http://www.spc.rs/files/books/simeon/index.html
Из ризнице поука Светог старца Симеона из Дајбаба:
1. Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу.
2. Часовник показује минуте и сате, а природа Бога Створитеља.
3. Бог се огледа у природи као човјек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божја.
4. Погледај литице, шуме, мраве и пчеле како се труде, годишња доба како се смењују, како живот ври и тече, па ћеш упознати Божју милост и силу.
5. Апотека се ријетко затвара, а Божје милосрђе никада.
6. Бог укорава људе да их добру научи.
7. Бог чека грешника на покајање све до смрти.
8. Ковач може од гвожђа сковати срп или мач, а Творац васељене да уради што хоће.
9. Љекар болеснику прво језик прегледа, а Бог највише човеку намјеру цијени.
10. На сваком крају мора вода је слана, а на сваком мјесту свијета Божије очи гледају.
11. Да нема снијега не би саонице вриједеле и да нема вјечног живота не би човјек имао значаја.
12. Рекло би се да вечером сунце у море тоне, а слава овога свијета да је то права слава. Међутим, сунце је на небу, а права слава у Бога.
13. Човјек је тумач славе Божије и посредник између Бога и природе, ако је чист и праведан.
14. На царском двору види се свјетска моћ, а на праведном човјеку Божија слава.
15. Сваки човјек прима од Бога неки дар којим га управља ка путу спасења.
16. Свако је од нас велики сиромах без Божијег дара. А Бог свакога дарива.
17. Наш живот брзо пролази као кап росе што цвијет грли.
18. Људски вијек је кратак као један дан а затим долази дубока смрт као дубока ноћ. Зато живи часно и чувај се од гријеха док траје дан твога живота, јер када дође ноћ твоје смрти све је касно.
19. Овај свијет је као цвијет: има у себи и меда и горчине и брзо вене. Праведници га мудро користе, па се подвизима на вријеме спасавају.
20. Има људи који непримјетно живе у овом свијету и своје врлине крију. Али доћи ће час да се виде њихова дјела и да се прославе у вечности.
21. Као што сјеверни вјетар разгони маглу, тако и осјећање страха Божјег зле мисли.
22. Човјек је као воћка. Један газда хтједе да посијече неродну воћку. А слуга га замоли да је остави, па ће је он окопавати и његовати. И збиља идуће године донесе плодове. Тако милост Божја и нама продужава године живота да донесемо плодове покајања.
23. Истина је својствена човјеку, па и ономе који често поступа против истине, јер му није мило да буде преварен.
24. Свакоме учини добро вазда и не разликуј људе ни по чему, осим гријеха.
25. Треба на вријеме да упознаш своје моћи и да не заборављаш да си смртан и да ове ноћи можеш умријети. Зато се на време побрини о својој и туђој души.
26. Кад бациш клинац у ватру, постаје усијан као и она. Тако и ти кад слушаш Божју науку и по њој живиш, постајеш сличан Богу.
27. Не може изаћи пиле из јајета, ако кокош не лежи на њему. Тако ни човјек добро чинити ако га не загрије Божија благодат.
28. За добру слику треба вјешт мајстор, здрава даска и постојане боје. У твоме дјетињству, даска твога срца може да прими разне боје. Чувај чистоту свога срца да би Господ у њему насликао Свој божански лик.
29. Дух Свети освећује васељену. Он и тебе освећује и у теби борави ако си му послушан чистим срцем у коме огањ љубави спаљује сваки гријех.
30. На пароброду траже карту од путника, а на небу од хришћана срце чисто.
31. Возач треба да мијења гуму испод кола кад је у квару, а хришћанин да чисти своје срце.
32. Прикупи средства, па гради кућу; а срце очисти па се Богу моли.
33. Нека ти не лежи стока испод тавана нити препуњуј стомак јелом: биће ваздух чистији у кући, а срце ведрије у њедрима.
34. Около куће нека ти је двориште, а око срца страх Божји ради сигурности тијела и душе.
35. Кад хоћеш коња да појашеш, изједначи реминике од узде у руци, а кад станеш Богу да се молиш исправи своје срце.
36. Не држи сваки коњ једнако ков, нити сваки човјек љутину на ближњега. Код коња то зависи од копита, а код човјека од његовог срца
37. У млину је ред, ко први дође, први меље. А у Рају правило: ко светије живи томе и првенство.
38. Ко хоће да хвата младу пчелу нека има при себи љубичицу, а ко жели да има Духа Светог нека му је срце чисто.
39. Пчеле не дају туђим пчелама у њихове кошнице, ни прави хришћани грешним мислима у своје срце.
40. Могу бити и дрвени обручи на бачви па да држе скупо вино и сиромаси људи да имају право срце.
41. Причувај барут од кише и влаге, а срце од уживања и страсти да не пострадаш.
42. Чувај очи од прашине и дима, а срце од зависти и жена, да не будеш слијеп телом и душом.
43. На Васкрс је прилично да имаш шарено јаје у џепу, а срце чисто у свако доба.
44. Густа шума краси сваки манастир, а чисто срце радује Господа Бога.
45. На царском двору види се барјак, а на праведном човјеку Божија слава.
46. Може прстен носити и ко се није вјерио и свето живјети и ко није калућер.
47. Из коњског репа ваде се струне за гусле, а из паћеног живота вјечна слава у царству Божијем.
48. Не брини да видиш ноге у змије нити се надај да добијеш Рај без труда и напасти. Чувај се змије, особито мислене, и сноси биједе да заслужиш спасење.
49. Најјачи је чамац храстови, а најпаметнији човијек трпељиви.
50. Снијег на сјеверу бива у тежини лакши, а у нади свака се мука лакше трпи.
51. Лисица када види да не може отети се из гвожђа, ногу прегризе, да живот спаси. И ти претрпи и пожртвуј се ради вјечног добра.
52. Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри мање ради вишега, што је мудро и корисно.
53. Да се начини креч, треба кречану и имати, а да се стекне спасење треба се жртвовати.
54. Уклони се другом у снијегу с пртине, и претрпи ријеч љутине, биће паметније.
55. Војнички шатор брани војнике од кише и врућине, а ћутање хришћанина у животу од оуде и лажи.
56. чисти прозори диче кућу, а мудре ријечи славе човјека.
57. кад вино стане, љепше је, а ријеч смишљенија важнија је.
58. Послије трке проходај коња, а послије љутине помири се са братом; што прије то боље.
59. Ако ти је соба топла, не отварај врата често. А ако имаш у себи Духа Светог не говори много.
60. Не дај тигли да пане са крова нити грешан дан да буде у твом животу да не останеш без крова и без спасења.
61. Чувај огледало од прашине, а савјест од грјеха да ти право казују: огледало лице, а савјест твоје поступке.
62. Узми паре прије него кренеш да возиш да не буде љутње, а промисли прије, па реци да не буде гријеха.
63. Медовину је лако начинити гдје има доста меда, и душу спасити гдје је страх Божји.
64. Кројач не шије одијело идући нити се тече душа лежећи. Кројачу треба да сједне, а хришћанину да се жртвује.
65. Лакше је телету поиграти од три мјесеца него волу од више година. И човијеку душу спасити на три рапа земље него богаташу на великој имовини.
66. Маслини прија приморска клима, а души побожно друштво.
67. За кишу је потребан кишобран, а за душу смирење. Кишобран се добија за новац, а смирење познавањем себе.
68. Ко ти је кућа сламом покривена, чувај се пожара и ако ти је душа мила не дружи се са женама због двоструког огња.
69. Имај пред кућом воду, а пред очима слово Божије, па ће бити чистији тијело и душа.
70. Оба камена у млину кад су љута, не могу жито мљети како треба; ни онај који једнако воли свијет и Бога не може душу спасити.
71. Пијани кројач штети одијело, а празни разговор квари душу.
72. И без велике воде, може млин да меље, и без даривања блага, може се душа спасити.
73. Заробљена јаребица тугује за шумом и слободом, а грешна душа за Богом и вјечним животом.
74. Лака је пљева од пшенице, али се и од ње може товар накупити, као и од малих грехова душа опаклити.
75. Немој сакривати прут од деце ни смртну успомену од душе, биће деца мирнија а душа побожнија.
76. Неки се људи прекрсте кад гром удари, а неки се сјете смрти само кад мртвог виде. Прекрсти се и без грома и сјети се смрти и без мртваца, па ћеш мање гријешити.
77. Увијек мисли о својој души и кад си срећан и кад си у биједи и патњи. Стално мисли о својој души макар живио у дворцу или пећини.
78. Пази на своју душу док нијеси одоцнио. Што ћеш радити ако је изгубиш?
79. Наша душа пролази кроз искушења у овом свијету као блудни син. Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.
80. Твоје имање на земљи је ништавило као и оног неправедног богаташа. Право богатство је у чистоти твоје душе и њеном трпљењу.
81. Као што се тијело храни и одијева да би живјело, тако и душа. А она гладни гола кад нема добрих дијела и чисте вјере. И тако немоћну лако је нападају зли дуси.
82. Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријеме побринула.
83. У рат се не иде без праха и олова нити се живи хришћански без вјере и добрих дјела.
84. Треба јака студен па да се ријека заледи и много прегнућа па да се вјера одржи.
85. Гдје су јаке пчеле, бјежи од њих паук и гдје је тврда вјера зли дуси теже нападају.
86. Неки људи мећу изнад пчелињака коњску главу, а неки уз вјеру држе и сујеверје.
87. Два камена чине млин за мељаву жита, а вјера и дјела спасење душе.
88. Не лете муве на врућу супу нити очајање пада на јаку вјеру.
89. Дијете плаче када га мајка умива, а маловјерни ропти на Бога кад је у биједи, која чисти душу као вода лице.
90. Скакавац је мален и нејак, али у друштву оплијени поља и усијеве. А човјек је земља и прашина, али вјером свијет побјеђује.
91. Кројачу треба конац и игла за шивење, а човјеку вјера и љубав за спасење.
92. Сапун и вода перу одјећу, а вјера и дјела спасавају душу.
93. Здраво весло чини се кривим у води, зато боље вјеруј разуму него очима.
94. Треба да је хладно пиво за госте, а врућа вјера у души, па да је обоје на своме мјесту.
95. Кажу да је болесно мјесто гдје су комарци, а слаба вјера гдје је раскош.
96. Ласта при зиду гнијездо гради, а човјек се правом вјером спасава.
97. Под високом јелом удобно је топлоту наћи, а са тврдом вјером чудеса чинити.
98. Силна киша може и кречану угасити, а тјелесна задовољства вјеру изгубити.
99. По својој вољи кречи кућу, а у свакој приливи чини добро, бићеш миран.
100. Ево и голуб се научи да писмо носи, а како да ти не навикнеш добра чинити.
101. Овце траже поља и ливаде, а паметни мир и спасење.
102. По питању у Цариград, а по дјелима у Рај.
103. Орахово лишће мирише иако није ружа и побожан постаје постаје мудар иако није високоучен.
104. Паук је врло себичан, нити купи мед за људе као пчела нити прави свилу за жене као бубица, али има врлину ћутања. И међу људима са више мана нађе се нека врлина.
105. Мирно је море кад вјетрова нема и човјекова савјест кад ради што може.
106. Сунцокрет се окреће Сунцу, а праведан човјек Богу и светињи.
107. Неки имају обичај да орахе у ђердан вежу, а неки да добро дјело на јавност износе.
108. Да се скроји сукно, требају ножице, а за добра дјела добра воља. Ножице се од гвожђа праве а добра воља се од Бога добија.
109. Кројач не прекида рад ако му се конац откине, а мудри не очајава у случају недаће.
110. Са бистром водом не вади жабу, а за доброчинство не тражи славу.
111. У огњу гвожђе као огањ бива, а човјек с Богом – слика му жива.
112. Не смета коњу боја длаке да није добар, ни хришћанину положај да није честит.
113. Ко добро не види нека узме наочаре, а ко жели знати Свето Писмо нека с вјером има и смирења.
114. Кључем се отварају врата, а милосрђем стиче вјечни живот.
115. У град се може ући са више срана, а у царство небеско са разним врлинама; ако не можеш богатством као Аврам, а ти сиромаштвом као Лазар.
116. Кад видиш звијезду Даницу, брзо ће и зора, а кад себе осудиш близу си спасења.
117. Трговац послије пазара преброји паре, а мудри по завршетку дана прегледа своју савјест.
118. Вијек је наш као и дневни пазар: ко се заговори биће празан у вече своје смрти.
119. Ко не зна преко ријеке гдје је газ нека пита газ нека пита, а ко хоће право да живи нека Божије слово чита; да га не понесе вода газећи и не занесе светска слава и сујета не читајући.
120. Не може се одједном научити пливати нити одмах навикнути побожно живјети.
121. Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело.
122. За рибе су мора и ријеке, а за душу правда ис светиња.
123. Нема тога лимуна који не мирише ни доброчинства да се неће наградити. Треба лимун да зрене, а награди да дође вријеме.
124. Орући земљу не извади рибу и чинећи пакост не доживје мира.риба је у води, а мир у доброчинству. За обоје треба доста труда.
125. Ко носи ноћу зубљу свијетли себи и другима а ко чини добро спасава себе и другог.
126. мирног вола чува газда од сјекира, а праведног човјека Бог од напасти.
127. Родна воћка земљи гране савија, а кротки смирено главу држи.
128. У затвору родбина посјећује затвореника, а у напастима милост Божја човјека.
129. Кад лептир слети на цвијет не чује се, а побожни кад учини добро, не хвали се.
130. И драча-трн избаци цвијет као вишња и лицемјер се прекрсти као и побожни, али у плодовима сазнаћеш разлику.
131. Не смије кречана да буде без огња ни часа ни хришћанин један дан да проведе безбрижно, све до смрти.
132. Треба да је гука око кола аутомобила, а милосрђе, око срца људског.
133. Не остављај сјеме изван земље да га птице не истријебе и не објављуј доброчинства да их хвале не разнесу. Покриј сјеме земљом, а своја дјела смирењем.
134. Ловци кад хоће да ухвате лисицу ставе мамац на гвожђе, а враг да човјека наведе на гријех обећава му срећу у животу.
135. Острижене овце треба боље од града чувати, а немоћног грешника од строге осуде.
136. За бритву је гладило, а за душу Божја наука; за гладило треба уље, а за спасење треба милостиња.
137. Мило се лисици привући кокошкама, а лукавом духу до побожног човјека.
138. На снијегу су љући вукови, а на побожног зли дуси.
139. При пчелињаку паук често шири мрежу, а при доброчинству Сатана вазда ставља искушења.
140. Може да потоне и ко је добро научио да плива и да пострада и мудри, зато су потребни опрезност и смирење.
141. За гашење пожара постоји ватрогасна чета, а за смирење страсти строги постови.
142. Треба зубљу тући и превијати па да гори, а тијело патити и сустезати, па да је свето.
143. Бакалар треба тући и скувати, па онда јести, а тијело трудити и чистити, па да се спаси.
144. Неки људи стављају мрежу на прозоре због комараца, а мудри хришћани стегу на уста због грехова.
145. И моћни орао може пасти на љешину и витез човјек у ниско дјело, узрок је самољубље.
146. Честе кише печурке рађају а нечисто срце мржњу и завађу.
147. Ко шара јаја прсте ће обојити, а ко се дружи са грешницима срце ће покварити.
148. Причувај со од воде и срце од женског друштва, премда си од жене као и со од воде, како неко мудри рече.
149. Сукно треба да буде у ваљаоници, а хришћанин у искушењима; иначе сукно неће бити право, а хришћанин неће бити мудар него неук.
150. Зимска студен корисна је плодној маслини а тешка искушења побожном човјеку. Зато маслина роди уљем, а хришћанин се украси врлинама.
151. У млину треба ујам дати, а у животу искушења подносити.
152. Не продаје се кожа од лисице вазда једнако, нити човјек увијек у истом расположењу. Зато сачекај са продајом, а претрпи искушења, па ћеш једног дана бити богатији и новцем и душом.
153. Преко узбурканог мора бродови плове, а преко човјека разне напасти иду. Као што се брод отима валовима тако и човјек биједама у животу.
154. Не може свако вино издржати дуго година нити свачији карактер претрпјети тешка искушења. Зато се моли Господу да не паднеш у тешка искушења.
155. Може гром ударати и у црквени звоник и праведника напасти снаћи.
156. Пред саму бербу град може убити виноград, а пред смрћу и праведник сагријешити. Зато не хитај никоме с похвалама.
157. Не јаши коња гдје је стрмо и не хвали се у друштву да не паднеш с коња и с језика.
158. У лијевој руци држи узду кад јашеш коња и лијепо збори о човјеку гдје га није да се види да си јахач и честит човјек.
159. Гладан гавран у Августу и смокву поједе, а сиромах човјек у невољи и лаж рече. Гаврану је дато да месо једе, а човјеку да право збори.
160. У љетно доба можеш кресивом цијелу планину запалити, а у животу једном ријечју велико племе завадити.
161. Бољи су ораси са танком кором и мудри људи с мањим говором.
162. Сјеверни вјетар не даје росу на ливади нити празан разговор користи души.
163. Једна фабрика може радити и за више од сто живота, а један говор и триста душа саблазнити. Зато су скупе фабрике, а значајне ријечи.
164. Господско псето радо напада невољника – просјака, а демони гордељивог човјека, који је сиромах разумом као просјак хлебом.
165. Не сипај орахе вилама у врећу нити учи гордог мудрости да ти вријеме не пропадне и да ти се људи не чуде.
166. Обућари шију ципеле на кољенима, а зли дуси варају човјека на богатство.
167. Могу се и мирне пчелице поклати и праведник учинити нешто грешно, стога је опрезност потребна.
168. Усамљени виноград често се хара, а праведник међу грешнима немилостиво страда.
169. Гдје нема учитеља грају дјеца, а гдје нема страха Божјег владају пороци.
170. У млину и вигњу (ковачници) највише новости, стога се не хвали љубопитством.
171. Јако пиво превре низ чашу, а љути човјек претјера границу. Пиву је то знак вриједности, а човјеку доказ слабости.
172. Комарци се купе на свијећу ноћу, а безумни на женску љепоту у свако доба.
173. Нема јајета без жуманца ни човјека без мане, зато је потребно стално кајање.
174. Тијесна ципеле у путу стварају болове, а нечисте мисли човјеку у глави грехове.
175. Лисица бјежи од ловца, а грешна мисао од страха Божјега.
176. Сестре се оцрне за братом а анђели Божји за грешником.
177. И лијепа јабука може бити трула и краснорјечиви човјек варалица. Зато имај нож за јабуку и опрезност за човјека.
178. Бог кара да помилује, а добар човјек да научи.
179. Од пијаног љекара не вриједе рецепти нити наредбе од грјешне савести.
180. Радују се звијери тамној ноћи и нечастиви духови узнемиреној души.
181. Женама је мило радити око злата и свиле, а демонима око праведног и светог.
182. Љуће су змије у гори него оне у води и тежи је злотвор домаћи него извањи.
183. Циганин хвали коња да га прода, а ђаво човјека да га превари.
184. Нико не може потковати коња боље од поткивача нити ико човјека у зло гурнути тако као његова својта.
185. Пузећи црв може истријебити кошнице крилатих пчела, а лакоми стомак изгубити углед и душу.
186. Чим дијете лептира притисне крилом, више није што је био, а земаљска срећа пуна је разочарења.
187. Кад вино одстане, љепше је, а ријеч смишљена кориснија је.
188. Цвјетање воћке знак је прољећа, а умно ћутање знак је мудрости и смирења.
189. снијег се топи од вјетра југа, а срце квари од рђавог разговора.
190. Притегни колан коњу у трку и сујетни језик у љутини, што је мудро и корисно.
191. Рекоше да није добро јести одвише меда ни говорити много, макар биле речи красне као што је мед сладак.
192. Мува у млијеку и лаж у говору гаде се побожном човјеку.
193. Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса говоре лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај.
194. Из дубоког бунара људи ваде воду ужетом, а из поводљивог човјека тајне ласкавим говором.
195. Не ваља брава која је за сваки кључ нити је језик који сваког хвали.
196. Ако ти је кућа висока стави громобран и ако си главар, имај смирење, да ти гром не запали кућу, а тебе гордост да не понизи.
197. Не хватај оба вола у једну руку нити заузимај мјесто које ти није дато, да ти не буду криве бразде у животу.
198. Једне исте наочаре нијесу за свачије очи нити једно признање за сваког.
199. Пчеле у кошници слушају матицу и дају пример послушности.
200. Не бој се грома при громобрану ни судије кад чиниш право.
201. Тешко је наћи дјетелину са четири листа и богаташа сасвим и до краја побожна.
202. Не размећи туђе ђубре и не пази туђе послове да не изгубиш душу и дане.
из књиге
«Преподобни старац
Симеон из Дајбаба»
Литургијски спомен преподобног Симеона празнује се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).
Po smrti roditelja devica Petka, vazda zeljna podviznickog zivota Hrista radi, odade se strogim podvizima. Ugledajuci se na zivot svetitelja, ona postom i bdenjem umrtvljavase svoje telo i potcinjavase ga duhu. No sva goreci zeljom da zivi samo Gospodu i radi Gospoda, ona ne mogase dugo ostati u mnogometeznom svetu, nego napusti roditeljski dom, ostavi svet i otputova u Carigrad da se pokloni tamosnjim svetinjama. Obilazeci ih, ona srete mnoge revnosne podviznike i dobi mnoge dragocene pouke od njih. I po njihovom savetu ona se nastani u Iraklijskom predgradju pri crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, i tu provede u molitvama, postu i suzama pet godina.
Tako ziveci dugi niz godina u pustinji prepodobna Paraskeva, kad jedne noci po obicaju svom stajase na molitvi i sa umiljenjem pruzase ruke svoje k nebu ugleda angela Bozjeg u obliku presvetlog mladica, koji dosavsi k njoj rece: „Ostavi pustinju, i vrati se u tvoje otecestvo; potrebno je da tamo predas svoje telo zemlji, a dusom se preselis Gospodu.“
