Кратак цитат из књиге «Поуке Аве Доротеја»:

Све што настаје, бива или по попуштењу Божијем или по благовољењу, као што говори пророк: Ја сам Господ који правим светлост и сатварам мрак (Ис. 45,7), или опет: нема зла у граду које Господ не учини (Ам. 3,6). Злом он назива сва злопаћења, тј. све невоље које, услед наше порочности, настају ради нашег васпитања: глад, епидемије, суше, болести, ратови. Ништа од тога не бива по благовољењу Божијем, него по Његовом попуштењу. Он попушта да то наиђе на нас ради наше добробити [тј. покајања услед патњи]. Но, Бог неће да ми желимо тако нешто, нити да се слажемо са тиме. На пример, [рецимо], постоји воља Божија по попуштењу да се разруши [неки] град. Ипак, премда је Његова воља да се разруши град, Он не жели да ми сами подметнемо пожар и да га сажежемо, или да узмемо секиру и да га срушимо. Опет, дешава се да Бог попушта да се неко ражалости или разболи. Па ипак, премда је воља Његова да он буде у невољи, Бог неће да га и ми жалостимо или да кажемо: «Пошто је воља Божија да он буде болестан, ми га нећемо пожалити». То Бог неће! Он неће да потпомажемо такву Његову вољу. Он хоће да смо толико благи, да не желимо оно што Он чини [по попуштењу]*). Него, шта хоће да желимо? Његову благу вољу која бива, као што смо рекли, по благовољењу, тј. све оно што бива по Његовим заповестима: да волимо једни друге, да саосећамо, да чинимо милостињу, и све такво. Ето шта је добра воља Божија.

*) – И тиме као да нашу милостивост, по Своме смирењу, ставља изнад Своје (прим. прев.)

ПРЕД ПЛАШТАНИЦОМ....†♥♥♥

Завршило се то, ради чега је Бог постао човек, ради чега је Син Божији постао човек: завршила се смрт на Крсту Спаситеља.

У последњим данима свог земаљског живота, Господ је био остављен пред лицима Својих непријатеља, пред лицем страдања и смрти. Испио је до дна ту чашу, која Му је била припремљена, и преживео најстрашније, што може задесити судбину човека – усамљеност и остављеност.
Био је сам у Гетсиманији, јер су ученици заспали чврстим сном. Био је сам на суду првосвештеника, сам на испитивању код Ирода, сам на суду Пилата, јер су се ученици у страху разбежали. Био је сам, када је ишао на Голготу: случајни пролазник Му је помогао а не драги ученик. Био је сам на крсту, сам умирао, остављен од свих.
На крсту Исус је звао Оца свога: „Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?“ (Мт. 27:46). У том крику зачула се бол свог човечанства и сваког човека – бол сваког, који осећа , да је сам и остављен од Бога.

Јер страшно је бити остављен од блиских и пријатеља, али је још страшније када ти се чини , да те је Бог оставио, да је непрелазан зид између тебе и Бога и Он као да не чује, не види, не примећује.
Ако патиш због самоће, сети се, како је сам био Спаситељ у последњим данима Свог живота.
Ако су се твоји блиски или твоји ученици окренули од тебе, ако си изложен неистинитој клевети, ако те називају јеретиком и рушитељем предања својих отаца, ако лажно раде против тебе или окривљују за смрт, сети се да је и сам Господ преживео све то.

Ако је тај, који је живео са тобом под једним кровом, причешћивао се из исте чаше, јео твој хлеб, тај, коме си веровао свом снагом своје љубави, с којим си делио своје мисли и осећања, од кога ништа ниси крио и за кога ништа ниси жалио, - ако те је такав човек издао, окренуо се од тебе, сети се, да је и Господ све то преживео.

Ако се твој крст навалио на тебе са таквом тежином, да немаш снаге да га понесеш, и ако твоји блиски неће то с тобом да поделе, буди захвалан и оном, можда и случајном пролазнику, који ће ти помоћида га понесеш бар и неки део пута.

Ако ти се над главом надвила брига богоостављености, и чини ти се, да Бога нема, да се Он окренуо од тебе или те не чује, не брини се, јер је и Христ прошао кроз то искуство – страшно и тешко.
Ако те осуђују и хуле, ударају по лицу и пљују на тебе, закуцавају на крст и уместо воде дају горку жуч, моли се за оне који те разапињу зато, „што не знају шта чине“.
У страху и трепету, ћутећи и благосиљајући, приклањајући се светом гробу Исусовом, захвалимо Господу за то, што је Он био сам, да ми не бисмо били сами, био остављен, да ми не би били остављени, прошао кроз увреде и ругања, клевету и понижење, страдање и смрт, да би ми у сваком нашем страдању осетили – да нисмо сами, него да је Спаситељ – „ са нама до краја века“.

Амин.

Митрополит Иларион Алфејев

Тражиш милост? Сам милостив буди (Псалам 32)

Опраштају се дугови ономе, ко проси помиловање. Но, пази да док молиш отпуштење гријехова, не гајиш мржњу према браћи својој. Иза двери остају оне молитве које се узносе Богу, а немају у себи љубав, јер једино љубав откључава двери молитве. Ако се брат твој разгњевио на тебе, то се и Господ разгњевио на тебе. И ако си се помирио са братом својим доле, онда си се помирио и са Господм горе. Ако примиш брата свога, онда ћеш примити и Господа свога. И тако, помири се са Господом у лицу ожалошћених, обрадуј се Њему у лицу уцвјељених, посјети Га у лицу болних, нахрани Га у лицу гладних. У лицу уморног путника пружи Му меку постељу, умиј ноге Његове, постави Га на прво мјесто трпезе своје, преломи хљеб свој и удјели Му, подај Му и чашу своју. Он је указао теби већу љубав, преломио је за тебе Тијело Своје, и Крв Своју дао је теби за пиће.

Славословље Спаситељу (Псалам 2)

Теби се поклањам, Владико, Тебе благосиљам, Благи, Тебе умољавам, Свети, Теби припадам, Човјекољупче, и Тебе прослављам, Христе, јер си Ти, Јединородни, Владару свега створеног, једини Безгрјешни, за мене недостојног гријешника предан смрти, и то смрти на Крсту, да би душу гријешника ослободио окова гријеховних. И чиме да Ти узвратим за све ово, Владико? Слава Теби, Човјекољупче! Слава Теби, Милосрдни! Слава Теби, Дуготрпељиви! Слава Теби, који прашташ све гријехопаде! Слава Теби, који си сишао да спасеш душе наше! Слава Теби, који си се оваплотио у утроби Дјеве! Слава Теби, који си понио окове! Слава Теби, који си поднио шибања! Слава Теби, предатоме на ругање! Слава Теби, Распети! Слава Теби, Погребени! Слава Теби, Васкрсли! Слава Теби, Проповједани! Слава Теби у кога смо повјеровали! Слава Теби, Вазнесени на небо! Слава Теби, који сједиш са десне стране Оца и који ћеш опет доћи са мноштвом Анђела да судиш свакој души која презире света страдања Твоја! У онај трепетни и страшни час када се покрену небеске силе, када пред славом Твојом, са страхом и трепетом буду стајали сви Анђели, Арханђели, Херувими и Серафими, када се потресу темељи земље и ужасне се све ђто дише од, ни са чим упоредивог, величанства славе Твоје, – у онај час нека ме покрије рука Твоја у закриљу Твоме, да се избави душа моја од страшног огња и шкргута зуба, и таме најкрајње и плача вјечног, да бих и ја могао рећи, благосиљајући Тебе: “Слава Ономе, који је благоизволио да спасе гријешника по великој доброти Свога милосрђа.”

ЕПИСКОП НИКОЛАЈ ЦАРЕВ ЗАВЕТ

ГЛАВА ЧЕТВРТА

У којој весник небески одговара Лазару на питање: шта је најпотребније за човека да проси од Бога

Рече Лазар: тек сад увиђам колико сам грешан и неук. Ево на самрти сам, а још не знам шта треба од Бога просити. Парбим се са Творцем својим као некада Јов око ствари, које су ван моје власти и домашаја. Научи ме, слуго Свевишњега, шта је најпотребније за човека на самрти да проси од Бога свога?

На то му одговори ангел Божји:

- На крају и на почетку земаљског пута, као и на сваком кораку тога пута, најважније је за земаљског путника просити у Бога две ствари: прво - опроштај грехова, и друго - даривање Духа Божјега. Све што се пуни, прво се мора испразнити да би се напунило, и прво очистити па онда украсити. У кућу напуњену демонском робом греха, Дух Божји не улази, и дом нечист Он не украшава присуством Својим ни даровима Својим небеским. Човек је дивно сложен од тела, душе и духа. Дух је покретач и господар целог бића човечијег. Какав дух онакви покрети душе и тела. Какав дух онакав и човек. Дух покреће душу, а душа тело. "Дух је оно што оживљава, тјело не користи ништа". Кола и војске ангелске у небеском царству живе и крећу се само Духом Божјим. Од тог Духа за нас ангеле извиру она четири потока сласти: истина, љубав, живот и радост. Исто је тако и прародитељ рода вашег живео и кретао се Духом Божјим, слично нама ангелима. Но када се безумно одвојио од правде и Љубави небеске, у њему је наступила једна битна промена. По изгледу он је остао исти, али је у њему извршена битна промена. О тој промени до данас мало се шта зна у свету. То је тајна најређих, најћутљивијих, најпросвећенијих. Али ти, велики бесмртниче, треба да знаш, у чему се ова битна промена састојала, да би онда могао докучити и све остало што ти срце жели знати. Јер ово сазнање полазна је тачка свеколике мудрости и истинског знања. У чему је стварно одговор на сва мучећа питања људска, па и на твоја.

Чуј, дакле, најславнији кнеже у овом нараштају земном! Битна промена била је у томе, што је увређени Створитељ тргао из човека Свој Свети Дух, а човека оставио само са створеном душом и природним духом његовим. С тим природним духом, који је створен, а не удахнут од Бога, отпали човек је осуђен "у зноју лица свога јести хлеб", слично мравима и пчелама и зверињу. Тако се човек спустио до животиња, господар изједначио са слугама својим, цар уравњао са поданицима својим. Човек бог, постао је човек животиња. Но то није најгоре. Јер су животиње у свом чину чудесне и красне. Најгоре је то што се човек животиња брзо отиснуо до човека демона, по свом слободном избору. По свом слободном избору, поставши нечист суд за Духа Светога, он је одвргао и свој природни, створени дух, и прихватио је у себе трећи дух, дух нечисти, богоотпадни, богоборни, дух адских ангела. Јер кад је човек изгубио Духа Светога, он је остављен на раскрсницу, где влада створени дух природни, и где се сударају два супротна духа: дух светлости и дух таме, или: Дух Божји и дух адски. На тој раскрсници, где влада дух природни, и где дувају два супротна духа, многи су се људи окренули лицем ка духу таме и смрти, док су се само неки окренули лицем ка Богу. Овим последњим милостиви Бог даровао је поново Свога Духа Светога. То су они дивни праведници, којима је дато обећање и проречено спасење, како њима тако кроз њих и свему будућем роду човечијем, уколико се овај одржи на раскрсници окренут лицем ка Богу живота. Кроз хиљаде година они су били једини људи богови усред људи животиња и, што је најгоре, људи демона. Боговима и синовима Божјим они су назвати не због смртног тела свога и природне душе и духа него због Бога Духа Светога, који је њима поново дарован, због тога што је лице њихово на раскрсници духова било окренуто са вером и чежњом, ка Духу Божјем Светом. Због тога је и удахнуо Бог у њих од Себе Светога Духа, те су се удостојили назвања богова и синова Божјих. Јер све што величанствени Творац наш даје живим створењима Својим, Он даје од Свога или од Себе. Када даје светлост, дажд, плодородност, здравље, успех, познање природе - даје од свога, то јест даје нешто што је Он створио, што је Његово, али што није Он. Када пак дарује Духа Свог Светога - дарује Себе самога. То је својство савршене, божанске Љубави, да дарује не само Своје него и Себе.

И тако, прославитељу Бога, знај, да постоје три врсте духа: Свети Дух Божји, дух природни и дух демонски. Понављам ти: какав дух у човеку, онакав и човек. Три брата са три различита духа тако су далеко један од другога као три света: свет небески, свет земаљски и свет адски. Ето, зато је човека могуће правилно ценити само по духу, који је у човеку. Јер дух је покретач и душе и тела. И све мисли, и жеље, и осећања душе као и дела телесна зависе потпуно од духа, који је у човеку.

Са овим знањем о духу као са тајанственим кључем уђи сада у одаје душе човекове. Какав дух онаква и душа. Душа није тако проста као дух. У њој су три моћи: умна, осећајна и делатна. А све то троје јесте као тесто, коме је дух квасац. Какав квас, онакво и тесто, онакав и хлеб. Ако је квас Дух Свети, онда су и мисли у човеку свете и божанске, и осећања света и божанска, и дела света и божанска. Ако ли је квас дух природни, онда су и мисли у човеку природне (земаљске). Осећања природна, и дела природна. Ако ли је пак, квас дух демонски, онда су и мисли у човеку демонске, и жеље и осећања демонска, и дела демонска.

Са овим знањем о духу и души као са тајанственим кључем уђи сада у тајне тела човечијег. Каква душа, онакво и тело. Тело није тако просто као душа, још мање као дух. Многобројни органи и радње тела символични су за каквоћу и моћ душе. Ако је душа заквашена Духом божјим, онда је и тело, као инструмент такве душе, харфа Божја, која изражава оно што богонадахнута душа мисли, осећа и хоће. Ако ли је душа заквашена духом природним, онда је и тело, као инструмент такве душе, израз природе, природних мисли, природних осећања и природних хтења. Ако ли је пак душа заквашена злобним квасом адског духа, онда је и тело таквог човека, као инструмент душе, весник адских сила, демонске воље и демонских дела.

Без овог основног поимања и различења, како ће се појмити човек и оно што се с човеком збива у свету? И како ће се разумети судба једног народа и све оно што се догађа једном народу? Без тог основног поимања и разлучења, највећи витеже овога дана, не може нико од смртних сватити оно што се данас збива на овоме пољу битке. Само онај ко није задахнут демонским духом и ко се узвисио над обичним природним земаљским духом, у стању је мирно гледати у ово кидање ткива као у ново ткање, и видети у овом болном хаосу космички поредак, и у овим крвавим страхотама од рушења - правилно уметничко стројење.

Није ли ти јасно из овога, што је дужност сваког човека просити од Господа, како у часу самртном, тако и у сваком часу и на сваком кораку земног путовања Духа Божјег Светога? А Бог је пун милости и љубави, те из преобилне љубави дарује и самога Себе онима, који Њега љубе и с љубављу Њега од Њега ишту? Као што вам је речено из најсветијих уста:"кад ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Духа Светога онима који ишту у њега" (Лк. 11, 13).

Жаљење на свет и молитва за избављеље од њега (Псалам 75)

Никакву корист не доносиш љубитељима својим, јер си ти, свете, – станиште туге. Све блиске теби заводиш богатством и разним задовољствима; али, у дан смрти, и благоликост лепих и крепост силних, све у гроб свргаваш. Тешко ономе ко воли тебе и кога ти волиш, – његова ће се радост обратити у лелек.
У свету, овом мору греха, сви дани моји испразно протекоше. Живот је мој за мене бескорисно прошао; и дан смртни сам, чак, заборавио; лутао сам и увећавао бреме греховно – прегршти плеве за огањ предвиђене. И ево, плач и уздисаји чекају ме на оној страни која је ужасом испуњена.
Пошто сам те од младости моје до старости волео, варљиви свете, време живота мога прошло је неприметно, и ево, у гресима ме затиче смрт. 0, боље да никада ни ступио нисам у тебе, свете, – који обмањујеш сваког ко /у тебе/ улази. Они који те воле не наслађују се радошћу, а они који те не воле – не плачу. Блажен је онај ко раскида твоје мреже, тај ће наследити дворе радости.
Свет овај изгледом својим обмањује и мудре, јер се извесно време показује привлачним, чак и на зајам даје срећу и богатство; али у дан смртни узима их натраг, узвраћајући мучењем неупоредиво већим од наших грехова. Кратко нам време дозвољава да грешимо, и за награду нам даје вечну таму.

Праведан си, Господе, и праведан је Суд Твој, који осуђује свет и оне који га воле! Зато Те молим, нека десница Твоја која је извукла Симона из мора, извуче и мене из буре и метежа овога света који се подигао на мене. Запао сам у блато, потапају ме светске воде, не дозвољавају ми да испливам и дођем до даха… Крст Твој, Господе, нека буде жезал и потпора на путу којим идем.

МОЛИТВА СВИМ СРПСКИМ СВЕТИМA

О најдивнији и најсветлији изданци православног рода српског, достојни наследници Христовог Царства Небеског: патријарси, архиепископи, епископи, цареви, кнежеви и деспоти, царице, кнегиње и деспотице, свештеномученици, мученици и мученице, преподобни оци и преподобне матере, и сви свети угодници Божји, који из рода српског просијасте и у Христу Богу велику благодат стекосте, ево, падамо на колена и најсмиреније вас молимо: молите се Христу Богу да излије на нас богату милост своју, и благослови, да се у Цркви Српској Православној, и у целом роду српском, учврсти дух праве вере и побожности, дух љубави и мира и радости у Духу Светом; да се сви духовно и телесно очистимо, и да се духом и истином поклањамо Богу, старајући се увек о извршавању заповести Божјих и спасењу душа.
Архипастирима и пастирима цркве испросите у Господа свету ревност и старање за спасење поверене им пастве: народа српског православног. Силом љубави ваше охрабрите их и подржите у светој делатности њиховој: да верне подржавају у вери, неверујуће да просвећују, незналице да упућују и поучавају, сумњивце да убеђују и у вери утврђују, отпале од православне цркве да обраћају и у крило цркве враћају, грешне да покрећу на покајање, покајнике да теше и на путу исправљања подржавају и у светости живота утврђују. Да речју и делом народ српски воде путем Еванђелског следовања Христу: ка вечном царству светих, које је припремљено за праведнике.
Још се молите, о, ви моћни заштитници наши пред Богом, да благослови Господ, да у земљи нашој милост и истина буду увек заједно, а правда и мир нераздвојно.
Молите се још и за мир целог света. Да се учини крај свима ратовима и сваком крвопролићу на земљи; да се нигде и никад више не пролива крв људска као вода; да се не искорењује честитост и побожност код људи; да се не разарају храмови Божји на земљи и да се не уништи свето богослужење. Него да се мир Божји зацари у читавом свету: да међу свим људима и народима на свету завлада љубав и слога и међусобно разумевање, па да сви људи буду синови мира, који ће одсад живети у слози и љубави и, заједно са вама, и свима светима, славити и хвалити Бога: Оца, и Сина, и Светога Духа, Тројицу једнобитну и нераздељиву, сада и увек и у све векове. Амин.