Популарни постови

субота, 14. мај 2011.

КРАТКЕ ПОУКЕ СВЕТИХ 1

Свете књиге
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)


Границе
Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)

Непријатељи
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)


Вера - темељ
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)


Слобода
Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро - јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)

Слобода Златна
Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)

Слобода и зло
На питање како је постало зло? - Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? - Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски)

Слобода у Богу
Слобода у Богу а не од Бога - то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.'' (Св. Николај Жички)


Твој избор
Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону - гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.
Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)


Злато
Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи. (Св. Јован Златоусти)



Жена
Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)


Задовољства
Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)


Време лудила
Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''. (Ава Антоније Египатски)


Вера и искварен живот
Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен. (Св. Јован Златоусти)


Труд
Када је труд на нашој страни одсутан тада и Божија помоћ престаје. (Св. Јован Златоусти)


Ношење Крста
Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст - Пут, Истина и Живот. (Св. Николај Жички)


Претци наши
Ако ћемо да се хвалимо претцима својим, не смемо бити мањи од њих у молитви и љубави - у молитви, да би нам Бог био савезник, помоћник и заштитник; у љубави, да би нам живот био радост и снага и светлост. (Св. Николај Жички)


Воља Божија
Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи. (Преп. Антоније Велики)

Не дешава се случајно да Божије Провиђење допушта догађаје који нас погађају. То се дешава или као казна, или као поука. (Св. Филарет Московски)


Тајне света
Нису паметни људи својом памећу открили многе тајне него су само својом жељом и трудом куцали на врата тајни, и Бог им је отворио. (Св. Николај Жички)


Безосећајност
Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти)


Дарови
Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога. (Св. Василије Велики)



Подвиг
Велики је подвиг принети Богу на жртву све оно што нас, људе, у овоземаљском животу забавља и увесељава. (Св. Филарет Московски)


Дубона смирења
Истина је да се у току дана могу видети звездем али из дубине. Дубина мора бити уска и окомита, недоступна за сунчеву светлост. Што је човек дубљи у свом смирењу, то боље види Небо. (Св. Филарет Московски)


Братија
Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти)


Знања
Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. (Св. Николај Жички)


Будућност
Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Златоусти)


Демонски напади
Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих - да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао." (Свети Максим Исповедник)


Принципи добра
Ако непријатељу душе бива дозвољено да се поиграва људским животом, зар то није зато што раније у том човеку нису били чврсти принципи добра, без којег нема благодати која нас штити? (Св. Филарет Московски)


Христови људи
Свет је нешто што треба савладати. Чиме? - Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? - Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? - Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4). (Св. Јустин Ћелијски)


Док је душа жива...
Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)


Власт
Дужни смо да се повинујемо признатој земаљској власти све дотле док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и до не забрањује оно што Бог заповеда. /Дела Ап. 5, 29/ (Св. Филарет Московски)



Дом
Направи твој дом Црквом, јер ти ћеш одговарати за душе твоје деце и свих оних који обитавају у њему. (Св. Јован Златоусти)


Доследност
Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима. (Св. Григорије Богослов)


Дуготрпљење
Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив... Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. ... Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)


Искушења и увреде
Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.
Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.
Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.
Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.
А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од
њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.
Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.
(Преподобни Нил Сорски)

Сваког дана
Свакога дана ваља мислено исповедати грехе своје Господу, и уопште, сваку молитву поимати као молитву покајничку. Узмите, примера ради, прозбену јектенију. У њој се молимо за опроштај и остављење грехова и прегрешења својих, и као одговор на ту прозбу ваља нам се опоменути греха што их носимо на души, и са тим сећањем завапити: "Подај, Господи!"
Може се, чак, и свакодневно пити Богојављенска вода. У обитељи Светога Саве Освећеног, у близини Јерусалима, имао сам прилике да видим како братија после сваке литургије примају антидор и потом пију од свете воде, која увек стоји у једној посебоној посуди у храму, на своме месту. (Св. Теофан Затворник)


Сиромаштво
Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)


Корист
Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)


Жртва усрећује
Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)


Убоги и богати
Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)


Људско срце
По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.
Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)


Божури и трње
Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)


Мала сагрешенија
Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)


Непријатности
Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)


Огањ
Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај
Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


Паре
Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики)


Побожни православани хришћанин
Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола.
...ДУША И ХРИСТ СУ ТИ НЕПХОДНИ...ТО ДВОЈЕ ЧУВАЈ - НЕМОЈ ДА ИХ ИЗГУБИШ... (Св. Козма Атолски)

Вера и знање
Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања. (Св. Николај Жички)


Смрт
Као што је смрт за тело одвајање душе од тела, тако и смрт за душу је када се она одвоји од Бога. (Св. Симеон Нови Богослов)

Осуђивање Бога
Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и створења, човека. (Преп. Силуан)

Тежина грехова
Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. (Ава Мојсеј)

Зле мисли
Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум. (Преп. Јован Синаит)


Духовни разговори
Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих. (Св. Серафаим Саровски)

Стомак
Завладај над стомаком, док он није над тобом завладао. (Преп. Јован Лествичник)

Љубав
Љубав не гледа на неприлике и не види их. (Св. Теофан Затворник)

Рад
Љуби РАД. Телесни рад пружа срцу чистоту. (Преп. Антоније Велики)

Бог и човек
Ма где да је човек, тамо постоји и Бог. (Преп. Антоније Велики)


Историја
Читајте своју историју како ваље, и видећете сав је закон Божији урезан у њој. (Св. Николај Жички)

Навика
Ма како били гнусни и незнатни греси, навика их чини незнатним. (Бл. Августин)

Стрпљење
Ма шта радио, ради то са стрпљењем и Бог ће ти помоћи свим делима твојим и у свему ма шта се догодило са тобом. (Преп. Антоније Велики)

Малодушност
Малодушност и осуда ближњег помућују свест и не дозвољавају да се види Светлост. (Ава Исаија)

Лењост
Матером порока сматрај лењост, зато што блага која имаш поткрада, а која немаш не дозвољава да чиниш. (Преп. Нил Синајски)


Лењост и гордост
Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли које вуку човека на доле, а не уздижу га увис. Такве мисли су оне у којима нешто присвајамо или приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима. Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни. (Св. Филарет Московски)

Скромност
Ми смо дужни да се пред другима не уздижемо, већ да се смирујемо. (Св. Јован Кронштантски)


Ропство
Ми смо у ропству, искупи нас, Господе! (Св. Теофан Затворник)

Против греха
Мисли увек и говори у себи: нећу остати на овом свету дуже од овога дана и нећеш грешити пред Богом. (Преп. Антоније Велики)

Мир Божији
Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти)


Кад се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сретали мир код људи који нас окружују. Јер је речено: бејах миран са онима који мрзе мир. Нека би дао Бог да и они заволе мир. (Св. Филарет Московски)

Молитва
Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)

Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски)


Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски)


НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ - СПАСИ МЕ! (Св. Теофан
Затворник)
Молитва и непажња
Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики)

Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски)


Препирке са непријатељем
Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)


Два пута и два царства
Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст. (Св. Николај Жички)


Гледање у будућност
Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом)

Скривене страсти
Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник)

Брига и рад
Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари... Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник)

Осуђивање
Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)


Туђи греси
Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)



Реч
Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)


Истински пост
Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

 

ARHIMANDRIT SOFRONIJE SAHAROV STARAC SILUAN



O POSLUŠNOSTI

Retko ko zna tajnu poslušnosti. Poslušan čovek je veliki pred Bogom. On je sličan Hristu koji nam je dao Sebe za obrazac poslušnosti. Gospod voli poslušnu dušu i daje joj Svoj mir. Tada joj je sve dobro i prema svima oseća ljubav.
Poslušan čovek svu svoju nadu polaže na Boga usled čega je njegova duša uvek u Bogu. Gospod mu daje blagodat Svoju. On njegovu dušu uči svakom dobru, dajući joj silu da istraje u dobru. On vidi zlo, ali ono ne dotiče njegovu dušu, jer je sa njim blagodat Svetoga Duha koja ga čuva od svakog greha. On se i u svetu lako moli Bogu.
Duh Sveti voli dušu poslušnog čoveka i ona brzo upoznaje Gospoda i dobija dar srdačne molitve.
Poslušan se predao volji Božijoj i zato mu je darovana sloboda i mir u Bogu. On se moli čistim umom. Međutim, gordi i neposlušni ne mogu da se čisto mole, makar se i mnogo podvizavali. Oni ne znaju ni kako deluje blagodat, ni da li im je Gospod oprostio grehe. Poslušni, pak, jasno zna da mu je Gospod oprostio grehe, jer u duši svojoj čuje Duha Svetog.

* * * * *

Poslušnost nije potrebna samo monasima, već i svakom čoveku. Čak je i Gospod bio poslušan. Gordi i samovoljni ljudi ne dopuštaju blagodati da živi u njima, i zato nikada nemaju mir u duši. U dušu poslušnog blagodat Duha Svetog lako ulazi i daje mu radost i spokojstvo.
Svi traže mir i radost, ali malo je njih koji znaju gde da ih nađu i šta je potrebno da bi se do njih došlo. Evo već 35 godina kako gledam jednog kaluđera koji je uvek veseo dušom i prijatnog lika, iako je već star čovek. To je zato što on voli poslušnost. Njegova duša se predala volji Božijoj i ni za šta ne brine. Ona je zavolela Gospoda i sagledava Ga.
Ko u sebi ima i najmanje blagodati, radosno se pokorava svakoj vlasti. On zna da Bog upravlja i nebom i zemljom i preispodnjom, njim samim i onim što se njega tiče - i svime što je u svetu - te je uvek spokojan.
Poslušni se predao volji Božijoj, ne bojeći se smrti. Njegova duša se navikla da živi sa Bogom i zavolela Ga. On je odsekao svoju volju, i zbog toga ni u duši ni u telu nema onu borbu koja muči nepokorne i svojevoljne.
Istinski poslušnik mrzi svoju volju, a voli svog duhovnog oca i zato dobija slobodu da se čistim umom moli Bogu. Njegova DUša slobodno, bez pomisli, sagledava Boga i nalazi mir u Njemu. On će brzo zadobiti ljubav Božiju zbog svog smirenja i po molitvama svog duhovnog oca.

* * * * *

Naš život je prost, ali mudar. Majka Božija je rekla prepodobnom Serafimu: "Nauči poslušnosti svoje monahinje. One koje sačuvaju poslušnost i smirenje, biće sa tobom i blizu mene".
Vidite kako je prosto spasti se. Ali, mudrosti se valja učiti dugim opitom. Ona se od Boga dobija za poslušnost. Poslušnu dušu voli Gospod, a kad je voli, daće joj sve za što Ga zamoli. Gospod i danas kao i ranije sluša naše molitve i ispunjava naše molbe.

* * * * *

Zašto su sveti oci stavili poslušnost iznad posta i molitve?
Zato što se od podviga bez poslušnosti rađa sujeta, dok poslušan čovek radi sve onako kako mu je rečeno i nema povoda za gordost. Osim toga, poslušan je odsekao svoju volju u svemu i sluša svog duhovnog oca, pa mu je um slobodan od svake brige i može čisto da se moli. Poslušnome je na umu samo Bog i reči starca, a um neposlušnog je zauzet raznim stvarima, uključujući i osuđivanje starca. Stoga on ne može da sagledava Boga.
Video sam poslušnika koji je strpljivo podnosio teško poslušanje. Gospod mu je dao srdačnu molitvu i plač za celim svetom. Iguman Andrej mu je rekao: "To ti je dato zbog poslušnosti".
Poslušnošću se čovek čuva od gordosti. Zbog poslušnosti se dobija molitva i blagodat Svetoga Duha. Eto, zato je poslušnost iznad posta i molitve.
Da su pali angeli sačuvali poslušnost, i dalje bi bili na nebu i pevali slavu Gospodu. Da je Adam sačuvao poslušnost, ne bi bio izgnan iz raja, a i njegovo potomstvo bi živelo u raju.
Ali i sada možemo pokajanjem da se ponovo uselimo u raj. Gospod nas mnogo voli i ne gleda na naše grehe, samo još kad bismo samo hteli da se smirimo i zavolimo neprijatelje.
Onaj ko ne voli svoje neprijatelje, neće imati mira pa makar se i u raju našao.