Популарни постови

уторак, 24. мај 2011.

MOLITVA SVETOM SAVI


MOLITVA PRVA SVETOM SAVI

Osvestana glavo, preslavni Cudotvorce, Svetitelju Hristov Savo, Srpske zemlje Prvoprestonice, Zastitnice i Prosvetitelju, a svih Hriscana dobronadezni pred Gospodom Zastupnice, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo ucesnici ljubavi tvoje prema Bogu i bliznjemu, kojom je dusa tvoja za zivota obilovala. Ozari nas Istinom, prosvetli um i srce nase Svetloscu Bozanstvene Nauke. Nauci nas da te istinski podrazavamo, da Boga i bliznjega svoga ljubimo, i da zapovesti Gospodnje nepogresivo izvrsujemo, te da i mi budemo ceda tvoja, ne samo po imenu nego i po celom zivotu svome. Moli se, Sveti Arhijereju, za Svetu Pravoslavnu Crkvu i otacastvo tvoje zemaljsko, koje te uvek sa ljubavlju postuje. Milostivo pogledaj na svaku dusu vernih svojih postovalaca, koji istu milost i pomoc tvoju. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tugama utesitelj, u zalostima posetitelj, u opasnostima i nevoljama pomocnik, a u smrtnom casu milostivi pokrovitelj i zastitnik, da se, pomocu svetih molitava tvojih, i mi gresni udostojimo da zadobijemo vecno spasenje i nasledimo Carstvo Nebesko. Da, Svece Boziji, ne posrami uzdanje nase, koje cvrsto polazemo na tebe, nego nam ukazi mnogomocnu zastitu tvoju, da slavimo i pevamo Divnog u Svetima Svojim Boga - Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i kroza sve vekove. AMIN.

MOLITVA DRUGA SVETOM SAVI

Veliki ukrase medju Svetiteljima, Bogomudri oce Savo, molimo ti se, mi, sluge tvoje, i pripadajuci vapijemo ti: ne ostavi decu svoju, oce, nego svagda budi s nama, kao sto si obecao, da te i mi po duznosti slavimo, da te velicamo, da proslavljamo velicinu i silu tvoju, i da ti prinesemo dostojnu pesmu, klicuci i govoreci: tebe velicamo, Svetitelju, tebe slavimo, Svetilnice, tebi se klanjamo, oce Savo, moli, molimo ti se, da se spasu oni koji slave Sveti Spomen tvoj.AMIN.

TROPAR

Bio si Nastavnik, Prvoprestonik i Ucitelj puta
koji vodi u zivot. Kada si dosao, Svetitelju Savo, 
najpre si svoje otacastvo prosvetio i preporodivsi
ga Duhom Svetim, kao drveta maslinova, zasadio si
u duhovnom raju sveosvestana svoja ceda. Zbog toga,
kao ravnog Apostolima i Svetiteljima, postujuci 
te molimo: Moli Hrista Boga da nam daruje veliku 
milost.

KONDAK

Kao velikog Prosvetitelja i druga Apostola, 
proslavlja te Crkva naroda tvoga, Prepodobni. No,
kao onaj koji ima slobodu pred Hristom, molitvama 
svojim spasi nas od svih nevolja, da bismo ti
klicali: Raduj se, oce Savo Bogomudri!

AKATIST SVETOME SAVI I ARHIEPISKOPU SRPSKOM


Kondak 1

Izabrani od Cara sila, Gospoda Isusa Hrista, i blagodacu prizvani od roda kraljevskoga u Monastvo i Arhijerestvo, Prosvetitelju Crkve Srpske, bogonosni oce Savo, osposobi nas da te ljubavlju hvalimo kao blagodarovanog Pastira i Ucitelja svoga, i, imajuci slobodu pred Gospodom, zajedno sa ocem i bratom svojim po telu, Mirotocivim Simeonom i Prepodobnim Simonom, Prvovencanim kraljem, moli se neprestano za spasenje svega roda svoga, pravoslavnoga naroda Srpskoga, i za nas gresne, izbavljajuci od svih zala, opasnosti i nevolja nas koji ti klicemo: Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Ikos 1

Zavolevsi od mladosti Andjelsku cistotu, Savo blazeni, ti si se u mladosti pokazao podviznikom poboznosti veliki, te su se svi dobroti i blagocestivosti duse tvoje divili, jer si kao mladic i knezevic po rodjenju ukrotio telo svoje postom, bdenjem i molitvama. Toga radi i slusas od nas ovakve pohvalne pesme: Raduj se, Bogom ljubljeni sine blagocestivog oca i dobrodusne matere! Raduj se, jer si rodjenjem svojim roditelje utesio i neplodnost njihovu razresio! Raduj se, plode blagosloveni, mnogim molitvama izmoljeni! Raduj se, Sveti Izdance kraljevskoga roda Nemanjinog! Raduj se, duhovna krasoto zemlje Srpske! Raduj se, uteho i radovanje roditelja svojih u starosti! Raduj se, jer su te oni vise no drugu decu voleli! Raduj se, jer si ugadjanje telu jos u mladosti odbacio! Raduj se, jer si uvek vise mislio na Blaga Nebeska negoli na zemaljska! Raduj se, cistote dusevne i telesne istinski ljubitelju! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni cudotvorce!

Kondak 2

Videvsi tastinu i nepostojanost slave zemaljske, Savo Bogomudri, ti si se duhom svojim ustremio u visine ka Gospodu i Gospod, videci bozanstvenu zelju tvoju, posla k tebi iz Svete Gore Atonske Prepodobnog Monaha, te ti, poucen njime, ostavi roditelje svoje i otacastvo svoje i dodje u zemaljsku bastinu Preciste Bogorodice, u Svetu Goru Atonsku, i tamo se nastani u obitelji ruskoj, neucutno klikcuci sa slugama Gospodnjim Andjelsku pesmu: Aliluja!

Ikos 2

Doznavsi za odlazak tvoj, roditelji tvoji plakahu gorko, tugujuci sto su se lisili tebe, Savo Prepodobni! Zatim, razmisliv, odmah poslase cak do Atosa verne sluge svoje da te traze, i da te nagovore da im se vratis. Ali ti, Svetitelju, saznavsi za dolazak poslanih slugu, mudro si razgovarao s njima, pa si se od njih iskrao, na visoku se kulu popeo, i tamo monaski postrig primio, i onda knezevsko odelo svoje, zajedno sa postrizenim vlasima glave svoje, s kule tim poslanicima dobacio, naredivsi im da kazu roditeljima tvojim, da je sin njihov Rastislav vec postao monahom Savom. Secajuci se takve revnosti tvoje za spasenje, mi ti klicemo ovako: Raduj se, jer si slavu zemaljske vlasti prezreo! Raduj se, jer si roditelje svoje i otadzbinu svoju Hrista radi napustio! Raduj se, jer si na Svetu Atonsku Goru dosao da sluzis Gospodu! Raduj se, jer si se tamo u obitelji ruskoj nastanio! Raduj se, jer si postrizenik te obitelji postao! Raduj se, jer si je podvizima svojim proslavio! Raduj se, jer se ime tvoje u njoj dosad molitveno proslavlja! Raduj se, jer se obitelj ova uvek tobom radosno dici! Raduj se, jer si podvizima posta i molitve atonske oce zadivio! Raduj se, jer si, samo u vlasenici, bosonog, obitelji atonske obisao! Raduj se, jer si uruceni ti talant umnozio! Raduj se, jer si u obitelji Vatopedskoj predao sebe na poslusanje Bogomudrome Starcu! Raduj se, jer si se veoma usavrsio u smirenosti i trpljenju! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni cudotvorce!

Kondak 3

Silom Svevisnjega ukrepljivan, Svetitelju Boziji, ti si savrsio velike podvige monaske u obitelji Vatopedskoj na Atosu, umrtvljujuci telo svoje postom, bdenjem i svakim iznurenjem, i trpeo mraz i zegu kao bestelesan, i, hodeci bos po ostrome kamu, ostajao nepovredjen, potcinjavajuci telo duhu, plamteci uvek ljubavlju prema Gospodu, da bi Mu mogao pevati neucutnu pesmu: Aliluja!

Ikos 3

Brinuci se za dusevno spasenje roditelja svojih, oce Savo, ti si se za njega stalno Bogu molio. A Dobri Covekoljubac, tvoreci volju onih koji Ga se boje, pobudi roditelje tvoje, preko tvoga veoma dirljivog pisma, upucenog njima, da ostave zemaljsku vlast i prime monaski postrig. Toga radi otac tvoj, Prepodobni Simeon, dodje iz Srbije na Atos i nastani se zajedno s tobom u vatopedu. Sa njim te sada velicamo i klicemo: Raduj se, jer si roditeljima svojim usrdno zeleo dusevno spasenje! Raduj se, jer si ih bogomudro savetovao i nagovarao da zemaljsku slavu ostave! Raduj se, jer si se dolaskom oca svoga k tebi na Atos veoma utesio! Raduj se, jer si mu saposnik i samolitvenik bio! Raduj se, jer si mu pomogao da monaske podvige nosi! Raduj se, jer si staracke slabosti njegove trpeljivo podnosio! Raduj se, jer si mu u bolestima njegovim sa mnogom ljubavlju posluzio! Raduj se, jer si mu tegobu pustinjackih odricanja i oskudica olaksavao! Raduj se, jer si podvizima svojim podvige oceve dopunjavao! Raduj se, jer si oca svoga istinskim Ugodnikom Bozijim nacinio! Raduj se, jer si svetim blagoslovom njegovim osenjen bio! Raduj se, jer te verni ljudi zajedno sa njim molitveno postuju! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Kondak 4

Ti si se, oce Savo, potrudio da vitlanima burom na moru zivota ustrojis na Atosu tiho pristaniste, i rodu Srpskome - obitelj monasku, nazvanu Hilandar, koju si Presvetoj Vladicici Bogorodici posvetio, i ukrasivsi je Bozijim hramovima i mnogim zgradama, i snabdevsi je dovoljnim imanjem, i osiguravsi je carskim poveljama, sam si se sa roditeljem svojim, Simeonom Prepodobnim, uselio u nju da zivis. Stoga obitelj ova postuje vas obojicu kao ktitore svoje, i, uspomenu vasu molitveno slaveci, uznosi pohvalnu pesmu Bogu: Aliluja!

Ikos 4

Kada Simeon Prepodobni poziv Boziji cu, gde ga priziva u vecne obitelji njegove, on nadje u tebi, Bogonosni Savo, molitvenog pomocnika na umoru svome, i na sinovskim rukama tvojim predade duh svoj Gospodu. Sveto Telo njegovo ti sa dostojnom pocascu polozi u mramornu grobnicu u sabornome hramu Hilandarske obitelji, i molitvama svojim isprosi od Boga mostima oca svoga blagodat da iz njih potece miro, pokrecuci time verne ljude da ti klicu: Raduj se, svemocni i blagoprijatni Bogu molitvenice! Raduj se, ravnoandjelni covece! Raduj se, jer na molitvu tvoju Bogu, Svete Mosti oca tvoga, a i sam grob njegov, istocise miomirisno i celebno miro! Raduj se, jer si, silno obradovan time, neucutno Boga slavio! Raduj se, jer Prepodobni otac tvoj posle smrti pokaza divnu poslusnost prema tebi! Raduj se, jer na tvoju molbu iz groba njegova ponovo potece Miro koje presahnulo bese! Raduj se, jer si tajanstveno gledao oca svoga u slavi Svetiteljskoj! Raduj se, jer si u svetlom vidjenju cuo od njega dobra obecanja! Raduj se, jer si po zapovesti oca svoga doneo Mosti njegove sa Atosa u Srbiju! Raduj se, jer si ih tamo, u obitelji Studenickoj, sa velikom svecanoscu polozio! Raduj se, jer si zasluzan sto see otac tvoj u zboru Svetitelja slavi! Raduj se, usrdni postovaoce svete uspomene njegove! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Kondak 5

Postavsi Bogom oblistavano svetlilo, Bogomudri Savo, ti po volji pastirenacelnika Isusa postavljeni na svetnjaku Crkve Srpske i od Vaseljenskog Patrijarha za Arhiepiskopa Srpskoga posveceni, ti si se Prvosvetiteljem Srpskome narodu od zemlje njegove javio, revnosno ga svuda i svagda poucavsjuci, da cvrsto i nepokolebivo stoji u Svetoj Veri Pravoslavnoj, i da bogougodno uznosi pohvalnu pesmu Presvetoj Trojici: Aliluja!

Ikos 5

Kada si video da se rastajes sa omiljenom ti Atonskom pustinjom, oce Savo, tugovao si duhom svojim. Ali se tebi javi u svetlom vidjenju Bogorodica Presveta, i, obecavsi ti svoju pomoc i zastitu, utesi i ukrepi tvoju zalosnu dusu. Tebi, tako obradovanome vidjenjem i besedom Carice Nebeske, i mi zemni radosno klicemo: Raduj se, izabrani sasude Duha Svetoga! Raduj se, pri rukopolozenju svome Nebeskom Svetloscu odozgo obasjani! Raduj se, Tajnice Presvete Trojice! Raduj se, sabesednice Presvete Bogorodice! Raduj se, jer si iz usta Njenih slusao milostive reci! Raduj se, jer ti je Ona obecala pomoc i zastitu! Raduj se, Prvoprestonice zemlje Srpske Ravnoapostolni! Raduj se, ureditelju Bogom blagoslovene Jerarhije postavljenjem Episkopa u drzavi srpskoj! Raduj se, jer si krasne noge svoje uputio na sirenje propovedi Jevandjelske! Raduj se, jer si Srpsku zemlju svetloscu Hristovom savrseno prosvetlio! Raduj se, jer si mnoge hrammove Bozije i obitelji monaske u njoj podigao! Raduj se darezljivi davaoce milostinje! Raduj se, milosrdni siromaha hranitelju! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Kondak 6

Propovednikom Vere Pravoslavne u Srpskoj zemlji javio si se, Savo Svesteni, kada si u hramu svome zickome Simvol Vere gromko ispovedio, i pastvu svoju da ga ispoveda naucio, da svi ostanu sa tobom jednomisleni i uzmognu jednim ustima i jednim srcem pevati zajedno s tobom Trilicnosnome Bogu peesmu hvale i blagodarnosti: Aliluja!

Ikos 6

Zablistao si, Svetitelju Hristov, kao presvetla zvezda u zemaljskom otacastvu svome, i zlatnim poukama svojim utvrdjivao si ljude svoje u Pravoslavnoj Svetoj Veri i blagocascu, a jeresi i raskole, iskorenjivao si macem reci Bozije. Toga radi te ljudi srpski postovahu kao Andjela Bozijeg, klicuci i veleglasno govoreci: Raduj se, Arhijereru, jer si dostojno primio vlast da vezujes i dresis! Raduj se, Jerarse, jer si u sveoruzje Hristovo obucen! Raduj se, pastiru dobri, jer si gotov zivot svoj poloziti za Bogom dane ti ljude i pastvu svoju! Raduj se, usrdni radnice u vinogradu Gospodnjem! Raduj se, svetilnice koji svetlis i prosvetljujes srca ljudska! Raduj se, presvetla luco Sunca Pravde - Hrista! Raduj se, jer si od Gospoda proslavljen darom cudotvorstva! Raduj se, jer si uzetoga bolesnika molitvom svojom zdravim ucinio! Raduj se, jer si neprijateljstvo jednokrvnih blagodatno umirio! Raduj se, jer si u logor neprijateljski hrabro sam ulazio! Raduj se, jer si umrlog brata svoga, kralja Stefana, vaskrsao i zelju njegovu ispunio, obukavsi ga u rizu monasku i ime Simon davsi mu! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Kondak 7

Jednu si zelju imao, Svece Boziji da ugadjas Bogu i da sluzis dusevnom spasenju bliznjih svojih. Toga radi nisi dao sna ocima svojim, neumorno se podvizavajuci, na dobro Svete Crkve Srpske i na spasenje i korist poverenih ti od Boga blagovernih ljudi, i vaistinu si stubom Pravoslavlja postao i nepokolebljivim Zastitnikom naroda srpskoga, koji tebe iskreno hvali i Utemeljitelju Crkve - Hristu klice, Koji te ukrepi: Aliluja!

Ikos 7 

Kao novoga Nikolaja Mirlikijskoga i Zlatousta Carigradskoga stece te zemlja Srpska, jer si cudesima svojim bio slican prvome, a zlatorecivim poukama svojim podrazavao si drugome. Vaistinu si, Svetitelju, oce nas Savo, dostojan ovakvih pohvala: Raduj se, neucutljivi propovednice Jevandjelja Hristova! Raduj se, verni posledovaoce Predanja Apostolskih! Raduj se, jer si duh Svetih Bogonosnih Otaca usvojio! Raduj se, topli molitvenice za duse nase! Raduj se, jer si naredio da se u Tipikarnici Karejskoj na Atosu neprekidne molitve odrzavaju! Raduj se, jer si i u vreme i u nevreme pastvu svoju blagocascu poucavao! Raduj se, macu koji sece jeresi i raskole! Raduj se, grome koji plasi sablaznitelje! Raduj se, zastitnice onih kojima je nepravda ucinjena!, Raduj se, udovica i sirotih dobrotvore! Raduj se, ozaloscenih utesitelju! Raduj se, pokajnika sa Bogom pomiritelju! Raduj se, mladica Vaspitacu Bogomudri! Raduj se, dece ljubveobilni Pokrovitelju i Bogomudri Nastavnice! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Kondak 8

Strancem i dosljakom uzazeleo se Hrista radi postati, Svetitelju Savo, ugledajuci se na Spasitelja dusa nasih, koji nije imao gde glave skloniti. Njega radi ti si otacastvo svoje ostavio i u strane zemlje pohitao na poklonjenje Svetim Mestima, sa verom i ljubavlju klanjajuci se Svetinjama u njima, i mnogu milostinju deleci crkvama, manastirima i siromasima, i uvek pevajuci Bogu: Aliluja!

Ikos 8

Buduci sav u Bogu, ti si svetitelju Prepodobni, poklonicki upravio stope svoje po Bogu, i u Svetom Gradu Jerusalimu molitveno si obilazio Sveta Mesta, zivotom i Stradanjem Hrista Spasitelja obelezena, klanjajuci im se i tople suze iz ociju svojih lijuci, kao zrtvu ljubavi svoje prema postradalome radi nas Gospodu, Koji nas podstice da ti klicemo: Raduj se, mudri putnice-poklonice, koji trazis Otacastvo nebesko! Raduj se, Hristov izabranice koji si prezreo sva zemaljska blaga! Raduj se, Svetoga Grada Jerusalima donjega bogobojazljivi poklonice! Raduj se, Svetloga Grada Jerusalima Gornjega usrdni i mudri iskaoce! Raduj se, jer si posetio Carigrad, Palestinu, Egipat, Sinaj i Atos! Raduj se, jer si Liviju, Tivaidu, Antiohiju, Siriju i Armeniju pohodio! Raduj se, jer si po moru i kopnu sa velikim trudom putovao! Raduj se, jer si mnoge velike Svetinje na putovanjima svojim sabrao! Raduj se, jer su te Pastiri Crkve Pravoslavne svuda sa ljubavlju i postovanjem primali! Raduj se, jer su te siromasi i ubogi za dobrocinstva tvoja blagosiljali! Raduj se, suzanja osloboditelju! Raduj se, pustinjaka utesitelju! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni, Cudotvorce!

Kondak 9

Svi inoci Velike Lavre Prepodobnog Save Osvecenog sa radoscu te sretose, Bogomudri Savo, kada dodje k njima na poklonjenje i poznase u tebi cudesnog dosljaka, obecanoga im od davnine. Stoga ti kao dostojnome podarise na blagoslov zezlo Prepodobnoga Save osvecenoga i dve cudotvorne ikone Bogorodicine, zvane Trojerucica i Mlekopitateljnica, svetim glasovima pevajuci Stvoritelju svega Bogu: Aliluja!

Ikos 9

Recitost ljudska nije u stanju da proslavi mnoga cudesa tvoja, Svetitelju, Jerarse nezaboravni! Jer, ti si uzburkano more molitvom svojom ukrotio i ribu na cudesan nacin iz dubine morske u ladju primio. Bolesnike si stavljanjem ruku svojih isceljivao i mrtve slavno vaskrsavao, kao verni ucenik Hrista Boga. Stoga ti sa hvalom klicemo, velicajuci te ovako: Raduj se, jer si ispunjenje obecanja Jevandjeljskih primio! Raduj se, jer si smirenjem Nebeske Visine dosegao! Raduj se, besplatni lekaru koji isceljujes od bolesti dusevnih i telesnih! Raduj se, blagodatni iscelitelju onih sto ti u bolesti s verom pribegavaju! Raduj se, jer se ruke tvoje casne pokazase orudjem isceljenja! Raduj se, jer si molitvenim polaganjem njihovim, zdravlje bolesnicima davao! Raduj se, jer si boraveci u tudjim zemljama Ime Hristovo cudesima proslavio! Raduj se, jer si iduci od grada do grada, verne u blagocascu utvrdjivao! Raduj se, jer od Istoka do Zapada bi proslavljeno ime tvoje! Raduj se, jer si bliske i daljne usrdno Hristu privodio! Raduj se, jer si kao presvetlo sunce vaseljenu obisao! Raduj se, jer si kao mesec puni bogougodno putovanje savrsio! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Kondak 10

Imajuci nesumnjivu nadu spasenja, Svetitelju, Ugodnice Boziji, ti si u grad Trnovo stigao i tu zemaljsko stranstvovanje svoje okoncao, upokojivsi se u Gospodu smrcu pravednom i svetom, kojom si veliki plac u zemlji Srpskoj porodio! Ali mi verujemo, oce i Arhijereju nas, da si ti, po Promislu Bozijem, izvan otacastva upokojio i da duhom svojim neodvojivo ostajes sa njim, te da se stalno molis Bogu za one koji Mu pevaju pesmu: Aliluja!

Ikos 10

Nebeskoga Cara Hrista bio si sluga verni i sluzitelj, Bogonosni Oce nas Savo! No, iako si u gospodu otpocinuo snom smrti, ti ni posle smrti ne prestajes ciniti cudesa: Svesteni i svecasni Kivot tvoj pokaza se lecilistem bolesti ljudskih, pa i sam prah sa groba tvoga celeban postade, te svi klicu Tebi: Raduj se, Prvoprestonice Sveti, koji sa Svetiteljima Srpske zemlje obitavas! Raduj se, Ugodnice Hristov, jer i posle smrti preslavno cinis cudesa!Raduj se, jer si svetom smrcu svojom grad Trnovo osvetio! Raduj se, jer si Bugarsku zemlju cudesima svojim blagodatno ozario! Raduj se, jer si po zelji svojoj u podvigu stranstvovanja zivot zavrsio! Raduj se, jer je snrt tvoja skupocena pred Gospodom! Raduj se, jer smrt tvoju svetkuje Sveta Pravoslavna Crkva! Raduj se, jer zaklonom molitava svojih pastvu svoju neprestano cuvas! Raduj se, duhovne Prosvete zasaditelju i siritelju! Raduj se, dece i mladica ljubveobilni Nastavnice i skola hriscanskih Pokrovitelju i Prosvetitelju! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Kondak 11 

Pevanjem molbenim mi te castvujemo i velicamo, Svetitelju, Ugodnice Boziji, i sa verom slavimo Sveti Spomen tvoj: jer, iako si u zemlji Srpskoj zablistao, ipak te Vaseljenska Crkva cela stece kao svog sjajnog branitelja, zastupnika i molitvenika pred Gospodom. Stoga, secajuci se bogougodnog zivota tvoga i mnogih tvojih podviga i cudesa, mi proslavljamo Gospoda Isusa koji te proslavi, i smirenoumno Mu klicemo: Aliluja!

Ikos 11

Blistajuci svetloscu cudesa, ti si pokazao ljubav svoju prema zemlji Srpskoj, Ravnoapostolni Svetitelju Savo, kada si dopustio da Svete Mosti tvoje prenesene budu u otacastvo tvoje zemaljsko, jer si, ljubeci otacastvo svoje, kako za zivota, tako i po smrti, zazeleo da se Mosti tvoje povrate medju pastvu tvoju, koja te ljubi, da razveselis ceda svoja koja ti klicu: Raduj se, Prvopastiru srpski, koji molitveno nadgledas pastvu svoju! Raduj se, dobri zastupnice onih koji te s verom prizivaju! Raduj se, jer si pozeleo da Svete Mosti tvoje budu u srbiju prenesene! Raduj se, jer si volju svoju o tome caru bugarskome Asenu u vidjenju objavio! Raduj se, jer si sa slavom i cascu iz Trnova u Srpsku Zemlju prenesen bio! Raduj se, jer si u sabornom hramu svete obitelji Mileseva, kao tvoje stolice, sa ljubavlju primljen i casno polozen bio! Raduj se, od bratanca svoga, srpskoga kralja Vladislava, pobozno postovani! Raduj se, od naslednika svoga, Svetitelja Arsenija, molitveno proslavljeni! Raduj se, od svih Srba radosno docekivani! Raduj se, jer si dolaskom svojim zalost pastve svoje ublazio! Raduj se, jer si mnogim cudesima sa groba svoga Svetost svoju potvrdio! Raduj se, jer si polja, gore i doline dolaskom svojim osvetio! Raduj se, jer si bogougodnim zivotom, mudroscu i velikom revnoscu Pravoslavlje u narodu svome utvrdio! Raduj se, jer ga blagodatnim zauzimanjem i po odlasku svome cuvas! Raduj se, Andjele po zivotu, Proroce po blagodati Duha Svetoga, Apostole po blagovescenju, Mucenice po ispovedanju! Raduj se, Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Kondak 12

Riznicu blagodati Bozije, Svete i netrulezne Mosti tvoje, Savo, oce nas, zbog grehova nasih predadose ognju necastivi Agarjani, neprijatelji hriscanski. Ipak, mi verujemo da si ti i sada sa nama kao i ranije, kada si blagovoleo Mostima svojim vidljivo tesiti rod svoj, i da nas molitvama svojim cuvas od svakoga zla. Stoga, klanjajuci se Svetom mestu, na kome zlocastivci predadose ognju Mosti Tvoje, mi celivamo prah zemaljski Svetim Mostima tvojim osveceni, i pevamo Bogu: Aliluja!

Ikos 12

Opevajuci sveti i bogougodni zivot tvoj i mnoga preslavna cudesa tvoja, Svetitelju oce nas Savo, mi te smerno molimo: nemoj se zgnusati na nase nemuste pohvale, kojim se osmeljujemo da te iz usrdja svoga slavimo, nego milostivo pogledaj na nas koji ti svesrdno uznosimo ovakve pohvale: Raduj se, sastradalni, ljubveobilni i nedremljivi Zastitnice zemlje Srpske! Raduj se, jer si zajedno sa njom od zlih Agarjana preko Mostiju ognjeno iskusenje primio! Raduj se, jer si grozno kaznio vojvodu agarjanskog, koji ti je Mosti spalio! Raduj se, jer si stubom, koji je nad spaljivanim Mostima tvojim do neba sijao. Svetost njihovu cudesno projavio! Raduj se, jer ni posle spaljenja Mostiju tvojih ti nisi prestao cudesa ciniti! Raduj se jer si i samo mesto na kome su one spaljene ucinio udeonistem blagodati! Raduj se, jer u vidjenjima i snovima verne pohodis! Raduj se, jer i bliskima i daljnima pomoc svoju ukazujes! Raduj se, divni ukrase Crkve Pravoslavne! Raduj se, Arhijereja slavo i pohvalo! Raduj se, zvezdo koja medju prepodobnima sijas! Raduj se, po Bogu i Bogorodici cvrsta uzdanico nasa! Raduj se Svetitelju Savo, Prvopastiru i Ucitelju srpski, divni Cudotvorce!

Kondak 13

O presveti i predivni Cudotvorce, Svetitelju oce nas Savo, Srpske zemlje Zastitnice, milostivoo primi ovo malo moljenje, koje u pohvalu prinosimo, i molitvama svojim ka Gospodu izbavi nas, da zajedno sa tobom u Carstvu Nebeskom pevamo Bogu Spasitelju nasem: ALILUJA! (triput)

I opet: Ikos 1. i Kondak 1.

Жичка беседа Светога Саве о правој вери

(1) Браћо и пријатељи и оци и чеда богозванога, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа [ваших] и пред очи ума [вашег], и разумите их. 

(2) Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу, и Својим божанским домостројем и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тела [Свог], просвети род наш; и посла у сав свет Свете Апостоле, рекавши им: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа". Али пошто они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши у истини речи њихове, повероваше им. И преблаги Бог, Који има бескрајну милост и не жели да погине ниједан од нас, по истој тој првој заповести и истим начином по науци и проповеди Светих Апостола уздиже мене на ово светитељство хотећи да преко мене "испуни недостатке" отаца наших; и Духом Својим Светим заповеди ми да вам објавим ову реч своју о вашем спасењу, коју вичувши са љубављу је сачувајте, да бисмо и ми били заједничари реда светих. 

(3) Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере његове. Јер, као што рече Апостол, "темеље другога нико не може поставити осим онога којега постави" Дух Свети преко Светих Апостола и богоносних Отаца, а то је -- права вера која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповедана. И зато на овом темељу свете вере треба нам зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дела. Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање [вере] без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да "савршен буде човек Божји", а не да због недостатка [једнога] храмље живот наш. Јер, као што рече Апостол: "Спасава вера, која кроз љубав дела". 

(4) Верујемо, дакле, у Оца и Сина и Светога Духа, певајући Тројицу Божанску, Узрок и Саздатеља свега проузрокованога, видљивога и невидљивога. [Тројицу] Која је једне суштине, то јест природе, и у три Лица, то јест говоримо Ипостаси и Личности, чиме нећемо да подразумевамо обличјем или разликом три Бога или три природе или суштине, него исповедамо једнога Бога и једну просту и бестелесну природу и суштину, а разликом Лица различитост Ипостаси означавамо; клањајући се [на тај начин] Тројици у Јединици и Јединици у Тројици, Јединици Триипостасној и Тројици Једносуштној и једномоћној и сабеспочетној. Њу једину познајемо вечнопостојећу, беспочетну, нестворену, бесмртну, непропадљиву, нестрадалну, свезадтељну и [све]држећу и [све]промислитељну. 

(5) И једнога од Тројице, не Оца ни Светога Духа, но од Бога Оца рођенога Сина и Бога, Логоса, надвремено и од Њега Родитеља нераздељиво рођенога, а не створенога, једносуштног Родитељу и увекпостојећег са Њим; Који је [Логос] добротом [Својом] све привео из небића у биће, и Који је у последње дане ради нашега спасења сишао са небеса и уселио се у утробу Дјеве и сјединио Се с телом одушевљеним, и душу разумну и умну суштински примио од те исте Пречисте Дјеве Марије (Богородице). Он, од Бога Оца једносуштни Њему Бог Логос, због премногог човекољубља [Свог] изволео је, вољом Оца и Духа [Светог], да спасе Своје створење; сишавши из Очевог наручја, одакле се није одвојио, (и ушавши у утробу Пречисте Дјеве) и узевши на себе не раније зачето тело одушевљено душом разумном и умом, произиђе [из Дјеве] Бог оваплоћен, родивши се неизрециво и са и сачувавши неповређеним девство Оне која је родила; не претрпевши ни сливање нити промену, него остаде оно што беше а постаде оно што не беше; узевши на Себе обличје слуге, истински а не привиђењем уподоби се нама у свему осим греха. 

(6) Њега знамо као савршенога Бога и савршенога Човека, не другога и другога, него једнога и истога пре оваплоћења и по оваплоћењу, једну сложену Ипостас; Њега једног истог у двема савршеним природама и својствима, и у двема природним вољама и дејствима, обома сједињеним по Ипостаси неизменљиво. Исповедамо Њега једног истог вољом хотећег и делајућег божанска [дела] као Бог, и Њега једног истог вољом хотећег и делајућег човечанска [дела] као човек. Јер Он не беше подложан природним нуждама, него се по вољи [Својој] родио, по вољи гладнео, по вољи жеднео, по вољи био уморан, по вољи се бојао, по вољи умро, истински, а не привидно, претрпео сва природна и беспрекорна страдања човечанска. И Он, Безгрешни, би распет и смрт окуси, и трећи дан васкрсе телом не видећи трулежност, и људску суштину неповређену и неосмрћену васкрсе, и узвевши је на небеса седе с десне стране Оца; и опет ће доћи да суди живима и мртвима; као што се узнесе телом Својим тако ће доћи и дати свакоме по делу његовом. Јер вели: "Васкрснуће мртви и устаће који су у гробовима, и они који чинили добро" са правом вером "отићи ће у живот вечни, а који су чинили зло -- у васкрсење суда." 

(7) Уз то, ми се клањамо и поштујемо и целивамо свечесну икону човечанског оваплоћења Бога Логоса помазаног Божанством и оставшег непромењено, тако да онај који је помазан вером сматра да види самога Бога Који се јавио у телу и с људима поживео. Клањамо се и дрвету Часнога крста и светим часним сасудима и божанским црквама и светим местима . Клањамо се и част одајемо икони Пресвете Богородице и иконама свечесних Божјих угодника, уздижући очи душе (наше) ка првообразном лику и ум узносећи на оно што је несхватљиво. 

(8) Ово је богољубиви (моји), догмат православних Отачких предања. Следујући њима, и ми тако верујемо и тако исповедамо, а све јеретике и сваку јерес њихову проклињемо. 

(9) Примамо свих седам Васељенских сабора: први, који је био у Никеји, 318 Светих Отаца; други, у Константиновом граду, 150 Светих Отаца; трећи, ранији, у Ефесу, 200 Светих Отаца; четврти у Халкидону, 630 Светих Отаца; пети, опет у Константиновом граду, 164 Светих Отаца; шести, опет у Константиновом граду граду, 170 Светих Отаца. И још онај, мало касније бивши у Никејској митрополији, седми Сабор 350 Светих Отаца, против оних који се одричу часних икона и не изображавају их и не поклањају им се, безбожно клеветајући хришћане. А примамо и све Свете саборе који су се Божјом благодаћу у разна времен а и места сабирали ради утврђивања православног јеванђеоског учења, које прима Саборна Црква. А оних којих се одрекоше ови Свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше они, проклињемо и ми. 

(10) Јер многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли, и многи кукољ зловерја кроз слуге његове јересеначелнике посеја у васељени ради кварења и смућивања праве вере, које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке нечастиве јереси. 

(11) Ми пак стремимо се већма ка свакој побожности којој нас уче богомудре слуге Божје: Пророци, Апостоли и Светитељи, као што и сам Господ Исус Христос Син Божији рече, када од Оца дође на земљу оваплотивши се и роди се по други пут, од пречисте присно дјеве, и догмате домостроја Очевог и Свог изврши дивно, и заиста неизрециво разапе се на крсту, и трећи дан васкрсе, и по васкрсењу Своме остаде овде на земљи четрдесет дана; и када хтеде узићи на небо ка Оцу [Своме], заповеди ученицима Својим Апостолима говорећи: " Идите и научите све крајеве крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповедио". И опет: "Проповедајте Јеванђеље сваком створењу; ко поверује и крсти се, спашће се; а ко не верује, осудиће се". Ово је дакле права вера: крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа. 

(12) И тако, ми који смо хришћани обећали смо: молити се Богу своме свагда, (држећи заповести Његове и увек творећи вољу Његову). Јер је "вера без дела мртва", по речи Јаковљевој. Но, браћо и чеда моја љубљена, као што и напред рекох, обоје [треба] да са страхом и трепетом држимо [и чувамо]. Држите (стога) реч Божју и свету веру Христову, и призивајте чистим срцем пресвето Име Његово, и не ленећи се у светим молитвама припадајте к Њему исповедајући грехе своје, плачући са сузама пред Њим и Њему певајући и припевајући у срцима вашим свагда му певајући и припевајући у срцима вашим свагда дан и ноћ непрестано. Јер Бог, када Га људи исповедају и моле Му се, сам уверава људе и духовно улази вером у срца оних који добро слушају науку Његову. Јер духовна наука није игра, нити речи безумља мисли људских, него је то проповедана света вера Божја на којој су основани свети чинови у Христу Исусу Господу нашем, о Коме Пророци Светим Духом Божјим прорекоше, и Апостоли научише, и Мученици исповедише, и сви Свети сачуваше, и Преподобни оци беспрекорно одржаше као на недељивом крајеугаоном Камену црквеном Христу Који је Премудрост и Сила Очева [и то сачуваше] светодуховски и силно и крепко и чврсто и поуздано у вери --, Који [Христос] и до сада многе уверава и утврђује и свима потврђује Своју веру божанску. Он, Преблаги Човекољубац, и до нас достиже Својом богатом милошћу, исправљајући наше недостатке, хотећи као Пастир истинити да нас, заблуделе овце, сакупи у небески тор (Свој). Досежући до тога тора мисаоним и душевним очима (нашим), ми Му се свагда молимо припадајући Му у сваки час, и исповедајући Му се, како Он сам дарује исказати то или помислити и неизречено сачувати. И ми, сатворивши вољу Његову, добићемо од Њега спасење у овом веку и у будућем, ако верно сачувамо заповести Његове које нам је сам Господ заповедио да држимо и обећао нам за то небеску награду, рекавши: "Заиста вам кажем: Ко одржи реч Моју неће видјети смрти вавијек". 

(13) Да, чеда моја љубљена, шта је поузданије и праведније од ове речи коју Христос сам посведочава и потврђује истином? Шта је боље од овога: не окусити смрти довека? Јер само то неокушање смрти већ је далеко од греха, јер је окушањем греха укус смрти ушао у сав род људски до Христа. Ради тога окуси смрт Он, Који је безгрешан и бесмртан по [Свом] првом рођењу од Оца, но окуси је ради нас, и пострада, да и ми вером у Њега окусимо бесмртност, као што рече Пророк: "Окусите и видите како је добар Господ". Веома је дакле добар [Господ] и праведна и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар -- да не умремо никада! 

(14) Зато, ако ово сачувате, бићете блажени (од Бога у векове, и блажена биће срца ваша, и блажене биће душе ваше, и бићете блажени) ви који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти. Гледајући на бесмртни дар Христов, творите свагда бесмртна дела у Христу: веру чисту и молитву честу, имајући према Њему љубав и наду, и савест чисту пред Богом и људима, пост и бдење, на земљи лежање, истину у свему, чистоту телесну и душевно уздржање, чувајући разум светог крштења -- просвећења Божјег, којим се одрекосмо Сатане и свих дела његових. И свагда љубити покајање и исповедање грехова својих и плакање над њима; умиљење, смирење, праведност, поучење, исправљање живота свога, мржњу на грех; не опијање, не блудничење, него, напротив, чист живот какав је Божјим очима угодно гледати. 

(15) Јер Бог је један од почетка и у бесконачне векове. И ово је прва заповест речена онима који Га љубе: да сваки од вас "љубите Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, и свом душом својом, и свом снагом својом". И нека буду речи ове, које вам ја данас заповедам, написане на срцима вашим и у душама вашим, да се бојите Господа Бога Сведржитеља, и у Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме узносите част и славу, и Њему јединоме приљубљујте се, и Именом Његовим не куните се, него нека је ваша реч по Апостолу: да да, и не не. И уопште, нека се никако не спомиње међу вама други Бог, осим Онога Који је створио небо и земљу; ничему "од онога што је на небу горе и што је на земљи доле и што је у води под земљом, да се не поклоните нити му послужите", осим Господу Богу вашем, у Кога се крстисте и поверовасте, и одрекосте се тајнога срама, и постадосте заједничари добре вере Његове и саучесници бесмртности Његове. Њега јединога неодступно се држите, јер је "пред очима Његовим све откривено", као Што рече Апостол", и "јер је Бог наш огањ који спаљује"; и "узвраћа за грехе очева на деци до трећега и четвртога колена, онима који Га не љубе и не творе вољу Његову, а чини милост на хиљаде и десетине хиљада онима који Га љубе и држе заповести Његове". Јер је он "Бог над боговима и Господар над господарима, Бог Велики и Силини и Страшни". Да "држите заповести Његове, и да извршујете пре очима Његовим све речи које вам заповедих", "да буде добро вама и синовима вашим после вас, и живи будете довека, ако чините добро и угодно пред Господом Богом вашим", Коме (нека је) слава и беспочетност у бесконачне векове, амин.

БЕСМРТНОСТ СВЕТОГА САВЕ


Спаљивањем светога тела Светога Саве.Турци су, не хотећи дали могућности великом чудотворцу, да учини још једно громовско чудо. Ваистину громовско. Јер од тог тренутка Свети Сава је светим духом својим постао просто свудаприсутан за српску душу. Огањ на Врачару, сагоревајући свете мошти Светога Саве, још једном је, и то занавек сјединио Српску земљу са небом. И пропутио пут у небо за сваку христочежњиву душу, пут бетониран светлошћу незалазном и непролазном. И још једном дао нам Вечно Еванђеље Христово, и у њему: Вечну Богочовечанску Истину, Вечну Богочовечанску Правду, Вечну Богочовечанску Лепоту, Вечну Богочовечанску Савест, Вечну Богочовечанску Бесмртност, Вечни Богочовечански Живот.

Неодољивим чаром своје христолике личности и еванђелском многостраношћу своје богочовечанске делатности Свети Сава је сваком људском бићу показао на опитан начин како из себе може изградити христолико биће, које живи светим еванђелским врлинама. И то живи на овој мајушној звезди Божјој, обзиданој Истоком и Западом, Севером и Југом, и опкољеној безбројним сазвежђима и неизбројивим бесконачностима. Изради ли светосавским врлинама себе у христолико богочовечанско биће, човек постаје видљив за сва небеска бића, јер га свете врлине испуњују незалазном светлошћу Христовом, и тако чине видљивим за бестелесне житеље небеске.

Саздан као христолико биће, човек свесно и несвесно, чезне за Христом Господом, за Његовом Вечном Истином и Правдом и Љубављу. Одговарајући на те чежње, Бог и Господ Исус Христос је и постао човек, да би свима нама показао како се из човека Богочовеком изграђује христолико биће. Свети Сава је такав архитекта такав неимар своје човечанске личности, и у својој христоликој љубави увек готов да нам помогне у том себеизграђивању, ако му се од све душе обратимо молитвом, постом и осталим светим врлинама. Вођен и руковођен Светим Савом, човек свестрано расте кроз свете тајне и свете врлине "у човека савршена, у меру раста висине Христове" (Еф. 4, 13). А за људско биће то је најсавршеније савршенство у свима световима, и најблаженије блаженство коме нема краја ни у времену ни у вечности.

Као свепобедни бесмртник, Свети Сава путује овом земаљском планетом побеђујући сваки грех, сваку духовну смрт, сваког ђавола: побеђујући их и у мени и у теби и у сваком људском бићу које себе преда њему свом душом, свим срцем, свим умом, свом снагом. Поступа ли тако човек, гле: он ваистину побеђује у себи сваку духовну смрт = сваки грех, јер је грех увек духовна смрт; и у исто време он побеђује у себи и сваког ђавола, јер ђаво ради кроз сваки грех и шири свој језиви пакао. Христољубив човек васкрсава себе из свих смрти, и узноси себе на небо и изнад свих небеса где ђаволи немају приступа, нити имају места. И тако, вођен Светим Савом христољубив човек и сам постаје бесмртан, јер је јачи од сваке смрти = од сваког греха = од сваког ђавола = од сваког пакла.

Ту свепобедну моћ христоноснаг бесмртника - Светога Саве, и његову незаменљиву вредност за наш народ осетили су и наши петвековни угњетачи, зато су и спалили његово свето нетрулежно тело. Иако мртво, но свето и чудотворно тело Светога Саве, било је највећа опасност по наше диндушмане. Да би га се ослободили, они су га спалили. Али спаливши вештаствено тело, они нису могли спалити светлосни и огњеносни дух Светога Саве, јер се огањ огњем не гаси нити светлост светлошћу уништава. Напротив, огањ се од огња још више разбуктава, и светлост од светлости још већма увећава. Еванђелска истина односи победу: Тешко је противу бодила праћати се (Д.А. 9, 5).

Али, све ове чињенице непрестано нас потстичу на питање: у чему је последња и завршна тајна такве величине Светога Саве? - У томе, једино у томе што је сав био Христов: у свима својим мислима, осећањима, делима, подвизима, идеалима; речју: у васцелом бићу свом. Преобразивши себе Господом Христом, он је свенародном делатношћу својом преобразио душу нашег народа, и одлучно је повео путем Христове Истине и Правде. Својом еванђелском појавом и еванђелском делатношћу Свети Сава је потпуно изменио нашу историју: одбацио је старе путеве и отворио нове; уништио је старе вредности и дао нове; уклонио је стара мерила вредности и завео нова. У њему и њиме, заиста се извршила промена свих наших вредности и свих наших мерила вредности.

И опет: у чему је бесмртност Светога Саве? - У Христу Господу, свесавршеном Богочовеку. A то: y свесавршеном Богу и у свесавршеном Човеку. Све вредности Светога Саве, све силе његове, све бесмртности његове, све вечности његове, нису ни од кога другог већ једино од чудесног и увек чудотворног Господа Христа, Јединог Истинитог Бога и Јединог Истинитог Човека у свима земаљским и небеским световима. Зато је Свети Сава бесмртно жив и бесмртно вечан. И у нама бесмртан, и ми њиме бесмртни; и у нама вечан, и ми њиме вечни. Он? Он је неуспављив у нама и око нас. И непомерив са пута којим идемо. Бесмртан! бесмртан! бесмртан! He зато што смо од њега створили легенду, него зато што он од нас ствара вредности равне легенди. He зато што смо од њега направили идола, него зато што нам је дао Јединог Истинитог Бога - Господа Исуса Христа, и научио нас да најпре иштемо Царство Божје и Правде његове, са којим и за којим нам се даје све што је људском бићу потребно у свима световима и у свима вечностима - све, све, све...