Псалам 24. Псалам Давидов

1.    ТЕБИ, Господе, уздигох душу моју, Боже мој.(Алеф).
2.    На Тебе се поуздах, да се не постидим (до века),(Бет).
да ми се не наругају непријатељи моји.
3.    Јер сви који ради Тебе трпе, неће се постидети;(Гимел).
нека се постиде они који узалуд безаконују.
4.    Путеве Твоје, Господе, покажи ми,(Далет).
и стазама Твојим научи ме.
5.    Упути ме на истину Твоју,(Хе).
и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој,
И Тебе потрпех васцели дан.(Вав?).
6.    Опомени се милосрђа Твога, Господе,(Зајин).
и милости Твојих, јер су од века.
7.    Грех младости моје и незнања мога не спомени;(Хет).
по милости Твојој помени ме Ти,
ради доброте Твоје, Господе.
8.    Добар је и праведан Господ,(Тет).
зато ће закон поставити онима који греше на путу.
9.    Упутиће кротке на суду,(Јод).
научиће кротке путевима Својим.
10.    Сви су путеви Господњи милост и истина,(Каф).
онима који ишту завет Његов и сведочанства Његова.
11.    Ради Имена Твога, Господе,(Ламед).
и очисти грех мој, јер је велик.
12.    Који је човек који се боји Господа?(Мем).
Закон ће му поставити на путу који је изабрао.
13.    Душа ће се његова настанити у добру,(Нун).
и семе ће његово наследити земљу.
14.    Господ је утврђење онима који Га се боје,(Самек).
и завет Свој јавиће им.
15.    Очи су моје свагда ка Господу,(Ајин).
јер ће Он избавити од замке ноге моје.
16.    Погледај на ме и помилуј ме,(Пе).
јер сам ја јединак (=самац) и сиромах.
17.    Жалости срца мога умножише се;(Саде).
из невоља мојих избави ме.
18.    Види смирење моје и труд мој,(Коф?).
и опрости све грехе моје.
19.    Види непријатеље моје како се умножише,(Реш).
и мржњом неправедном омрзнуше ме.
20.    Сачувај душу моју и избави ме;(Шин).
да се не постидим, јер се у Тебе поуздах.
21.    Незлобиви и праведни приањаху уза ме,(Тав).
јер Тебе ради потрпех, Господе.
22.    Избави, Боже, Израиља
од свих невоља његовиx.

СВЕТА ГОРА

http://www.svetagora.info/

Важнији датуми у историји Свете Горе 

820. Први пут се спомињу еремити (монаси – пустињаци) који живе на Атонском полуострву.
843. Одржан сабор на коме је успостављен култ икона и на њему су посебно били заступљени атонски еремити.
859-863. Први боравак Етимија Новог (Солунског) на Атосу.
883. Цар Василије 1. (867-886) у свом сигилију (повеља са печатом) први прокламује целовитост
заједнице атонских монаха и све их ставља под своју највишу заштиту.
908. Први пут се спомиње Андреја као прот Свете Горе.
942-943. Земљишно разграничење (демаркација) монашке територије и утврђивање границе Свете Горе.
957. Свети Атанасије Атонски долази на Свету Гору.
964. Свети Атанасије Атонски оснива  манастир под именом Велика Лавра и он добија потпуну самосталност, односно бива проглашен за ''Царску Лавру''.
972. Доношење првог свеопштег типика о уређењу живота на Светој Гори, познатог као Трагос (јарац), назван по јарећој кожи на коме је писан. Овај најстарији светогорски устав потписао је цар Јован Цимискије (969-976). Трагос се чува у архиви Протата.
980. Свети Атанасије Атонски помаже да се подигну манастири Ивирон (980) и Ватопед (985), а нешто касније Есфигмен и Зограф.
1015. Први пут се помиње Хиландар, али као грчки манастир.
1030. Оснивање манастира Дохијар.
1035. Оснивање Ксенофонта.
1045. Донет други светогорски типик, звани Мономахов типик у коме је за Атонско полуострво први пут употребљен назив Света Гора.
1169. Оснивање манастира Пантелејмон и Кутлумуш.
1198. Свети Сава и вети Симеон оснивају манастир Хиландар.
1204. После пада Константинопоља, учесници Четвртог крсташког похода долазе на Свету Гору и она потпада под јурисдикцију Латина.
1207. Свети Сава  преноси мошти Светог Симеона (Стефана Немање) из Хиландара у Србију.
1341. Свети Григорије Палама подржава монахе Свете Горе оптужених од Варламе на Синоду одржаном у цркви Свете Софије у Константинопољу.
1348. Устоличен је први прот Србин, извесни Антоније.
1385-1401. Период прве турске окупације Свете Горе.
1406. Доношење трећег светогорског типика, тзв. Типик Манојла 2. Палеолога (1391-1425).
1430. Солун пада у руке Турака, а самим тим и светогорски манастири изражавају покорност турском султану.
1575. Издавање четвртог  светогорског типика ратификованог од Патријарха Јеремије 3.
1661. Продаја карејских келија и земљишта светогорским манастирима.
 1743. Цариградски патријарх Кирило 5. уз помоћ Мелетија Ватопедског у близини Ватопеда оснива Атонску Академију, тзв. Антонијаду где се по западним узорима изучава класична литература, реторика, математика, филозофија и теологија.
1783. Први светогорски типик кога доноси патријарх Гаврило 4. и којим се уводи петочлана Света Епистасија.
1821. Светогорски монаси листом стају уз устанике предвођене Емануелом Папасом против Турака. Децембра исте године Турци крваво гуше овај устанак, пљачкају светогорске манастире и у сваком од њих постављају по један гарнизон своје војске.
1830. На међународној конференцији у Лондону призната независност Грчке и прокламована међународна заштита Свете Горе.
1912. Грчка морнарица ослобађа Свету Гору од Турака.
1913. Лондонска мировна конференција потврдила и гарантовала аутономност и неутралност Свете Горе.
1923. Према мировном уговору одржаном у Лозани, Света Гора је дефинисана као теократска република под суверенитетом Грчке уз гаранцију неповредивости негрчких манастира.
1924. Скуштина светогорских игумана доноси и данас важећу Конституционалну повељу засновану на хрисовуљама визанстијских царева, ферманима турских султана и сигилијма екуменских (цариградских) патријарха, која је за вечита времена потврдила редослед двадесет манастира (чл.1): Велика Лавра, Ватопед, Ивирон, Хиландар, Дионисијат, Кутлумуш, Пантократор, Ксиропотам, Зограф, Дохијар, Каракал, Филотеј, Симонопетру, Свети Павле, Ставроникита, Ксенофонт, Григоријат, Есфигмен, Русик(Пантелејмон) и Констамонит.
Само наведени манастири могу поседовати имовину на Светој Гори (чл.2) и убудуће број манастира се не сме мењати (чл.3). Сви монаси, без обзира на националност, морају имати грчко држављанство (чл.6), а призната је и аутономност свих манастира (чл.9).
1964. Прослављена хиљадугодишњица од оснивања Велике Лавра.

***

Приликом доласка Пресвете Богородице на полуострво Атос, у тренутку када је крочила на земљу која ће постати њен врт највећи идол који се налазио на самом врху планинског масива обрушио се и пао у понор.

Сам врх Атоса налази се на висини од 2033 метра надморске висине. На њему је саграђена капела посвећена преображењу спаситеља, покрај капеле је камен на коме се налази гвоздени крст Светог Атанасија Атонског, а ту је и бунар са кишницом.

До врха се може стићи од манастира Велика Лавра Светог Атанасија, али се много чешће користи стаза од скита Свете Ане или са каруље.

Поклоници би требало да планирају успињање до Атоса током топлијег периода године тачније од маја до октобра јер се током хладнијих месеци температура спушта веома ниско, кише су честе, а многе стазе су уствари вододерине.

Могуће је попети се и сићи у истом дану, али то представља озбиљан напор и изискује одређен ниво физичке спремности. Лакше је планирати дводневни подухват и првога дана преноћити у келији Панагија, која се налази на 1500 метра надморске висине. Састоји се од две просторије и капеле. У првој просторији је бунар и огњиште, а у другој је двадесетак ћебади на бетонском поду. Зато је важно уз себе понети врећу за спавање, и после окрепљујућег сна поранити до самог врха.

Стазе које воде до врха нису претерано стрме, али успињање траје дуго па је добро понети нешто хране, енергетски богате, а имајте на уму да се током пешачења губи доста соли кроз знојење па ће и минерали добро доћи.  Ваше залихе воде (довољно ће бити литра ипо по особи) можете обновити на одморишту на 800 метара надморске висине, где се налази чесма, као и у самој панагији. Бунар се као што смо поменули налази и на самом врху.

Што се одеће тиче, добро ће доћи нешто отпорно на ветар и кишу јер се дешава да се време зачас промени, ако ''уђете у облак'' брзо ћете бити орошени, а боравак на врху током ноћи није могућ ни током лета јер се температура нагло спушта.

Уочи прображења служи се свеноћно бденије и света литургија и тада су сви они који немају топлу одећу принуђени да одустају због хладноће. У самом храму су само свештенослужитељи и појци, а остали светогорци и поклоници (буде их око две стотине, сваке године) распоређени су по невеликом платоу и стрмим падинама. После светог причешћа свако од присутних добија неколико гроздова и чашу воде  из бунара. Поклоници потом сачекују излазак сунца, који са овог места представља јединствен доживаљај.

На самом врху уморни поклоник се снажно духовно окрепљује и самим тим умор и исцрпљеност нестају. Следи подвиг спуштања који за многе представља већи напор него успон, јер је камење клизаво, а често се на прашњавој стази изгуби равнотежа, па треба бити опрезан. Поклоници посебно треба да обрате пажњу током групних пешачења јер увек постоји опасност да појединац у колони приликом пада покоси остале.

Светогорски монаси често користе муле и мазге приликом успињања на Атос и то пре свега за ношење пртљага. Догађа се да се током ноћи мула препадне завијања шакала којих има доста по читавој светој гори па је монах принуђен да настави пешке док га одана животиња сачекује у подножју .

Постоји неписано правило да сваки светогорски монах треба бар једном да посети врх Атоса током живота, а многи то практикују и сваке године. Будући да је врх Атоса на територији која припада манстиру Велика Лавра домаћини славе су увек монаси ове обитељи и задужени су да бројним поклоницима послуже оброк испред келије панагија.

У панагији се рецимо и то, налази печат који одсликава врх Атоса.

Овај печат свако може утиснути на свој дијамонтирио односно светогорску дозволу.

Света Гора Атонска    

Света Гора Атонска је полуострво у Источној Грчко, тачније, источни испуст полуострва Халкидики који се пружа у смарагдне воде Егејског мора, приближно шездесет километара у даљину и око дванаест километара у ширину. Полуострво је брдовито, покривено густим шумама и испресецано безбројним степенастим јаругама. На југоисточном делу Св. Горе уздиже се брег Атос, на 2033м. Надморске висине. У паганско доба Атонска гора је била позната као Аполонија (по храму Аполона), а касније је на врху брега стајао храм Зевса под именом Атос. Црквено предање приповеда да се Мати Божија, примивши благодат Светог Духа у огњеним језицима, упутила у Иверску земљу, али је примила обавест од Анђела да она своје апостолско послање треба да обави у другој земљи. Лађа, на којој се Мајка Божија са Апостолима упутила на острво Кипар епископу Лазару, захваћена буром. Пристала је уз обалу Атонске Горе. Многобошци су примили Мајку Божију, слушали њену проповед, поверовали јој и крстили се.

Многа чудеса учинила је ту Мати Божија, и пре него што је отпловила за Кипар, поставила је ту као старешину и учитеља једног Апостола и казала: ''Нека ово место буде Мој удео, предат Мени од Сина и Бога Мојега''. Потом је, благословивши народ, додала: ''Благодат Божија нека буде на месту овом и онима који овде бораве с вером о побожношћу чувајући заповеди Сина и Бога Мојега. Добра нужна за живт на земљи имаће с малим трудом у изобиљу, живот на небесима припремљен им је и неће одступити милост Сина Мога од места овог до краја века. Ја ћу битит заступница овог места и топла молитвеница за њега пред Богом''.

Од тог времена Атон је ступио у еру хришћанске историје. Под влашћу Рима, који је прогонио хришћане, налазио се све до 313. године, када је император Константин Велики издао указ којим су хришћани добили грађанска права и слободу вероисповести. Дотле се хришћанство на Св. Гори већ доста развило. Појавили сус е манастири, цветало је монаштво. Постоји предање да је 422. године Атон посетила кћерка Теодосија Великог, принцеза Плакида, али јој је улазак у манастир Ватопед забранио глас који се зачуо од иконе Мајке Божије, Од тада су Атонски оци увели закон којим се особама женског пола забрањује приступ на Свету Гору и који је касније учвршћен и царским указима.

У VII веку освајања Египта, Палестине и Сирије од стране Арапа – муслимана, принудила су тамошње свештенике и монахе да напусте своје земље. Многи од њих су се, у складу са одлуком VI Васељенског сабора, определили за византијске манастире, међу којима и оне Атонске.

У XI веку царском повељом даровано је монасима право самосталне управе на Атону, и њихов број се повећава. Јавља се и православно словенско монаштво – руско, српско, бугарско.

У периоду Крсташких похода, време опадања царске моћи (1204 – 1261 године), Атон трпи прогоне и бива разаран од стране римских папа, а такође и насилно принуђиван на црквену унију са Римом.

IX век је период радова на обнављању манастира које су Латини разрушили у чему помажу благоверни императори Андроник II и Андроник III Палеолози, а много доброчинства чини и српски цар Стефан Душан.  

С годином 1453. и пропашћу Византије, наступа период турске владавине, али је Света Гора очувала слободу православне вере и самоуправу уз обавезу плаћања данка. Ослободивши се татарског ропства, Русија материјално помаже манастире Свете Горе. У XVII веку, ступањем на царски престо Осанлија Селима II настаје тежак период у коме су манастири лишени свих имања, а њихов положај отежавају и последице устанка 1770. и 1821. године. Тек 1830. Грчка проглашава езависност, а за Атон наступа миран период. Као у старо време, тако и сада, манастири имају метохе и на другим местима осим Свете Горе, где се негује православни духовни живот. Светогорски манастири имају метохе у Грчкој а такође и у Француској и Аустрији. Света Гора налази се под јурисдикцијом Константинопољског патријарха, и представља део Грчке државе, са грчким као званичним језиком.

Авато - Недоступност Свете Горе женама       

Последњих година се по ко зна који пут поставља питање о забрани уласка женама на Свету Гору. То питање постављају посланици у европском парламенту. Овај традиционални закон у светогорској терминологији назива се АВАТО и он означава институцију. Авато је за многе становнике монашке државе основни темељ Атонске физиономоје. Авато на неки начин раздваја мушко и женско на духовној основи. Овај закон се не примењује само на Атосу него у многим мушким православним монашким заједницама. Мало је познато да је све до средине 20 века женама био забрањен приступ и у манастире Метеори. Овај скуп манастира у јединственом природном амбијенту отворио се за женски пол тек поеле великог пожара у чијем су гашењу учествовале жене. Многе савремене жене Авато посматрају као остатак мушког утврђења у коме се фаворизује мучки пол. Забрану крочења на Свету Гору тумаче као екслузивну предност мушкараца и пример фаворизовања пола. За њих је Авато потврда неједнакости у истој вери. Мноштво жена стално поставља питање о оправданости Авата и изражава жељу да крочи на недоступно тло.

Приближавања жена Светој Гори и покушаја уласка дешавала су се много пута кроз историју. Поборници очувања Авата сматрају да би његово укидање означило крај колевке православља, док поборници укидања говоре да он у себи носи превазиђена раздвајања карактеристична за минуле епохе и позивају се на иновације које уводи римокатоличка црква која дозвољава и женама да чинодејствују. Ове распрва задиру у основна питања вере. Чињеница је да су светогорски закон кроз векове поштовале како жене тако и иноверни па чак и освајачи.

Било је доста случајева кршења Авата. Као што потврђује закон Свете Горе који је донесен 1924  и потврђен од стране тачке 105 Устава на полуострву Атос улазак жена се иозричито забрањује - члан 186.

У царским типицима који су чинили основно тело писаног светогорског права врло рано се сусреће изричита забрана уласка на Свету Гору жена, голобрадих дечака и ушкопљеника. Разлози су исти као они који су диктирали Авато за жене и женке животиња.

Споразумом приступања Грчке Еврепској економској заједници, касније Европској Унији, 28.05.1979. уједињене чланице (9 држава и Грчка) са заједничком декларацијом припајања примењеном у чину зближавања држава чланице су се сагласиле са законом Свете Горе која је део Грчке територије и тиме потврдиле Авато.

***

Савети за поклонике и шта је важно имати на уму    

    * Ходочашће на Свету Гору није обично туристичко путовање.

    * Света Гора је место молитве и монашког тиховања и имајући то на уму избегавајте гласно комуницирање, певање непримерених песама и свако ометње молитве.

    * Монахе ословљавајте са ''оче'', немојте их ометати у њиховим послушањима и досађивати им непотребним питањима.

    * У току свог боавка на Светој Гори будите прикладно обучени, чак и при највишим температурама није дозвољено ношење кратких панталона и атлет мајица.

    * При уласку у манастир упутите се у гостопримницу (Архондарики) где ћете сачекати да вас гостопримац понуди послужењем и упути у келије (уколико ноћите) или да вас одведе у цркве уколико ћете се само поклонити светињама. Већина манастира поседује агрегат и централно грејање, али је ипак потребно понети батеријску лампу.

    * Уколико обилазите више манастира понесите прикладну обућу за пешачење, Ако је топлије време, предлажемо памучне панталоне и обавезно качкет, јер су многе светогорске стазе без хладовине.

    * Са собом понесите само најнеопходније да вам тежак терет не би представљао проблем на светогорским стазама.

    * За пешачење, а посебно успињање на Атос понесите флашу са водом и храну обогаћену енергетским вреднсотима.

    * На Светој Гори се никада не једе месо, али је чак и у току поста храна разноврсна. Немојте се плашити да ћете остати гладни.

    * У манастиру можете остати 24 сата уколико не постоји посебан благослов.

    * Ноћење у манастиру је бесплатно, али са ваше стране било би лепо да оставите прилог наспрам ваших могућности. Уз прилог можете оставити списак имена живих и упокојених да би били помињани на Св. Литургији.

    * Готово сваки манастир има продавнице у којима можете купити књиге, разгледнице, бројанице, крстиће, тамјан, а такође и мед, вино и друге манастирске производе.

    * У луци Дафни у Кареји постоје пекара, ресторанчићи, продавнице прехрамбене робе, пошта.

    * У Кареји можете преноћити у приватним конацима по приступачној цени.

    * Сваки манастир на Светој Гори има телефонску говорницу. Картицу можете купити у манастирским продавницама .

    * У манастирима пристојност налаже да устанете на јутарњу молитву која почиње веома рано око 2 или 3 часа по грчком времену, Ако вам је то прерано устаните бар на Св. Литургију која почиње између 5 и 6 часова.

    * Већи део Свете Горе покривен је мрежом мобилне телефоније.

    * На Светој Гори није дозвољен риболов и купање и мору.

    * У манастирима је леп обичај да се поклоници прихвате неког послушања. Можете помоћи монасима у кухињи око прања судова, чишћења келија, башти и сл. 

 Важни телефони       

Манастири 

    ВЕЛИКА ЛАВРА СВ. АТАНАСИЈА

    Телефони: (0377) 23 754

    Представништво у Кареји: (0377) 23 777

    Факс: (0377) 23 013

    МАНАСТИР ВАТОПЕД

    Телефони: (0377) 23 219

    Представништво у Кареји: (0377) 23 283

    Факс: (0377) 23 781 

    МАНАСТИР ИВИРОН

    Телефони: (0377) 23 643

    Представништво у Кареји: (0377) 23 203

    Факс: (0377) 23 248

    МАНАСТИР ХИЛАНДАР

    Телефон: (0377) 23 797

    Предтсавништво у Кареји: (0377) 23 281 

    МАНАСТИР ДИОНИСИАТ

    Телефони: (0377) 23 237

    Представништво у Кареји: (0377) 23 366, 23 271

    Факс: (0377) 23 686 

    МАНАСТИР КУТЛУМУШ

    Телефон: (0377) 23 226

    Факс: (0377) 23 731 

    МАНАСТИР ПАНТОКРАТОР

    Телефони: (0377) 23 880

    Представништво у Кареји: (0377) 23 945

    Факс: (0377) 23 687 

    МАНАСТИР КСИРОПОТАМ

    Телефон: (0377) 23 251

    Представништво у Кареји: (0377) 23 280

    Факс: (0377) 23 733 

    МАНАСТИР ФИЛОТЕЈ

    Телефони: (0377) 23 256, 23 678, 23 770

    Представништво у Кареји: (0377) 23 206

    Факс: (0377) 23 674

    МАНАСТИР ЗОГРАФ

    Телефон: (0377) 23 247

    Представништво у Кареји: (0377) 23 273 

    МАНАСТИР ДОХИАР

    Телефон: (0377) 23 245

    Представништво у Кареји: (0377) 23 271 

    МАНАСТИР КАРАКАЛ

    Телефон: (0377) 23 225

    Представништво у Кареји: (0377) 23 279

    Факс: (0377) 23 746 

    МАНАСТИР СВ. ПАВЛА

    Телефони: (0377) 23 741

    Представништво у Кареји: (0377) 23 208

    Факс: (0377) 23 315 

    МАНАСТИР СИМОНОПЕТРА

    Телефони: (0377) 23 254

    Представништво у Кареји: (0377) 23 206

    Факс: (0377) 23 707 

    МАНАСТИР СТАВРОНИКИТА

    Телефони: (0377) 23 255, 23 908

    Представништво у Кареји: (0377) 23 270 

    МАНАСТИР КСЕНОФОНТ

    Телефони: (0377) 23 633,

    Представништво у Кареји: (0377) 23 933

    Факс: (0377) 23 674 

    МАНАСТИР ГРИГОРИЈАТ

    Телефон: (0377) 23 668

    Представништво у Кареји: (0377) 23 274

    Факс: (0377) 23 671 

    МАНАСТИР ЕСФИГМЕН

    Телефон: (0377) 23 796

    Представништво у Кареји: (0377) 23 282

    Факс: (0377) 23 937 

    МАНАСТИР СВ. ПАНТЕЛЕЈМОНА

    Телефони: (0377) 23 252

    Представништво у Кареји: (0377) 23 201

    Факс: (0377) 23 682 

    МАНАСТИР КОНСТАМОНИТ

    Телефони: (0377) 23 228

    Представништво у Кареји: (0377) 23 278

    Факс: (0377) 23 901 

    УРАНОПОЛИС

    Лична управа: (0377) 71 248

    Одељење за поклонике: (0377) 71 421, 71 450 

    ЈЕРИСОС

    Лична управа: (0377) 22 576 

    КАРЕЈА

    Свештена управа (0377) 23 712, 23 713

    Факс; (0377) 23 315 

    СВЕТОГОРСКИ ТАКСИ: (0377) 23 770, 23 266, 23 305 

Скитови 

    Каруља (Св.  Герасим): (0377) 23 317

    Скит Св. Ана: (0377) 23 320, 23 922

    Кавсокаливиа: (0377) 23 319

    Румунски Скит Св. Јована Претече: (0377) 23 294, 23 788

    Скит Пророка Илије: (0377) 23 627, 23 304

    Скит Mале Св. Ане: (0377) 23 321, 23 739

    Скит Св. Андреја: (0377) 23 621, 23 920

    Скит Св. Богородица: (0377) 23 341

    Скит Св. Димитрија: (0377) 23 303

    Милопотамски скит: (0377) 23 932

    Керасија – скит Св. Ђорђа: (0377) 23 218

    Нови скит: (0377) 23 656, 23 251

    Лаку скит: (0377) 23 636

Дафни 

     Полицијска станица: (0377) 23 222

    Лићна управа: (0377) 23 300

    Царина: (0377) 23 269

    КАНЦЕЛАРИЈА У СОЛУНУ (одељење за поклонике)

    Телефон: 99302310 25 2579  факс: 22 2424  Отац Стефан

***

Како до Свете Горе

 

ДИАМОНТИРИОН

Ако неко жели да посети Свету Гору на Атосу, потребно је обезбедити дозволу боравка, тзв. ДИАМОНТИРИОН. Процес добијања овог документа је једноставан.

Први корак је телефонски позив Одељењу за поклонике Свете Горе у Солуну.

Користите енглески или грчки језик. Дежурном службенику пријавитећете своје податке, дане током којих желите да боравите на Светој Гори и у којим манастирима ћете боравити.

Посета Светој Гори дозвољена је према Типику монашке државе искључиво мушкарцима. Они који нису држављани грчке, обавезни су да преузму препоруку за посету у Одељењу за поклонике у Солуну.  Ова канцеларија налази се на адреси Егнатиа .Додатне информације добићете на телефон. Посета се одобрава у трајању од 4 дана. Број поклоника којима се дневно одобрава улазак у Свету Гору, ограничен је на 120. Због тога је веома важно да термин своје посете пријавите неколико седмица раније. Посебно су учестале посете од маја до октобра. Канцеларије су отворене за рад са странкама од 8 до 14 часова. Празницима су канцеларије затворене. Током 4 дана могуће је видети само делић Светогорских светиња, па ћете се, верујемо, одлучити да у Врт Пресвете Богородице на поклоњење дођете више пута. За дужи боравак од 4 дана потребно је да се обратите Управи Свете Горе у Кареји.

На Сету Гору (у питању је полуострво) путује се из луке Уранополис или луке Јерисос, док се копнени пут ретко користи.

ДИАМОНТИРИОН ћете добити у поклоничкој канцеларији у Уранополису или пред улазак у брод у Јерисосу. Потребан вам је пасош и преузета препорука из канцеларије у Солуну (адреса - Егнатиа бр.109). Улазна такса износи (25 еура) по особи, или (15 еура) уколико сте студент. Свештена лица Свету Гору могу посетити искључиво уз благослов Васељенске Патријаршије у Цариграду под чијом је јурисдикцијом Монашка држава на Атосу. На дозволу боравка су исписани ваши подаци: име, презиме, број пасоша, занимње, назив манастира које посећујете и датуми одобрених посета.

ДИАМОНТИРИОН и пасош показаћете овлашћеном лицу при уласку у брод. Уколико сте ноћили у Јерисосу или Уранополису (цена ноћења износи од 25 еур. за двокревети апартман па навише), потребно је да устанете рано како би на време регулисали дозволу. Из Солуна до Атоса потребно је путовати 2 сата. Брод из Јерисоса полази у 8 часова, а из Уранополиса у 9,45 часова. Уколико пропустите прилику, нови одласци су тек следећег јутра. Уз то, корисно је напоменути да из Уранополиса брод полази сваког јутра, док из Јерисоса, изван летње сезоне , само одрђеним данима (понедељак, чтвртак, субота) и то уколико је море мирно.

Брод ће вас из Уранополиса одвести до луке Дафни (за око 90 мин.). Претходно ћете проћи луку Јованица (где излазите ако вам је дредиште Хиландар), заим Арсане (пристаништа) манастира Зограф, Констамонит, Дохијар, Ксенофонт, Пантелејмон. Последња станица је централна светогорска лука Дафни. Одавде ћете аутобусом (за око 30 мин.) стићи у светогорску престоницу Кареју. Аутобуси полазе, пошто преузму путнике, по приспећу брода.

Ако продужавате уз обалу, улазите у брод АГИА АНА који ће вас одвести у манастире Симонопетра, Григоријат, Свети авле или у Нови скит, скит Свете Ане на Каруљу или у Кавсокаливију.

Ако на Свету Гору стижете из Јерисоса, прва станица је пристаниште Хиландара. Преостајевам још пола сата хода до манастира. Следе манастири Есфигмен, Ватопед, Пантократор, Ставроникита и Ивирон Ако желите да идете даље, а нисте спремни на вишечасовно пешачење светогорским стазама (што је иначе најбољи начин поклоничког похода), можете изнајмити такси у Кареји или из најближег манастира.