Св. Великомученица Марина - победитељка демона

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка.

Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

У то време Олимврије, нови царски намесник, беше дошао у Писидију. Од самог његовог доласка отпоче љути прогон Хришћана. Једном, видевши петнаестогодишњу Марину у пратњи своје помајке, Олимврије се толико занесе њеном лепотом да помисли да је узме себи за жену. Када је упита за име, веру и отаџбину она му смерно одговори: "Име ми је Марина, рођена сам у Писидији и верујем у Господа Исуса Христа."
Сазнавши да је Хришћанка, Олимврије покуша да је придобије ласкањем, да је приволи идолима, а када му то неуспе, запрети јој љутим мучењем.

"Ништа ме не може одвојити од Христа"

Марина тада искрено каза Олимврију: "Не гајите узалудне наде, намесниче, нити ме плашите мукама, јер ја се мука не бојим. Ништа ме не може одвојити од Христа! Не бојим се невоља, ни глади, ни ватре нити мача. Не мислите да ћете ме придобити похвалама, нити златом или каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне, за мене безвредне ."

"Душа, по милости Божијој је бесмртна, и моја ка вечности тежи. Из тог разлога, намесниче Олимврије, ми Хришћани мудро одбијамо пролазне раскоши и овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечног радости по кончини нашој.

Ако мислите да лажем, ево ме намесниче, пробајте, видите истину која се у делима потврђује. Бичујте ме, ватром сагоревајте тело моје, мучите ме каквим год желите мукама. Што ме више будете мучили, то ће ме Господ Мој више наградити у Царству Небеском."

"Безброј пута у овом животу, Господ шаље утеху у муци. Подиже из непрегледних дубина, избавља нас од ватре, од муке и невоље, вама и вашим поганим боговима на срамоту и осуду. Дакле, ја не марим за овај пролазни живот. Зато спремно предајем тело своје на муке, за бесмртног Господа и Бога мог, јединог непорочног, који беше разапет из љубави према мени и свом роду људском."

Ово Маринино одбијање разљути намесника. Предаде је џелатима својим, и они унаказише сву лепоту њезину. Није само народ, који муке гледаше, плакао већ и сам намесник - не могаше гледати сву страхоту њених мука, већ сакри лице у дланове. Али што су је џелати више мучили, то њена душа беше све светлија и лепша.




"Велика је вера твоја"

Непоколебљива, она се са захвално мољаше Господу што је удостоји оваквих мука: "Теби Господе предајем душу своју. Верујем у тебе, не посрами ме и недај непријатељима мојим да тријумфују надамном. Не одврати лица Твога од мене,Господе. Нека се посраме они које чини неверје и безакоња. Господе, покажи ми пут Твој, научи ме истини Твојој, јер си Ти спасење моје.У Тебе се уздам. И зато ћу подносити све муке, да бих сведочила име Твоје Свето. Пошаљи Твоју милост на мене, Гоподе, и нека се кроз моје муке прослави Име Твоје."

И док се она тако молила и славила Господа, џелати је сурово бичеваше гвозденим трозупцима, кидајући њено пречисто девојачко тело, са кога отпадаху комади меса. И док она трпеше највеће муке, Архангел Михаило појави се пред њом и рече јој: "Велика је вера твоја Марина. Твоја душа ће се удостојити вечне радости у Царству Небеском."

Онда намесник нареди да Марина буде бачена у дубоку и мрачну тамницу. И док се у тамници молила, опет јој се јави Архангел Михаило да је утеши и да излечи тело њено од свих рана. Кад је угледа исцељену намесник се страшно зачуди. Рече јој: "Сада знам да се служиш магијом." Но она му одговори: "Ја не знам за магију, ја само знам за Господа Исуса Христа, који овим чудом осрамоти ваше лажне богове."

На те речи намесник се разбесне. Нареди мучитељима да јој тело муче и месо секу гвозденим тестерама, а да кожу њену деру ножевима. Када Марина паде и када намесник помисли да је мртва, војници узеше њено тело и однесоше у тамницу да тамо оставе док не иструне. Но Архангел Михаило поново је посети, прекрсти је, излечи њено тело и нестаде.

Чекић Свете Марине

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу. Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)



Крштење у води и крви

Безуми намесник одлучи да је следећег дана мучи у огњу и води. Али Марина све муке претрпе као у туђем телу. Живо тело јој огњем сагореваху. Свезаних ногу и руку у кључалу воду бацише. Тада Марина погледа у небо и завапи Господу: "Господе Боже мој, молим ти се да развежеш ноге и руке моје, и нека ова воде буде вода мога крштења. Обуци ме у хаљину спасења, скини са мене старог и одени ме у новог човека. Овим крштењем учини ме достојном вечног живота, и учврсти ме у вери Твојој." Тада велики земљотрес затресе целу Писидију. Конопци којима беше свезана попуцаше и она се три пута погрузи у води у име Оца и Сина и Светога Духа. Изађе жива и здрава из воде, славећи Господа. Тада се зачу глас Господњи с Неба и сви који бејаху присутни чуше:" Благословена јеси, Марина. Ти се крсти и поста достојна да носиш круну невинисти." Многи тада оставише своју веру незнанобожачку и постадоше Хришћани. Кад намесник то виде, нареди да сви до једног буду посечени. Тако и они задобише неувенљиве венце мучеништва.
Процењује се да их је било на хиљаде.

Видевши да не може победи Марину, опаки намесник нареди да јој се одруби глава. И одсекоше јој главу у доба цара Диоклицијана (284-305). Тако се Св. Марина уброји у војску мученика, који вечно живе у Царству Небеском.

Патње Св. Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божији Тимотије.

Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.
Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.

Св. Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.

Десна рука Св. Марине на Св. Гори

Св. Марина - узор младим женама данашњице

Какав узор за младе православне Хришћанке данас! Ова петнаестогодишња девојка беше рођена паганка, одрасла је без мајке. Отац је се одрече јер заволе Христа и изабра безбрачни живот. Одбцила је све да би живела само за Христа и да би му остала верна у тој љубави. Одбацила је сву славу, богатство и удобности овосветовног живота. У својој непоколебљивој одлуци да прати Господа беше сурово мучена, издржала је демонска искушења, и на крају пострадла мученички, ипак радосна, јер је желела да подражава Свете.

Већина младих данашњице сматрала би Маринину судбину трагичном. Међутим, Она није мислила тако. Због своје превелике љубави према Христу, Марина је превазишла све несигурности, све страхове и смогла снаге да издржи сва мучења. Могла је да бира угодан овосветовни живот, али он је изабрала пут узвишене среће. Изабрала је ону срећу коју ни једна овосветовна радост не би могла надмашити. Сада Св. Марина живи у вечној слави и једна је од најмоћнијих и највољенијих Светитељки Православља. Она још увек одговара на молитве, лечи болесне јер храбро пострада за Христа. Постаде и победитељка демона. Знајући све ово, Св. Марина није била девојка у невољи, већ права јунакиња.

Пре него што се Холивуд могао похвалити својим јунакињама, постојала је Св. Марина - победитељка демеона. И док су холивудске приче измисљене, њена животна прича је истинита. Њене чудотворне иконе и Свете Мошти ту истину сведоче, као и Њене бројне посете вернима који јој се у молитви обраћају. Њена надљудска снага огледала у превеликој вери и благодати Светог Духа. Не постоји бољег узора младим девојкама од Ње. И Она је сама себи нашла узор у Пресветој Богородици.

Јасно је да девојке данас неће морати да подносе тако екстремно велика и страшна мучења за веру, али бити веран Хрисћанин у данашњем друштву ни данас није лако. Неминовно ће наше религијско опредељење изазвати подсмехе, притисак од стране вршњака, неразмевање, непријатности, увреде и друге врсте искушења. Чак и усред ових врсте "мучења" Св. Марина може бити пример и узор како да се издрже и победе искусења. Њена вера и љубав према Богу требало би да буде инспирација младима, да не треба подлећи испразностима овога света и живота, већ се усредсредити на оне вредности које заиста значе.

Акатист св. Марини

"Теби, храброј невести Христовој,која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш свим величанственим створењима, усрдну молитву узносимо и молимо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се очистимо од греха, да душе врлинама обложимо и да у Царство Небеско уђемо, како би могли да кличемо: Радуј се света Великомученице Марина, разгори наша срца огњем Божанске љубави!"

Запањујућа савремена чуда Св.Марине (Огњене Марије)

Чудо Свете Марине, исцељење Андреја Василиу са Кипра

У октобру 2000, породица Василиу из Лимасол са Кипра, доживели су следеће чудо.

У Грчкој они су добро познати са телевизијских програма јер су тражили донатора за њиховог дечака Андреја, који је патило од леукемије. Донатор је заиста пронађен и родитељи су почели припреме за њихово путовање у Хјустону, Тексас САД, где је трансплантација коштане сржи требала да буде извршена. Поврх свега они су се молили Исусу Христу да спасе њиховог дечака.Пре него што су отпутовали у САД родитељи су чули за чуда Св. Марине и позову телефоном манастир Св. Марине који се налази на острву Андрос у Грчкој тражећи Њен благослов за операцију. Настојатељ манастира, Архимандрит О. Кипријан обећа им да ће се молити Светој Марини. Он је блгословивши их пожелео да Св. Марина буде са Андрејом у операционој сали и да му помогне. Са благословом Старца Кипријана и јаком вером да ће Св. Марина заиста помоћи, породица Василиу се запутила у САД.
Након неопходних тестова пре операције које је Андреј морао да прође, био је одведен у операциону салу. На кратко време пре почетка саме операције, хирургу који је требао оперисати Андреја дошла је у посету жена. Она се представила као Андрејев доктор и затражила да јој се дозволи посматрање операције. Разговор који је уследио показао је да је та жена заиста доктор. Међутим, хирург је одговорио да 'лекари споља' не могу да буду присутни у операционој сали и да је такав пропис његове медицинске екипе ' да лекара који нису у тиму не могу бити укључени у таквој деликатној операцији. Међутим, упорност те жене је уверила хирурга да јој дозволи учествовање у операционој сали. Али пре тога, он је замоли да остави своје координате [вероватно, акредитивно писмо] на администрационом столу. Непозната лекарка учини како је хирург рекао, а затим је ушла у операциону салу са хирургом. Током рада, дала је неколико упутстава у погледу напретка поступка. Операција је добро протекла и на крају је хирург се захвалио жени „лекарки“ и изашао из операционе сале.
Андрејеви родитељи одмах су дошли да се распитају о исходу операције, хирург је одговорио да све добро прошло, додајући да не разуме зашто су довели Андреја овде, када он има тако доброг доктора. Родитељи су били веома изненађени и одговорише да они нису довели никаквог доктора са њима. Хирург је инсистирао, рекавши им када је изашао из операционе сале Андрејев доктор је тамо остао мало дуже са остатком оперативног тима и због тога, вероватно је и даље у близини. Предложио им је да је потраже. Потрага за њом се показала бесмисленом, као да жене "доктора" нема нигде около. Родитељи су закључили да мора да је неки лекар из Грчке или са Кипра, одлучио да допутује у САД како би допринео овој деликатној операцији. Они су изразили жељу да сазнају ко је она тако да могу да јој се захвале, на хирургов предлог су отишли у управу до административног стола да провере њене информације.
То је било крајње изненађење када су прочитатали да се непозната жена потписала са именом „Марина из Андроса“ . Сузе захвалности и радости напунише њихове очи када су се сетили Старчевих речи у манастиру како је рекао да жели Андреју присуство Св. Марине у операционој сали да му помогне. Андрејеви родитељи су поделили са медијима њихову радост о успешној операцији и Андрејевом опоравку и чуду које су примили. Василиу породица се заветовала да ће цела породица сваке године долазизити у манастир о празнику Свете Марине, а Старац Кипријан каже да породица долази сваког лета из Лимасола на Андрос да се захвалим Светој Марини за Андрејево исцељење.

.Чуда која чине светитељи никада нису престале да се одржавају у православној цркви. Са овим чудима, Господ наш Исус Христос помаже нам да градимо веру.


Чудо Св. Марине, исцељење Ирене Ифанти из Атине

Чудо се десило у Јулу 2006, када су доктори установили узнемирујуће знакове рака, Ирена је тада била 28 година и мајка трогодишњег детета. 
Иренина мајка је била исцељена годину дана раније на Андросу за време Свете Литургије
и постарала се да доведе и своју кћерку Старцу Кипријану у Манастир Св.Марине да је утеши духовним саветом. Старац је рекао да она мора на операцију али мора да се смири јер Света Марина ће бити са њом. Вративши се у Атину, отишла је на преглед у Болницу Св.Саве, резултати су показали да она има рак штитне жлезде.
Рак се све више ширио и операцијски захват је био хитан. Поново су отпутовали у Андрос, тада Старац Кипријан рече забринутој мајци; “Света Марина је тебе излечила од рака, зар мислиш да ће твоју кћер напустити?“ Тада јој даде парче платна натопљеног освећеним уљем из кандила чудотворне иконе Св.Марине и заповеди да то буде уз њу за време оперције. Старац јој даде још и слаткише пре одласка рекавши; „ Када поново дођете, ви ћете донети слаткише“, и вратише се у Атину.

За време операције дешавало се следеће чудо. Хирург је сведочио након операције да је његова рука у једном моменту била вођена на ифицирано ткиво које доктори нису ни дијагнозирали, то је била веома добро скривен предео ткива који је успешно отклоњен. Уствари, по речима доктора цела операција је била успешна да његова рука није била вођена ка том непримећеном месту, Ирена би била принуђена да поново подлегне другој операцији да се рак отклони.

Пет сати након операције, када је почела да се опоравља нешто је кренуло наопако. Она је почела да се осећа утрнулост и огроман бол у телу. Њено стање се све више погоршалаво, поново су је увели у операциону салу. Прикључена на цеви, једва да је могла да се помери или говори због утрнулости, и најгоре од свега њен дах је почео да бледи. Она је хтела да затражи од лекара више кисеоника, али она није била у стању због цеви и укочености.


На крају Ирена је почела да осећа одвојеност од свог тела и пронашла се у екстремнном мраку, болове више није осећала. Померала је руке, али је тама била тако велика да их није могла ни видети ни чак померајући рукама испред лица. То је било усамљено и безнадежно место, причала је касније. Она је хтела да се моли Богу да јој помогне, али је говорила да није могла да се моли, јер то је место одише неприсутношћу Божијом . Не осећајући прави смисао времена тамо, она је веровала да је тамо провела сате и дане на крају и дошла до закључка да се упкојила и вероватно је у паклу због својих грехова. Ово је учинило безнадежно и очајно све док није чула глас. Она је тада повикала: "Свети Марино! ја могу да дишем!" рекавши то осетила је да се вратила у своје тело.

Ирена пробудивши се угледала је окружена око себе 6-8 лекара и машине око ње. Дисала је нормално и није осећала бол. Она се у потпуности опоравила и данас нема рак. Хирурзи су јој саопштили да је умрла и да се вратила- један је чак рекао: "Ирена је васкрсла!