АКАТИСТ Пресветој Богородици у част Њене иконе СВИХ ЖАЛОСНИХ РАДОСТ

празнује се 24. октобра (06. новембра)
(чита се за избављање од стања жалости, али и за проналажење несталих лица)
Кондак 1.

Теби, изабраној Војвоткињи која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се благодаћу Сина Твога и Твојим материнским заступништвом од вечне смрти, песме Ти захвалне појемо – ми, слуге Твоје Богородице. Но пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави, да Ти кличемо:

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Икос 1.

Анђео првак послан би с неба да каже Богородици: Радуј се! Објављујући Божанским оваплоћењем Христовим читавом свету, који у тузи пропадаше, Радост која се од Ње има родити. С тога и ми, обремењени гресима, умилно кличемо:

Радуј се, Божија наклоности према грешнима!

Радуј се, покајника пред Господом крепка заступнице!

Радуј се, палог Адама уздизање!

Радуј се, Еве од суза избављење!

Радуј се, јер прљавштину греха уклањаш!

Радуј се, бањо која пере савест!

Радуј се, јер си родила Избавитеља Који наша безакоња очишћује!

Радуј се, јер нас чудесно све са Богом измирујеш!

Радуј се, мосте, који нас ваистину из смрти у живот преводиш!

Радуј се, лествице небеска којом сиђе Бог!

Радуј се, јер си узрок обожења свих!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 2.

Видећи реке чудеса како се од свете иконе Твоје изливају, блага Богородитељко, молитвеника узданице, увређених заступнице, надо очајника, утехо жалосних, гладних хранитељко, нагих одећо, девственика целомудрије, странствујућих наставнице, помоћнице трудбеника, слепих прозрење, глувих добро слушање, болних исцељење, захвално појемо Богу, Који нам Тебе подари: Алилуја!

Икос 2.

Разум виши, људском умовању недоступан, у љутим невољама које нас сналазе тражећи, Теби прибегавамо, о Мати и Дјево, утеху молећи. Ти пак, као блага, научи нас у њима препознати Сина Твога и Бога доброг милосрдно промишљање на спасење душа наших и очишћење сагрешења многих, да Ти радосно кличемо:

Радуј се, ношених буром тихо пристаниште!

Радуј се, јер они који сумњају у вери утврђујеш!

Радуј се, једина Мати милосрђа!

Радуј се, у невољама и напастима брза помоћнице!

Радуј се, јер жалоснима наше грехе очишћујеш!

Радуј се, јер немоћи наше душевне од туге исцељујеш!

Радуј се, јер нас учиш да таште радости овога света презиремо!

Радуј се, јер ум наш од овога света, ка вишем свету управљаш!

Радуј се, јер нас од љубави земне небесној љубави Божијој привлачиш!

Радуј се, јер нам кроз страдања утеху и благодатни живот дарујеш!

Радуј се, виших блага обећање!

Радуј се. Вечне радости заступнице!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 3.

Силом с висине укрепи ме, блага Владичице, јер болујем телом и душом, и посете ме Твоје и старања удостоји, мрак унинија и туге, који ми душу притиска одгонећи, да, Тобом спасен, непрестано вапијем Богу: Алилуја!

Икос 3.

Имајући богатство милосрђа неизрециво, свима жалоснима руку помоћи пружаш, болесне лечиш, страсти исцељујеш. Не презри ни мене, блага Владичице, који на постељи немоћи моје лежим и вапијем Ти:

Радуј се, милости ризнице многоцена!

Радуј се, једина надо очајника!

Радуј се, тела мога излечење!

Радуј се, душе моје спасење!

Радуј се, тврђо и снаго немоћних!

Радуј се, изнемоглих заступнице и укрепљење!

Радуј се, јер гнев Божији Својим мољењем брзо ублажаваш!

Радуј се, јер снагом Твојих молитава наше страсти укроћујеш!

Радуј се, слепих гледање, глувих слушање!

Радуј се, хромих хођење, немих говорење!

Радуј се, болних поуздана посето!

Радуј се, јер се Тобом по мери вере исцељење свима слабима и немоћнима дарује!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 4.

Бура многих беда и напасти обузе ме, и трпим узнемирења многа: ти пак, као милостива Мајка спаса мога и Бога, уздигни руке Сину твоме молећи Га да погледа на љуту бол срца мога и да из бездана очајања подигне мене, који Му вапијем: Алилуја!

Икос 4.

Зачувши, Симеона праведног прорицање: ”А и Теби Самој мач ће пробости срце”, чувала си, Пресвата Дјево и Мајко, у срцу своме речи ове, разумевајући да радост материнског срца за чеда са жалостима многим у овом свету бива помешана. Стога Те, као Ону која свакојака искушења претрпе и која са сваком муком материнском саосећа, призивамо овако:

Радуј се, јер си на радост свету Христа Спаситеља родила!

Радуј се, јер свет од туге избављаш!

Радуј се јер хуле и клевете на Сина Твога трпиш!

Радуј се, јер си у страдању Његовом страдалница била!

Радуј се, тужних мајки утехо!

Радуј се, чеда њихових покрове благодатни!

Радуј се, у невољама и опасностима брза заступнице!

Радуј се, јер заблуделе исправљаш!

Радуј се, хранитељко деце!

Радуј се, јер младе поучаваш вери светој!

Радуј се, Мајко сиромаха и убогих!

Радуј се, удовица заступнице!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 5.

Гледајући боготочиву Крв Сина Твога како се на крсту за спасење наше пролива, као Слушкиња Господња, послушна вољи Оца Небеског, показала си нам пример страдања и трпљења, да и ми, у огњу искушења и опасности будући, смирено вапијемо Богу: Алилуја!

Икос 5.

Видећи Те како крај крста Његовог стојиш са омиљеним учеником и срцем Му се сараспињеш, Син Твој и Бог рече ти: «Жено, ето Ти сина», а ученику: ”ето ти Мајке”, предајући Ти на старање све који Ти верују. Ми пак, као саучесници у боли и страдањима Сина Твога, имајући у Теби благу Мајку, сву наду у патњи на Тебе полажемо и вапијемо Ти:

Радуј се, Мати рода Хришћанскога!

Радуј се, јер си нас посинила када Син Твој на крсту страдаше!

Радуј се, јер си Бога с људима сјединила!

Радуј се, јер си верне Господу предала!

Радуј се, Агнице, јер си родила Јагње Божије, које узе на себе грехе света!

Радуј се, чашо, која точи радост са извора бесмртности!

Радуј се, јер се усрдно за спасење грешника заузимаш!

Радуј се, јер душе оних који гину проналазиш!

Радуј се, неочекивана радости грешника!

Радуј се, палих подизање!

Радуј се, свих немоћн исцелитељко!

Радуј се, јер сваку тугу ублажаваш!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 6.

Сви крајеви земаљски проповедају о милостима Твојим, Богомајко, јер часним покровом заклањаш сав род Хришћански, молећи се за њега непрестано Христу Спаситељу нашем и избављајући од свих опасности благочестиве и богобојажљиве слуге Твоје, које верно вапију Богу: Алилуја!

Икос 6.
Засија благодат светозарна од чудесне иконе Твоје, Богомајко којој са сузама припадамо, молећи Те: одагнај облак искушења који се над нама надвио, да бисмо Ти радосно клицали:

Радуј се, јер Сину Твоме и Богу мољења верних приносиш!

Радуј се, јер си и сама крај престола Сина Твога непрестано за нас молиш!

Радуј се, предстатељнице наша пред Богом, која свет од невоља спасаваш!

Радуј се, заступнице рода Хришћанског од Бога нам дарована!

Радуј се, дрво доброг хлада, под које се склањају многи!

Радуј се, покрове свету, шири од облака!

Радуј се, земљо обећана из које тече мед и млеко!

Радуј се, облаче ведри, који верне непрестано осветљаваш!

Радуј се, стубе огњени, који изабране небеском наслеђу управљаш!

Радуј се, њиво, која обиље милосрђа роди!

Радуј се, дароватељко сваке доброте!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 7.

Хотећи да излијеш реке чудеса од Своје иконе Свих жалосних радост, наредила си, Владичице, болесној Јефимији да пред њом молебне поје, и да, добивши исцељење, свима проповеда о милости. Коју јој Ти иконе ради учини, да не буде скривен од људи источник исцељења благодатних. Стога и ми не тајимо Твоја доброчинства, него захвално прослављамо Бога у песми: Алилуја!

Икос 7.

Као нова купјељ Силоамска појави се, Пресвета Владичице, храм Твој, у коме се клањамо чудотворној икони Твојој, јер не само у лето и не само тело, него увек и сваку болест и рану душевну и телесну исцељујеш онима који Ти с вером и љубављу прибегавају. Стога Ти вапијемо:

Радуј се, купјељи, у коју се боли наше погружавају!

Радуј се, чашо, из које радост и спасење испијамо!

Радуј се, стено, која жедне живота напоји!

Радуј се, дрво, које слане воде житејског мора услађује!

Радуј се, изворе непресушни воде жртвоване!

Радуј се, бањо, која пере прљавштину греха!

Радуј се, јер жалости наше стишаваш!

Радуј се, јер нам тугу блажиш!

Радуј се, јер болести наше исцељујеш!

Радуј се, јер нас из невоља и опасности избављаш!

Радуј се, многооплакивани поразе демона!

Радуј се, Ти, која као гром непријатеље страшиш!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 8.

Сви смо путници и гости на земљи овој, по речи Апостола: невоље од непријатеља, невоље од лажне браће трпимо у лишавањима и жалостима многим. Ти пак, Владичице, као блага Одигитрија, упути нас тихом пристаништу, и моли Сина Твога да нам пре краја опроштај прегрешења дарује да бисмо непрестано певали Богу: Алилуја!

Икос 8.

Сав живот наш на земљи препун бола и туге од клевета, увреда, озлојеђености и других беда и напасти многих: јер немоћно је тело и клоне дух наш. Зато Теби прибегавамо, Богомајко, припадајући пречистој икони Твојој, и молимо Те, испуни радошћу и весељем тужна срца наша, да Ти кличемо:

Радуј се, Царице неба и земље, која нам рајска врата отвараш!

Радуј се, трпезо, мноштвом милости пребогата!

Радуј се, домоуправитељко, која животом нашим добро управљаш!

Радуј се, руно орошено, које Гедеон предвиде!

Радуј се, блажена утробо, сместилиште несместивог Бога!

Радуј се, купино несагорива!

Радуј се, источниче живоносни!

Радуј се, цвете неувениви!

Радуј се, јер зла срца умекшаваш!

Радуј се, јер благима умиљење дарујеш!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 9.
Свака сладост у овом животу са тугом је и горчином помешана: слава се угаси, богатство прође лепота и здравље вену, искрене пријатеље смрт односи. Ублажи стога тугу нашу, узрочнице благости, дајући Твоју радост непропадиву нама, који Бога славимо у песми: Алилуја!

Икос 9.

Речити говорници стоје неми, јер не знају каквом би нас речју утешили; зато Ти, Владичице, подај срцима нашим речи утехе, зрацима Твоје благодати, облак наше жалости и мрак унинија разгонећи, да Ти кличемо:

Радуј се, Ти, која добром надом све хришћане радујеш!

Радуј се, радости и смирење света!

Радуј се, вечних блага надање!

Радуј се, лађо жељним спасења!

Радуј се, пристаниште бродара кроз живот!

Радуј се, верна чуварко оних који се у Тебе уздају!

Радуј се, непостидна одећо нагима!

Радуј се, јер све чуваш и у вери утврђујеш!

Радуј се, свих верних законе и светло прибежиште!

Радуј се, помоћи оних који Ти се верно моле!

Радуј се, светла ознако благодати!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 10.

Хотећи да спасе род људски од вечне муке и жалости непрестане, Човекољубац Господ се усели у девствену утробу Твоју и Тебе, Матер Своју, дарова као помоћ, покров и заштиту онима који у гресима гину – да тужнима будеш утеха, жалоснима радовање, очајнима нада, избављајући их вечних мука Својим заступништвом и небесном весељу приводећи све који верно певају Сину Твоме и Богу нашем: Алилуја!

Икос 10.

Тврђава си девојкама, Богородице Дјево, и свима који покрову Твоме прибегавају. Стога Те молимо: заступи, покриј и сачувај све убоге и беспомоћне од искушења, гоњења и опасности, јер Те са љубављу призивамо:

Радуј се, стубе девојаштва!

Радуј се, чистоте и целомудрија сасуде изабрани!

Радуј се, дивни венче целомудрености онима који се са телом боре!

Радуј се, дароватељко вечне радости иноцима који за добротом Божијом тугују!

Радуј се, јер од пламена страсти ослобађаш!

Радуј се, јер таму искушења одгониш!

Радуј се, оградо чистоте!

Радуј се, дивна одгајатељко девојака!

Радуј се, поправљање грешника!

Радуј се, јер Тобом из пада греховног устадосмо!

Радуј се, јака тврђаво вере!

Радуј се, пријатни тамјане молитве!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 11.

Појање свеумилно приносимо Ти као слуге Твоје, Богородице, јер си свемоћна заступница рода нашег: ублажи жалости многобрижне душе моје, укроти гнев Божји, који се на нас праведно диже ради грехова наших, избави од сваке тешке болести и туге нас, који Ти вапијемо и Бога прослављамо у песми: Алилуја!

Икос 11.

Као свећа светлоносна, уљем благодати Божје ужежена, јави се пречасна икона Твоја, Владичице, на освећење наше и утеху. Ми пак штујући је с љубављу и с вером јој припадајући, вапијемо Ти:

Радуј се, јер нас моћним Твојим заступништвом од свих невоља спасаваш!

Радуј се, јер нас од земљотреса и поплава браниш!

Радуј се, јер нам храну душевну и телесну дарујеш!

Радуј се, јер огањ росом Твојих молитава гасиш!

Радуј се, јер нас из смртне опасности избављаш!

Радуј се, у духовном војевању крепка помоћнице!

Радуј се, јер нас од најезда иноплеменика штитиш!

Радуј се, јер нас од међусобица и раздора ограђујеш!

Радуј се, мирна луко оних који плове!

Радуј се, добра путеводитељко!

Радуј се, ослободитељко заточених!

Радуј се, јер претњу Божију брзо уклањаш!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 12.

Хотећи да јамство благодати дарујеш роду нашем, целебну икону Твоју показала си нам, Богомајко, која реке чудеса точи, болести наше исцељује и тугу ублажава. Стога Богу који нам Тебе подари, радосно појемо: Алилуја!

Икос 12.

Прослављајући у песмама Твоје милости и чудеса, Богородитељко, хвалимо Те сви, као молитвеницу велику, и са умилењем Ти се клањамо, заступници нашој, молећи Те: уздигни руке Сину Твоме, да никада, ни у овом животу, ни по смрти нашој, милосрђе Његово не одступи од нас, који Те призивамо:

Радуј се, непостодна надо наша у животу и по престављењу нашем!

Радуј се, јер онима који се у Тебе уздају мирну кончину дарујеш!

Радуј се, надо наша и заштито у дан судњи!

Радуј се, умилостивљење праведнога Судије!

Радуј се, јер нас из пакла огњеног избављаш!

Радуј се, надо у вечно спасење!

Радуј се, кључу Царства Христова!

Радуј се, јер се Тобом рај отвори!

Радуј се, мосте који на небо преводиш!

Радуј се, свих покајника прибежиште и блага заступнице!

Радуј се, свих праведних славо и утехо!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!

Кондак 13.

О, Свехвална Мајко, која си нам радост небу и земљи Цара Христа и Бога нашег родила, услиши глас жалосних слугу Твојих, и примивши ово мало мољење наше, избави нас од сваке опасности, туге и напасти: болести наше исцели, клевете срамне истреби, сваку злобу и непријатељство одагнај од нас, и ослободи нас будућих мука, јер Бога, Који нам Тебе подари непрестано славимо појући: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА Пресветој Богородици у част Њене иконе СВИХ ЖАЛОСНИХ РАДОСТ

О, Пресвета Владичице Богородице, часнија од Херувима и славнија од Серафима, Богом изабрана Невесто, свих жалосних радости, подај нам утеху, јер другог прибежишта и помоћи до Тебе немамо. Ти си једина заступница радости наше, и као Мати Божија и Мати милосрђа стојећи пред престолом Пресвете Тројице, можеш нам помоћи, јер нико од оних који Теби притичу никада посрамљен не оде. Услиши зато и нас који сада, у дан туге, икони Твојој припадамо и са сузама те молимо: одагнај од нас све туге и жалости овога привременог живота и не лиши нас Твога свемоћног заступништва и вечне бескрајне радости у Царству Сина Твога и Бога нашег. Амин.

Тропар икони, глас 2.

Свих жалосних радости, заступнице презрених, хранитељнице гладних, утехо путника, пристаниште узнемирених, посето болних, покрове и заступнице немоћних, жезло старих, ти си мати Бога вишњег, пречиста: Похитај, молимо те, да спасеш слуге твоје.

”АКАТИСТИ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ” (књига I ), Библиотека ”Образ светачки”,
издаје Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског –Београд, л.Г.2001.

БЕСЕДА НА ДАН ППРАЗНИКА ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ "СВИХ ЖАЛОСНИХ РАДОСТ"

Пријатељи наши, данас ћемо наставити тему, које смо се дотакли на дан празновања Покрова Пресвете Богородице. Наиме, сада прослављамо и празнујемо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом које добијамо услед велике љубави и милосрђа Пресвете Богородице према нама. На данашњи дан се празнује помен чудотворне иконе Пресвете Богородице, "Свих жалосних радост".

Помен овог празника дошао нам је из 1668. године. Сестра патријарха Јоакима, Јефимија, страдала је од ране на боку и готово да се уопште више није надала оздрављењу. Међутим, једном приликом се пробудила веома рано и почела да изговара молитву: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме." Након тога је приморала себе да се придигне. Почела је да призива Пресвету Богородицу, молећи се за своју неподношљиву болест и јадикујући због жалости и безнађа који су је обузели. Патња ове страдалнице била је тако велика, да је Пресвета Богородица похитала свом унесрећеном чеду. Јефимија је зачула Њен глас: "Јефимија, ти тако дуго страдаш! Зашто не притекнеш ка заједничкој Исцелитељки свих? У Преображењској цркви, која се налази у Москви, на Ординки, постоји Моја икона Свих жалосних радост. Позови свештеника из те цркве и нека он одслужи молебан. Тада ћеш се исцелити од своје болести." Заповест је била извршена, и болест се истог часа повукла.

Сећање на ово прекрасно исцелење брижљиво је чувано и преношено из поколења у поколење. Од тога доба, страдалници, болесници и осакаћени похитали су ка чудотворној икони, у којој је Пресвета Богородица пројавила Своју благодатну силу и милост. Све до дана данашњег није пресушио извор благодати, која истиче са иконе Свих жалосних радост. Само се моли, преклињи и уздиши из дубине срца. Принеси свој бол Богомајци, и нико те неће боље од Ње разумети, нити ће ти брже од Ње помоћи.

Драги моји, пажљиво погледајте икону Царице Небеске Свих жалосних радост. Ко је то поред Ње, ко је пао пред Њене ноге и какве је патње принео, ко је према Њој испружио руке, изнемогле од туге и немоћи? Зар то нисмо ви и ја?

Ми смо данас дошли да изразимо поштовање Царици Небеској, ми смо данас похитали под покров Радости свих ожалошћених. Сваки од нас је дошао са својим патњама, које су данас безбројне. Овде су и наше болести, и патња због болести наших ближњих. Овде је и неизмерна туга нашег срца, која нас оптерећује због наших грехова, овде су и наше заједничке патње. Сви ми, који смо овде дошли, налазимо се под јармом житејских страдања. Поред тога, сада се опет, као некад, бурни таласи подижу и на сам темељ нашег живота - на нашу свету Цркву.

Често се дешава да многи изгубе наду у Бога и у Пресвету Богородицу. Када доћу до потпуне изнемоглости, постављају питање: "Зашто је и због чега тај бесконачно жалосни живот - страдање?" Човек се рађа са вапајем, у страдањима, страда читавог живота и умире у страдањима.

То питање нипошто није излишно, јер га постављају сви људи. Одговор на њега, међутим, добијају од самог живота и животом. Тај одговор зависи од једног суштинског момента, односно, зависи од тога, како човек верује.

Људи који су непросветљени светлошћу еванђелског учења и који су искусили живот с његовим преокретима и привидно бесмисленим смењивањем радости и патње, почињу да сматрају да је највећа срећа на земљи уопште се и не родити и не видети сунчеву светлост, јер је за њих живот "случајан и узалудан дар". Тада почињу да живе од данас до сутра, да једу, пију и да се веселе, јер ће сутра ионако умрети. У обезбоженом свету, нису ретки ни случајеви самовољног и дрског прекраћивања сопственог живота.

Међутим, блажен је онај којем светлост Христовог учења озарује згуснуту таму живота, кога снажна десница Божија води по непознатом путу и кога покров Царице Небеске заклања сигурније од сваке друге заштите. Наиме, Господ управо њима открива велики смисао животних патњи које, слично лествици, воде човека ка духовном узрастању, а заједно са њим и ка блаженству у Богу.

Нећу се уморити понављајући вам речи Светих Отаца, који су прошли сурову школу патњи и познали спокојство и радост у Богу. То су оне речи, у којима се налази стожер наше снаге, да се не бисмо поколебали: "На земљи не постоји ништа обезглављено, јер је почетак свему - Бог."

Ето у чему је наша нада и снага - у непоколебивом уверењу да се у свету ништа не дешава без Бога, него да се све дешава или по

Његовој вољи, или по Његовом допуштењу. Све што је добро, савршава се по Његовој вољи и по Његовом дејствовању; када нас покровитељство Божије напусти због нечистоте и окорелости срца, тада се допушта да нас тиранише ђаво или срамне телесне страсти.

Управо се у томе крије узрок несрећа које нас сустижу. Постали смо слепи и глуви. Будући окорелог срца, спремни смо свакога да оптужимо, заборављајући да само лични грех може да унакази наш сопствени живот. Бог увек жели да тријумфује истина. Он је Цркви заповедио да је обзнањује свету. На нама је да слушамо глас Цркве, тј. глас истине.

Међутим, и у Цркви постоје патње, и у Цркви постоје несугласице, и у њој се стварају такве околности, због којих смо спремни да посумњамо у истине које обзнањује Црква, па чак да посумњамо и у Самог Бога. Међутим, управо смо у тим тешким тренуцима дужни да имамо на уму да је Бог љубав и добро, и да Он све шаље ради наше користи. Сам начин, на који то Господ чини, не би требало да истражујемо, као што не би требало ни да очајавамо или да негодујемо када не можемо да разумемо шта се догађа. Човек управо у таквим околностима показује подвиг вере и бива овенчан спасењем.

У тешким тренуцима, жалост, тескоба и недоумица обузимају срце, иако би управо у то време требало да се повучемо у своје срце: зар није баш оно узрок туге - оно, моје срце, које се буни против промисла Божијег и захтева од Бога одговор зашто се нешто догађа овако, а не другачије? Требало би да у своје срце урежемо једно једино знање: ма шта да чини Господ, Он то чини ради наше користи, а ми смо дужни да све прихватамо с благодарношћу, као од Доброчинитеља и од Доброг Владике, макар то за нас било и болно. Тако су поступали људи Божији у свим временима, тиме су пролазили кроз тескобу животног пута.

Колико се пута у историји Цркве против ње подизала силна олуја! Колико пута су то верујући осећали и на "сопственој кожи"! Непријатељи Христови су се наоружавали против ње (Цркве) почев од њеног младалачког узраста. Тако се у првим вековима хришћанства чинило да млада Црква Христова неминовно мора да пропадне. Хришћане су убијали, храмове рушили а свештене књиге спаљивали. Међутим, Црква је преживела: иако је још увек била малобројна, била је силна духом.

И колико су се пута у другим, познијим временима, таласи лажних учења подизали на Цркву, на извор живота! И не тако давно, пре седамдесет година, смишљани су лукави планови за уништење Цркве: "Ми морамо ступити у одлучну и беспоштедну битку са свештенством.

Његово противљење морамо угушити са таквом суровошћу, какву неће заборавити нн за следећих неколико деценија." Чак и након што је овакав план спроведен у живот, Црква је прежнвела, иако, заиста, неће заборавити оне, што су дали своје животе за нас, за нашу Цркву и за истину. Када су страшни прогони Цркве тек започели, пророчки су одјекнуле речи једног од јерарха наше свете Цркве, митрополита Сергија (Старогородског, касније свјатјејшег патријарха): "Да, догађаји који прете могу збрисати руско царство, али Црква не може пропасти."

Пророштво се и остварило. Зашто, међутим, и због чега, Бог допушта да пропадне Његово дело? Зашто Господ, будући Владика природе, није спречио буру и смирио ју на самом почетку?

У извесној мери, Свето Писмо то објашњава тиме, што се у суровој школи одгајају душе.

Где је вера ваша, пита Христос Своје ученике (Лк. 8; 25). Где је вера ваша, пита Он и нас.

Спољашњи порази су наши тријумфи и страдања Цркве представљају услов њеног препорођења и спасења. Господ нас учи да тријумф Еванђеља не очекујемо од спољашњих узрока и да је Он ризницу Еванђеља у "глинене сасуде" сместио због тога, да би сви јасно видели да се сила Божија у немоћи показује. Све земаљске власти могу да се уједине против хришћанства, "глинени сасуди" могу да буду разбијени, али оно што се у њима садржи никако не може да буде коначно и без трага уништено: истина ће и поред тога блистати на земљи. Бог ће у датом тренутку притећи у помоћ и неће допустити да до краја пропадне.

Сетите се: кад се боримо са таласима на узбурканом житејском мору, Господ нас покрива, а Пресвета Богородица посредује за нас, јер су они с нама у све дане до свршетка века (Мт. 28; 20). Истина, понекад се догађа да Божија помоћ не дође одмах, да Спаситељ оклева. У томе се и састоји више искушавање вере.

У светској историји се више пута догађало да је Бог наводио Своје најпреданије и најверније слуге да до краја испију чашу искушавања - земаљских недаћа, да би их затим, након страшног мучеништва, опозвао из света. То су најсавршенији људи, и они су бивали очишћени као злато у ватри.

Имаћемо на уму, пријатељи моји, да нам искушења бивају послата ради наше користи и да Господ не допушта да било ко буде искушаван преко своје мере.

Ако Бог оклева да помогне, онда ћемо стрпљиво сачекати на ту помоћ! Ако се ветар појачава а ноћ постаје све мрачнија, онда ћемо им супротставити своју чврсту веру; садашњим делима - супротставићемо дела будућа, вечери које је окончано у сузама - зору утехе; неправди која нас мучи супротставићемо васпостављање истине, које ће бити неминовно и вечно; царству безакоња, које има крај, супротставићемо Царство Божије које неће имати краја и у којем ће Бог обрисати сваку сузу у нашим очима.

Пресвета Богородица ће увек бити са оним, ко је веран Њеном божанственом Сину, и ко на Његов призив иде путем вечног спасења. Према речима светог Јована Златоустог, Она је прва Наследница божанствених дарова и прва Дароватељка тих дарова и благослова људима, који траже помоћ Господњу и Њену милост.

Тако ће бити увек, до последњег часа и до последњег тренутка живота света.

Нека наше верујуће срце, које познаје силу посредовања Пресвете Богородице, свагда обитава покрај ногу Мајке Божије са својим уздасима, потребама и жалостима, са дубоким покајањем у свим искушењима и у тренуцима оплакивања грехова.

Нека Она, Свих жалосних радост и наша Небеска Мати, рашири Свој моћни покров и нека заступи, спасе и помилује све нас. Амин.

24. октобра (6. новембра) 1990.

 АРХИМАНДРИТ ЈОВАН (КРЕСТЈАНКИН)

ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека