О СВЕТИМ МУЧЕНИЦИМА И МУЧЕНИШТВУ ЗА ВЕРУ

Драга браћо и сестре,

У овом тешком и страдалном времену наше свете цркве и народа, требало би се нешто рећи и мучеништву за веру Христову, о томе узвишеном богоугодном живљењу у Христу и ношењу крста Његовог до краја; до свршетка живота нашег Њега ради, кроз мучеништво за веру.
Један Свети отац је размишљао: „Као што је дисање неопходно за тело и без њега човек не може да живи, исто тако и без дисања Духом Божјим, душа не може да живи. Што је ваздух за тело, то је Дух Божји за душу. Шта то значи дисати Духом Божјим? То значи живети с Њиме и бити испуњен Њиме.”
Сви они који су истински дисали Духом Божјим, током свога овоземаљског живота, исплели су један велики венац око Престола Господа нашег Исуса Христа. Један букет из тог венца, који је узрастао „у меру раста висине Христове”, удишући Духа Божјег, су и Свети Мученици Христови.
У животима Светих Мученика, запазићемо оно што свима нама недостаје. А то је управо оно њихово мучеништво за Христа. Они су положили своје животе за Онога кога никада нису видели. Истина, они, многи, а и сви ми, чули смо за Христа, па опет, размислите, да ли би неко од нас пристао да свој живот да у руке човеку кога никада није видео.
У тог Непознатог човека они, а и ми верујемо, јер смо за Њега чули и Његово присуство осетили бар једном у животу, било при некој Светој тајни, обреду или молитви. А они, Свети Мученици су по речима Владике Николаја, знали за Њега, не веровали, него баш знали; јер им је Он при највећим патњама и страдањима био сапатник и састрадалник, јер Бог неће оставити „свеца свог” самог и напуштеног, као што смо ми урадили, када је Он страдао на крсту.
У Светом писму стоји: „Благо ономе који не виде а поверова” и још „Царство небеско се напором узима и подвижници га задобијају”. Све ово су они испунили, а ми? Колико смо ми претрпели, пострадали и били пљувани и наружени за Христа. Нимало, или врло мало. Знамо да је Господ све то за нас претрпео; а колико смо му узвратили? Апостол Павле каже: „скупом ценом сте плаћени, како ћете се откупити”. И заиста, ко смо ми и шта смо, да сам Бог пролива своју Свету Крв за нас. Ко смо ми и шта смо, да се Господ усели у прах земаљски, од кога смо саздани и који ће то постати по смрти нашој, јер је речено: „вратићеш се у земљу, од које си и узет” !
Због чега је Он то дозволио себи? Због тога да би нас, грешнике, очистио од греха, осветио и освећене сјединио са Собом, обожио нас, учинио светим и бесмртним.
Тога ради, драга браћо и сестре, посегнимо за Христом који нас зове к себи: „Ходите к мени сви који сте уморени и натоварени, и ја ћу вас одморити”. Потражимо смисао живота, смисао душе, смисао света. Замислимо се над животом својим и над животом вечним. Ниједно страдање за Христа није неиспалтљиво јер „велика је наша награда на небесима”. Не бринимо толико за животима нашим, и не бојмо се смрти. Мада, нема сумње, најтежи од свих јармова на земљи, јесте јарам смрти, крст смрти. Али одкако је тај најтежи крст постао крст Богочовека Христа, Он је процветао васкрсењем, и кроз васкрсење даровао човеку и роду људском бесмртност и живот вечни.
Ово све су знали и Свети Мученици, Свети Георгије, Свети Димитрије, Свети ђакон Авакум и Првомученик Стефан, а сада смо и ми то сазнали, те „ко има уши да чује, нека чује” ! Мученици су то добро чули и разумели.
Њиховим молитвама нека Преблаги Говорник и нама да, да и ими „добро чујемо” и разумемо Јеванђеље Његово, а да би смо све садашње и будуће муке лакше поднели, на славу Његову. АМИН.

16. октобра 1997.

О МОЛИТВИ

У име Оца и Сина и Светога Духа,
Драга браћо и сестре,

"Молите, и даће вам се; тражите и наћи ћете, куцајте, и отвориће вам се " - говори Господ. " (Мт.7,7).

Молитва је побожан разговор душе наше са Богом, узношење ума и срца Богу. То је духовна веза између разумне твари и Творца, између деце и Оца небеског.
По уверењу хришћанских светих отаца, оно што је ваздух за наша плућа, то је молитва за нашу душу. Као што телу нема живота без ваздуха, тако ни души без молитве.
У данашње време, када свако жури и јури, за пролазним стварима овога света; када немамо времена да разговарамо ни са својим укућанима, молитва је све мање присутнија и све више нестаје из наших живота.
Међусобни разговори између људи, дати су човеку од Бога, да њима упознају једни друге, да решавају настале проблеме, да њима оплемењују душе своје. Разговори између људи често су решавали и нерешиве проблеме. У последње време често се чује: "Потребно нам је више разговора и међусобног разумевања" или "Морамо да разговарамо"!
Значи, да живимо у времену, када се мало прича и говори, а и када се говори, наши разговори се своде на уобичајене фразе: "Како си? Шта радиш? Поздрави твоје! " и слично.
У таквом нараштају, где је место молитве? - питају се многи.
Желећи брзо и ефикасно решавање новонасталих ситуација и проблема, а поучени садашњим ритмом и начином живота, ми често, у нашим ретким молитвама, умемо да кажемо: "Боже помози"! "Сада ми је хитно потребна Твоја помоћ"!
Ово је наша најчешћа и најпознатија молитва.
Овом молитвом одпочињали су и наши преци, осењујући се знаком крста, свако добро дело. Али они су тако почињали сваки радни дан и завршавали га речима: "Хвала ти Боже!" или "Слава Богу за све".
Молитва, међутим не треба увек да у себи има само наше захтеве.
Апостол павле каже: "Молите се Богу духом у свако време. . . Молите се Богу без престанка"(Ефес. 6,18; 1. Сол. 5,18). Овим, није мислио рећи да ништа друго не треба радити него се само Богу молити, већ да и за време рада мислимо о Богу и у срцу одржавамо молитвено расположење и везу са Богом.
Хришћанска молитва се састоји, најмање, из три дела. Први део је захваљивање Богу на досадашњим даровима које смо примили од Њега, други је наша молба, а трећи је прослављање Бога.
Да ли молитва треба да има свој шаблон? Не, нетреба. Најлепше и најискреније, а Богу најмилије, су оне молитве које човек изговори из чистога срца, са пуним поверењем према Богу.
Господ нас је у Својој Беседи на гори, поучио како да се молимо, и рекао: "Када се молите, не будите као лицемери; јер се радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима; заиста вам кажем, примили су плату своју. А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата своја и помоли се Оцу своме у тајности; и Отац твој који гледа у тајности испуниће ти. А када се молите, не говорите много као незнабошци; јер мисле да ће због многих речи бити услишени. Не будите дакле као они; јер зна Отац ваш шта вама треба, пре него што га замолите." (Мт.6,5-8).
Бог, дакле, као свезнајући и добри Отац, зна да су нама потребна и материјална добра, али Он хоће да ми прво молимо од Њега духовна, вечна добра: Царство Божје и
правду његову, а земаљска добра, додаће нам се у потребној количини уз она. (Мт. 6, 7-8, 25-33).

- 2 -

Када се молимо, - поучава Свети Јован Кронштатски - неизоставно смо дужни да завладамо над срцем својим и да га окренемо Господу. Потребно је да оно не буде равнодушно, лукаво, неверно, дволично. Иначе, каква нам је корист од молитве? Да ли је добро да чујемо од Господа гневни глас: "Ови људи приближавају Ми се устима својим, и уснама својим поштују Ме, а срце је њихово далеко од Мене"(Мт.15,8). Према томе, не стојмо у цркви са душом млаком, но нека сваки гори духом својим, служећи Господу. И народ не цени много оне услуге које обављамо хладно, само по навици. Бог управо тражи срце наше. "Сине мој, дај ми срце твоје""(Приче. 23, 26). Зато што је срце главно у човеку, оно је живот његов; и више од тога: срце је наше управо човек. Отуда, ко се не моли Богу срцем - исто је као да се уопште не моли, јер се тада моли само тело његово, које је само по себи, без душе, исто што и земља. Упамтите, браћо и сестре, када стојите на молитви, ви стојите пред Богом који све зна.
Тиме што доводи у везу и сједињује са Богом, молитва доноси човеку безбројна добра: просвећује ум и очишћава га од злих помисли; озарава, загрева и омекшава душу; кроти и разгони страсти; оплемењује срце и запаљује у њему љубав према Богу и ближњима; доноси души мир, спокојство, топлину, радост, блаженство; привлачи Духа Светога и човека чини храмом Божјим.
Како и за кога се треба молити ?
Треба се молити са чврстом вером, као она жена Хананењка (Мт. 15, 22-28), и римски капетан (Лк. 7, 2-10); са смирењем, као онај цириник (Лк. 18, 10-14); са страхом и трепетом, као што кривац стоји пред судијом; са сузама, као непослушни син, који моли опроштај од свога оца; са највећом пажњом и прибраношћу; са упорном истрајношћу , као она удовица из приче Спаситељеве (Лк. 18, 1-7); као што дете разговара са својим Родитељем.
Молимо се, браћо и сестре, у својим молитвама, за спасење целог света, укључујући овде: сроднике, познанике, пријатеље и непријатеље, живе и умрле и , напослетку, за себе.
Светогорски старац Силуан, (+ 1938) је говорио: "молитва за свет, одржава свет, а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти . . . Када на свету нестане молитвеника за свет, тада ће свету бити крај . . . "
Наша молитва може бити још и посебна-самостална и заједничка.
Поред посебне, домаће молитве, потребно је молити се и у заједници са браћом у храму. Заједничка молитва у храму има већу моћ, него посебна. На ову моћ Господ је свакако мислио, када је рекао: "Где су два или три сабрани у име моје, онде сам ја међу њима "(Мт. 18,20).
Ово нарочито истиче Свети Јован Златоусти: "Ја могу, веле неки, да се молим и код куће... вараш се ти, човече. Разуме се, моли се и код куће, али да се молиш тако, као у цркви, где се једнодушно уздише песма Богу, код куће није могуће. Ти нећеш тако брзо бити услишен, молећи се Господу сам код куће, као молећи се са браћом својом. Овде је нешто више: једнодушност и сагласност, савез љубави и молитве свештеника."
Заједничке молитве у храму подстичу узајамну љубав међу хришћанима, тиме што указују да су они делови једног тела Христовог, свете Цркве православне.

И ми смо се данас, браћо и сестре, помолили заједнички Васкрслом Господу, у овом светом храму, свако на свој начин; свако за својим молбама и жељама; а заједно у духу, сједињени у светој Литургији.
Окупили смо се на овом другом заједничком Сабору Срба из јужне Немачке, да би смо и телом и духом били заједно и у молитви, а и да би смо постали ближи једни другима.
Сведочећи свету веру православну у овоме свету, нека нам Васкрсли Господ, по својој неизмерној љубави према човеку, подари обиље духовне радости, испуни срца наша радошћу и нека нас научи молитви. АМИН.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ !


Аугзбург, 20. мај 2002. протонамесник Бранислав Чортановачки

ГЛАС ГОСПОДЊИ НА ВОДАМА ...

Глас Господњи на водама,
оглашава говорећи:
приђите, примите сви Духа мудрости,
Духа разума, Духа страха Божија,
Христа који се јавио.

Ово су речи црквене песме коју слушамо на дан светог Богојављења. На дан када се јавио Бог у телу ! На дан када се Бог представио свету и људима.
Хришћанска вера, за разлику од других светских вера и религија, има таквог Бога кога људи гледају својим очима. Бога, који није скривен иза облака, није скривен иза свештеничких или пророчких прича и објашњења. Нашег, хришћанског Бога, људи су видели на реци Јордану и много пута после тога, својим, телесним очима. Са нашим Богом, људи су разговарали, јели, ходали по овој земљи, плакали и радовали се.
На дан светог Богојављења, када је крштен Господ наш Исус Христос, откривена је људима велика тајна Тројединог Бога. Откривена је сва тајна хришћанства: Света Тројица.
Потпуно и савршено јављање Бога: Бог Отац се јавио као глас с неба, речима: "Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи" (Мт. 3,17), Бог Дух Свети као голуб и Бог Син као Богочовек Исус.
Имајући ово у виду Свети Оци рекоше: "Све у хришћанству бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме".
Истина коју је Господ Исус Христос објавио свету Својим првим јавним делом, крштењем, јесте Света Тројица. Од тога почиње Његов богочовечански подвиг и јавни спасилиачки рад. Тек од крштења Христовог, знамо које Он. Он је: Бог Логос, Син Божији, које се оваплотио, да би људску природу и човека испунио свим оним што је божанско. Божанском Истином, Правдом, Љубављу, Светлошћу, Животом...
Крштавајући се у реци Јорадану од Светог Јована Крститеља, Господ на Самоме Себи, установљава прву Свету Тајну Његове Цркве. Свету Тајну крштења, којом и Он попут нас улази у свет. Показујући нам Својим примером, упућује и нас да се крштавамо ради опроштаја грехова. Он, који је једини безграшан, Својим крштењем спира прљавштину греха, свих оних који се касније препорађају водом и Духом у светом крштењу.
Освећујући воду Својим уласком, Господ Исус освећује целу природу. Људску и ону другу, поремећену и упрљану грехом првога човека и жене, наших прародитеља Адама и Еве. Тако и ми, када се крштавамо, спирамо са себе тај првородни грех, свлачећи са себе грешног човека и облачећи се у новог, очишћеног и умивеног, спремног да прими све друге свете тајне и Царство Божије.
Обнављајући савршени поредак у свету, Христос почиње своју божанску мисију међу људима, позивајући их на покајање.
Измирујући Бога и човека, Господ нас позива, да примимо благодати Царства Божијега - плодове Духа Светога. Мудрост, разум и страх Божији. Само са овим благодатним даровима, човек је спреман да уђе у тајне живота вечнога. Без ових особина човек је недовољан сам себи. Без Бога и Његових дарова, нема спасења!
Догађајем Богојављења, Бог установљава Нови завет са човеком. Објављујући Себе, Бог се показује човеку, који Га је чекао од дана када је, због греха, истеран из раја. Бог испуњава Своје обећање и даје свету Свога Јединороднога Сина, као највећи Дар роду људском.
Христос "једино ново под сунцем", јавља нам Се сваке године на овај дан. Јавља нам Се и поново нас позива да за Њим идемо. Његов Глас чуће се и ове године над свим водама света и у душама свих оних који у Њега верују.
Нека би смо и ми били једни од многих, који ће тога дана захватити од те Свете Воде и напити се Ње, као са Извора Воде Живе.

протонамесник Бранислав Чортановачки

Поуке Оптинских Стараца хришћанима у свету

Сама дела нас неће спасти, но милост Божија, само ако дела чинимо у Име Господа Исуса Христа, Који нека не лиши вас, пријатељи моји, милости Своје у све дане вашега живота. Били ви слаби или рдјави, само прибегавајте милосрдном Господу Исусу Христу и чврсто се надајте у Њега. Та нада вас неће посрамити у веке. 

1. У часу очајања знајте да не оставља вас Господ, него да ви остављате Господа. Ево, како вам, у Име Бога, налажем да живите када сте сами: макар вам то било и мучно, ма за то и не били вољни, свагда у мислима срцем призивајте Господа Исуса, Који живи у вашој души. 

2. Послушници Христови треба пред очима да имају не вољу своју него Вољу Божију, која је и Апостолима забранила, као што и нама брани испитивање будућега, будућности коју је Бог ставио под Своју власт. 

3. Ако живите у заједници са другима, служите им као Самоме Богу и, за своју љубав, љубав не тражите, нити за смерност - похвалу, нити за служење - благодарност. 

4. Оно чиме можете да саблазните или ожалостите ближње, то не чините, а ако они вас ожалосте, не гледајте на то као на наношење жалости, него као на орудје које вам је Бог припремио да њиме, ако сте вољни, истребите у себи сваку нечистоту срца. 

5. Пре него што нешто кажете, размислите неће ли ваша реч или дело ожалостити Бога или вашег ближњег. 

6. Не осудјујте тудјег слугу, када стоји или пада: има он Бога свога, Који има моћ да га од пада одврати или у паду заустави. 

7. Памтите да час, који од вас одузима ваша лењост, може да буде последњи у вашем животу и да за њим може доћи смрт и суд. Махните се уживања. 

8. Не задајте бол никоме и не враћајте грдњом на грдњу, жалошћу на жалост, па ће у књизи живота ваше име бити записано са Преподобнима. 

9. Молим вас, пријатељи моји, не занемарујте ниједно средство којим је могуће угодити Богу, а таквих је средстава много: умиљато опходјење са људима, тешење ожалошћених, заузимање за увредјене, давање сиромашнима, одвраћање очију од ружних садржаја и поступака, супротстављање рдјавим мислима, принудјивање себе на молитву, трпљење, милосрдје, праведност, и др. Испуњавање свих тих свештених добродетељи привлачи к вама свемоћну помоћ Божију, а са њом ћете пребордити све тешкоће, које су пре тога изгледале несавладиве нашим снагама. 

10. На све начине се супротстављајте својој напраситости и, уз Божију помоћ, она ће неизоставно ослабити. “Ако се и деси да се кадгод раздражиш или разгневиш, онда бар ништа не говори или се уклони или затвори уста своја, да не искочи јаросни пламен и не опали душу твоју и ти узалуд не узнемириш оне који су са тобом. Чим се пламен угаси и твоје срце постане мирно, тада говори ради исправљања ближњег”. 

11. На сваки начин се чувајте да се на ишта срдите: ниједна непријатност не сналази нас сама од себе, свака се допушта Промислом Божијим ради истих оних спасоносних циљева ради којих су светог Апостола Павла сналазиле невоље, ради којих је он и “био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, од свога рода, од незнабожаца, у опасности у граду, у пустињи, на мору, у опасности медју лажном браћом” (2 Кор. 11, 26). 

12. Знајући то, не обраћајте пажњу на то ко вас је увредио и због чега, но само држите на уму да се нико не би усудио да вас ожалости, да Господ није изволео да му то допусти, и зато благодарите још више Господу што нам невољама, које нас сналазе, јасно показује да Му нисте тудји и води вас у Царство Небеско: “Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер, који је то син којега отац не кара?” (Јевр. 12, 7). 

13. Оставите вазда сваку суровост и будите пред Господом у опходјењу са људима незлобиви као деца. 

14. У љубави Божиојој пребивајте, учите се њој, њоме дишите: Бог је љубав и ко у љубави стоји, у Богу пребива и Бог у њему. У животу препуном невоља слатко је живети са љубављу Божијом. 

15. Није спасење у многоречитости, но у савршеном пажењу на себе. 

16. Одвикавајте се од расправљања и препирки: смућујући срце, оне вас лишавају мира у души. Свакој свадљивој мисли противстављајте молитву Исусову. Не верујте предрасудама. 

17. Подозривост уопште није својство хришћанско, и зато је не усвајајте. Мудрост обазривости и непорочности, пак, тражи од нас Сам Господ преко Светога Писма: “Будите мудри као змије и незлобиви као голубови”. 

18. Свагда се држите средине. крајности нигде и ни у чему нису за похвалу. Памтите реч Старчеву: “Ко може да поднесе, све подиже”. 

19. Увек будите предани Вољи Божијој која је за вас савршено спасоносна. 

20. Са ближњима саобраћајте весело и са љубављу. Љубите их, служите им: они су скупоцени - за њих је Спаситељева Крв проливена, они су уди Христови. Не жалостите их чак ни једва приметним знаком. 

21. Спасавајте се благоугадјањем Господу, благоугадјајући Му свим видовима љубави. Само се о томе и старајте да се обогатите љубављу. Онај у коме је љубав, има у себи Бога. 

22. Уочите да ви само онда бивате потпуно свиме задовољни, када имате трпљење, смиреноумље, полсужност и љубав према свима. 

23. Не опомињите се са прекором онога што је прошло, иначе ће се и Господ опоменути и затражиће од вас оно што вам је опростио. 

24. У унинију (клонулости духа) нагоните и срце и језик свој да се моле овако: “Господе, спаси ме, пропадам!” 

25. Ако некога за нешто молите, молите га са трпљењем жене Хананејке. 

26. Преиспитивати тудје пороке је грех, зато избегавајте такву грешну (само)увереност. 

27. Ако сте на било који начин ожалостили слугу свога, учините што је потребно да он заборави нанесену му жалост. 

28. Чините све са разборитошћу, не журећи да ваша дела буду успешна. 

29. Зло победјујте добрим: зло се злом исправити не може. 

30. Без одрицања од своје воље немогуће је и положити почетак спасењу, а камоли се спасти. Измолите за себе од Господа самоодрицање, чеда моја - оно је неопходно за спасење. 

31. Ако намислите да некога од ближњих посетите, преузмите на себе неотклоњиву обавезу да приликом посете сачувате према њему исту ону љубав и исто расположење са којима сте к њему дошли, макар доживели од њега и неку увреду. 

32. Кад год у односима са ближњима додје до непријатности, окрените се најпре себи: након строгог испитивања, ми готово увек налазимо да смо сами били узрок незадовољства. 

33. Не оправдавајте се, не расправљајте, снисходите карактерима и годинама. Тешите све и свакога чиме можете. Никога не осудјујте, не враћајте злом за зло, све љубите, свима опраштајте, свима будите слуга. 

34. Себе сматрајте последњим и грешнијим од свих. 

35. Љубите Господа и молите Му се као Оцу. Смиравајте се пред свима Хришћанима и Господ ваш ће вас волети и обрадоваће се због вас пастир ваш. 

36. Подносите нетрпељивост, неразумност, непросвећеност, безразложни гнев - све без опирања. 

37. Када осетите према некоме и нехотично осећање непријатељства, настојте да победите то грешно осећање. Нагнајте себе да се овако молите: “Спаси Господе раба Твога (име те особе) и светим његовим молитвама умири срце моје!” Натерајте себе да човеку који вам није мио укажете сваку пажњу и учините сваку добру услугу, па ће Господ, видећи вашу добру намеру, не само да из вашег срца истргне грешно непријатељство него и да вам га испуни светом љубављу. 

38. Ако вас не теши молитва док је вршите, знајте да вам она припрема божанствену утеху и сладост ускоро по савршењу: “Трпећи потрпех Господа и услићи ме!” 

39. Читавог свог живота, пре сваког дела, руководите се следећим хришћанским расудјивањем: да није то што сам намислио, можда, противно вољи Божијој, није ли погубно за моју душу, није ли за ближњег увредљиво? Ако вас, након строгог испитивања, савест не запече, своју намеру доведите до испуњења, а ако савест запече, уздржите се од тога дела. 

40. Не дотичите језиком својим част ближњег, него употребљавајте језик свој само за славословљење Бога и на нечију корист и поуку. Ако вам додје да оговарате, сетите се својих грехова, које сте од младости учинили и осудите себе за то што сте их починили. 

41. Нека вам живот не пада тешко, он је неподношљив само за злочестиве, а онај ко верује у Господа Исуса Христа, нада се у Њега, љуби Га - за њега је живот увек подношљив. 

42. Живот нам је дат само за то да бисмо славили Бога, чинили добро ближњем и достизали вечно Царство, у Јевандјељу нам показаним узаним путем, а не за то да бисмо се у њему веселили. Речено је “благо онима који сада плачу”, а не онима који се смеју. 

43. Смирење (смерност) је добило свој почетак у Господу Који се смирио, оно је венац и лепота свих добродетељи. Што је за усахлу земљу - киша, то је за човекову душу - смирење. 

44. Смирење је добродетељ (врлина) на коју са радошћу и миљем гледа и Сам Бог: “На кога ћу погледати”, вели Господ, “само на кротког и смиреног, који трепти од речи Мојих!” 

45. Али у чему се састоји смирење? По моме мишљењу, оно се састоји у томе да човек себе сматра грешнијим од свих и никога не унижава и не вредја, не осудјује, пази само на себе и не тражи ни богатство ни славу ни похвалу ни част, сматрајући да је свега тога недостојан. Храбро трпи грдње, увреде, укоре, признајуши у своме срцу да је све то и заслужио; са свима се односи пријатно, свакоме је са љуављу спреман да послужи, не види своја добра дела и не говори о њима без потребе. Такво смирење за вас молим од Господа Бога, чеда моја, јер ће вас оно не само избавити од греха него и увести у љубав према Њему, Који је смирио Себе до смрти, и то смрти на Крсту. 

46. Љубав покрива мноштво грехова. Ако жалоснима будете - утеха, несрећнима - олакшање, убогоме - помоћ, сиротој - отац и мајка, болноме - умирење, слуги - милостив, заблуделоме - руководитељ ка спасењу, и свакоме хришћанину - по могућству, усрдни служитељ, - за такву љубав вашу према младјој браћи и удима Господа нашега Исуса Христа не само да ће се избрисати греси ваши него ћете угледати Господа лицем у лице и зарадовати се у веке. 

47. “Подајте цару царево, а Богу Божије”. Управљајући пословима који су окренути ка друштвеној заједници, у срцу непрестано будите жртва Богу и тако живите у томе Вавилону- овоме свету - непрекидно имајте на уму свој Горњи Јерусалим и своје предназначење. 

48. Претворите своје племићство у служење Господу Исусу Христу. Противите се уживању, раскош избегавајте и не преузносите се пред својим слугама: они су вам равни у ономе највреднијем, јер Господ и њих позива за Своју Свету Трпезу истим речима као и вас: “Додјите, једите, ово је Тело Моје… Пијте из ње сви, ово је Крв Моја која се за вас и за многе излива!” 

49. Долине, полегле доле, готово увек бивају плодне и родне, а високе горе већином су суве и без могућности да на њима ишта роди. Исто тако, клас који се издиже главицом изнад осталих вазда бива празан, а који стоји приклоњене главице, има у себи много зрна. Имајте смирено (смерно) срце и обогатићете се свиме што је потребно за спасење. 

50. На плодну долину киша лије право из облака али и са високих гора: такво је и смирење. Под кишом подразумевам Божију благодат, која се даје смиренима и то непосредно од Бога и преко људи, у овоме животу узвишених Господом, као узвишене горе. Ако у својој унутрашњости будете смерно предани Божијој вољи и затворени за улазак Његових непријатеља, Дух Утешитељ ће вам доћи и уселити се у вас. 

51. На широки пут заборавите: Господ нас, по милосрдју Своме, уводи кроз тесна врата у Царство Небеско, а широку пут води у вечну пропаст. 

52. И вама и себи желим у овоме животу само очишћење од греха и молим Господа Бога да са нама учини све што Му буде угодно да очисти грехе наше и измије беззакоње, макар за то били потребни и понижење и срамота. И ви и ја треба да живимо по Божијим Заповестима, а не само по људским заповестима. 

53. Ради користи сопствене душе волите усамљеност, и покоривши се у потпуности Заповестима Оца Небеског, научите своје срце непрестаној Исусовој молитви. Од унутрашњег пребивања Господа Бога у вама, постаћете у свему трпељивији, обилнији љубављу и смиренији. 

54. Пазите се да лењост не раслаби ваше снаге за подвиге духовне - она је први непријатељ оних који живе далеко од Оца. Али не очајавајте и не тугујте превише због свога спасења уколико понекад ослабите у подвизима. 

55. Сама дела нас неће спасти, но милост Божија, само ако дела чинимо у Име Господа Исуса Христа, Који нека не лиши вас, пријатељи моји, милости Своје у све дане вашега живота. Били ви слаби или рдјави, само прибегавајте милосрдном Господу Исусу Христу и чврсто се надајте у Њега. Та нада вас неће посрамити у веке. 

56. Не презрите моје речи и не сматрајте их тешким за испуњење. За Господа и са Господом ништа што је тешко није тешко, и ништа жалосно није жалосно: “Јер је јарам Његов благ и бреме Његово лако” (Мт. 11, 30).

Речи и дела светитеља Св. Епископ Николај Жички

Љубав. 

Ко има љубав према ма чему пролазноме, као што је имовина, тело, почаст и слава људска, у тога се помрачава разум. 
Љубав према Богу вечноме, вечно се награђује. 

О љубави је говорио свети Серафим из Сарова овако: ''Кад ум стекне духовну љубав, не мисли он ништа што је несагласно с љубављу. 
Људе које сједињује љубав с Богом, сједињује их и љубав међусобно''. 

Свети Игњатије имајући пламену љубав према Спаситељу своме ишао је слободно пред лавове да буде растргнут; и љутио се на оне хришћане, који су га уз пут задржавали, и одвраћали да не иде. 

ЉУБАВ представља ОЦА, МУДРОСТ представља ДУХА СВЕТОГА. 
-Према томе ЉУБАВ је прва и првоначална; из ње се рађа истинска мудрост, и из ње исходи сила духовна. Отуда нико не може имати истинске мудрости без љубави нити може имати силе духовне без љубави. Ко има у себи Оца, тај има одмах и Сина и Духа. А ко нема Оца, не може имати ни Сина ни Духа Светога. 

Рекао је један духовник из манастира светог Саве Освећеног:'' браћо, три су главне врлине: ЉУБАВ, УЗДРЖЉИВОСТ И МОЛИТВА.'' 
Но од тога трога, и од свега осталога, љубав је најважнија. Ако је страх Божји корен духовног живота, љубав је плод. 

ЉУБАВ према ближњима показује се и у радовању туђој радости. 

Златоусти негде каже, да више има међу људима сажаљења него сарадости, то јест: људи чешће и лакше узимају учешћа у туђој жалости него у туђој радости. Узрок томе је завист 
А завист је сатански усев, који ако се не ишчупа у почетку затрује и упропасти сву душучовекову. 

Љубав је огањ, која сагорева завист! И ничим се завист не може сагорети ни искоренити осим љубављу 
Због тога је најважније у животу задобити божанску љубав у срцу своме. А кад ми знамо колико Творац нас љуби, нама није тешко љубити Њега и све што је његово. 

Имамо овде један пример два старца која живе у братској љубави, а покушавају да се посвађају око неког лонца..... Наравно нису успели, није им било јасно како се то људи свађају и продуже живети у братској љубави не могући никако појмити, зашто се људи свађају око пролазних ствари, кад су браћа, и кад је љубав боља и кориснија од свађе. 


'' Љубав к Богу природно је жарка, говори свети Исак Сирјанин, и кога она спопадне чини његово срце неизмерно одушевљеним. На њему се виде необичне ( и спољашње ) промене: лоце његово постаје светло и радосно''. 

Љубав се не плаши страдања. Она се баш у страдању показује најјача. 
За једног монаха прича се, како је дуго боловао, па оздрави, и целу једну годину буде здрав. Он је постао тужан и замишљен. Кад су га питали, што је такав, он одговори: оставио ме Бог; ево целу годину не посећује ме ! 

Бог љубави не оставља оне који Њега љубе. Свети мученици Христови, Евтропије, Клеоник и Василик буду бачени у тамницу због тврде вере у Христа. Дуго су тамновали у тамници, док се судија не сети те их изведе поново на суд. Мислио је судија, да ће их видети полумртве од дугог тамновања, но зачуди се кад их погледа и виде здраве и светле као да долазе са весеља а не из тамнице. упита их безбожни судија о томе, а Евтропије одговори: заиста веселио нас је Христос наш у све дане тамновања, посећујући нас Својом благодаћу, те се збива на нама оно што у Писму пише:кад се срце весели, лице цвета ( Приче 15,13). Кад је судија покушао двојицу од њих да прелести и од вере одврати, одговоре они:'' Као што је тројица нераздељива тако смо и ми нераздељиви вером и љубављу''. 

'' Ко љуби свет, не може бити без жалости'' каже свети Серафим. 
Јер свет се мења и пролази, и љубав према пролазном обраћа се у жалост. 
Ко Бога љуби свим срцем својим, свом мишљу својом и свом снагом својом, тај непрестано мотри на деловање Божје у овоме свету, види прст Божји, прати промисао Божји. 

Златоуст каже:'' Сунце није тако јасно као провиђење Божје''. 
Промисао Божји бди над праведницима и објављује правду њихову. 
Бог се брине за храну оних који су се посветили Њему на службу. 
Дође неко једноме духовнику и понуди му новац. Заплаче се старац па рекне:'' Зар ти хоћеш да отераш од мене мога Хранитеља, Који ме храни у пустињи ево шездесет година?'' 

Блажени Силуан говорио је за себе: ја сам слуга Господњи, и Господ ми је рекао :'' Ти делај Моје дело, а Ја ћу те хранити''. 

(православни пут, бр.33) 
______

МОЛИТВЕ СВЕТИМ АРХАНГЕЛИМА ЗА СВАКИ ДАН У НЕДЕЉИ

Понедељак
    Св. Архангелу Михаилу

Свети Архангеле Божији Михаиле, одагнај од мене духа лукавога који ме искушава.
О, велики Архистратиже Божији Михаиле - победниче демона!
Победи и уништи све моје видљиве и невидљиве непријатеље, и умоли Господа Сведржитеља, да ме спаси и одбрани од сваке болести, смртоносне ране и изненадне смрти, сада и увек и у векове векова. Амин.


Уторак
    Св. Архангелу Гаврилу

Свети Архангеле  Гавриле, који донесе неизречену радост са неба пречистој Деви, испуни радошћу и весељем срце моје гордошћу испуњено.
О, велики Архангеле Божији Гавриле, ти си благовестио Пречистој Деви Марији о зачећу Сина Божијег. Објави и мени грешном страшни дан моје смрти, и умоли Господа Бога за моју грешну душу, да би ми опростио моје грехе; да ме не зароби лукави демон и овлада мноме. О, велики Архангеле Гавриле! Сачувај ме од свих болести, сада и увек и у векове векова. Амин.


Среда
    Св. Архангелу Рафаилу

О велики Архангеле Божији Рафаиле, који си примио дар од Бога да исцељујеш болести, излечи неизлечиве људима ране срца мога и тела мога. О, велики Архангеле Божији Рафаиле, ти си путовођа, лекар и исцелитељ, руководи ме ка спасењу и исцели све моје душевне и телесне болести, и приведи ме Престолу Божијем, и моли доброту Његову за моју грешну душу, да ми Господ опрости грехе моје и сачува ме од свих непријатења мојих и злих људи, сада и увек и у векове векова. Амин.


Четвртак
    Св. Архангелу Урилу

Свети Архангеле Божији Уриле, светлошћу Божанском озарени и преизобилно испуњени огњем пламене љубави, убаци искру тога огња у моје охладнело срце, а душу моју гресима помрачену светлошћу твојом озари.
О, велики Архангеле Божији Уриле, ти си сијање огња Божанског  и просветитељ оних који су помрачени гресима: просвети ум мој, срце моје, вољу моју силом Светога Духа, и управи стопе моје на стазу покајања, умоли Господа да ме избави од мука адских и од свих непријатеља видљивих и невидљивих, сада и увек и у векове векова. Амин.


Петак
    Св. Архангелу Салатилу

Свети Архангеле Божији Салатиле, даруј молитву мени који ти се молим, научи ме молитви смиреној, скрушениј, усрдној и умилној.
О, велики Архангеле Божији Салатиле, ти се молиш Богу за вернике, умоли Доброту Његову за мене, да ме избави од свих невоља и искушења, болести, изненадне смрти и мука вечних, те да ме удостоји Царства Небеског са свима светима у векове векова. Амин.


Субота
    Св. Архангелу Јегудилу

Свети Архангеле Божији Јегудиле, свагдашњи помоћниче свих који се подвизавају на путу Христовом, пробуди и мене из тешке лењости  и подвигом добрим укрепи ме.
О, велики Архангеле Божији Јегудиле, ти си ревносни заштитиник славе Божије: ти побуђујеш на прослављање Свете Тројице, пробуди и мене, од сна греховног, да бих славио Оца и Сина и Светога Духа, и умоли Господа Сведржитеља да сагради у мени чисто срце и дух прав обнови у утроби мојој, и да ме утврди Духом владалачким да бих се клањао духом и истином једином истинитом Богу - Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.


Недеља
    Св. Архангелу Варахилу

Свети Архангеле Божији Варахиле, који нам доносиш благослове од Господа, благослови ме да поставим добар почетак, и исправим свој грешни живот, да бих у свему угађао Господу Спаситељу моме у  векове векова. Амин.


    Анђелу чувару

Анђеле Божији, Чувару мој свети, који си ми ос Бога дат као заштитник, просвети ме данас и сачувај од сваког зла, ка добрим делима упути и на пут спасења управи ме. Амин.