katranu i senu.

Umesto da sabira, u casu
kada ni bogovi ne opstaju sami,
ono sto se, vekovima rasipano, ne rasu,
rasuce se u ovoj zimi i tami.

Pa oko cega braca da se skupe?
Oko svece? U sveci nema fitilja!
Oko lonca? U loncu nema supe!
A osim supe
nemamo drugog razloga ni cilja!

U ovom mraku mnoze se oni sto mogu
da kupe sve, a ne mogu nista da stvore.
U ovom mraku ribljih ruku i nogu
bice dobro ako ne bude gore.
Iz ovog mraka, sto trune i truje,
ne cuje se poziv oslobodioca.
Odakle ce se cuti, ako se ne cuje
sa krsta, s tocka, s Kosova, i s koca?

U ovom mraku,
iz ovog surduka,
ne vidi se dalje
od hleba i luka!

U ovom mraku, crveneci se, duvaju
vetrovi iznad otrovnih reka.
Odojcad uce, iz majke, iz majcinog mleka,
da osim smrti nema drugog leka.
Brate, koji si izmirio bracu, sine, koji si podigao oca,
oce, ciji pepeo sinovi rasuse!
Doneo si nam seme vina, seme zita,
al nema ko u zemlju da ga baci!
Napisao si, al nema ko da cita,
znak u kome se sabiraju znaci!
Kamen temeljac dao si nam u sake,
al ne digosmo bedem nasuprot sili!
Na Tvom smo grobu ostavili stake,
al ne stigosmo, kud smo naumili!
Paljeni opet i gonjeni hajkama brzim
trazimo zaklon pod nadstresnicom Tvojom!
Ne dopusti da s groba Tvog otpuzimo
na kolenima, vezanim kozom i cojom!

Ako Ti neces, ko ce nas povesti,
zakopane s rovcima i krompirima,
putnice koji si bosim nogama dospeo
tamo dokle se ne dopire na krilima?
Ladjo s koje se vidi Jerusalim!

Pute kojim se vraca bludni sin,
ratnik iz rata,
s robije robijas!

Caso vina,
hlebe,
sveto slovo!

Sljivo kraj izvora!

Ulje maslinovo,
koje nas hranis, i koje nam sijas!
Cuvaj nas, svetioce, koji odjekujes
od zvona i klepala koji traze spas!
Kad ces nas cuti, ako nas ne cujes
danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa?

 Ljubomir Simovic

Божићна радост

Красна песма пољем
У ноћи се шири,
Поју сви анђели
Овце и пастири.

Бог је међу нас сишао,
Са нама се ородио,
Да би нас спасио,
Вечним учинио.

Радују се небо,
Земља, воде плаве,
Како не би људи
Да поју и славе!

Појте и ви децо,
Нек вас радост води,
Христос Бог се роди!
Ваистину се роди!

Нетрулежно Богатство


Сабираш ли благо земно
гоњен на то страшћу тамном.
Смрт ће доћи изненадно
и викнути: хајде за мном!

Таман рекох души својој:
Весели се, пиј и једи,
Али дуну ветар смрти
и у срцу крв ми следи.

Таман сабрах пријатеље
да би радост била већа,
док ме такну рука смрти
и угасну моја свећа.

Пријатељи, не лудујте,
не ходите мојим трагом,
но журите за небеским
непролазним вечним благом!

То је благо што Бог даје,
то је благо што Бог чува,
томе благу ветар смрти
не прилази, и не дува.

Пријатељу, горе срца,
где су вечна блага многа!
Богатите сами себе
Благом царства Христовога!
  

Молитва прва светом НИКОЛАЈУ чудотворцу




О, свехвални и свечесни архијереју, велики чудотворче, светитељу Христов оче Николаје, Божји човече и верни слуго, жељено биће, сасуде изабрани, чврсти стубе Цркве, пресјајни светилниче, звездо која обасјаваш и осветљаваш сву васељену. ти си праведник, узрастао си као палма посађена у дворима Господа свог, живео си у граду Миру, миром си замирисао и изливаш непресушно миро благодати Божје. Својим путовањем, пресвети оче, море си осветио, када многочудотворне мошти твоје путоваху у град Бари, да од истока до запада славе име господње. О, прекрасни и предивни чудотворче, брзи помоћниче, усрдни заштитниче, предобри пастиру који духовно стадо спасаваш од разноврсних опасности, тебе прослављамо и тебе величамо као наду свих хришћана, извор чудеса, покровитеља верних, премудрог учитеља, хранитеља гладних, радост уплаканих, одећу нагих, лекара болесних, крманоша морепловцима, ослободитеља сужњима, старатеља и заштитника удовица и сиротих, чувара целомудрија, кротког васпитача деце, окрепљење стараца, наставника постника, одмор трудбеника, изобилно богатство ништих и убогих.

Услиши нас који ти се молимо и под окриље твоје прибегавамо, заузми се за нас пред Вишњим, и својим богопријатним молитвама измоли нам све што је корисно по спасење душа и тела наших. Помоћу твојом сачувај од сваке невоље свету обитељ ову, сваки град и село, и сваку хришћанску земљу, и људе што у њима живе, јер знамо, знамо да молитва праведнога може много помоћи на добро, а после преблагословене Дјеве Марије ми тебе праведника имамо као заступника пред свемилостивим Богом, и твоме усрдном посредништву и заступништву смирено прибегавамо .

Преблаги оче, ти нас, као будни и добри пастир, сачувај од свих непријатеља, погибије, земљотреса, града, глади, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца. И у свим нашим опасностима и невољама пружај нам руку помоћи, и отвори нам врата милосрђа Божјег, јер смо због мноштва неправди наших недостојни гледати висину небеску, оковани смо оковима греха, те никада не сатворисмо вољу Створитеља нашег, нити одржасмо заповести Његове. Тога ради преклањамо пред Творцем нашим колена скрушеног и смиреног срца нашег, и просимо твоје очинско посредовање пред Њим, помози нам, угодниче Божји, да не изгинемо са безакоњима нашим, избави нас од сваког зла и од сваке напасти, упути ум наш, и укрепи срце наше у правој вери, да бисмо твојим посредовањем и заузимањем остали непотамањени ни ранама, ни опасностима, ни помором, нити икаквим гневом Саздатеља нашег. И да тако у миру проживимо овдашњи живот, и удостојимо се видети добра на земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног и обожаваног Бога, сада и увек и кроза све векове, Амин.



Молитва друга светом НИКОЛАЈУ чудотворцу

О, свесвети Николаје, прекрасни угодниче Господњи, наш усрдни заступниче, и свуда у невољама брзи помоћниче, помози мени грешном и утученом у овом садашњем животу, умоли Господа Бога да ми опрости све грехе моје које од младости своје починих у целом животу мом, делом, речју, мишљу и свим чулима својим, и при исходу душе моје помози мени кукавном, умоли Господа Бога, Саздатеља свих твари, да ме избави ваздушних митарстава и вечних мука, како бих свагда прослављао Оца и Сина и Светога Духа, и твоје милостиво посредовање, сада и увек и кроза све векове. Амин.



Молитва трећа светом НИКОЛАЈУ чудотворцу

О, свеблаги оче Николаје, пастиру и учитељу свих који са вером прибегавају твоме заступништву, и усрдном те молитвом призивају, брзо похитај, и избави стадо Христово од вукова који га растржу, и светим молитвама својим огради и сачувај сваку хришћанску земљу од побуна, земљотреса, најезде туђинаца и међусобног рата, од глади, поплаве, пожара, покоља и изненадне смрти, и као што си се смиловао на три човека што су били у тамници, и избавио их од царева гнева и посечења мачем, тако се смилуј и на мене који сам у тами грехова умом, речју и делом, и избави ме од гнева Божјег и вечне казне, да би ми, због твог посредовања и помоћи, и због Свога милосрђа и помоћи, Христос Бог подарио да тих и безгрешан живот проживим у овом свету, и да ме избави стајања с леве стране, а удостоји са свима светима стајања с десне стране. Амин.

СВ. ЈОВАН ДАМАСКИН - О СВЕТОЈ ПЛАШТАНИЦИ




Већ у VIII веку св. Јован Дамаскин, у својој “Трећој одбрамбеној речи против оних што одбацују св. иконе”, говори: “Други вид (поклоњења) - када се ми поклањамо материјалним предметима, кроз које и у којима је Бог савршио наше спасење или до доласка Господњег или после Његовог домоустројавања у телу, као н.пр. гора Синај, Назарет, Витлејемске јасле, пећина, св. Голгота, крсно дрво, клинови, сунђер, штап, свето и спаситељно копље, одежда, хитон, плаштаница, пелене, св. гроб - источник нашег васкресења, камен гробни, св. гора Сион, затим гора Маслинска, Овчија врата, блажени Гетсимански врт, - све то и слично поштујем и клањам им се; поштујем и сваки св. храм Божији и свако место на ком се проузноси име Божије, - не ради њихове природе, већ због тога што су они сместилиште божанственог деловања, и кроз њих и у њима благоволео је Бог да саврши наше спасење, јер ја поштујем и поклањам се и анђелима, и људима, и свакој материји, која има учешће у божанственом деловању и служи моме спасењу, ради божанственог деловања. Ја се не поклањам јудејима, јер они нису учесници божанственог деловања и нису у циљу мог спасења распели Господа славе, Бога мојега, већ пре, - покренути завишћу и мржњом према Богу и добротвору”. 

Из наведених речи св. Јована Дамаскина је видно, да је у његово време Св. Плаштаница Христова већ била предмет поклоњења.

-из књиге Закон Божији - протојереј Серафим Слободск

Хула на Духа Светога





Хула на Духа Светога
„се неће опростити ни на овом свету, ни на оном“ (Матеј 12:32)
Свети Атанасије Велики, Исидор Пелусиот


Свето Писмо нам објављује да је Христос у неизрецивом јединству двога. Он је Бог и човек. Јер је Реч постала тело (Јован 1:14). И тако, Сам Христос назива Божанство Речи Духом Светим, како је и Самарјанки казао: „Бог је Дух“ (Јован 4:24), човечанство Речи – Сином Човечијим, јер говори: „сада се прослави Син Човечији“ (Јован 13:31). И Јудеји, који су одувек жалостили Бога, у односу на Христа упадали су у безумну хулу.
Једни, саблазнивиши се телом Његовим, тиме, што је Он Син Човечији, сматрали су Га пророком, а не Сином Божијим, и укоревали су га јер је јео и пио (Матеј 11:19). И њима је Он даровао опроштај; јер је тада тек почео проповед, и за свет је било немогуће било да поверује у Бога, Који је постао човек,. Зато Христос и говори: „И ако ко рече на Сина Човечијег“ – то јест, на тело Његово, „опростиће му се“ (Матеј 12:32).
Јер осмељујем се да кажем, да чак ни божанствени ученици нису имали потпуно схватање Његовог Божанства, док на њих није сишао Дух Свети у Дан Педесетнице; чак после Васкрсења, видевши Га, једни „Му се поклонише, а други посумњаше“ (Матеј 28:17), међутим, нису били због тога осуђени.
Али ономе ко је хулио на Духа Светога, то јест , на Божанство Христово, и говорио да „помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе“ (Лука 11:15), неће се опростити ни у овом веку, ни у будућем.
Треба знати, да Христос није рекао: „Не опрашта се ономе који је хулио и покајао се“, „који хули“, то јест, који пребива у хули. Јер право покајање разрешује све грехове.
Понекад се грешник, по Промислу Божијем, подвргава несрећама, невољама, болестима – јер кроз то, Бог га, на нама непознат начин очишћује, и ако онај који је искушаван захваљује, то ће за благодарност примити награду. А ако не благодари, осудиће се и за оне грехе, за које је трпео казну и поврх тога биће подвргнут одговорности за неблагодарност.
Зато, ко греши у нечему пред људима, тај има много случајева за добијање опроштаја. Јер ко греши једном човеку и чини добро другом човеку, тај се оправдава самом том природом против које грешио.
Али хула на Духа јесте неверје, и нема друге могућности за добијање опроштаја, као учинити се верним; и грех безбожја и неверја се не опрашта ни овде, ни у будућем веку.

(115, 731-732)
Свети Атанасије Александријски (Велики)

*****

Хула на Сина Човечијега може бити опроштена зато што Га онај који хули, опада до оног тренутка, док, по слепилу духовних очију, не види да се у Лицу Његовом несхватљивим начином, Божанство сјединило са пропадљивим телом, то јест, опада Га по невиђењу сакривеног Божанства у Њему. Али када очисти душу своју, то, схвативши оваплоћење Божанства, постане верујући и тиме избегава осуду.
Али што се тиче хулитеља на Духа Светога, то они показују јавну злобу и незахвалност, јер се противе очигледним делима Божијим. Тако су Јудеји, иако су јасно видели, да је Исус Христос Божанском силом исцељивао болесне и изгонио демоне, тим нису мање говорили да је Он то чинио силом Веелзевула, кнеза ђаволског. А хула која се тиче Божанства. Не може бити опроштена.

(115, 731)
Свети Исидор Пелусиот





БЕСЕДА О ЦАРУ-МУЧЕНИКУ НИКОЛАЈУ II РОМАНОВУ


Свети Јован Шангајски


БЕСЕДА О ЦАРУ-МУЧЕНИКУ НИКОЛАЈУ II РОМАНОВУ

Свети Јован Шангајски


“Глас крви брата твојега виче к Мени. И сада да будеш проклет на земљи која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.” (Пост. 4:10-11)


    Тако Господ говораше Каину пошто овај уби Авеља. Племенити и кротки Авељ без даха лежи на земљи, али његова крв вапи до небеса: зашто? Земља подиже свој глас позивајући Бога да изврши правду. Све вапи јер ћутати не може, јер су и земља и природа потресени учињеним злоделом. Има догађаја који потресају и стихије без душе. Тада сами Бог захтева суд. Такво је било првоубиство које почини Каин. Такви су били и многи други тешки злочини, међу које спада и тешко убиство у Јекатеринбургу.

    Зашто је цар Николај II Романов прогањан, клеветан и злочиначки убијен? Зато што је био цар по милости Божијој. Зато што је био носилац и оваплоћење православног становишта по коме је цар слуга Божији, помазаник Божији који Богу полаже рачуне за све судбински му поверене људе, за сва своја дела и послове, не само за оно што је учинио лично, већ и за све оно што је учинио као цар. Овако су православни Руси веровали, овако учи Православна Црква, то је признавао и осећао цар Николај II. Он је био свепрожет том свешћу. На ношење царске круне гледао је као на служење Богу. Имао је то на уму током доношења свих значајних одлука, током решавања свих битних питања с којима се сусретао. Зато је био чврст и непоколебљив у оним питањима за која је био уверен да их решава по вољи Божијој. Зато је чврсто стајао у ономе за шта је веровао да је неопходно за добро царства којим је царовао.

    Када је увидео да му је постало немогуће да царује у складу са својом свешћу о царској служби, скинуо је царску круну, као некада свети кнез Борис, не желећи да буде узрок неслоге и крвопролића у Русији. Царева жртва, која није донела добра Русији, већ, напротив, још више омогућила некажњено вршење злочина, довела је до незамисливих страдања Русије. Цар је за непријатеље Православља представљао опасност чак и тада када је сишао с престола, јер је био носилац свести о томе да највиша власт мора бити Богу потчињена, да од Бога мора примати освештање и снагу следећи Божије заповести. Цар Николај II је био живо оваплоћење вере да Божија промисао учествује у судбини народа и људи, да води Богу верне владаре на добра и корисна дела. Стога је био неподношљив за непријатеље вере, за оне који су стављали људски разум изнад свега.

    Цар Николај II био је слуга Божији по свом унутарњем погледу на свет, по убеђењима и делима, и такав је био и остао у очима свих православних Руса. Борба против њега најуже је била повезана с борбом против Бога и вере. Једном речју, цар Николај је постао Мученик остајући веран Владики оних који владају и прихвативши смрт онако како су је прихватили Мученици!


Мироточива Икона Светога Благовернога Цара-Мученика Николаја


    Беседи светог Јована (Максимовича) Шангајског о светом цару-мученику “Топола” придружује и неколико богослужбених фрагмената посвећених Николају II, последњем Романову.


ТРОПАР СВ. НОВОМУЧЕНИКУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ II (Глас 5)


Царства земаљског лишење, окове и страдања многолика претрпео јеси, сведочећи Христа до саме смрти од богобораца, мукотрпче велики, боговенчани царе Николаје. Стога мученичким венцем на небесима са царицом, чедима и слугама твојим овенча те Христос Бог, Кога моли да помилује земљу руску и спаси душе наше.


КОНДАК СВ. НОВОМУЧЕНИКУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ II (Глас 6)


Надежда укрепи цара мученика, с царицом, чедима и слугама његовим; надежда их у љубави Твојој окрили, будући им покој наговестивши. Њиховим молитвама, Господе, помилуј нас!


МОЛИТВА СВ. ЦАРУ-МУЧЕНИКУ НИКОЛАЈУ II


О свети мукотрпче, царе-мучениче Николаје, као помазаника Свога изабра те Господ да милостиво и праведно судиш народу своме и да будеш чувар царства православног.

Царско си ово служење и старање о душама са страхом Божјим обављао. Испитујући те, као злато у огњу, горке скрби Господ на тебе попусти, а после свега и лишење царскога престола и смрт мученичку посла ти. Све ово кротко претрпевши као истински Христов раб, наслађујеш се сада вишњом славом крај престола Цара свију, скупа са светим мученицима: светом царицом Александром, светим чедом царевићем Алексејем, светим царевнама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом, и са верним слугама твојим, и са светом мученицом кнегињом Јелисаветом и свим царским мученицима и светом мученицом Варваром.*

Но, пошто имаш велику смелост пред Царем Христом, ради Кога са свима твојима ти пострада, моли се Господу да опрости народу грех и избави страдалну земљу руску од љутих безбожника, страдалну због греха наших и одступништва Господом допуштеног, и да подигне престо царева православних, да нам опрости грехе наше и да упути пут наш на сваку врлину, да стекнемо смирење, кроткост и љубав коју ови мученици пројавише, да се удостојимо небеског Царства и да тамо скупа с тобом и свим светим новомученицима и исповедницима руским прославимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и свагда и у векове векова. Амин.



Свети Царски Мученици молите Бога за нас


(Нав. према: Хришћанска мисао, Београд, 3-5, 1993, стр. 64)

Објави пост

"На мир нас је позвао Бог."





Апостол Павле
Радост и мир су унутарње категорије човековог бића, које не зависе, пре свега, од спољашњих околности. (Епископ јегарски Порфирије)

Није сваки који ћути – смирен човек, али је сваки смирени човек – ћутљив... (Св. Исак Сиријски)

Смирен човек је најснажнији човек на овом свету. (Старац Пајсије Светогорац)

Смирен човек увек поседује и љубав. (Старац Пајсије Светогорац)

Свако јутро Бог благосиља сваког човека једном руком. Али када међу њима види смиреног, онда га благосиља двема рукама. (Старац Тихон Светогорац)

Мир је и сигурност. (Апостол Павле)

Кад ми се деси ситуација гдје дјелује све као да уопште нема излаза, ја се тада чудно смирим. Тада некако осјетим и знам да ја више ту ништа не могу учинити, па се смирим. Тада знам да ће Господ то уредити. Не знам како, али ће уредити. А, и како бих ја то и знао? Дато ми је само да се смирим, не и да знам како ће то Господ уредити, нити да се питам о томе. Дјелује то у тим тренуцима можда и неозбињно с моје стране људима јер цијела ситуација изгледа као да ми гори под ногама, а ја сам потпуно смирен. Али, ја истрајем у том смирењу и не дам да ме ишта избаци из равнотеже. Урадим оно што могу са своје стране, али, ако видим да то не даје жељени резултат, да ми се никако не указује рјешење, онда се смирим, онда знам да је у Божијим рукама, а не мојим – ако је ишта уопште у нашим рукама. Ту је онда само наша вјера на проби – колико се можеш смирити и колико заиста имаш повјерења у Господа. (О. Петар Лукић)

Пази како се бориш. Треба да се бориш смирено, а не грчевито како то обично чиниш. Мирно, чедо моје, са симрењем и мудрошћу. Иначе лако можеш да сагрешиш. (Старац Порфирије Светогорац)

Немогуће је постићи смиреност без молитве. (О. Тадеј)

Улазећи у кућу, назовите јој: мир кући овој. (Свето Писмо)

Када се наш ум удаљи од смирења, ступиће у свет фантазије. (Старац Пајсије Светогорац)

И најмања мисао која није заснована на љубави разара мир. (О. Тадеј)
Када Бог види да смо горди и надмени, Он допушта да се у нашем животу појаве искушења. Он ће их уклонити тек онда када види да смо се смирили. (Старац Пајсије Светогорац)
Сузе, чедо моје, сузе покајања тражи од нас Господ. Ад је и онако препун гордих. Господ хоће да види смиреног, смиреног човека! (Старац Тихон Светогорац)

Док се не научимо да будемо смирени, наша срца имају још много болова да претрпе. (О. Тадеј)

Ако нас неко напада, ми треба да будемо мирни. И кад нас поново, још жешће напада, ми треба опет да смо мирни. Ми немамо рачуна тако јефтино да дајемо свој унутрашњи мир. (О. Тадеј)

Човече, немој да даш свој унутрашњи мир ни за шта на овом свету. По сваку цену сачувај свој унутрашњи мир. Помири се сам са собом, па ће се са тобом помирити и Небо и Земља. (Св. Исак Сирин)

Једна невоља која нам много бола задаје, често ће се јављати, све док се не научимо да је савладамо миром и тишином, и да не обраћамо пажњу на њу. Зато они који желе Господа, пролазе кроз многе тешкоће. Штавише, и од наших најрођенијих дешава нам се тако да нас презру, одбаце. Морамо са миром, и пуно разумевања да их схватимо, да никога не осуђујемо. Зато што смо сви ми овде у борби, сви ти наши рођени, ближњи и даљњи, сви смо у борби! Да схватимо, да кад бисмо ми били у њиховом положају, можда бисмо били и гори у поступању (него што су они према ближњима), зато треба да се смиримо. (О. Тадеј)

Прво мир у људима, па онда мир међу људима. (Владика Николај)

Ја њих волим и то ми је сасвим довољно да сачувам свој унутрашњи мир. (Св. Нектарије Егински)

За онога који тежи да постигне унутрашњи мир, ниједна духовна вежба није кориснија од ћутања. (Св. Серафим Саровски)

Неосуђивањем и ћутањем очувава се душевни мир. (Св. Серафим Саровски)

Смиреност Христова отворила је небо. (Св. Јован Шангајски)

Светоотачке приче


Светоотачке приче

Авва Антоније
Бејаше некакав човек који је у пустињи ловио дивље звери па угледа авву Антонија како се шали са браћом и саблазни се. Хотећи да му покаже како ту и тамо треба бити снисходљив према браћи, старац му каже: Стави стрелу у свој лук и затегни га. Овај учини тако. Вели му затим: Затегни га још. Овај га затегне. А старац му опет вели: Још га затегни. Одговори му ловац: Ако га затегнем преко мере, лук ће се сломити. Старац му вели: Тако је и са делом Божијим; ако преко мере затегнемо у својим захтевима од браће, они ће брзо бити скрхани. Потребно је, дакле, да ту и тамо будемо снисходљиви према браћи. Чувши то, ловац се одушеви тим речима и оде стекавши велику корист од старца. А браћа, пошто се укрепише, пођу ка својим пребивалиштима.
Авва Антоније
Од ближњега нам зависе живот и смрт. Јер ако смо стекли брата, стекли смо Бога, а ако смо саблазнили брата, Христу смо згрешили.
Авва Антоније
Посете једном приликом старци авву Антонија, а заједно са њима беше и авва Јосиф. А старац, желећи да их искуша, изговори једну изреку из Светога писма те стане да их испитује, почевши од најмлађега, шта значи та изрека. И сваки је одговарао по својим моћима. А старац је свакоме говорио: Ниси погодио. После свих речи авви Јосифу: Шта ти мислиш да значи ова изрека? Овај одговори: Не знам. Вели им, дакле, авва Антоније: Заиста, авва Јосиф је пронашао пут, јер рече: Не знам.
Авва Антоније
Добије једном приликом авва Антоније писмо од цара Константина којим га овај позиваше да дође у Константинопољ. И он размишљаше шта да чини. Па рече авви Павлу, свом ученику: Треба ли да идем? А овај му одговори: Ако одеш, зваћеш се Антоније; а ако не одеш, зваћеш се авва Антоније.
Авва Агатон
Никада нисам заспао имајући нешто против некога, нити сам оставио некога да заспи имајући нешто против мене, ако је то било у мојој моћи.
Авва Агатон
Авва Агатон је путовао са својим ученицима. И један од њих, нашавши на путу малено зрно зеленог грашка, упита старца: Оче, допушташ ли да га узмем. Старац га, чудећи се, погледа и рече: Јеси ли га ти тамо ставио? Брат одговори: Не. А старац му рече: Како, дакле, хоћеш да узмеш оно што ниси оставио?
Авва Агатон
Изађе једном авва Агатон у град како би продао нешто судова, и нађе крај пута једног богаља. Рече му богаљ:
  • Куда идеш?
Одговори му авва Агатон:
  • У град да продам судове.
Рече му овај:
  • Буди љубазан према мени и пренеси ме тамо.
Старац га упрти и пренесе у град. Овај му вели:
  • Положи ме тамо где продајеш судове.
Он тако и учини. А када је продао један суд, упита га богаљ:
  • За колико си га продао?
Он одговори:
  • За толико.
Овај му рече:
  • Купи ми погачу.
Старац му купи. А затим прода други суд. А овај га пита:
  • А ово за колико?
Он одговори:
  • За толико.
Овај му рече:
  • Купи ми ово.
И старац купи. А када је продао све судове и хтео да пође, вели му богаљ:
-Одлазиш?Он одговори:
  • Да.
Овај му рече:
  • Буди љубазан према мени и пренеси ме тамо где си ме нашао.
Старац га упрти и понесе до његовопг места. А овај му вели:
  • Благословен си, Агатоне, од Господа и на небу и на земљи.
А он, подигавши очи не виде никога, јер оно беше анђео Господњи који беше дошао да би га искушао.
Авва Амон
Причало се за авву Амона како је убио једну гују. Наиме, када једном пође у пустињу да захвати воде из баре и угледа змију, он јој погледа у лице и рече:
- Господе, или ја или она морамо умрети.
И змија одмах крепа, силом Божијом.
Авва Амон
Говорио је авва Амон:
  • Четрнаест година сам провео у Скиту, молећи се Богу дању и ноћу да ми подари снагу да победим јарост.
Авва Амон
О томе авви Амону је пророковао авва Антоније, говорећи:
  • Напредоваћеш у страху Божијем.
И изведе га изван келије, покаже му један камен и каже:
  • Грди овај камен и удари га.
И овај учини тако. А авва Антоније га упита:
  • Је ли камен ишта прозборио?
Овај одговори:
  • Не.
А авва Антоније му рече:
  • И ти ћеш доспети до те мере.
Што се и збило. Јер авва Амон беше толико напредовао, да од мноштва доброте није знао за злобу. И тако кад је постао епископ, доведу му девицу која беше затруднела, и кажу му:
  • Тај и тај је то учинио; подај им епитимију.
А он, међутим, пошто осени крсним знаком њен стомак, заповеди да јој дају шест пари плахти, рекавши:
  • Да не би случајно, када пође да роди, умрла или она или дете, па нема у чему да се погребе.
А они, који су дошли да је оптуже, кажу му:
  • Зашто си то учинио? Подај им епитимију.
Он им, пак, каже:
  • Видите ли, браћо, близу је смрти; и шта ја могу да учиним?
И он је отпусти. И не усуди се старац никога да осуди.
Авва Амон
Дође једном приликом авва Амон на једно место да једе, а тамо се налазио један који беше на лошем гласу. И догоди се да наиђе једна жена и уђе у келију брата који беше на лошем гласу. А када то сазнају житељи тога места, узнемире се и сакупе како би га изагнали из келије. И знајући да је епископ Амон у томе месту, они дођу да га замоле да пође са њима. Онај брат, пак, сазнавшиу за то, узме жену и сакрије је у једну велику бачву. А када гомила дође, авва Амон, видевши шта се збило, Бога ради прикрије целу ствар. Наиме, ушавши унутра он седне на бачву и заповеди да се претражи келија. Пошто су је, дакле претражили и нису нашли жену, авва Амон рече: Чему све то? Нека вам Бог опрости. И помоливши се, заповеди да сви изађу. И држећи братову руку, он му рече: Пази на себе, брате. И рекавши то, отиде.
Авва Ахил
Дођу једном авви Ахилу у посету три старца, а један од њих беше на лошем гласу. И рече му један од стараца:
  • Авво, направи ми једну мрежу.
А он одговори:
  • Нећу је направити.
А други рече.
  • Учини ми по вољи, да бисмо те помињали у манастиру.
А он одговори:
  • Немам времена.
Рече му трећи, који је био на злу гласу:
  • Мени начини једну мрежу, да имам нешто из твојих руку, авво.
А старац му одмах одговори:
  • Начинићу ти је.
А двојица стараца га насамо упиташе:
  • Како то, ми смо те молили и ниси хтео да нам начиниш, а њему си рекао:”Начинићу ти је”.
Старац им одговори:
  • Вама сам рекао: “нећу вам направити”, и нисте се ожалостили, јер нисам имао времена; али ако не учиним и њему, рећи ће себи: “Старац није хтео да ми учини јер је чуо за мој грех”, и тако одмах сечемо уже. Разгалио сам његову душу, како се не би тај човек утопио од жалости.
Авва Ахил
Посети један ос стараца авву Ахила и виде како он пљује крв из својих уста. И упита га:
  • Шта је то оче?
А старац одговори:
  • То је реч за једнога брата који ме је ожалостио, а ја сам се борио да му је не изговорим и молио сам Бога да се она одузме од мене; и реч постаде као крв у мојим устима и ја сам је испљунуо и успокојио се и заборавио жалост.
Авва Амун Нитријски
Авва Амун Нитријски посетио авву Антонија и каже му:
  • Ја улажем више труда од тебе; како се, дакле твоје име више прославило пред људима од мојега?
Вели му авва Антоније:
  • Јер ја више љубим Бога него ти.
Авва Аврам
Причали за некога старца како је провео педесет година нње једући хлеба и не пијући лако вина. И говорио је:
  • Усмртио сам блуд и среброљубље и таштину.
А када је авва Аврам чуо да је овај то рекао, дође ка њему и вели му:
  • Јеси ли ти рекао те речи?
Овај одговори.
  • Да.
И вели му авва Аврам:
  • Ево, улазиш у своју келију и затичеш у својој асури жену; можеш ли да замислиш да није жена?
Овај одговори:
  • Не; али ћу се борити против помисли да је дотакнем.
Рече му, дакле, авва Аврам:
  • Ето, ниси усмртио страст, већ она живи; али је само спутана. И опет, док ходаш, угледаш камење и шкољке, а између њих злато; може ли твој ум да посматра злато као камење и шкољке?
Овај одговори:
  • Не; али ћу се борити против помисли да га узмем.
А старац рече:
  • Ето живи, али је спутана.
Вели опет авва Аврам:
  • Ево, чуо си о двојици браће, како те један љуби, а други те мрзи и говори против тебе; ако дођу ка теби, хоћеш ли се према њима односити на исти начин?
Овај одговори:
  • Не; али ћу се борити против помисли, како бих чинио добро ономе који ме мрзи исто као и ономе који ме воли.
Рече авва Аврам:
  • Дакле, страсти живе, само што су спутане од стране светитеља.
Авва Алоније
Рекао је Авва Алоније:
  • Ако човек не каже у срцу своме: “У свету смо само ја и Бог”, неће имати спокоја.
Авва Алоније
Рекао је још:
  • Да нисам уништио све, не бих могао себе изградити.
Авва Алоније
Рекао је још:
  • Ако жели, човек од јутра до мрака може доспети до божанске мере.
Авва Алоније
Упитао је једном авва Агатон авву Алонија, говорећи:
  • Како бих могао да уздржим свој језик, да не говори лажи?
Одговори му авва Алоније:
  • Ако не лажеш, учинићеш многе грехе.
А овај упита:
  • Како?
Старац му рече:
  • На пример, два човека изврше пред тобом убиство, а један од њих побегне у твоју келију. И гле, управитељ га тражи и пита те: “Је ли се пред тобом збило убиство”? Ако не слажеш, предаћеш човека у смрт. Радије га остави пред Богом без окова; јер Он све зна.*
Авва Апфије
Причали су како је епископ Оксиринха, по имену Апфије, када је био монах проводио врло тежак живот. А када је постао епископ, хтео је да води исти тежак живот и у свету, али му то није успевало. И он паде ничице пред Богом говорећи:
  • Није ли можда, због тога што сам епископ, благодат одступила од мене?
И открије му се:
  • Не; али тада си био у пустињи, и пошто не беше људи, Бог је помагао; сада си у свету и помажу ти људи.
Авва Арсеније
Једном је блажени Теофило архиепископ с некаквим старешином дошао авви Арсенију и затражио од њега поуку. Старац, пошто је мало поћутао, рече:
  • Да ли ћете испунити што вам кажем?
Они обећају да ће испунити.
Тада старац рече:
  • Ако негде чујете о Арсенију, не идите к њему.
Авва Арсеније
Други пут архиепископ, желећи да дође старцу, послао је испред да сазна да ли ће му старац отворити врата? Старац му овако одговори:
  • Ако дођеш, отворићу ти врата; али ако теби отворим, свима ћу да отворим – и тада већ нећу остати овде.
Архиепископ, чувши то, рече;
  • Ако га ја својим доласком отерам, онда је боље да не идем светоме.
Авва Висарион
Једнога брата, који беше пао у грех, свештеник изагна из цркве. А авва Висарион устане и изађе заједно са њим, рекавши: И ја сам грешан.
Авва Висарион
Један монах који је живео са другом браћом, упита авву Висариона:
  • Шта да радим?
Старац му вели:
  • Ћути и немој да се одмераваш са другима.
Авва Венијамин
Кад је умирао, авва Венијамин је рекао својој деци:
  • Да бисте се спасли, ово чините: “Радујте се, свагда, молите се без престанка, на свему захваљујте”.(1 Сол 5,16 и даље)
Авва Геласије
Причали су како је авва Геласије имао књигу повезану у кожу, вредности осамнаест дуката; имао је наиме, преписан цео Стари и Нови Завет. А налазила се она у цркви, како би сваки од браће, ако је хтео, могао да је чита. А један страни брат дође да посети старца, и како је угледа он је пожели за себе, те укравши је, утекне. А старац, иако је то приметио, не даде се за њим у потеру како би га ухватио. А онај, дакле, пође у град и намери да књигу прода, па нашавши некога ко хтеде да је купи, затражи цену од шеснаест дуката.
А купац му вели:
  • Дај ми, најпре, да је прегледам, па ћу ти онда дати паре.
Овај му да књигу, а купац, узевши је, понесе је авви Геласију да је прегледа, рекавши му цену коју је тражио њен продавац. А старац му рече:
  • Купи је, јер је добра и вреди толико колико си рекао.
И вративши се, човек исприча продавцу другачије, а не онако како је старац рекао:
  • Ево, показао сам је авви Геласију, а он ми рече да је то много и да књига не вреди колико си тражио.
А овај, чувши то, упита:
  • Старац ти ништа више није рекао?
Он одговори:
  • Не.
Тада овај рече:
  • Не желим да је продам.
И ганут, он дође пред старца, чинећи поклоне и молећи га да узме књигу назад. Али старац не хтеде да је прими. Тада му брат рече:
  • Ако је не узмеш, ја нећу имати спокоја.
А старац му вели:
  • Ако не будеш имао спокоја, онда ћу је узети.
И брат остане тамо до своје кончине, имајући велике духовне користи од оваквог старчевог поступка.
Авва Данило
Када варвари у своме походу дођу све до Скита, сви оци се разбеже. А авва Данило каже:
  • Ако се Бог не стара о мени, зашто да живим?
И он прође између варвара а они га не примете. Тада он рече у себи:
  • Видиш, Бог се постарао за тебе и ниси умро. Учини, дакле, и ти оно што је људско па отиди као и оци.
Авва Диадох
Авва Диадох је говорио:
  • Као што у бањи често отварање врата брзо испушта топлоту напоље, тако и душа, ако жели често да говори, чак и ако говори добро, губи сопствену топлоту кроз двери језика. Добро је благовремено ћутање; оно није ништа друго до мати најмудријих мисли.
Авва Евпрепије
Исти он је, када су му једном приликом разбојници пљачкали ствари, помогао да их понесу. А пошто су покупили све што беше унутра, оставе они његов штап; а авва Евпрепије чим га угледа ожалости се, па узевши штап потрчи како би им га предао. И пошто они не хтедоше да га узму, плашећи се да се нешто не догоди, старац сретне неке који су пролазили истим путем те их замоли да им они дају његов штап.
Авва Евпрепије
У почетку свога монашкога пута авва Евпрепије посети једнога старца, па му каже: Авво, поучи ме како да се спасем. А овај му рече: Ако хоћеш да се спасеш, када дођеш коме у посету, немој пожурити да говориш пре него што те он упита. А он, задивљен тим речима, направи поклон пред старцем, говорећи: Заиста, много књига сам прочитао, али такав наук нисам научио. И отиде веома задовољан.
Авва Евпрепије
Исти он је, када су му једном приликом разбојници пљачкали ствари, помогао да их понесу. А пошто су покупили све што беше унутра, оставе они његов штап; а авва Евпрепије чим га угледа ожалости се, па узевши штап потрчи како би им га предао. И пошто они не хтедоше да га узму, плашећи се да се нешто не догоди, старац сретне неке који су пролазили истим путем те их замоли да им они дају његов штап.
Авва Евагрије
  • Уклони искушења и нико се неће спасти.
Авва Зенон
Причали су за авву Зенона како од почетка није хтео ништа ни од кога да узме. И отуда су, они који су му нешто доносили, одлазили ожалошћени, јер није хтео да узме. А други су долазили ка њему, желећи да од њега, као од великог старца, нешто добију, а он ништа немаше да им да; те су и они одлазили ожалошћени. А старац каже: шта да чиним, када су жалосни и они који доносе, а и они који желе да приме? Најбоље ће бити ово: ако неко донесе, узећу, па ћу дати ономе ко затражи. И чинећи тако нашао је спокоја и све задовољио.
Авва Зенон
Једном је исти авва Зенон, путујући Палестином и уморивши се, сео покрај повртњака да нешто поједе, а помисао му каже:
  • Узми један краставац и поједи, шта он вреди?
А он одговори својим помислима:
  • Крадљивци иду у пакао. Искушај дакле, себе још овде, да ли си у стању да трпиш у паклу.
Он, дакле, устане и престоји пет дана на припеци, па пошто изгори од сунца, рече:
  • Не могу да поднесем муке.
Па рече својим помислима:
  • Ако не можеш, немопј да крадеш и да једеш.
Авва Зенон
Рекао је авва Зенон:
  • Онај ко жели да му Бог брзо услиши молитве, када устане и пружи своје руке ка Богу, треба пре свега и пре него за своју душу, да се помоли за своје непријатеље; и када тако буде чинио, у свему што буде искао, Бог ће га услишити.
Авва Захарије
Рекао је авва Макарије авви Захарију:
  • Реци ми шта треба да чини један монах.
Овај му вели:
  • Зар мене питаш. Оче.
А авва макарије рече:
  • Имам поверење у тебе, чедо Захарије. Јер постоји онај који ме потиче да те питам.
Вели му Захарије:
  • По мени, оче, монах је онај који себе у свему обуздава.
Авва Захарије
Дође једном авва Мојсије да захвати воде, и наиђе на авву Захарија како се моли у чатрњи, а Дух Божији почива на њему.
Авва Исаија
Рекао је авва Исаија:
  • Ништа толико не користи почетнику као грдња. Јер почетник који бива грђен и истрпи, исти је као дрво које се залива сваког дана.
Авва Исаија
И још је говорио:
  • Ако Бог хоће да се смилује души, она не подноси и не трпи, већ чини оно што јој је по вољи; допушта јој да запати све што не жели, да би га на такав начин потражила.
Авва Исаија
Авву Исаију су питали:
  • Шта је среброљубље?
А он одговори:
  • Да не верујеш у Бога, да ће се он старати о теби, и да немаш поверења у Његова обећања.
Авва Исаија
Питали су га такође:
  • Шта је брбљивост?
А он одговори:
  • Непознавање славе Божије и завист према ближњему.
Авва Илија:
Рекао је авва Илија, служитељ:
  • Каква је важност греха тамо где има покајања/ И шта вреди љубав тамо где постоји гордост?