ВЛАДИМИР КОНСТАНТИНОВИЧ НЕВЈАРОВИЧ ТЕРАПИЈА ДУШЕ

Молитва и њена улога у савременом животу

"Молитва је дисање душе,

као што је ваздух природно дисање тела".

(св. Јован Кронштатски)

Сам појам молитве у речнику црквенословенског и руског језика (део 1, Петроград, издање штампарије Императорске Академије Наука) одређује се на следећи начин: "молитва - 1 (молба, мољење, прозба за нешто). Изливање душе и унутрашњих осећања пред Богом".

У Даљевом речнику (том 2) налазимо о истој речи: "молити некога за нешто, молити смирено, покорно и усрдно... Молити се Богу, будући свестан своје ништавости пред Творцем, приносити му своје покајање, љубав, захвалност и молбе (прозбе) за будућност".

У потпуном црквенословенском речнику који је саставио Г. Дјаченко (1900 г.) истиче се још једна важна нијанса: "Корен ове речи (молит) потиче од латинског mollire - ублажавати, те указује на то да је молитва средство за ублажавање..." Најзад, у једном данас распрострањеном речнику руског језика под редакцијом С. И. Ожегова (20. издање, 1988 г.) о молитви се каже следеће:

1. "Установљени текст који се чита приликом обраћања са молбама за нешто Богу, светима" (Зашто само утврђени текст и зашто обавезно с молбама, а не на пример са покајањем и благодарношћу није уопште јасно? Одређење је дато нетачно и некомпетентно, као уосталом, и у другом значењу - прим. аут.).

2. "Религиозно мистично обраћање за нешто с молбом Богу, светима".

"Веруј чврсто у остваривост сваке речи, нарочито оне изговорене за време молитве" - писао је св. Јован Кронштатски и заиста је чинио чудеса која су потврдили толики очевици, да нема никаквих разлога да се сумња у њихову истинитост.

"Нема ничега равног молитви: она и немогуће чини могућим, тешко лаким, а неповољно повољним" - писао је св. Јован Златоуст. "Човек уопште не може имати знање, ако се није молио нечему у одрећеном облику. Када тога нема, и све његово знање се показује као пуста педантерија. као суви коров" - не без разлога је сматрао енглескн историчар Томас Карлајл.

Молитвеној теми посвећено је мноштво мисли, њој су се обраћалн песници, писци, композитори, подвижници светости, философи, na чак и политичари.

Молитва одражава најискрснија, најчистија и најскривенија људска осећања, она је "узношење ума и срца Богу", "беседа са Самим Богом". Молитва је изнад поезије, музике, било каквих речи, иако се и сама састоји од речи. Без молитве је немогућ духовни живот, молитва је "мајка свих врлина". По мишљењу Светих Отаца сав људски живот мора бити доведен у стање непрекидне молитве.

Молитва у себи чува велике неодгонетнуте тајне. Она увек као да није од овога света, иако се из њега рађа. Чак и свирепа смрт дрхти пред њом и свако зло се расејава. Као што је неразумно лишавати себе свежег ваздуха, тако исто и молитвеног постојања.

Молитва освећује човеков живот, даје му тачку ослонца, без молитве наша душа сахне или чак труне за живота.

На свету нема значајнијег средства од молитве која потиче из чистог љубећег срца са искреном вером; нема моћније силе од обичне речи испуњене и снабдевене одговарајућим смислом и осећањем.

С молитвом је провео 17 година соловецких логора старац Сампсон (гроф Сиверс). Био је стрељан, али је остао жив, криминалци су се коцкали у његов живот, бацали су га пацовима да га поједу, али он није погинуо, зато што је имао покровитељство и заштиту јачу него што су све силе зла и чудесну молитву Пресветој Богородици коју је добио од самог преп. Серафима Саровског. Ево те молитве. Уживите се, тачније, ослушните срцем ове кратке редове, проникните у њих својом душом и они ће се можда отворити и вама у другој димензији, у другој дубини и другом значењу него што су то речи у обичном смислу, онако како су се отвориле руском православном монаху, старцу Сампсону.

Свемилоспшва Владичице моја!

Пресвета Госпођо,

Свепречиста Дево,

Богородице Маријо,

Мати Божија,

Несумњива и једина моја надо,

Не гнушај се мене, не одбаци ме, не остави ме.

Заступи, умоли, услиши, види,

Госпођо, помози, опрости, опрости, Пречиста!

А ево једне данас већ прилично познате молитве последњих оптинских стараца:

Господе, дај ми да с душевним спокојством примим све што ми донесе данашњи дан.

Господе, дај ми да се потпуно предам Твојој светој вољи.

Господе, свакога часа овога дана у свему ме поучи и подржи.

Господе, откриј ми вољу Своју за мене и за моје ближње.

Какве год вести да добијем, научи ме да их примим мирно и са чврстим уверењем да све бива по Твојој светој вољи.

Господе, Велики, Милосрдни, у свима мојим делима и речима управљај мојим мислима и осећањима, у свим непредвиђеним околностима не дај мн да заборавим да све потиче од Тебе.

Господе, дај ми да разумно поступам са сваким својим ближњим, да никога не разгневим и не ожалостим.

Господе. дај ми снаге да поднесем замор данашњег дана и све што се у току дана догоди.

Управљај мојом вољом и научи ме да се молим и да љубим све нелицемерно. Амин..."

Како данас савремено звучи ова молитва, какво право pacпoложење даје за сваки дан. Како је лако прихвата душа, јер души је сродно све оно чисто, искрено, лепо и праведно.

У Ипатјевском дому нађена је песма коју је преписала рука велике кнегиње Олге - "Молитва", чији је еванђелски дух вероватно надахњивао царску породицу и давао јој снагу и чврстину, чак и за узношење молитава за своје мучитеље:

Владико свети, Боже васељене,

Благослови молитвом нас

И дај покој души смиреној

У неподношљиво страшном часу

И крај ивице гроба

Удахни у уста слугу Твојих

Ванљудске снаге

Да се молимо кротко за непријатеље.

Дела св. Јефрема Сирина, тога по свом стилу чудесно песничког светитеља, запањује таквим обиљем молитвених текстова, да човек мора само да се усхићује многим даровима које може да поседује један изабраник. Ево, на пример, једне молитве св. Јефрема (за непријатеље!):

"Помилуј Господе, оне који ме мрзе и завиде ми, као и оне који ме оговарају и клевећу, и нико од њих ни у овом веку ни у будућем нека не претрпи ничег лошег ради мене нечистога, већ их освети милосрћем Твојим и заштити их благодаћу Твојом, о Свеблаги".

Осим утврђених текстова молитава, Свети Оци су препоручивали да се користе кратке молитве које се састоје од сопствених речи. Ево неколико кратких молитава-импровизација, узетих из дела св. Јована Кронштатског:

(Против самовеличања) - "Господе, не дај ми да се узохолим као да сам најбољи од људи, већ да мислим о себи као најгорем и да никога не осуђујем, већ себи да судим строго.

(Молитва за милосрђе) - Господе, научи ме да дајем милостињу радо, с љубављу, радошћу и да верујем да, дајући је, не губим, већ да стичем бескрајно више од онога што дајем...

(Божијој Мајци) - Спаси нас, род Твој, Владичице! Спаси нас, децу Твоју! Спаси нас, Мати Живота и Мати свих нас, иако смо недостојни да Тебе називамо својом Мајком! Очисти. освештај, учврсти и спаси нас молитвама Твојим!

(О срцу) - Господе! Даруј ми срце просто, незлобиво, искрено, верујуће, љубеће, штедро, достојно да прими Тебе Свеблагог.

Овакве кратке молитве је препоручивао својој духовној деци отац Алексеј Мечев којег су савременици још за живота сматрали старцем у свету:

- Исусе Најслаћи, спаси ме грешнога, привуци себи, не гнушај се блуднице и разбојника (Против грешних мисли).

- Господе, спаси, сачувај и подигни ме немоћнога (При падовима).

- Владичице, спаси, сачувај ме беднога; хоћу да будем чист, да стојим близу Тебе (Да би се скинуло са душе cвe греховно и прљаво).

Руски философ Константин Леонтјев једном је изразно веома тачну мисао, чија се суштина своди на то да је лоша она вера која може бити оповргнута просвећеним разумом, образовањем и техничким прогресом. У односу на Православље сав технички прогрес све више доказује неодрживост својих охолих напада и презривог односа у светлости "последњих открића", јер, како се изразио један савремени мислилац, "последња реч науке је прва реч Библије".

У старој Русији молитви се обраћао сав народ, независно од сталежа и друштвеног положаја. Штавише, судећи по фрагментима из поука Владимира Мономаха, у праксу мирјана спадала је и употреба умне (Исусове) молитве - тог чудесног древног учења (исихазма) за које је интересовање поново порасло последњих година у многим земљама света. Суштина оваквог "унутарњег делања" састоји се у вишекратном (или практични непрестаном) мисаоном понављању кратке молитве: "Господе, Исусе Христе, Сине Божији. помилуј ме грешнога (грешну)". Ова молитва се најпре учи тако што се чита наглас, веома споро, тако да ум буде свестан значења сваке речи. Затим шапатом, док се не постигне савршена лакоћа изговарања, не створи постојана пажња н одговарајуће молитвено осећање. Тек након овога молитва се изговара у себи. У односу на број изговарања такође се треба држати постепености: обично се почиње са цифром 50-100 пута дневно до неколико хиљада кроз 23 месеца. (Праксу Исусове молитве користили су многи руски светитељи и подвижници светости. Овој теми посвећен је повећи број стручне литературе из које се може навести "Умно делање", издање Свете Тројице-Сергијеве лавре. 1952. г, и књига која је постала неочекивано веома популарна последњих година на Западу "Казивања једног боготражитеља свом духовном оцу" - ауторство ове књиге није тачно утврђено).

Могу се изговарати и скраћене варијанте Исусове молитве, као и сасвим кратке молбе: "Господе, укрепи!", "Господе, спаси ме!", "Господе, помилуј!", "Пресвета Богородице, спаси ме!"

Свака молитва има своја правила, своје основе и законе. Изостављајући подробна објашњења која се могу пронаћи у стручној литератури на ову тему, хтео бих да наведем у закључку поглавља још једну важну светоотачку мисао: "Сав свет се држи на молитвама праведника. Кад њих не би било, сва наша ружна Вавилонска кула одавно би се срушила, јер и природа већ вапије за спасењем, и небеска светила се колебају. Само молитве које се танким нитима пружају у небо, још увек одржавају крхку хармонију пропадајућег света, спречавајући коначну катастрофу!"

Тематске мисли

1.Молитва је огледало за хришћанина. (преп. Антоније Велики)

2. Због нашег напуштања молитвеног правила, Господ напушта нашу душу. (преп. Нил Синајски)

3. Навикавајте се да не започињете ниједан посао без молитве. (схиархимандрит Зосима)

4. Молитва која се изговара од срца, увек може бити само корисна за душу и тело, а никада не може бити штетна за тело онога који се моли, па макар он имао лоше здравље. (ce. Јован Кронштатски)

5. Молитва је причешћивање животом. Њено напуштање доноси души невидљиву смрт. (ce. Игнатије Брјанчанинов)

6. Душа молитве је пажња. Као што је тело без душе мртво, тако је и молитва без пажње мртва. (ce. Игнатије Брјанчанинов)

7. Не пропуштајте ниједну ноћ без молитве, ако можете, поклоните се до земље; ако сте изнурени, онда урадите три пута. Не заборављајте то и не ленствујте, јер тим ноћним поклоном и молитвом човек побеђује ђавола и што сагреши током дана тиме се човек избавља. Ако јашете на коњу и немате никаквог посла и ако друге молитве не знате, онда "Господи. помилуј" изговарајте непрестано у себи, јер је ова молитва најбоља од свих - боље је то него да размишљате о будалаштинама, јашући (Поука Владимира Мономаха).

8.Узрастање у молитви нема краја. Ако се заустави ово узрастање, значи да се и живот зауставио (ce. Теофан Затворник).

O STRASNOM SUDU BOZJEM

Sveti Jefrem Sirijanin ovako nam objasnjava poslednji Sud Bozji.
Na Strasnom i poslednjem Sudu Bozjem, kad Hristos dodje da sudi celome svetu, tada nijedna pomisao nece biti neotkrivena, nijedan pogled ociju nece izbegnuti od suda. I sramna rec, izrecena tajno i sapatom, bice u onaj dan objavljena pred pravednim Sudijom, koji ce tajne suditi javno. On ce pozvati i nebo i zemlju da prisustvuju s Njim na sudu; i andjeli i ljudi predstace sa strahom i trepetom. I nebeske vojske andjelske i pukovi demonski uzdrhtace pred nemilujucim Sudijom, koji ce doci pracen uzasom i smrcu.
Nebo ce se sastaviti u uzasu; nebeska svetila ce pasti kao zrele smokve sa smokovnice i kao lisce sa drveca. Sunce ce pomraciti od straha, pobledece mesec u drhatu, potamnice sjajne zvezde u strahu pred Sudijom. Uzasnuto more uskolebace se, usahnuce, isceznuce i nestat ce ga. Prah zemaljski bice obuzet plamenom i sve ce se obratiti u dim. Planine ce se rastopiti od straha kao olovo u ognju i sva brda kao zapaljeno platno zadimice se i srusice se.
Ustace Bog na sud i uznece se nad neprijateljima svojim. Sva stvorenja ce biti obuzeta uzasom i bice kao mrtva. Ustace Bog na sud i svaki poredak pasce u rastrojstvo; i bice za stvorenja nepodnosljiv gnev i jarost Sudije. Ustace Bog na sud, i nebo i zemlja razorice se. Sav svet razrusice se, sva lepota njegova isceznuce.
Kada pravednici i sveci ne bi bili po milosrdju Bozjem sacuvani od ognja Sudije, od koga ce plamteti nebo i zemlja, to bi i oni zajedno sa gresnicima bili spaljeni ovim ognjem. I kada blagodat ne bi ogradjivala nebeske vojske, to bi i one zajedno sa zlima bile istrebljene od sile ovoga plamena.
Car silazi sa svoga mesta da izvrsi sud nad zemljom. S velikim strahom i trepetom prate Ga Vojske andjelske. Ovi mocni cinovi dolaze da budu svedoci groznoga suda; i svi ljudi, koliko ih je bilo i jeste na zemlji, stace pred Cara.
Zajecace zvuk trube, da probudi one koji su u grobovima, i na glas poslednje trube ustace svi mrtvaci. Na mig Sina Bozjega, brze nego je tren oka, sabrace se svi umrli na mesto suda.
Mladenac, cija je mati umrla zajedno s njim u vreme bremenitosti, javice se pri vaskrsenju savrsenim muzem, i poznace mater svoju, i ona ce poznati dete svoje. Ne videvsi jedno drugo ovde, videce se tamo; i mati ce poznati da je to njen sin, a sin ce poznati da je to njegova mati.
Onim gresnicama koje su izbacile u sebi zaceti plod, da ne vidi ovoga sveta, taj plod njima nece dati da vide novi vek. Kao sto one nisu dozvolile njima da se nasladjuju zivotom i svetloscu u ovome veku, tako ce i ta deca njih lisiti zivota i svetlosti u onome veku. Kao sto su one resile da izbace prevremeni plod svoj iz utrobe, da ga sakriju u mrak podzemni, isto ce tako i te majke i ocevi zajedno, kao mrtav plod utrobe, biti izbaceni u tamu beskrajnu. Takva ce otplata biti ljudima i zenama kao preljubocincima, koji udaraju na zivot dece svoje. Sudija ce ih kazniti vecnom smrcu i izbaciti ih u bezdan mucenja, ispunjen smradom i trulezi.
Tvorac ce vaskrsnuti sinove Adamove jednakim. Kao sto ih je stvorio, tako ce ih jednakim probuditi od smrti. U vaskrsenju nema ni velikih ni malih. I prevremeno rodjeni ustace onakav kao i sredovecni. Samo po delima i po vladanju bice tamo velikih i slavnih, i jedni ce biti kao svetlost, drugi kao tama.
Tamo su pravednici veliki i imeniti zbog pravednih dela, a zli su rdjavi i niski zbog svoga zivota. Tamo ce, po zapovesti Sudije, dobri biti odluceni od zlih i pravedni ce se uzneti na nebo, a zli i nepravedni gurnuti u bezdan; jedni ce uci u carstvo, a drugi ce otici u pakao. Tada ce jednoglasno i andjeli i ljudi uskliknuti; jedna hvalebna pesma zajecace s obe strane: pravedan si ti, Gospode, i pravi su sudovi Tvoji! Ko je tvorio dobro, tome je dobrom i placeno - reci ce oni koji stoje s desne strane Sudije. Pravedan je Gospod i prav. Ko je tvorio zlo, tome je zlom i placeno - reci ce oni s leve strane.
Blazeni su sveti i pravedni! Njima ce se zapovediti da udju u zivot, da se raduju i blaguju s Bogom u vecnom carstvu. On ce njima dati slavu Svoju; blistava svetlost bice njihovom odecom, i lica njihova na nebu zablistace jace od samoga neba. Za kaznu zbog nedela svojih zli ce biti muceni sa satanom. Ko je na zemlji gresio, i vredjao Boga, i krio nedela svoja, taj ce biti bacen u tamu krajnju, gde nema nijedne luce svetlosti. Ko je skrivao u srcu svome lukavstvo, i u svome umu zavist, toga ce sakriti strasna dubina, puna ognja i pepela. Ko se predavao gnjevu i nije imao ljubavi u srcu svome, cak je mrzeo i bliznjeg svoga, taj ce biti predan demonima na zestoke muke.
Ko nije delio hleba svoga sa gladnima, nije pomogao nuzdom zgnjecenoga, taj ce u mukama vapijati i niko ga nece cuti niti mu pomoci.
Ko je u bogatstvu svome provodio zivot slastoljubivo i raskosno i nije otvorio vrata svoja bednicima, taj ce u plamenu prositi sebi jednu kap vode, i niko mu je nece dati.
Ko je oskrnavio usta svoja psovkama i jezik svoj huljenjima, taj ce potonuti u smradni kal i bice lisen mogucnosti da otvori usta svoja od blata.
Ko je grabio i ugnjetavao druge, i dom svoj bogatio nepravednim imanjem, toga ce povuci k sebi nemilostivi demoni, i njegov udeo bice uzdisanje i skrgut zuba.
Koga je ovde raspaljivala sramna zelja sladostrasca i preljubocinstva, taj ce zajedno sa satanom vecno goreti u ognju.
Ko je prestupao zabrane od strane svestenika, i vlast njihovu nije postovao, gazio je zapovest samoga Boga, takav ce biti podvrgnut najtezem i najuzasnijem od svih mucenja. To su oni sto sami razresavaju post, i jedu sta ko hoce. A vera se ne moze i ne sme prekrajati, ni svestenici, a civili jos manje, nemaju to pravo.
Tako i Praznike: Bog je preko svetih ljudi ustanovio kako se i kada praznuje i to ne moze i ne sme niko remetiti, niti da oduzima niti da dodaje, niti da mesa mladine jevrejske, jer se u pravoslavnoj veri ne priznaju nikakve mladine. Sveti su oci na vaseljenskim Saborima odvojili nasu svetu veru od jevrejske i prokleli sve one koji se pridrzavaju jevrejske mladine. Zato ne postoji nikakva mlada nedelja i stara nedelja, nego je sve jedno.
Pomozi nam Gospode da se spasemo Strasnoga Suda Tvoga koji dolazi i brzo ce doci. Amin.
Arhim. Gavrilo Raletinski