Andjeli

Балкан између Истока и Запада

Балкан се налази земљописно између Истока и Запада а идејно стоји изнад Истока и Запада.

Која је то идејна сила што спасава Балкан да не буде и идејно између него га уздиже изнад Истока и Запада?

То је вера православна и само вера православна. Сви остали чиниоци, као земљописни положај, култура, наука, муслиманство, политика, земаљске тежње и аспирације, држе Балкан између Истока и Запада. Вера православна пак уздиже га изнад Истока и Запада, и само вера православна.

Ништа није несносније него налазити се између. Ако би се идејни, то јест православни Балкан покорио земљописном Балкану и остао између Истока и Запада, личио би на оног магарца из бајке, који је цркао од глади између два пласта сена.

На жалост, православни Балкан је од почетка 19. века до сада веома личио на оног легендарног Буридановог магарца, који је липсао од глади између два пласта сена, не знајући коме пласту да приђе. Час му се један пласт чинио већи и слађи час други. Изнемогао од шетње од једног пласта до другог, он је пао и липсао. И сав свет се насмејао магарцу као магарцу.

Балкану прети смрт од глади због многих брбљивих језика који га именују између. Или ће липсати од глади између Азије и Европе или ће га једна од тих сила ајкулски прогутати, ако се не буде дигао изнад. Изнад Истока и Запада.

Пут, Истина и Живот

“Само кроз драговољно ношење крста познаје се важност крста. Ко понесе крст, тај и сазнаје, да је крст – Пут, Истина и Живот. Па пошто је и Пут – љубав, и Истина – љубав, и Живот – љубав, то и крст знаменује љубав. Врховно знамење Љубав! Носити крст значи страдањем својим посведочавати љубав своју према Богу. Крст је сведочанство свете љубави; ко то сведочанство не покаже, нема свете љубави у себи. Никакве речи и никакви дарови не могу посведочити љубав као што може крст. Зато се и Син Божји дао распети на крст, да би дао вечно сведочанство вечне Љубави Своје.“
Владика Николај

12 dobrih prijatelja

U beleskama oca igumana Antonija je zabelezeno 12 dobrih prijatelja (monaha i svakog hriscanina)

1. Pravda - izbavlja od smrti
2. Cistota - cini da budemo svoji Bogu
3. Molitva sa postom - sjedinjuje sa Bogom
4. Ljubav - gde je ljubav , tu i Bog obitava
5. Smirenje sa blagodarenjem - od toga i satana drhti
6. Rasudjivanje - ono je iznad svih vrlina
7. Poslusanje - sveto delo i brz put ka spasenju
8. Uzdrzanje - ono je bilo prva zapovest
9. Trud - cast za telo , a za dusu spasenje
10. Pokajanje - radost Bogu i andjelima
11. Neosudjivanje - spasenje bez truda
12. Milost - delo Samoga Boga " .

Типичне педагошке грешке

Родитељски статус је свештен. Али у исто време он даје право родитељима да злоупотребе своја овлашћења. Многи родитељи знају шта се у Светом Писму говори о деци, али уопште не желе да знају какве захтеве Бог поставља пред њима. Управо се ту скрива горки корен породичних сукоба и дуготрајних грађанских ратова између родитеља и деце.

"Зар ти, дакле, који учиш друге, себе не учиш? " (Рим. 2,21). Чувајте се да не будете фарисеј у властитој кући, чувајте се да не будете писмознанац који пред свима одреда маше "словом", показујући свима у породици како ко треба да се понаша. Ова схема неће деловати, јер "слово убија, а Дух оживљује " (2 Кор. 3, 6). Не променивши себе, нећете променити свет око себе.


Зауставимо се на најважнијим моментима дијалога свештеника с родитељем који искрено хоће да схвати проблем лоших односа са својим дететом.


Пре свега, неопходно је разјаснити колико је оправдан разлог родитељевог узнемиравања поводом детета. Једноставније говорећи, треба разјаснити да ли је дете психички нормално или су пак претерани страхови самог родитеља? Јесу ли тешкоће, чудноватости и настраности понашања детета испољавање независности, самосталности, поседовања представа које се разликују од родитељских, или су пак у његовом понашању, изјавама и реакцијама заиста присутне неке особине које сведоче о патолошким психичким или социјалним поремећајима.


Затим је важно разјаснити каква осећања настају код родитеља према свом детету, као и то шта је у основи обраћања свештенику за помоћ: властити проблеми или брига за дете? Тежња да му помогне или жеља да стекне помоћ и подршку за себе, да се ослободи властитог страха, осећања кривице и сувишности? Можда је цела ствар у претераним очекивањима да ће у старости дете бити његов ослонац и да ће сав свој живот посветити физичкој, моралној и материјалној подршци остарелом родитељу?


Једна од изузетно озбиљних опасности у хришћанском васпитању детета је покушај родитеља да контролишу религиозни живот своје деце. На све могуће начине се борећи за хришћанско васпитање, ја говорим о недопустивости насилног улажења у област најинтимнијег живота детета, ја сам против контроле његовог духовног живота. У млађем узрасту, када дете има од пет до седам година, то се изражава у потпуно невиним питањима: "Па шта ти је баћушка рекао на исповести?" То се не сме чинити! Општење свештеника и детета на исповести мора остати тајна, тајна његове исповести.


Обично у прелазном узрасту, око тринаесте-четрнаесте године, дете престаје да иде у цркву, на исповест. Али у извесном тренутку оно ће изненада изјавити мами своју жељу да оде и да се исповеди. На ово мама може одговорити: - Мислим да је то твоја лична ствар. Ако хоћеш иди, зашто ме онда питаш.


Овај мудри родитељски одговор даће могућност детету да схвати одговорност за своје односе с Богом, да схвати одговорност сопственог духовног избора.


Знајући да дете већ поседује почетне навике у молитви, понекад га можемо упитати није ли заборавило да се помоли ујутру или увече. Нипошто му не треба досађивати питањима: 'А колико си молитава прочитао?", "Вероватно си читао непажљиво"... У оваквом случају у свести детета Бог постаје нешто налик на родитеља који га вечно гњави и досађује му.


Једна моја познаница (сада је она попадија), чији је отац био православни свештеник, од малих ногу је благочастиво ишла на исповест и причешће. Али у 14. години се удаљила у потпуности од Бога и први пут се заиста исповедила тек са 25 година. Очигледно је да су њени родитељи били довољно мудри и препустили су јој могућност оваквог удаљавања од цркве, захваљујући чему је и дошло до њеног враћања... Сада она помаже свом супругу да служи у једној сеоској парохији, учи децу Еванђељу у сеоској недељној школи.


Родитељи морају да схвате да се њихова деца налазе у опасном и тешком положају, у окружењу најјачих саблазни овога света. Њихове душевне снаге су слабе, оне су несразмерне са савременим саблазнима које су дубоко продрле у све сфере нашег живота, тако да је њихово удаљавање од цркве потпуно природно. Она испитују овај свет, она траже свој пут. И само је безусловна љубав родитеља, безусловно прихватање детета, умножено личном искреношћу односа с Господом, у стању је да сачува његову дечију веру.


"Хришћанско васпитање није учење односа, то је учење ступати у живе односе. Хришћанска антропологија не може да замисли могућност дресуре човека, то јест, да човек буде издресиран на одређене реакције; хришћанско васпитање је стицање унутарњег система вредности, који и руководи човековим животом" - истиче архиепископ Ивановски и Кинешемски Амвросије. [1]


Нису увек за своје несреће и неуспелу судбину крива деца, иако се то и догађа у животу. Блудни син није могао да пребаци оцу због своје упропашћене судбине, као што ни Каин није могао ни за шта да оптужи Адама. Али осим појединачних ситуација постоји још и фундаментални Божији закон, и њега је немогуће заобићи. Господ је пребацио одговорност васпитања деце на родитеље. У формирању личности детета, његовог мишљења, што значи у формирању његове судбине, одлучујућу улогу имају родитељи. Ако дете живи у атмосфери родитељских свађа, сукоба и пркошења, оно по правилу израста као непослушно и оцу и мајци. Оно не може да одлучи кога да слуша: јер међу њима нема слоге, те, на крају крајева, оно не слуша никога. Свака свађа, свако неслагање одраслих у присуству деце, јако и знатно поткопава родитељски ауторитет у њиховим очима.


"Поучавајмо нашу децу тако да претпостављају врлину свему другоме, а обиље богатства да сматрају за ништа" - рекао је св. Јован Златоуст; и даље код истога читамо: "Ако си лепо васпитао свог сина, а он свога, а овај свога - то ће бити као нека стабљика најбољих живота који ће израсти, добивши зачетак и корен од тебе и доносећи ти плодове старања о потомцима".






НАПОМЕНА:


1.   Архиепископ Амвросије Шчуров, Беседа архипастира, Иваново, 1998.

Молитвено уздисање жене у време трудноће

О, Преславна Мајко Божија, помилуј ме, слушкињу Твоју,
дођи ми у помоћ у време мојих болести и опасности с којима рађају чеда све јадне кћери Евине.

Сети се, о, Благословена међу женама, 
с каквом радошћу и љубављу си ишла журно у Горњу земљу да посетиш Своју рођаку Јелисавету за време њене трудноће
и какав чудесан утисак је оставила Твоја благодатна посета и на мајку и дете у утроби њеној.

И из неисцрпног благосрђа Свога даруј и мени,
Најпониженијој слушкињи Твојој, да срећно завршим трудноћу;
даруј ми благодат, да се дете које сад мирује под мојим срцем, чим оживи, 
с радосним разиграњем, слично светом младенцу Јовану,
поклања Божанственом Господу Спаситељу,
Који се из љубави према нама грешнима, није узгнушао да и Сам постане Дете.
Неизрецива радост, која је испунила Твоје девствено срце при погледу на Твог новорођеног Сина и Господа,
нека ублажи муку, која ми предстоји услед болести рађања.

Живот мира, мој Спаситељ, Којег си Ти родила, нека ме спасе од смрти, која пресеца живот многих мајки у тренутку порођаја, 
и нека уброји плод моје утробе међу Божије изабранике.

Услиши, Пресвета Царице Небеска, смирену молбу моју и узми мене, јадну грешницу, у Своје окриље, оком Твоје благодати;
не постиди моје уздање у Твоје велико милосрђе и осени ме.
Помоћнице Хришћана, Исцелитељко болести, удостој и мене да осетим на себи да си Ти Мајка милосрђа и да увек прослављам Твоју благодат,
која никада није одбацила молитве јадних и која је избављала све који су Те призивали за време туге и болести.
Амин.

Из књиге “Шта треба да зна свака Православна мајка"

МОЛИТВА ПОРОДИЉЕ

Слава Ти, Господе, слава Ти.

Молим Ти се благи Спаситељу,
који помажеш невољну и сироту,
уклањајући сваку беду и несрећу
осврни се и на мене грешницу,
која се искрено каје;
помози и мени и заклони ме
руком својом;
Теби притичем са молитвом овом,
смилуј се на мене, избави ме
од сваког зла и несреће,
беса нечистога сатане,
који ме толико куша.

Подари ми здравље, храброст и снагу
да могу издржати муке при порођају!
Саслушај ми молитву јер Ти си
тако благ, тако волиш људе Твоје.

http://www.bsn.org.yu/zenstra/porod.htm

Blagoslovena Sveta Gora

Cini se da smo se vratili u daleke protekle blagoslovene svetogorske dane. Ja sam detaljno opisao sve sto sam tamo video. Ali… kad se setim te Bozije milosti, koje me je Gospod udostojio, obuzme me stid. Kao i od svih tih svetinja, koje su mimilostivo dozvolile da im pridjem. A ja, nezahvalan, cak ni jednom recju nisam o tome progovorio u novinama. Sve drzim tu milost sakrivenu…

Iverska Cudotvorna ikona je nesumnjivo glavna svetinja Svete Gore. Jedan moj poznanik, preduzimac, je dosao na Svetu Goru samo na jedan dan. U keliji Svetog Modesta su mu rekli da ne sme da dodje na Svetu Goru a da ne vidi Iversku ikonu. I dali su mu automobil da ode samo do te svetinje…

I ja i Sergej Teodorov smo odlucili da najpre posetimo tu svetinju. Ali smo na putu naisli na Andrejevski skit. Taj skit, koji se po svojoj velicini moze porediti i sa manastirom, je posebno poznat po tome sto se u njemu cuva deo casne glave Svetog Apostola Andreja Prvozvanog. On je zastitnik Rusije i moze biti da smo zato najpre tu dosli.

…Grci nas dobrnamerno pustaju u manastir, a zatim i u – velicanstveni hram. Jer nekada smo mi - Rusi, a ne oni, bili tu domacini! Andrejevski skit je pripadao monasima iz Rusije. To je i dan-danas RUSKI hram, bez obzira na to sto se vec odavno ne sluzi na ruskom jeziku. Ikone su ruske, arhitektura hrama, - cini se da je ruski i sam vazduh u manastiru. Ovde sve sija od blagodati. Kazu, da su nasi monasi iz Pantelejmonovog manastira vec postavili pitanje pred kinotom o vracanju Andrejevskog skita pod njihov patronat. To bi bilo pravedno jer je skit inace

izgradjen prilozima ruskih poklonika. I mi trenutno imamo dovoljno snage da “povucemo” tako veliki skit. Ako bude volja Apostola Andreja, izmedju tih zidova ce se ponovo razlegati pevljiva ruska rec…Jos jedna neocekivana stvar je bila sledeca: ranije se taj skit nazivao Antonijevskim – u cast prepodobnog Antonija Velikog. Meni je to bilo posebno drago.

A evo i mostiju svetog Andreja! Kazu da one cesto blagouhanjem docekuju poklonike. Ali mi zbog uzbudjenja to nismo osetili, iako smo osetili blagodat koja se ne moze ni sa cim uporediti. Kako je veliki zastitnik nase Rusije!

I ja sam kao i mnogi ruski pravoslavci uvek gajio veliku ljubav prema tom Apostolu. O njemu se u Jevandjelju govori sasvim malo. Zna se samo da je on brat Apostola Petra, i da se upravo ON prvi odazvao na Hristov priziv… Nije li tako i ruski narod, koji je prema crkvenom predanju, sa apostolskom propovedi posetio Sveti Andrej, - na prvi priziv, bez ikakve prisile, odbacio sve paganske obicaje, i jednom zauvek do kraja istorije posao na priziv Gospodnji!

U Iverskom manastiru je tiho i ima malo ljudi. Stari grcki monah nam otvara vrata kapele i pusta nas ka Cudotvornoj ikoni. Ja sam se najvise molio Njoj pre puta na Svetu Goru. Imam i kopiju te divne ikone. Ali posto se nalazim pored Svetinje, shvatam koliko su kopije daleko od originala. Nikada i nigde nisam video slicnu ikonu! Od nje se oseca neka svemocna, nezemaljska sila. Ne zelim da upotrebim rec “energija”, ali sam osetio nesto veoma blisko tome. Ikona je snazna, MLADA! Vidi se i naprslina na lanitu Preciste Djeve! Istorija se bukvalno ponavlja pred tobom i ti shvatas: sve je tako blizu! I vojnik-ikonoborac sa macem u ruci, i ikona, “docekivana” na morskim talasima… Palimo svece, molimo se. Ali kao da nam ne ide “licna” molitva, gubeci se u velicanstvenosti Cudotvorne ikone. Pred Iverskon ikonom, koju je Gospod odredio za cuvanje Svojih posebnih tajni, se treba moliti za nesto veliko… Ne postoji slucajno na Svetoj Gori predanje, da ce kraj sveta nastupiti kada Iverska ikona napusti Svetu Goru. Dok je ikona ovde, spoljnjih opasnosti kao da i nema. Ali ovde shavtas kako je ona dospela na ovu svetu zemlju – nikim pozvana, nikome ne pripadavsi, a samo Angelima nevidljivo nosena na talasima, tako moze i da ode – svakog trena. Ali ona je sada s nama. I dok jos ovde ima mogucnosti za molitvu – molim Boga da bude milostiv Rusiji!..

Otac Vitalije, nas vodic, uvereno kaze, da citajuci sta toboze pise Jurij Vorobjevski, autor knjige o Svetoj Gori, da je ikona cini se dvaput napustala manastir. Ali to nije tako. Cini se da nije odlazila. Ne treba se brzo povoditi za takvim opasnim glasinama.

Krecemo se prema izvoru, koji se obrazovao na tome mestu pored morske obale, na mestu na kojem su talasi doneli Cudotvornu Ikonu. Pijemo svetu vodu. Gospode, kako si ti nama milostiv!

Manastir Stavronikita je mali, ali se u njemu cuva najveca svetinja – ikona Nikolaja Ugodnika. Nju su lokalni ribari-monasiulovili u moru i doneli je u manastir. Na svetoj ikoni zastitnika mornara i putnika, na Svetiteljevom liku u predelu cela se zalepila skoljka. Odlucili su da ociste ikonu i skinu skoljku. Otkinuli su je – i na ikoni je na tom mestu potekla krv… Ikona je i ostala tako – sa ranom na Svetiteljevom liku… Kada smo pomolivsi se izasli iz hrama, ja sam se odjednom setio da sam na stasidiji zaboravio fotoaparat. OtacVitalije mi je “ocitao bukvicu” – ne smes da budes tako rasejan. Eto, sad moramo zbog toga da se vracamo. Njemu, koji skoro svaki dan prati poklonike po svetinjama Svete Gore je tesko da shvati moja osecanja. Koliko se radujem da jos jednom vidim tu ikonu. ..Sav srecan, trcim u hram, i pre nego sto sam uzeo fotoaparat, poklanjam se svetoj ikoni! Nikolaju Ugodniku se uvek za nesto moze moliti… A ovde vas on posebno cuje.

…Otac Vitalije za to vreme pokazuje pokazuje Sergeju Teodorovu lepe “akvarijumske” zlatne ribice u bazenu pored ulaza u manastir. Cini se da kada u manastir dolaze neki vazni gosti, grcki monasi bez ikakvog bajkolikog pijeteta prze te zlatne ribice i stavljaju ih na sto… Ocigledno da njima nisu potrebne te zlatne ribice koje “ispunjavaju zelje”, kao u poznatoj ruskoj bajci. Divni Boziji Ugodnik Sveti Nikolaj neizrecivo vise od svake carobne ribice pomaze manastiru, Svetoj Gori i celom Pravoslavnom svetu…

Manastir Ksenofont je sasvim pored ruskog Pantelejmonovog manastira – cetrdeset minuta hoda morskom obalom. Ovde, u hramu, se cuva cudotvorna ikona velikomucenika Georgija Pobedonosca. Sveta Gora je sakupila bukvalno u dragocenoj kutiji ikone svih velikih Svetitelja. Gde god da krenes – svuda ces naici na najvece drevne svetinje…A sada je Ksenofont tako blizu, i Sveti Georgije moze da se uvredi ukoliko ne odem kod njega. Evo vec i Crkve. Grk-cuvar u arhondariku s teskocom shvata sta ja zelim. On ne zna ruski, a ja ne znam engleski. Sta da radimo? Dosetio sam se! Celivam svoju nadlanicu! Aha, shvatio je – zelim da celivam ikone! – monah konacno shvata, i vodi me u Crkvu. Ikona je stara, i ukrasena velikim brojem krstica i ukrasa, koje su ostavili zahvalni poklonici, dobivsi ovde duhovnu pomoc. Sveti Georgije je – takodje jedan od zastitnika Rusije. Nije slucajno da je njegov lik – svetlonosnog vojnika koji ubija azdaju – bio na starom grbu nase Drzave. Molim mu se za sve poznate Georgije – a njih ima dosta. Ali cini mi se kao da sam ih vec sve pomenuo. Ali, ne – setio sam se jos jednog – Georgija Sergejevica Limanskog, Gradonacelnika grada Samare. Pomozi i njemu, sveti Hristov vojnice!

U manastiru Dohijar – koji je sledeci manastir posle Ksenofonta ako se ide obalom od ruskog manastira – se cuva cudotvorna ikona Majke Bozije “Brzopomocnica”. Krecem dalje na put…

Zbog cega sam bas “Brzopomocnicu” ugledao poslednju na Svetoj Gori? Potrudicu se da nikada ne zaboravim tu veliku milost Carice Nebeske. Monah, obrazovan po izgledu, me radosno docekuje u arhondariku. Tamo vec cekaju nekoliko poklonika iz Grcke da udju u Crkvu. Mene posluzuju anisovom votkom i ratlukom – to je gest gostoprimstva. I mole me da zapisem nesto u knjizi utisaka. Listam stranice na kojima su posejani utisci. Koga sve tu nema! Ljudi sa svih kontinenata zure ka Brzopomocnici. I to nije nista neobicno – jer ko ce nas tako brzo cuti i prici u pomoc ako ne Ona? Radi toga treba presecati slane talase plavo-zelenog mora, putovati prekookenaskim linijskim brodom, ici s ruksakom po gornjoj stazi…Za sta cu moliti Precistu Djevu? Ona ce me cuti, i brzo, brzo mi odgovoriti…Ta ikona je zbog toga tako i nazvana jer ljudi brzo dobijaju ono za sta se mole… Ikona se cuva u posebnoj “grobnici” – sveta ikona se skoro i ne vidi od velikoj broja poklona. Samo te divni Lik posmatra sa ikone…Koliko nevidljivih niti povezuje Svetu Goru sa celim svetom! Skoro u svakoj Crkvi u mojoj otadzbini se nalazi ikona “Brzopomocnice”, koju narod toliko voli. Ali istina, ne znaju svi da se bas ovde u Dohijaru cuva originalna ikona…U Dohijaru postoji i cudotvorni izvor. On je posvecen Arhangelu Mihailu. Ja sam ga dugo trazio oko Crkve, iako mi je bio pred ocima. To je u stvari jedan obican bunar sa ruckom-tockom u obliku kormila i dugim lancem na koji je okaceno vedro. Potrebno je nekoliko minuta da se ono spusti nadole. Naizgled beskonacni lanac konacno stize do dna. Uzimam divnu vodu iz bunara. A sta ako vedro jednom ne dospe do dna i bude se VECNO spustalo? To isto je i Sveta Gora – neiscrpni izvor, beskrajne dubine. “Otvoren je bezdan, pun zvezda – zvezdama broja nema, a bezdanu –dna”. Kao zvezde u noci, tako i Svetogorske svetinje sijaju celom svetu. Njih ima mnogo, kao zvezda na Mlecnom putu, i svaka je beskrajno dragocena… I koliko god da ides tim zvezdanim putem, nikada ga ne mozes u potpunosti proci, kao sto ne mozes obici ni celu Svetu Goru. Jer je ona bezgranicna, kao nebo, kao Bozija milost, koju jos niko nije uspeo da izmeri. Znam samo, da je ima dovoljno za sve.

Na snimcima: deo Casne glave Apostola Andreja; Cudotvorna Iverska ikona Majke Bozije; Cudotvorna ikona Svetog Nikolaja

http://www.cofe.ru/blagovest/article.asp?AID=2430

O Molitvi

 "Kada upravljaš um i misli ka nebu, kaže sveti Makarije Veliki, i hoćeš da se sjediniš sa Gospodom, tada veliko mnoštvo zlih duhova kao crni oblak nadnosi se nad tobom da bi ti sprečili put nebu. No, kao što su jaki zidovi Jerihona pali od sile Božije, tako će i sada stene zla, koje sprečavaju um tvoj, biti oborene silom Božijom. Kada si na molitvi, seti se pred kim stojiš. Budi gluv i nem za sve što te okružuje, prizivaj Gospoda u pomoć i On će ti pomoći. Potrebno je iz korena isčupati svako osećanje gneva i potpuno očistiti ubistveno osećanje telesne želje, ma čemu ona bila upravljena".
Učitelji Crkve i sveti oci savetuju da za vreme molitve svaki ima smirenja i skrušenja u srcu zbog svojih grehova. Jer, ako čovek u srcu ne oseća da je grešnik, Bog neće uslišiti njegovu molitvu. To se vidi iz molitve fariseja i carinika. Molitva orošena suzama smirenja i pokajanja, odmah biva uslišena. Izlivajući se iz smirene duše ona, po rečima Premudrog Solomona, probija oblake i ne zadržava se dok ne dođe do Gospoda.
Kad je vreme molitve ne bavi se nikakvim poslom, jer se đavoli o tome i staraju da nas u vreme molitve zabave kakvim bilo poslom. Ako se kakvim rečima molitve usladi tvoja duša, produžuj molitvu, jer se tada tvoj anđeo hranitelj moli zajedno s tobom. Sveti Nifont vide jedanput jednog monaha kako idući čita molitvu. Njegova molitva kao plamen ognjeni, izlazeći iz usta, dohvatila je nebo. Monah je išao, no i anđeo Božji išao je, sprovodeći monaha sa ognjenim kopljem u ruci, kojim je đavole odgonio od monaha.

LITURGIJA

Bozanstvena Liturgija (rec dolazi iz grckog jezika i znaci zajednicka sluzba), ili Evharistija (blagodarenje, zahvalnost) srediste je zivota pravoslavne Crkve. Sveti Oci odredili su je kao Svetu Tajnu nad Tajnama, ili Tajnu Crkve. Iz nje sve izvire i njoj se sve vraca. Ona je istovremeno i putovanje ka Carstvu Nebeskom i njegovo prisustvo na zemlji. Sve ostale Svete Tajne vezane su i proisticu iz Svete Liturgije. Vidljiva zajednica vernih sa glavom sabranja, episkopom ili svestenikom kao episkopskim izaslanikom, u Liturgiji postaje Crkva, Telo Hristovo, Narod Boziji. Svetu Liturgiju ustanovio je sam Gospod Isus Hristos na Tajnoj Veceri sa svojim ucenicima, prelomivsi hleb i dajuci im hleb i vino uz reci : "Cinite ovo u moj spomen". U najsirem smislu, Liturgija se sastoji od molitava, pevanja, citanja i obreda. Na Liturgiji citava Crkva u Hristovo ime prinosi Bogu zrtvu hvale, koja obnavlja spomen na smrt i Vaskrsenje Gospodnje. Posle preobrazenja nasih darova, hleba i vina, u Telo i Krv Hristovu, mi se pricescujemo tim darovima i ulazimo u savrsenu zajednicu sa Hristom, ugradjujemo se u Njega, ispunjeni Njime. Osnovni delovi Svete Liturgije su: Proskomidija (prinosenje i priprema hleba i vina, uz pominjanje svih clanova Crkve, onih koji su medju nama i upokojenih), Liturgija oglasenih (obavezno su joj u ranija vremena prisustvovali oglaseni, tj. oni koji se spremaju za krstenje; neki je nazivaju i Liturgija reci zbog toga sto su u njoj glavni delovi citanje Svetog Pisma - apostolskih Poslanica i Jevandjelja, njihovo tumacenje i propovedi), Liturgija vernih (pocinje Velikim Vhodom – prenosenjem evharistijskih darova u oltar, nastavlja se prinosenjem darova ali i nas samih Bogu, kroz Hristovu zrtvu podnesenu radi nas, prizivanjem Duha Svetog i pretvaranjem darova), Pricescivanje, i Otpust (molitva svestenika posle koje smo spremni da "podjemo u miru", nazad u svet). Liturgija se sluzi svake nedelje kao dana Vaskrsenja Hristovog, na sve velike praznike, Hristove, Bogorodicine i Svetiteljske, a moze da se sluzi (i sluzi se narocito u manastirima) i svakog dana. Liturgiju koju sluzimo najcesce u toku godine napisao je Sveti Jovan Zlatousti, Liturgija Svetog Vasilija Velikog sluzi se u odredjene dane (deset puta godisnje), a Liturgija Predjeosvecenih darova sluzi se samo u toku velikog Vaskrsnjeg posta.

Свети Јован Кронштатски

Господ испуњава наше молбе само ако ми имамо несумњиву веру. Ако хоћеш молитвом да измолиш за себе неко добро код Бога, тада се пре молитве припреми за несумњиву, јаку веру и предузми благовремено средства против сумње и неверја.

Није добро ако твоје срце за време саме молитве клоне у вери и поколеба се у њој, тада и не помишљај да ћеш добити оно што си молио од Бога сумњајући, зато што си увредио Бога, a онима који Га вређају Бог не даје Своје дарове !

И све, рекао је Господ, што узиштете у молитви вјерујући, добићете (Мт. 21, 22), што значи: ако замолите са неверицом или са сумњом, нећете добити. Ако имате вјеру и не посумњате, још каже Он, можете и горе премештати (Мт. 21, 21).

Значи, ако посумњате и не поверујете, нећете учинити то. Али нека иште (сваки човек) с вјером, не сумњајући ништа, каже апостол Јаков... нека не мисли дa ћe примити шта од Бога. Човјек двоједушан непостојан је у свим путевима својим (Јак. 1, 68).

Срце које сумња у то, да Бог може да дарује мољено, кажњава се за сумњу: оно болесно пати и стешњава се од сумње.

Нe гневи свемоћног Бога ни сенком сумње, посебно ти, који си искусио на себи Божију свемогућство много пута. Сумња - то је хула на Бога, дрска лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу Духа истине. Бој се ње као змије отровнице, или не, шта ја говорим, презри је, не обраћај на њу ни најмању пажњу. Имај на уму да Бог за време твоје молбе очекује потврдан одговор на питање које ти је Он изнутра поставио: вјерујеш ли да могу то учинити ?

И ти си дужан из дубине срца да одговориш: верујем, Господе (ср. Мт. 9, 28). И тада ће бити по твојој вери. Твојој сумњи или неверици нека помогне следеће расуђивање: ја молим од Бога:

1) постојеће, а не само замишљено, ни маштарско, ни фантастично добро, јер све постојеће је од Бога постало, зато што без Њега ништа не постаде што је постапо (Јн. 1, 3) и значи, да све што бива не бива без Њега, а све је или од Њега постало или по Његовој вољи или допуштењу и дешава се преко сила и способности које је Он дао творевини и у свему постојећем и оном што бива Господ је пуновласни Владика.

Осим тога, Он зове непостојеће као постојеће (Рим. 4, 17); значи ако бих молио и не постојеће Он би могао да ми да створивши га.

2) Ја молим могуће, а за Бога и наше немогуће је могуће; значи, и с те стране нема препрека, зато што Бог може да учини за мене чак оно што је по мојим схватањима немогуће.

Несрећа је наша, што се у нашу веру меша кратковиди разум, тај паук, који лови истину мрежама својих расуђивања, закључака, аналогија. Вера одједном захвата, види, а разум заобилазним путевима долази до истине; вера то је средство општења духа са духом, а разум духовно-чулног са духовно-чулним и просто материјалним; она је дух, а он тело.

Наша нада да ћемо добити оно зашта се молимо за време молитве темељи се на вери у доброту и дарежљивост Божију, као Бог милости и дарежљивости Он је и Човекољубац, и при томе ми се присећамо безбројних ранијих сведочанстава доброте и милости, како на другим људима (у Св. Писму и у житијима Светих), тако и на нама. Зато је ради успеха молитве потребно такође, да је онај који се моли, већ раније добио тражено и у то чврсто веровао срцем.

Често ми добијамо после своје молитве тражено, посебно молитве за спас душа наших; то треба приписати управо Господу, Његовој благодати, а не било каквом случају. Где је могуће дати место случају у Царству сведржитељног Бога ? Без Њега заиста ништа не постаје, као што без Њега ништа не постаде што је постало (Јн. 1, 3).

Многи се не моле, зато што им се чини, да они наводно нису добили од Бога молитвом никакве дарове, или сматрају молитву непотребним делом; Кажу: Бог све зна пре наше молбе, и заборављају, да је речено: иштите и даће вам се; тражите, и наћи ћeтe; куцајте, и oтвоpuћe вам се (Мт. 7, 7).

Наше молбе (молитве) потребне су баш због јачања наше вере, којом се једино и спасавамо: бпагодаћу сте спасени кроз вјеру 
о жено! велика је вјера твоја (Мт. 15, 28);

Спаситељ је због тога и приморао жену да се усрдније моли, да би побудио њену веру и појачао је.

Такви људи не виде то, да они немају веру најдрагоценије наслеђе хришћана, које је неопходно као живот, да неверјем граде лажом (1. Јн. 1, 10) Бога a у суштини су чеда ђавоља, недостојни било каквих милости Божијих, да су они ти који гину. Потребно је, такође, да срце у току молитве гори жељом за духовним благом, љубављу к Богу, Кога срце јасно созерцава у свој Његовој бескрајној благости према роду људском, и Који је спреман да слуша са очинском љубављу све његове молитве. Када, дакле, ви, зли 6ydyћu, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ћe више Отац ваш небески дати добра онима који My ишту (Мт. 7, 11) ?

Молећи Господа или Пречисту Мајку Божију, или Анђеле. или Светитеље, треба имати такву веру, какву је имао капернаумски капетан (Лк. 7, 6 и даље). Он је веровао, да као што су њега слушали његови војници и испуњавали његове речи, тако ће, тим пре, по свемогућој речи свеблагог Господа, бити испуњена и његова молба. Ако су створења својом ограниченом снагом извршавала оно шта је он од њих тражио, па зар неће испунити и Сам Владика Својом свемогућом силом молбе слугу Својих, који се Њему са вером и надом обраћају! Зар неће Бог и, снажне благодаћу и заступништвом пред Њим, верне слуге Његове, Пречиста Мајка Божија, Анђели и Свети људи, испунити наше молбе које приносимо, са вером, надом и љубављу !

Заиста, и ја верујем са капетаном, да ако будем молио како треба и шта треба било ког Светитеља: дај ми ово и даће; дођи ми у помођ и доћи ће, учини ово и учиниће. Ето какву једноставну и снажну веру треба имати !

Молећи се, треба тако веровати у снагу речи молитве, не одвајајући саме речи од самог дела, које оне изражавају; треба веровати да за речју као сенка за телом, следи и дело, зато што су код Господа реч и дело нераздељиви: јер Он рече, u постадоше; Он заповеди, и саздаше се (Пс. 148, 5).

И ти исто тако веруј, да што си рекао у молитви и за шта си замолио, то ће и бити. Ти си славословио и Бог је примио твоје славословље, захваљивао си Господу и Бог је прихватио твоју захвалност у мирису миомира духовнога. Несрећа је што смо маловерни и одвајамо речи од дела, као тело од душе, као форму од садржаја, као сенку од тела, и на молитви смо, као и у животу, тјелесни, који Духа немају (Јд. 1, 19), због тога су и наше молитве без плода.

Призивај несумњајући, у простоти срца, Господа Бога, такође и Анђеле и Свете, који по благодати

Божијој и по заједничарењу или јединству са Богом и простоти свога бића изузетно брзо, попут муње, и чују и испуњавају, по вољи Божијој, наше молитве.

Када се молиш за било шта Господу, или Пресветој Богородици, или Анђелима и Светима молећи њихово заступништво за себе или за друге пред Богом, тада речи, које изражавају твоју молбу, твоје потребе, сматрај за саме предмете, за саму стварност, које ти молиш од Господа, и веруј, да ти већ имаш верни залог за добијање предмета твојих молби у самим речима, којима се означава тај предмет.

На пример ти се молиш за своје здравље или за здравље неког другог: реч здравље узми за саму стварност, веруј, да га ти већ имаш по милости и свемогућству Божијем, јер сама реч, назив, у трену код Господа може да постане дело, и обавезно ћеш добити тражено ради своје непоколебиве вере. Иштите и даће вам се (Мт. 7, 7). Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам (Мк. 11, 24).

Молећи се Господу, или Владичици, или Анђелима, или Светима, не задај никакву тешкоћу Господу, Владичици, Анђелима и Светима да испуне твоју молбу или молбу оних који верују, но веруј, да како је теби лако да мислиш на некакво добро, тако је и Господу лако и једноставно да га дарује људима Својим, исто као и молитвама Пречисте Своје Мајке, Анђела и Светитеља. Осим тога, како је Бог обилно изливајућа, бесконачна Доброта, Он и жели и тражи свагда заједницу Своје доброте са створењима Својим, само да би се са вером, надом и љубављу обраћали Њему, као деца Оцу, сазнавајући своју грешност, беду, сиромаштво, слепило, немоћ без Њега.

Молитви, пред иконама или без њих, треба увек приступати са пуном надом у добијање траженог, на пример избављење од туге, душевне болести и греха, зато што је и раније хиљаду пута била добијана очигледна милост од Господа или Владичице, и не надати се у добијање мољенога или сумњати у испуњење молитве било би крајње безумље и слепило.

Зар ми узалуд свакодневно читамо по неколико пута „Трисвето“ и „Оче наш“ и друге молитве јутарње и вечерње ? Зар се не очишћујемо посредством њих од наших грехова, нечистоте наше, зар се не избављамо од искушења, беде и напасти ? Зар је узалудно изображавање крсног знамења ?

О, не: нарочито свештеничко благосиљање непрестано делује благотворно на нас и на оне, на којима се са вером изображава. И тако, славићемо непрестано милосрђе и силу Господа нашег Исуса Христа, Који се стара о нама и спасава нас недостојне по милости Својој, ради имена Свога светога.

Свети Јован Кронштатски

део из књиге "Мисли о молитви"

УМЕЋЕ УМИРАЊА ИЛИ УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА

АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН
УМЕЋЕ УМИРАЊА ИЛИ УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА

 Не пожели...

Десета заповест Старог Завета гласи: Не жели дома ближњег твог; не пожели жену ближњег твог, ни поље његово, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, ни било какву животињу његову, ништа што је ближњег твог.[1]Она личи на мост који спаја Мојсијево Петокњижје и Јеванђеље. Ако се првих девет заповести декалога углавном бавило друштвеном етиком и било дато у форми забрана које личе на мрежу коју ловац баца на дивљу звер - на људске страсти (у суштини њихов циљ се и састоји у ограничавању и обуздавању греха), десета заповест усмерава појам моралности на унутрашњи очима невидљиви живот човека, на област његовог духа, на извор његових жеља и помисли, на сам центар људског бића, његов ум и срце.

Десета заповест учи човека да се бори с грехом на самом почетку, у самом његовом зачетку, кад греховна помисао испливавајући из дубине срца као хоботница из дубина мора поприма форму образа или још неисказане речи. У њој је изражено главно аскетско правило: стајати умом и пажњом код свог срца и уништавати греховне помисли као што баштован чупа у својој башти прве изданке корова док још нису пустили дубоко корење. Свети оци су говорили: Нови Завет се скрива у Старом, а Стари се у Новом открива. У десетој заповеди је скривена поука и моралност Новог Завета, где је главно стање људског срца, а дела, поступци су само испољавање и одражавање унутрашњег скривеног човековог живота. Свети Јован Кронштатски је говорио да је срце у ствари сам човек.

Основа све аскетике је очишћење срца како би се у њему зацарио Господ. Десета заповест говори о томе да човек не треба да жели туђе, које му не припада, али у вишем, сакралном смислу она забрањује да се жели све оно што је туђе људском духу, да се страсно жели материјално, пролазно, осуђено на трулежност и смрт. С овом заповешћу се поклапају речи апостола Јована Богослова: Не волите свет, ни оно што је у свету. Страсти су болесне красте душе, то су изопачена и деформисана осећања, то је као ткиво душе које је испуњено гнојем. Не желети туђе значи не препуштати своје срце страстима, јер страсти увек желе туђе. Помисли и страсти окрећу наш ум, као ветар или бујица воде воденичне жрвње. Страсти личе на тешку завесу која сакрива од наше душе светлост Божанства. Страсти су грех - непријатељи Бога који Га спречавају да уђе у људско срце, као у Своју обитељ. Христос као ништи туђиноватељ стоји иза врата нашег срца, које смо за Њега затворили.

Међутим, како да не желимо ако срце жели, како се борити с помислима кад су оне налик на рој пчела које зујећи лете и пузе у нашој глави као у својој кућици? Куда бежати од страсти ако су нас оне захватиле као пламен кућу? Пре свега треба исповедати пред Господом своју немоћ и слабост и унутрашње вапити: "Спаси, помози и смилуј се, ја не могу да победим грех, али Ти, Победник сатане и пакла - можеш да поразиш и победиш грех у мом срцу." Свети оци говоре о унутрашњој борби као о борби Мојсија с Амалићанима: кад је Мојсије у виду крста подизао руке према небу побеђивали су његови војници, а кад је спуштао руке, побеђивали су Амалићани.[2] Кад душа вапије к Богу, не побеђује она, већ благодат Божија побеђује грех; кад она заборавља на Бога као да спушта поглед наниже, побеђују страсти; зато свети оци саветују да се за време искушења молимо кратким молитвама као што кратким и одсечним речима зовемо у помоћ за време смртне опасности.

Међутим, свети оци су нам открили и други начин духовне борбе и очишћења срца - стајати с именом Исуса Христа над својим срцем као на стени изнад обале безданог мора и одсецати помисли приликом саме њихове појаве. Прву појаву помисли свети оци су називали прилогом. Прилог личи на плод дрвета познања добра и зла, човек може да га убере, али може да задржи своју руку, овде још нема греха, већ постоји само избор. Међутим, ако будемо оклевали наша страсна душа почиње да осећа саосећање према помисли. У овом саосећању постоје два елемента: наслада и интересовање. То је усвајање греха.

Затим долази до спајања с помишљу: душа као да јој се препушта, она одводи душу са собом, као што преварант одводи дете. Спајање прелази у страст која овладава човеком, паралише његов ум, пали у његовом срцу паклени пламен. Овај стадијум се назива заробљавањем. Човек постаје заробљеник. Воља се приклонила, покорила страсти и вуче за собом ум: човек почиње да размишља како да задовољи своју страст. Затим се грех оваплоћује у поступку: то је већ пад. Благодат одступа од човека, до искреног покајања он пребива у власти демона. Пад понављајући се прелази у навику, а навика се упија у саму природу човека као рђа у гвожђе. И човек својим силама није у стању да се противи греховној навици, испоставља се да стално издаје себе. Међутим, уз помоћ Цркве, њених Тајни, чистосрдачне исповести и молитава може бити спасен као човек извучен из речног вира, ипак, ова борба је веома тешка, овде је потребно посебно послушање и смирење.

Човек се извлачи из лавовских шапа, али ране од канџи непријатеља остају у његовом срцу и оне се дуго гноје и не зарастају. Међутим, истинско покајање је најтеже за оне који су се раније бавили магијом и окултизмом. Каква страшна и неочекивана искушења сатана подиже против њих! Међутим, Господ нам каже: будите храбри: Ја сам победио свет.[3] Губитак наде је духовна смрт. Да би човек испунио десету заповест треба да се труди да стекне непрестану Исусову молитву, захваљујући њој постепено се обасјавају дубине човековог срца иако је за то потребно много времена и труда. Велики дарови Божји захтевају велики труд, иначе се лако губе, зато они који желе да испуне десету заповест треба увек да имају Исусову молитву на својим уснама. Постепено ће име Исуса Христа сићи у дубину срца и тада ће човек осетити радост духовне чистоте - једину истинску радост.

Hriscanska ljubav u delima vladike Nikolaja

Carski zakon, ili zakon ljubavi, sastoji se iz jedne reci, a ona glasi: LJUBAV. Bog je ljubav. Gospod Isus Hristos saopstio je ovaj zakon. On je veoma kratak, pa ipak, u njemu je sadrzan sav zakon i proroci. Sveta svesavrsena Ljubav je izgovorila:

"Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dusom
svojom, i svom misli svojom, i svom snagom svojom"
i
"Ljubi bliznjega svoga kao sebe samoga"
(Mt. 22, 37-40).

U svojim delima Vladika Nikolaj osvrce se na zakon dat u Starom zavetu i na ove nove zapovesti, koje naziva Carskim zakonom. Oba su Hristova. Prvi je dat posredno, preko Mojseja, a drugi od samog Hrista.

Velika je razlika izmedju ova dva zakona. Pojavljuju se u razlicitim vremenima. Novi prevazilazi stari kao sto nebo prevazilazi zemlju. Ljudi koji su ziveli pre prvog zakona, a Boga veoma postovahu, nosili su zakon u sebi. On je bio pecacen uduse njihove pre pisanog zakona savescu, cuvarom zakona i regulatorom u zivotu ljudi od Avelja do Mojseja. Po recima prepodobnog Serafima Sarovskog, to bese detinje doba.

Kada je savest kod ljudi oslabila i izbrisala se u njihovom pamcenju, Gospod je napisao na kamenim plocama spoljasnji zakon koji je imao za cilj da probudi uspavanu savest kod ljudi i da je ozivi. Ovaj zakon je trajao hiljadama godina, sve do pojave Gospoda Isusa Hrista na zemlji. Prepodobni Serafim Sarovski naziva ovaj period roda ljudskog mladicskim dobom.

Kada je i savest otancala i greh se veoma umnozio, bio je neophodan treci lek - zakon. Njega licno donosi Gospod Isus Hrisos. Jevandjelje je poslednji zakon i ovim zakonom - i sv. Serafim Sarovski to potvrdjuje - poceli su poslednji dani. Gospod Isus Hristos ovim cinom ne ukida stari zakon, niti savest, nego ih ispunjava.

Vladika Nikolaj govori da je Hristos savest nasa, zakon nas i zivot nas. On zakon straha zamenjuje zakonom ljubavi koja je atmosfera Novoga zaveta.

Vladika Nikolaj, covek poslat od Boga rodu srpskom, svojim ohristovljenim umom dosezao je do velikih tajni Bozijih. Ziveci po Carskom zakonu goreo je ljubavlju prema Bogu i bliznjima. Sve sto je radio i pisao - sve je prozeto rajnom ljubavi. Ziveci u toj i takvoj ljubavi, i drugima je saopstavao tu cudesnu tajnu koju je Hristos doneo Sobom na ovaj svet. Kroz sva dela njegova ona provejava i kao oganj osvaja citaoca. To potvrdjujeva i njegova pouka, da budemo veliki u ljubavi jer je ona oganj kojim gori svet. Pisao je o sva tri zakona, ali najvise o poslednjem, Carskom zakonu ljubavi. Svojim svetim, ohristovljenim umom je razmisljao, rukom pisao, a ustima govorio o hriscanskoj ljubavi.

Prava ljubav je nebeska ljubav, a zemaljska je samo bleda slika te ljubavi. Ljubav je neostvarena i ona je jedno od imena Bozjih. Bog je ljubav. Glavna dogma vere hriscanske jeste vera u Svetu Trojicu, koja je Sva Ljubav. Tu ljubav u Svetoj Trojici tesko mozemo da zamislimo. Otac je sav u Sinu, Sin u Ocu, a Duh Sveti u Ocu i Sinu. Osobina ljubavi je da jedno ljubece lice zeli da utone u ljubljeno lice - nesliveno. Hriscanska vera jeste vera ljubavi. Ljubav je sisla s neba i nije iznikla na zemlji.

Samo svesavrsena ljubav pokrenula je Boga da stvori svet i coveka u njemu. Kada ja palom coveku trebalo izbavljenje, Bog je poslao Jedinorodnog Sina Svoga da spase coveka. Samo je ljubav mogla podstaci Gospoda na vrhovno zrtvovanje, na krst.

Bog je izvor ljubavi koji se dajuci ne smanjuje i primajuci ne bogati se. Ljubav je radost, a cena ljubavi je zrtva. Ljubav je zivot, cena ljubavi je smrt. Hriscani ne smeju ljubiti zemaljsko bogatstvo jer ce onda goniti druge ljude da sluze toj njihovoj beslovesnoj ljubavi i um ce im potamneti.

Covek, hriscanin, mora znati da druga zapovest Hristova istice i zavisi od prve zapovesti. Prva zapovest je data ljudima zato sto ljudi zaboravljaju prirodnu ljubav coveka prema Bogu. Ona je prirodnija od ljubavi deteta prema majci. Kada coveku srce odeblja i vid se pomraci grehom, on tada ne oseca ljubav Bozju prema sebi.

Ljubiti Boga prirodno je jer je Bog ljubio nas i pre naseg postanka. Oni Sveti koji su ziveli u toj ljubavi i tom ljubavlju, svedocili su da nema pravog zivota bez ljubavi prema Bogu i bliznjima. Sam apostol Pavle svedoci: "Ko ce nas rastaviti od ljubavi Bozje? Nevolja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mac? Znam jamacno da ni smrt, ni zivot, ni anglei ni poglavarstva ni sile, ni sadasnje, ni buduce, ni visina, ni dubina, ni druga kakava stvar moze nas razdvojiti od ljubavi Bozije, koja je u Hristu Gospodu nasem" (Rim. 8, 35-39).

Hriscani moraju znati, po recima Vladike Nikolaja, da Hristovo delo i Njegovo stradanje za rod ljudski premasuju svojom velicinom i bleskom sve ostale dokaze Bozje ljubavi. Stoga zapovest Njegova da ljubimo Boga, treba sto pre da postane neodoljivo prirodno osecanje u nasim srcima, slicno osecanju ljubavi deteta prema majci i mnogo, mnogo jace. Bog je vecan i zato se ljubav prema Njemu vecno nagradjuje. Ljubav je prva i prvonacalna. Ljubav prema Bogu je neuporodivo jaca od smrti kod svetih mucenika kada su, stradajuci za Gospoda Hrista, isli u smrt sa radoscu.

Hriscanin, ljubeci Boga, vidi dela Bozja u svetu, prati promisao Bozju i vidi da Bog bdi nad svima. On se raduje ljubavlju Bozjom i tu radost ne moze da pomuti zlo oko njega. Hriscanin oseca da ga stiti Bozja promisao. Hriscanin mora znati da bez ove ljubavi nije hriscanin, a bez znanja i osecanja o Promislu Bozjem, covek je sklon na osvetu.

Zapovest da ljubimo Gospoda data nam je od Gospoda, blagog roditelja, koji nam zeli miran i srecan zivot. Ona je data radi naseg dobra. Za hriscanina ljubav prema Bogu nije duznost nego dar. U "Molitvama na jezeru" kaze Vladika Nikolaj: "Kad sam spojen s Tobom ljubavlju, onda ne postoji nebo i zemlja - postoji samo Bog. Niti postoji onda ja i ti, postoji samo Bog".

Ljubiti bliznjega svoga, zapovest je vazna kao i prva. Bez bogoljublja nema pravog covekoljublja. Iako je ova zapovest poznata jos u Starom zavetu, ona je sasvim nova kada ju je Hristos izgovorio. Sam On kaze da novu zapovest daje. Ona vise nije ogranicena, ne vazi samo za jevrejski narod. Ona je upucena celom svetu i prostire se i na neprijatelje. A na pitanje ko je nas bliznji, Hristos je odgovorio u prici o milostivom Samarjancu. Po recima Vladike Nikolaja, nasi bliznji su vidljivo polje, na kome mi pokazujemo ljubav svoju prema nevidljivom Bogu. Nasi bliznji su skola za nas u kojoj se mi vezbamo u najsavrsenijoj ljubavi - ljubavi prema Bogu. Samo Bogu poznat je broj svih svetih koji su imali u najvecoj meri ljubav prema Bogu i bliznjima. Oni su pokazali, svojim zivotom i bezbrojnim primerima, u cemu se sastoji ljubav prema bliznjima. Vrhunac ljubavi prema bliznjima, po recima Spasiteljevim, jeste: "Da ko zivot svoj polozi za prijatelje svoje" (Jn. 15, 13).

Ljubiti bliznjega svoga jeste zrtva, blagovesti Vladika Nikolaj. Kada ga pomazemo u dobru i trazimo njegovu pomoc za dobro, onda ga istinski ljubimo. Kad prijatelj prijatelja popravlja u zlu, a u dobru podrzava, on ga istinski ljubi, a ako laska njegovim slabostima i opravdava pogreske, onda je prijateljstvo u pitanju. Hriscanin mora da zna da je prijateljstvo mnogo vaznije zbog duse nego zbog tela. Rec Vladike Nikolaja o ljubavi medju prijateljima glasi: "U zalosti pomisao na prijatelja dovejava vedrinu na lice. U trpljenju videti prijatelja znaci olaksanje. Na samrtnoj postelji prisustvo prijatelja ulepsava lice smrti. Prijateljstvo je uvek zivotvorni dah andjela, koji nas prati u zivotu, koji nas dize kad padnemo i nadahnjava kad onemocamo".

Ako hriscani ne umeju i nece ljubiti bliznjega svoga, onako kao treba, onda se postavlja pitanje kako ce ispuniti Hristovu naredbu o ljubavi prema neprijateljima? Prave ljubavi nece biti prema bliznjima dok medju ljudima ne bude uzajamnog poznanja, postovanja i zrtvovanja.

Hriscani su dozni, po zapovesti Gospodnjoj, da ljube i neprijatelje svoje. Svaki covek treba da cini drugome ono sto zeli da njemu drugi cini. Za nas, hriscane, ovo je najvisa visina na koju Gospod Hristos hoce da nas uzdigne. Ovakva nauka nije bila poznata pre Gospoda Isusa Hrista. Ljubav prema neprijateljima tako je retka u svetu, pa i medju onima koji se nazivaju hriscanima, da je mnogi smatraju neprirodnom. Za ljude siromasne u ljubavi ona jeste neprirodna, ali za svete i gornji svet ona je logicna i velika, jer Bog nikoga ne podozreva. On sve ljubi. Hriscanin treba da zna da nas ponekada okruzuju neprijatelji po Bozjem dopustenju, a radi nasega dobra. Cesto nasi neprijatelji su nasi pravi prijatelji, a biva i obratno. Ja kao hriscanin ne smem da budem nikome neprijatelj, no svima prijatelj. Ako budemo imali ovakvu ljubav, nazvacemo se, po reci Gospodnjoj, "sinovima Najvisega".

Bog ljubavi dao nam je Vladiku Nikolaja. Dotakao se Vladika ljubavi Bozje i ljubav Bozja se dotakla njega. Zato nikada, i nigde, nije bio bez nje, goreci njom svetleo je drugima. Zato je i mogao napisati citave himne ljubavi i pribliziti je nama. Sve sto je radio u zivotu, ostavljajuci nama u nasledje, sav podvig njegov i zivot pod teskim krstom koga je nosio, svedoce nam o velikom Bozjem ugodniku. Ugodniku koji je najpre ziveo ljubavlju, svetleo ljubavlju, i kao takav otkrio nam mnoge tajne i razresio mnoga pitanja o cudesnoj sili koja se zove ljubav.

Na kraju jedne svoje knjizice koja govori o ljubavi, kaze on sledece:

"Citaoce, hriscanine, brate, sestro, dete moje, kad procitas ovu knjizicu, razgledaj svoj zivot i vidi kakav si. Ako si na istom putu kojim su hodili sveti Oci tvoje crkve i tvog naroda, udvoj hrabrost i idi tim putem. Jer, taj put vodi Raju i vecnom zivotu. Ako li si se uputio drugim i drugacijim putem, vracaj se brzo na sveti i istinski put Otaca svojih. Jer put kojim hodis, vodi u vecni mrak i vecnu muku."

Secaj se groba, koji je progutao mnoge pre tebe i koji i tebe ceka.

Secaj se duse svoje, koju jedino mozes spasti od groba.

Secaj se Stvoritelja svoga, zivog, vecnog, velicanstvenog, svemocnog i sveblagog Cara i Gospoda.

Secaj se Suda Bozjeg, Suda Strasnog, kada ce se deliti pravedni od gresnih kao sto se svetlost od tame deli.

"Pa slobodno podji putem kojim su isli svi oni koji su Hrista ljubili, Njim se spasli i Njim se proslavili".

arhimandrit Milutin Knezevic,
Manastir Kaona, Srbija

‎...када си сам на овом свету...и када немаш никога...

http://vimeo.com/18455554

АКАТИСТ светој равноапостолској НИНИ, просветитељки Грузије

Кондак 1.

Изабрана служитељко Речи Божије, која стопама Светих Апостола ходиш, и која си од Мајке Божије часни крст као залог богословља примила и у земљи иверској га поставила, певамо ти ову песму захвалности, духовна свирало, света Нина равноапостолна. Као брза посредница пред Богом, не престај да се молиш за нас, да бисмо избављени од свих невоља и жалости теби захвално клицали:

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Икос 1.

Као чудесног ангела земље иверске, Творац свеколике твари тебе је одабрао да људе који у мраку и у сенци смрти пребивају од лажног идолопоклонства преобратиш, и као свети и препорођени народ их призовеш. Због тога, захваљујући Богу, и славећи те као просветитељку и посредницу нашу, усрдно ти кличемо:

Радуј се, Промислом Божијим изабрана!

Радуј се, чудесна ружо која је из побожног корена процвала!

Радуј се, непревазиђени сасуде милости!

Радуј се, јер си станиште снаге милосрђа!

Радуј се, Пресвете Дјеве верна изасланице!

Радуј се, најславнија подражаватељко Апостола!

Радуј се, јер си Андреју Првозваном у молитви била равна!

Радуј се, јер уз твоју помоћ заблуда идолопоклонства би згажена!

Радуј се, јер преко тебе света вера беше раширена!

Радуј се, јер кроз тебе нама на земљи небески пут показан би!

Радуј се, јер истински кротиш демоне што против тела војују!

Радуј се, јер срца злих људи умекшаваш!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 2.

Гледајући међу људима испуњење божанске правде Оца Небескога, Његовог Јединородног Сина и Светога Духа, Који је Пророке и Апостоле ради служења спасењу нашем и обраћењу ка светлости истине јеванђељске одгајио, и свету равноапостолну Нину изабрао, кличемо Богу: Алилуја!

Икос 2.

Желећи да досегне божанско знање, Света Нина би несебично подучена од учитељице своје Ниафоре о нашем Господу и Спаситељу, и о Његовој Светој Ризи. Испунивши се познањем истине, жељаше да се поклони сведрагоценој Ризи и месту подвига Апостола Светих. Зато је славимо овако:

Радуј се, јер си истинитост Царства Божијег познала!

Радуј се, јер си од младости брзо Бога заволела!

Радуј се, јер те је од детињства мајка Сузана побожности много учила!

Радуј се, утехо свога оца Завулона!

Радуј се, јер те je y страху Божијем патријарх Јувеналије одгајао!

Радуј се, јер си преобилно речи Божијој научена!

Радуј се, јер си у светом граду Јерусалиму одрасла!

Радуј се, јер си још у детињству усрђем својим за славу Божију праведнике задивила!

Радуј се, јер си више небеске ствари него земаљске чари заволела!

Радуј се, јер си уз помоћ привременог и трулежног вечно и непропадљиво достигла!

Радуј се, јер си Ризи Господњој желела да се поклониш!

Радуј се, јер си путем светих Апостола ходила!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 3.

Сила Вишњега, о, света Нина, љубављу према побожности испунила те је, и жељом да се Ризи Господњој поклониш, и апостолским жаром, као извором светлости, испунила те је, да бисмо ми, који светлост познања од тебе примамо, клицали Богу: Алилуја!

Икос 3.

Имајући непоколебиво усрђе према делима Господњим, о, света Нина, ти беше испуњена жељом да у земљу иверску одеш и да поштовање светим моштима које су тамо скривене одаш. Гледајући божанско надахнуће твоје, кличемо ти овако!

Радуј се, јер си од детињства ништавност света презрела!

Радуј се, јер си истинску мудрост заволела!

Радуј се, јер си у божанским учењима истинско благо милости Божије пронашла!

Радуј се, јер си честитим животом оне који воле таштину овога света надвисила!

Радуј се, јер си на стаменим темељима вере својој души уточиште изградила!

Радуј се, јер си постојано знање вечних Христових заповести имала!

Радуј се, јер си преданошћу вољи Божијој и Ангеле и људе задивила!

Радуј се, јер си тело постом и молитвом духу подредила!

Радуј се, јер си својом љубављу према храму Божијем многе подучила!

Радуј се, јер си својом душом испуњеном љубављу многе за апостолску службу припремила!

Радуј се, јер си се многим подвизима да достигнеш чистоту срца побринула!

Радуј се, јер си својим честитим животом сасуд Духа Светога постала!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 4.

Усковитлани буром страсти овога живота, како можемо бити достојни певати твојој чудесној храбрости, о, света равноапостолна Нина, јер да срце за пут у безбожнички град Христа ради испуниш ниси се плашила. Пречиста Мајка Господа нашега, желећи да свети крст твојим часним рукама земљи иверској преда, да им спасење објавиш позва те зарад оних који би у истину поверовали и певали Троједином Богу: Алилуја!

Икос 4.

Чувши како те је Пресвета Богородица да проповедаш реч Божију у земљи иверској позвала, и како ти у виђењу крст, увезавши га косом твојом, подари, патријарх јерусалимски прослави Господа Који је спасао људски род, певајући ти:

Радуј се, јер је милошћу Божијом твоје дело заштићено!

Радуј се, јер си понизношћу душе пред Господом и Пречистом Мајком Његовом смиреност брзо достигла!

Радуј се, јер си појављивањем Богородице брзо награђена!

Радуј се, јер си најслађе речи Мајке Божије чула!

Радуј се, јер си убрзо као са пријатељицом са Њом разговарала!

Радуј се, јер те је братија јерусалимска побожно поштовала!

Радуј се, јер си Светлошћу Несазнативом наше просветљење добро припремила!

Радуј се, светило Божанске светлости којом си таму неверја растерала!

Радуј се, јер си часни крст као залог успешног проповедања примила!

Радуј се, јер си с умилењем срца путем благе вести ходила!

Радуј се, јер си многе апостолској служби призвала!

Радуј се, јер си многе хору проповедника Јеванђеља придружила!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 5.

Као божанствена звезда показала си се, света Нина, вољом Пресвете Богородице сијајући над нама и објавом Речи Божије просвећујући нас. Славећи ову небеску путеводитељку, која светлошћу побожних дела исијава, и све нас који јој се молимо увек својом помоћи утеши, славимо Свемогућег Бога, Који нам је свету Нину као посредницу даровао, кличући My: Алилуја!

Икос 5.

Невесте Христове, које су са светом Нином и Рипсимијом постом и молитвом у љубави према Богу биле сачуване, схвативши безбожне намере неправедног краља Диоклецијана, који жељаше да Рипсимију ожени и обожавању идола присили, побегоше из идолопоклоничког града Рима у Јерменију, где по наредби цара Диоклецијана и јерменског краља Тиридата беху смрти предате. Божији Промисао само Нину сачува и ради проповедања речи Јеванђеља у Иверију је одведе. Радујући се Божијем Промислу за спасење човека, молимо се благовесници Божијој, светој Нини, овако:

Радуј се, јер ти је привременим боравком у Риму пут проповедања твога јасан постао!

Радуј се, јер си непоколебивошћу духа и чудесном храброшћу у служењу Речи Божијој била прослављена!

Радуј се, јер си зарад славе Божије тежак пут до Иверије беспоговорно превалила!

Радуј се, јер си Божијом милошћу из руку Диоклецијана и Тиридата брзо ослобођена!

Радуј се, јер си понизним гласом онима у планинама проповедала!

Радуј се, јер си примером скромности и понизности мир у душама људским засејала!

Радуј се, јер си се миомирисом речи Христових брзо испунила!

Радуј се, утехо наша на путу ка спасењу!

Радуј се, јер захваљујући теби они који повероваше вредни MaBe постадоше!

Радуј се, јер си крст Христов прославила!

Радуј се, јер си многе људе са Господом сјединила!

Радиј се, јер си многе са Христом заручила!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 6.

Ти си се, света Нина, као богомудри гласник показала, јер твојим трудом и подвигом, таму и незнање протеравши и истину и светлост пројавивши, Црква Христова у Иверији беше утемељена. Због тога, сви ми, твојим апостолским трудом од таме и идолопоклонства ослобођени, кличемо Богу: Алилуја!

Икос 6.

Светлост истине засја изнад земље иверске, када ти, света Нина, благу вест граду Урбнис објави, у време када многи одлажаху у грузијску престоницу Мцхет да се лажним боговима Армазу и Задену поклоне. Својим молитвама ти си ове идоле уништила и срушила, и зато ти, небеска житељко, кличемо:

Радуј се, јер си идола Армазија силом Вишњег унизила!

Радуј се, јер они који му се клањаху твојим молитвама брзо беху посрамљени!

Радуј се, јер си немоћи злих духова његовим остацима у ватри свима брзо открила!

Радуј се, јер си демона Задена и његове војске брзо погазила!

Радуј се, јер си силе мрака одагнала!

Радуј се, јер си немоћи ђавољег царства разоткрила!

Радуј се, јер си демонски пламен безбожништва вешто угасила!

Радуј се, јер си идолопоклонство олујним ветром и небеском ватром уништила!

Радуј се, јер си својом усрдношћу у побожности у земљи иверској брзо прослављена!

Радуј се, јер да над синовима таме засија светлост јеванђељска брзо си постигла!

Радуј се, јер си многе да постану деца светлости без оклевања дозвала!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 7.

Иако краљ Миријан са слугама својим схвати силу истинитога Бога, Који је њихове немоћне идоле уништио, сумњајући рече: Шта је то због чега су наши богови примитивни? Али породица краљевог баштована заједно са јеврејским првосвештеником Авијатаром, кћерком његовом Сидонијом и другим девојкама које искрено благу вест од свете Нине примише, познавши Господа Исуса Христа, клицаше Богу: Алилуја!

Икос 7.

Пошто примише речи истине од свете Нине, нови живот је синовима иверским подарен. Јер сви, зарад опроштења грехова, погружавањем у воду беху крштени. И Господ их, молитвама свете Нине, удостоји милости, лечећи телом и духом немоћне. Краљ Миријан из таме слепила вид повративши, поново духовним очима прогледа и у Истинитога Бога, Кога света Нина проповедаше, поверова, заповести Господа Исуса Христа прихвативши. Света Нина краљицу из болесничке постеље подиже и дете њихово од злог духа ослободи, и препорођени постадоше слободна деца Божија. Видевши ово, сви људи радосно је величају, сећајући се њених подвига и појући јој:

Радуј се, јер си брзо за апостолске подвиге Светим крстом благосиљана!

Радуј се, јер си у земљу иверску без страха дошла!

Радуј се, јер си истинитога Бога и Његово промишљање за род људски краљу Миријану и његовим људима смело објавила!

Радуј се, јер си неверје Миријаново у веру преобратила!

Радуј се, јер си његово признање вере прихватила!

Радуј се, јер си га излечењем од слепила обдарила!

Радуј се, јер си идолопоклонство у земљи иверској укинула!

Радуј се, јер си иверски народ из незнабожачких заблуда у истинско познање Бога брзо преобратила!

Радуј се, јер злобне преваре искорењујеш!

Радуј се, незнабожачке природе очишћење!

Радуј се, јер својим посредством људима у разна искушења палим брзо избављење дарујеш!

Радуј се, јер невољнима и несрећнима, према потребама њиховим, оно што је корисно дарујеш!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 8.

Необично чудо Господ показа у земљи Мајке Божије, иверској: од почетка апостолске службе до проповеди у земљи Иверији Он је Часну Ризу Господа Исуса Христа иверском народу поверио и преко ње скривене у земљи уздигао стуб као извор оздрављења, милости пун. Касније Пречиста Дјева најчудеснију проповедницу свету Нину, са светим крстом у рукама као знамењем победе, посла. Познавши ове дарове, уздигнимо своја срца и мисли са земље на небеса и прославимо Бога, кличући My: Алилуја!

Икос 8.

Испуњена љубављу за цео свет, мудра Нина, ти си се потрудила да оне који не знадијаху за Господа Исуса Христа призовеш да наследници небеског Царства постану и да величанствену славу Јединога Бога и Створитеља неба и земље могу једним устима и Једним срцем славити. Видевши твоју жељу за прослављењем Бога и спасењем грешника, са умилењем ти кличемо:

Радуј се, верна слушкињо Господња!

Радуј се, јер због дела вере и љубави брзо богата постаде!

Радуј се, јер си Христову праведност мудро посејала!

Радуј се, јер си у земљу иверску стоструко добре плодове донела!

Радуј се, јер си многе ка небеском животу брзо управила!

Радуј се, јер си крштењем у Грузији многобројне Ангеле великом радошћу испунила!

Радуј се, јер си краља Миријана да истинитом Богу својим рукама храм сагради подстакла!

Радуј се, јер си многе нерукотворене живе храмове брзо Христу посветила!

Радуј се, јер си у земљи иверској часни крст од лозе и дрвета као залог љубави оставила!

Радуј се, јер си га у цркву саграђену за његово од свих поштовање поставила!

Радуј се, јер си са многим подвижницама све светом крштењу брзо призвала!

Радуј се, јер си синове иверске радосно светим крштењем придобила!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 9.

Сви ангелски чинови се радоваху када се синови иверски крстише, и један небожитељ, показавши се у обличју предивног мушкарца, чудотворан стуб уздиже изнад Ризе Господње, учећи све да са светом Нином Богу поју: Алилуја!

Икос 9.

Ни најречитији говорници не могу изрећи хвалу достојну тебе, о равноапостолна Нина; у славу Божију и ради спасења ближњих својих ти си од Мцхета у Карталини у земљу Какхетију путовала, где сва племена у долинама и брдима што чуше од тебе Реч Божију спасење примише. Испуњени радошћу и захвалношћу за овакву љубав твоју према нама, усрдно ти кличемо:

Радуј се, јер си хладноћу и срамоту греха брзо са нас уклонила!

Радуј се, јер си сиромаштво наше за богатство Христовог Царства заменила!

Радуј се, јер си нас у пламен крштења обукла!

Радуј се, јер си нас, крштене слуге Сина Божијег, прихватила!

Радуј се, реко сладости, јер жедне правде на водама побожности напајаш!

Радуј се, јер си род наш примањем Тела Христовог за причаснике манне небеске позвала!

Радуј се, најчудеснији браниоче вере Христове!

Радуј се, јер си семе раја небеског у земљи нашој успешно узгајала!

Радуј се, јер си непријатељске замке уништила!

Радуј се, јер си нас од служења греху ослободила!

Радуј се, уништење рђавих обичаја и сујеверја!

Радуј се, милозвучна свирало вере Христове!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 10.

Желећи да душу своју сачуваш од вечне смрти, жудела си за спасењем ближњих, света равноапостолна Нина, и ради славе Божије својим апостолским подвигом неустрашиво си на далеки пут пошла, на крају кога си од Господа са небеса апостолском круном дарована. Гледајући на твоје посредовање за нас, Богу, Који је уготовио наше спасење, певамо: Алилуја!

Икос 10.

Господ те је, света Нина, као неосвојиви бедем подигао, и твоје нетрулежно тело се показа као извор излечења немоћних, који твојим молитвама добише помоћ у свакој несрећи и злу. He само становници земље Кахетије, где си краљицу Софију и њен народ просветила, већ и у многим местима у која је у славу Божију твоја реч допрла, као и сви што твојим посредовањем примише реч Божију, кличу ти:

Радуј се, Христове одбране моћно упориште!

Радуј се, чврсти бедеме оних које си светлости вере призвала!

Радуј се, јер си онима који за Његовим ликом трагају, Божије милости извор непресушни!

Радуј се, јер си неисцрпно благо оних који су верујући Његову милост примили!

Радуј се, јер си онима који твоје подвиге поштују сигурна одбрана!

Радуј се, јер онима који твоју помоћ траже брзо помажеш!

Радуј се, јер потребе несрећних и тужних унапред знаш!

Радуј се, јер захваћенима непогодама на земљи и води не часећи ни часа у помоћ притичеш!

Радуј се, јер гнев Божији због наших неправедних поступака стишаваш!

Радуј се, јер се за миран и дуг живот хришћана молиш!

Радуј се, јер оне који веома поштују апостолски труд твој и чувају веру у Христа, коју си ти засадила, усрдно штитиш!

Радуј се, јер си оне који славе Бога, Који те нетрулежним моштима прослави, плодовима вере обогатила!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 11.

Одувек си се, о света Нина, Пресветој Тројици свим срцем, умом и снагом најусрдније молила, проповедањем и исповедањем вере волела си и поштовала Тројединога Бога до последњег дана живота свога. Прими сада од нас, који поштујемо твој труд, ову молитву из дубине срца нашега, јер просветљени тобом по заповести Пресвете Богородице, ми се надамо твоме посредништву, и у несрећама и тугама молимо твоју помоћ, певајући Богу Који нам је тебе даровао: Алилуја!

Икос 11.

Као Божанско светило света Нина се у иверској земљи појавила, народу њеном светлост истинског богопознања доносећи. У време своје кончине она велику утеху дарова окупљеној деци, коју придоби светим крштењем, учвршћујући их у љубави и вери. Многе немоћне излечивши, радосно душу своју Господу предаде. Гледајући блажену кончину њену, краљ и свита његова због губитка духовне мајке туговаху, са сузама јој вапијући:

Радуј се, небески ангеле, који нам се у обличју земаљске жене појави!

Радуј се, невесто Христова, јер си Иверску Цркву небеском Женику привела!

Радуј се, јер си деци њеној на светом крштењу блага и мудра кума била!

Радуј се, јер си се око просветљења новоизабраног народа Божијег неуморно трудила!

Радуј се, јер си се људима тобом просветљеним не само речима већ и делима као учитељ вере и побожности показала!

Радуј се, јер си апостолским трудом и упорношћу за спасење људи у свом срцу пламен љубави према Господу запалила!

Радуј се, јер си исправно пут Божији даноноћно следила!

Радуј се, јер си духовна чеда своја храном Речи Божије мудро нахранила!

Радуј се, јер си још за живота засејане плодове радосно пожњела!

Радуј се, беспрекорна голубице, која радосно у Царство небеско летиш!

Радуј се, славна победнице неверја!

Радуј се, бескрајне вечности верни сведок била си!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 12.

Видевши милост коју ти је Бог даровао, прослављамо твоје свето име, света равноапостолна Нина, и с умилењем гледајући икону твоју са крстом, твојом косом украшеним, усрдно те молимо: просветитељко славна, сачувај живот наш у вери православној, у побожности и чистоти, да бисмо са понизношћу могли Богу достојно појати: Алилуја!

Икос 12.

Славећи твој одлазак Богу, о, свеславна Нина, ми поштујемо апостолски подвиг твој, величамо усрдност твоју у побожности, хвалимо многотрпељивост твоју, славимо скромност и понизност твоју, твоју чисту смрт и, знајући за многобројна чудеса по твојој кончини, којима си предивно прослављена, певамо ти:

Радуј се, јер си од земаљских мука на небески починак славно отишла!

Радуј се, јер си са љубављу у заједницу ангелских хорова и свих Светитеља примљена!

Радуј се, јер си међу Апостоле убројана!

Радуј се, јер се у небеским одајама са хоровима Божијих изабраника веселиш!

Радуј се, златна кадионицо, која увек као да тамјан молитве за нас Господу узносиш!

Радуј се, јер си гледајући небеско благо неисказано блаженство осетила!

Радуј се, јер си са равноапостолним Константином и Јеленом радосно прослављана!

Радуј се, јер те грузијски народ и цело православље радосно узвеличаше!

Радуј се, јер си не само на земљи већ и на небесима вољена и слављена!

Радуј се, мудра и добра девице, јер те је сама Пресвета Богородица са преизобилном љубављу прихватила!

Радуј се, јер целивамо и верно поштујемо твојом косом увезани часни крст, као потпору на твом апостолском путу!

Радуј се, јер ово знамење нашег спасења и твоје часне мошти поштујући, ми оздрављење и потребну помоћ примамо!

Радуј се, света равноапостолна Нина, просветитељко Грузије!

Кондак 13.

О, света равноапостолна Нина, најславнија и најчудеснија просветитељко земље иверске, стална посреднице пред Божанским Учитељем, Спаситељем и Богом и Пречистом Мајком Његовом, примајући ово усрдно мољење, моли Господа да нас од сваке невол>е, несреће и туге избави, да бисмо живећи у правој вери и побожности, коју си ти у нашој земљи засадила, били достојни да са тобом Троједином Богу вечно кличемо: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА светој равноапостолској НИНИ, просветитељки Грузије

О, свехвална и најчудеснија равноапостолна Нина! Твоје истинско дело, које је славни украс Цркве Православне и неизрециво дивљење грузијског народа, просветило је сву земљу грузијску Божанским учењем. Твоја апостолска проповед победила је непријатеља нашег спасења. Твојим трудом и молитвама Христов врт си овде засадила и многе плодове донела. Славећи твоје свето име, о Свехвална, уточиште пред твојом светом иконом имамо и сапоштовањем целивамо чудотворни крст, твојом драгоценом косом увезани, који ти је Мајка Божија даровала. Усрдно те молимо, као нашу несустајућу посредницу: заштити нас од зла и туге, безбожнике и непријатеље Свете Христове Цркве уразуми; и своје чувај стадо, као прави пастир, и Свемогућег Бога Спасителл нашег, пред Којим сада стојиш, моли да подари мир земљи нашој, дуговечност свим људима и брз успех у свим нашим добрим подухватима, да би нас Господ могао увести у Своје небеско Царство, где сви Свети славе његово Свето име, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек, и у векове векова. Амин.

ТРОПАР светој равноапостолској НИНИ, просветитељки Грузије, глас 4.

Верна слушкињо Речи Божије,
која си наставила проповед светог апостола Андреја,
просветитеља народа иверског,
свирало Духа Светога, Нина:
моли Христа Бога да спасе душе наше.