Tiho i pretiho Ti zemljom hođaše,Nečujno u svetu život provođaše
Dišući molitvom i noću i danju
Sanjajući večnost u snu i spavanju,
Tiša i od rose što svanuće vlaži,
Od sunčanih zraka hod Ti beše blaži,
Mirnija od letnje plavetne visine,
Bogata carice, carice tišine!
Ulepšaj mi dušu vedrom Ti tišinom,
Pokaži mi nebo s Tvojim carem Sinom!
Nema takve bure koje se Ti bojiš,
K’o zvezdani prostor nad burama stojiš,
Raskoš zvezda skriva zemna olujina
Otkriva je svetlost i vedra tišina.
I tišina Tvoja raskoš neba javlja,
Tišina Te, Devo, vidi i proslavlja.
Ti nečujno raste k’o planinska trava,
Bezglasna, bezšumna, k’o visina plava,
Bezglasna, bezšumna, k’o morska dubina, -
Carice tišine, mladost bez godina.
O, ko drugi može rodit Božjeg Sina
Osim takva zdrava, carstvena tišina?
O, ko drugi može meni mira dati
Sem Tebe, carice, reko blagodati?
Bura se ne bojiš, posred bura hodiš,
Kadifenom rukom brodolomne vodiš.
Greha se ne bojiš, u kal greha shodiš,
Tiho kao večnost besne strasti krstiš.
Carice tišine, poseti nas žurno
I tišinom Tvojom stišaj srce burno!
