Популарни постови

петак, 1. јул 2011.

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ - ТРОЈЕРУЧИЦЕ СПАСИ НАС!



ПРЕСВЕТА МАЈКО СПАСИТЕЉА НАШЕГ, ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, ТИ, КОЈА СИ ОД ВЕЧНОСТИ ИЗАБРАНА, ДА РОДИШ БОГА У ТЕЛУ, КАО НАЈЧИСТИЈИ САСУД У РОДУ ЉУДСКОМ, ЧАСНИЈА ОД ХЕРУВИМА И СЛАВНИЈА ОД СЕРАФИМА, МОЛИ СИНА СВОГА:

ДА НАМ НАШЕ ГРЕХОВЕ ОПРОСТИ
ДА НАМ ИЗЛИЈЕ СВОЈЕ МИЛОСТИ!
НЕКА НАС ТВОЈИМ СВЕТИМ МОЛИТВАМА
ИСПУНИ СВЕТЛОСТ, НАПУСТИ ТАМА!
ЗАКРИЛИ НАС СОБОМ, БРЗА ПОМОЋНИЦЕ,
О, ПРЕСВЕТА МАЈКО, ТРОЈЕРУЧИЦЕ!
И НЕКА НАС ОД СВИХ НЕДАЋА И МУКА
ПРЕСВЕТА, ИЗБАВИ ТВОЈА ТРЕЋА РУКА!

МОЛИТВА ЗА СВОГ ДУХОВНОГ ОЦА

О, Пресвета Владичице моја, Дјево Богородице, Царице неба и земље, услиши вапај моје душе и грешну молитву моју, коју Ти приносим за оца мога духовнога, многострадалног слугу Твога ( име ). Буди му вечно Сапутница, у свако време буди уз њега, штити га са светим Анђелима. Укрепи га, бди, чувај га док спава и теши га док плаче; Бодри га у очајању, избави га од невоља, ослобађај од клевета и подижи га у немоћи. Порази демоне који устају на њега, и у смртној опасности буди му Помоћница. Учини га, из дана у дан, страшнијим за видиве и невидиве непријатеље, да би знали да је он Твој слуга, Богомајко; Ти Која си родила Бога и Цара, Коме припада част и поклоњење у векове векова. Мајко Божија, умекшај срца злих људи који устају против њега. Ти видиш тугу и муку мога оца духовнога и само Теби јединој су познате његове патње. Ти знаш и све тајне душе његове. Погледај на њега са Небеса и олакшај његова страдања и покриј га милошћу Својом, Пошаљи благослов на дела његова и пошаљи му невидљиву помоћ. Његовим светим молитвама дај и мени смирење, самоукоравање, трпљење, кротост, целомудреност, ћутање и заштити ме од свих искушења видивих и невидивих непријатеља. Амин.

МОЛИТВА ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ

Оче наш, једини истинити Боже и старатељу наш, ево ми, скитљива деца Твоја, опет се враћамо и обраћамо Теби. Опрости нам све што учинисмо без Твоје воље и прими молбе наше, јер и ако лутасмо, Тебе не заборависмо нити другог Бога тражисмо. Видећи да нема живота без Тебе, и да нема радости ни задовољства нигде, осим у топлом Твом родитељском окриљу, ми са стидом због својих преступа, али и са тврдом надом да ћеш нас помиловати, по Твојој љубави, падамо скрушеним срцем пред Твоју доброту и красоту и вапијемо: Боже милостив буди нама грешнима! Благодаримо Ти на.свему и молимо Те, буди наш старатељ и саветник, Јеванђелском науком Сина Твог, Господа нашега Исуса Христа и Божанском мудрошћу Духа Твога Светога.
Дај Господе Твога разума, да оне, које смо дужни, увек саветујемо правилно, а од оних, од којих тражимо, увек добијамо праве и корисне савете. Умудри нас смирености и спремности на послушност. Помози нам, о Творче наш, да остало време живота свога проживимо тихо, мирно и Теби угодно. Нарочито нас не остави у задњем часу живота нашега, већ нас прими и присаједини у велику обитељ Царства Твога. Призивајући у посредовање и помоћ највеће угоднике Твоје, Грсподе, поново Те молимо, помилуј и избави нас од гордости, осуђивања, лењости, празнословља и свих порока. Спаси народ Твој од глади, земљотреса, поплава, пожара, ратова и свих беда и невоља, молитвама Пресвете Мајке Богородице, силом Часнога Животворног Крста, заступништвом Светих небеских бестелесних сила, славног пророка и Претече Јована, Светих Апостола, Богоносних Отаца наших, Светог вел. мученика Димитрија Мироточивог, Светог (помени име своје Славе), Преподобног оца нашег Серафима Саровског, Светог Симеона Мироточивог, Светитеља: Саве, Арсенија, Максима, Петра Цетињског, Николаја Жичког, Равноапостолних Ћирила и Методија и Свих Светих Твојих. Амин !
Молитвама Богородице, Спасе спаси нас.

Преподобни Јефрем Сирин МОЛИТВЕНИК


Молитве за разне прилике

Молитва прва


Сагреших небу и Теби, Господе Боже Сведржитељу, и више нисам достојан назвати се сином Твојим (Лк. 15,18 19), ни погледати и видети висину небеску, од мноштва неправди мојих (2. Пар. мол. Ман), нити славно име Твоје произнети, грешним својим устима. Јер недостојним неба и земље учиних себе, ожалостивши Те, преблаги Владико. Зато Те молим, и опет молим, Господе, не одбаци ме од лица Твога, и не одступи од мене, да не погинем. Јер да ме није покривала милост Твоја, већ бих пропао и нестао као прах пред лицем ветра, као да ме никада ни било није у овом животу. Од како оставих пут Твој, не дочеках ниједан добар дан, јер дан проведен у греху, иако се показује добрим, горчији је од најгорчијих дана.

Од сада се надам на милост Твоју, да ћеш ми дати снаге да се постарам за своје спасење. И сада Ти припадам и молим, помози мени заблуделом са пута правде. Излиј на мене обиље милости Твоје као на блудног сина, јер обешчастио сам живот свој, расточивши обиље благодати Твоје. Помилуј ме, Боже, и не гневи се на мене због бедног живота мог. Смилуј се на мене као на блудницу, цариника и разбојника, оне који су на земљи од свих били презрени, а које си Ти, Господе, примио и учинио становницима раја сладости. Зато прими покајање и од мене, непотребног слуге Твог, јер презрен сам од свих. А Ти си, Господе, дошао, не праведнике, него грешнике да призовеш на покајање. Теби припада слава у векове векова. Амин.



Молитва друга или исповедање Богу 


Исцели ме, Господе, и бићу исцељен (Јер. 17,14).

Једини, премудри и милосрдни Лекару, умољавам доброту Твоју, исцели ране душе моје и просвети очи ума мога, да бих разумео свагдашње Твоје промишљање о мени. И пошто су срце и ум мој полудели, нека их исправи благодат Твоја, та со истинита. Шта да кажем Теби Предзналче, који испитујеш срца и утробе. Ти једини знаш да је као земља безводна, жедна Тебе душа моја, и жељно Тебе срце моје. А благодат Твоја, вазда насићава оног који Те љуби.

И зато, као што си ме увек слушао, Господе, тако и сада не презри мољење моје. Јер гле, ум мој као заробљеник тражи Тебе, јединог истинитог Спаситеља. Зато пошаљи благодат Своју брзо на помоћ мени, и она ће наситити глад моју, и утолити жеђ моју, јер неутољиво Те желим, Владико. И ко се може истински наситити Тобом, ако Те истинито љуби и жеђа за светлошћу истине Твоје. Испуни мољење моје, светлости Податељу, и даруј ми по молитви мојој, источи срцу моме бар једну кап благодати Твоје, да се разгори у срцу моме пламен љубави Твоје; и као огањ у шуми, као трње и шибље, нека изгоре лукаве помисли. Удели ми богато, не мерећи, онако како само Бог даје човеку; онако како обдарује цар царујуће. Обогати ме као добри отац. Ако сам ја, будући порочан, одбацивао и одбацујем дарове Твоје, Ти, који си благословио Самарјанку, као Онај, који је напунио судове воде благословом, утоли жеђ моју благодаћу Твојом; и као Онај, који је нахранио пет хиљада, нахрани мене гладног благодати Твоје Владико. Даруј, Човекољупче, искано слузи Твоме који Те моли. Јер ево, и ваздух блиста, и пој птица се преображава од славе безмерне Премудрости Твоје. Ево, и земља се облачи у ризу, цветним бојама изаткану, без руку људских украшену, весели се и двоструко празнује: ради првородног сина свога Адама, јер је у живот призван, и ради Владике свога. Ево, и море се испуњава благодаћу Твојом, и обогаћује по њему пловеће.

Благодат Твоја даровала ми је смелост да говорим пред Тобом, и жеља коју имам у себи принуђује ме да Те тражим. Чак и за то време, змија, то оруђе човекоубице од искона, приступајући отвара уста своја; колико ће тек, жељан Тебе слуга Твој, отварати уста своја на славу и хвалу благодати Твојој.

Ти, који си примио и похвалио две лепте оне удовице, прими мољење слуге Свога, умножи молитву моју и услиши мољење моје, да постанем храмом благодати Твоје, да се она усели у мене и научи ме сама како да јој угађам, да сама свира на лири душе моје, и заигра песму умилења, испуњену весеља; сама да свеже ум мој као уздом, да пред Тобом не сагреши, заблудевши, и не будем због тога избачен из оног света. Услиши, Господе, услиши мољење моје, и даруј ми да ја заблудели и нечисти, постанем чист, да се ја безумни уразумим, да ја бескорисни, постанем користан у стаду изабраних подвижника Твојих, и свих Светих који су Ти угодили, и наследим Царство Твоје.

Они који се радују у рају, сами се за мене заузимају и вапе к Теби, једином Човекољупцу, па Ти, услиши мољење њихово, и спаси ме њиховим посредовањем, а ја ћу Ти кроз њих одати славу, јер си ме ради њихових молитава помиловао, и ниси оставио у презрењу мољење моје. Ти си, Господе, преко пророка Твога рекао: отвори уста своја и ја ћу их напунити (Пс. 80, 10).[1]? И ево, отворени су и срце и уста слуге Твога; испуни их благодаћу Твојом, да бих Те непрестано благосиљао, Христе Боже, Спаситељу наш. Окропи срце моје, благи Човекољупче, росом благодати Твоје. Јер као што ни засејана земља не може сама од себе да нахрани растиње, без посете Твоје доброте, тако и срце моје није у стању изрећи оно што би било Теби угодно, по благодати Твојој, ако Ти не учиниш да узри плод правде.

Ево, лето храни земне плодове, и дрвеће се венчава разнообразним цветовима. Нека роса благодати Твоје напоји и ум мој, и украси га цветовима смирења, скрушености, љубави и трпљења. И шта још рећи? Молитва је моја немоћна, а безакоња велика и силна. Греси ме моји гуше и немоћ ме моја притиска, а Ти си богат и благ, милосрдан и дарежљив. Ти, који си отворио очи слепоме, отвори и очи ума мога да непрестано созерцавам красоту Твоју. Ти, који си отворио уста свезаноме, отвори и моја уста на похвалу Теби, и на славу благодети Твоје. Ти, који си поставио границе мору, речју заповести Твоје, постави границе и срцу моме, благодаћу Твојом да не скреће ни на десно, ни на лево (5. Мојс. 5, 32) од красоте Твоје. Ти, који си, у пустињи дао воду народу нeпокорном и свадљивом, дај и мени скрушеност, и сузе очима мојим, да плачем дан и ноћ све до кончине дана мојих, са смирењем, љубављу и чистим срцем. Нека дође мољење моје преда Те! По речи Својој, избави ме (Пс. 118, 170), и даруј ми од семена светога да Ти приносим прегршти пуне смирења. Слава Ономе, који нам је дао да имамо шта да Му принесемо! Услиши, Господе, молитву слуге Свога, заступништвом свих светих Твојих, над којима си благословен у векове векова. Амин.

Молитва Пресветој Богородици

Коме да завапим, Владичице, коме да прибегнем у љутој невољи мојој, ако не к Теби, Царице Небеска? Ко ће примити плач мој и уздисање, ако нећеш Ти, надо хришћанска и прибежиште нама грешнима? Ко ће више него Ти од несреће и у несрећи да заштити? Услиши уздисање моје и пригни ухо Твоје ка мољењима мојим. Владичице, Мати Бога мојега, не презри мене коме је потребна Твоја помоћ и немој ме одбацити зато што сам грешан, но уразуми ме и научи, Царице Небеска. Немој одступити од мене слуге Твога, Владичице, због роптања мога, буди ми мати и покровитељка. Уручујем себе милостивом покрову Твоме, само ако хоћеш да се постараш за мене. Приведи ме, грешника, ка тихом и безметежном живљењу, да оплакујем грехе моје. Јао мени, коме да прибегнем свеокривљени ја, ако ли не Теби, узданици и прибежишту грешника, у нади на неизрециву милост Твоју и милосрђе? Којим речима да се правдам за преступе моје пред величанством славе твоје? О, Владичице, Царице Небеска! Ти си ми мајка и надање, Ти си ми уздање и прибежиште, покров, заступништво и помоћ. Царице моја преблага и брза заступнице, покриј преступе моје заузимањем Својим, заштити ме од невидљивих непријатеља - ђавола, и од оних видљивих; умекшај срце злих људи који устају на мене. О, Мати Господа мога Творца, Ти си корен сваког девства и неувељиви цвет сваке чистоте! О, Богородитељко, Ти ми подај помоћ немоћноме од телесних страсти и болова срца, јер једино Твоје и са Тобом и Твога Сина и Бога нашег имам заступање: и Твојим предивним заступништвом нека ја будем оправдан и да се избавим од сваке беде и напасти свесилним молитвама Твојим, свечиста, непорочна и преславна Мати Божија Марија.

Радуј се, благодатна; радуј се обрадована; радуј се преблагословена, Господ је с Тобом!

Богу слава и хвала и узвишавање Мајци Божијој, Владичици нашој Приснодјеви Марији! 

ОЧЕ НАШ

Не говори: Оче, 
ако се сваки дан 
не понашаш попут сина! 

Не говори: Наш, 
ако живиш заробљен у властитој себичности! 

Не говори: Који јеси на небесима, 
ако мислиш само на земаљске ствари! 

Не говори: Дође царство твоје, 
ако га мијењаш с материјалним успјехом! 

Не говори: Буде воља твоја, 
ако је не прихваћаш и онда кад је болна! 

Не говори: Хљеб наш насушни дај нам данас, 
ако се не бринеш за гладне! 

Не говори: Опрости  нам гријехе наше, 
ако ниси спреман опростити другима! 

Не говори: Не уведи нас у искушење, 
ако настављаш живјети двосмислено! 

Не говори: Ослободи нас од зла, 
ако се не опиреш злим дјелима! 

Не говори: Амин, 
ако не узимаш озбиљно ријечи ОЧЕ НАШ.

Молитва

"Ти Који си се родио у Витлејему, да би нас оживео и спасао, учини највеће од свих чуда: обнови срца наша! Путевима којима Ти знаш врати нас Себи и избави нас од срамоте неверја. Учини да Те не изгонимо из своје средине ове свете Божићне ноћи, као ни у остале дане нашега живота, него да Ти, Господе, увек владаш у срцима Своје незахвалне деце која Те воле." 

Двадесет четири молитвице Светог Јована Златоуста, према броју часова дана и ноћи


Дневне: 

  

Господе, не лиши ме небеских Својих добара! 

Господе, избави ме вечних мука! 

Господе, сагреших ли умом и мишљу, речју и делом, опрости ми! 

Господе, избави ме од сваког незнања и заборавности, и малодушности, и окамењене неосетљивости! 

Господе, избави ме од сваког искушења! 

Господе,  просветли моје срце које помрачи зла жеља! 

Господе, ја као човек сагреших, а ти као милостиви Бог, помилуј ме, видећи немоћ душе моје! 

Господе, пошаљи ми у помоћ благодат Своју да прославим свето Име Твоје! 

Господе Исусе Христе, запиши мене, слугу Свога, у књигу живота, и подари ми добар крај! 

Господе, Боже мој, иако ништа добро не учиних пред Тобом, ипак ми дај да по благодати Твојој поставим добар почетак! 

Господе, окропи срце моје росом благодати Твоје! 

  

Ноћне: 

  

Господе, у покајању прими ме! 

Господе, не остави ме! Господе, не уведи ме у напаст! 

Господе, подај ми мисао добру! 

Господе, подај ми сузе и сећање на смрт и умилење! 

Господе, подај ми помисао за исповедање грехова мојих! 

Господе, подај ми смерност, целомудреност и послушност! 

Господе, подај ми трпљење, великодушност и кротост! 

Господе, усади у мене корен добара, страх Твој у срце моје! 

Господе, удостој ме да Те љубим свом душом својом и мишљу, и да у свему творим вољу Твоју! 

Господе, заклони ме од неких људи и бесова и страсти, и од сваке друге неприличне ствари! 

Господе, знаш да  чиниш, како Ти изволиш нека буде воља Твоја и у мени грешноме, јер си благословен у векове! Амин.

Митрополит Антоније (Блум) ХРАБРОСТ ЗА МОЛИТВУ

Слепи Вартимеј

 Очајничка нада је такође један од путева на коме можемо сусрести Бога. Постоји за то више примера у јеванђељима и житијима Светих. У јеванђељу св. Марка, у глави 10. читамо причу о слепоме Вартимеју, који сеђаше код капија Јерихона, крај пута и прошаше. Јеванђелска прича о његовом исцељењу пружа нам неке чињенице пресудне за разумевање молитве. Ми се сувише често чудимо што нам молитва не бива услишена. Мислимо да треба само да принесемо молитву, да би Бог постао обавезан да на њу одговори. Уствари, ако помно испитамо своје молитве за мољење, и своје потребе, видећемо да се често не молимо за оно што нам је неопходно но за оно што нам је сувишно. Лакоћа са којом одустајемо од своје молитве када нисмо услишени, показује да чак и када се молимо за нешто без чега не би требало да можемо живети, немамо ни стрпљења ни упорности да у искању истрајемо. Када не успемо да одмах измолимо, више волимо да живимо без тога што нам је потребно, него да се за то очајнички боримо. Један црквени Отац каже да је молитва као - стрела. Стрела је увек способна да полети, да достигне своју мету, да продре кроз отпор вештаства (материје), али само ако је избачена из доброга лука снажном мишицом. Средиште мете погађа само ако је стрелчев нишан непомичан и прецизан. А оно што често недостаје нашој молитви јесте та снага духа, свест о озбиљности наше ситуације.

Вартимеј је слеп. Ми не знамо да ли у му се очи помрачивале полако, је ли драги познати свет из његовог погледа исчезавао мало-помало или је тако слеп и рођен. Али, оно што јасно видимо, јесте одрастао човек који седи крај прашњавог пута, просећи. Колико само пута у своме, можда, тридесетогодишњем животу мора да је покушавао да задобије вид? Колико често мора да је посећивао учитеље, свештенике, видаре, и молио за молитве и помоћ од било кога ко би му их могао пружити?! Колико често мора да се понадао, надом која се ослања на људе, разум и искуство, али и на веру у милост и састрадање, понадао у доброту и братску љубав? Колико често мора да се та нада подигла у његовој души да би, онда, неиспуњена, пропала?! И сада га затичемо крај пута код градских капија, уморног од живота, како више и не тражи да прогледа, него већ само покушава да преживи милосрђем пролазника. Не милосрђем горљивим које негује, него милосрђем хладним које без састрадања удељује новац добацујући га безимено гладном просјаку, а да га притом чак и не погледа. Пролазник је такође слеп као и просјак покрај пута, а његово слепило је можда чак и веће зато што је то -слепило срца и савести, он више нема никаквог удела у људском братству. Али, ова прича одвија се у Христово време. Слепи просјак мора да је чуо за овога учитеља, који се прво био појавио у Галилеји и сада путује кроз читаву Свету Земљу, творећи чуда. За човека за којег се говори да исцељује слепе, да је подарио вид слепорођеноме.

Како ово далеко присуство исцељујућег Бога мора да је оживело Вартимејеву веру и наду, али и његово очајање; наду - зато што је све могуће Богу, очајање зато што ништа није могуће човеку! Ако би му Бог дошао, он би могао бити излечен. Али како би слепац пронашао тог неухватлјивог чудотворца у Галилеји или Јудеји, када се он непрестано селио из места у место и често појављивао само да готово у трену ишчезне? Тај начин на који се Бог приближава и, побуђује и последњу наду и још дубље очајање, није само Вартимејева истина. То је такође и наша сопствена ситуација. Божије присуство је као мач који одељује светлост од таме, али који нас тако често баца натраг у таму тиме што нас заслепљује. И баш зато што је Бог ту, баш зато што је вечни живот могућ очајно је важно да не вегетирамо у животу који пролази.

Једнога дана Вартимеј, седећи крај пута, зачује да неко људство пролази поред њега. Његов извежбани страх разазнаје нешто нарочито у ходу тих људи, у њиховом разговору, и атмосфери уопште. То није бучна гомила или караван, та скупина има неко своје средиште. Вартимеј пита народ у пролазу:"Ко је то"? Они одговарају:"Исус из Назарета". У томе тренутку свеколико надање и очајање његовог живота достижу врхунац. Он је, у исто време, у најдубљој тами и најблиставијој светлости. Могао би бити исцељен, јер поред њега пролази Бог. Али, морао би да уграби настали тренутак, који ће минути у магновењу. Исус ће му бити на дохвату само неколико корака. Пре тога, биће исувише далеко, заокупљен разговором са другима. Након тога, отићи ће од њега далеко, заувек. Вартимеј вапајем извија своју очајничку наду: "Исусе, сине Давидов, помилуј ме!" То је, бећ само по себи - исповедање вере. Слепи човек мора да се томе домислио у месецима који су сусрету предходили, чувши све приче о исцељењима која је учинио Господ. За Вартимеја Исус није тек неки литајући пророк. Исус је син Давидов. Вартимеј Га тако назива, тако Му се и моли. Но, сви гласови око слепога заграјаше, наређујући му да ућути. Како се само усуђује да постави један тако безначајан захтев Учитељу, који говори о небесним стварима?! Али Вартимеј зна да је читав његов живот, сва радост и све очајање његовог живота - у његовом слепилу и могућности да оно буде излечено. Тако он виче к Исусу а људи га, уколико гласније виче, љутитије ућуткују. Напокон, зато што се моли усрдно за једину животно му важну ствар, Господ га чује и исцељује га и отвара пред њим нов живот.

Ово је уистину тешка поука. Како бисмо озбиљни морали бити у мољењу, ако хоћемо да се удостојимо величине сопствене судбине и Бога, Који у Своме смирењу жели да нас слуша! Очај, глад за Богом, животна неопходност за нас онога што иштемо, све су то услови да се стрела наше молитве сигурно вине својој мети, изметнута из напетог лука снажном мишицом и поузданим оком.

Постоји нешто нарочито у овој причи, на којој бих волео да се још мало задржим. Док се Вартимејева молитва пробија до Господа, одасвуд је окружује метеж. Овај сусрет Господа и Вартимеја догодио се у двострукоме метежу. У унутрашњем метежу Вартимејевих осећања - наде, страха, очајања, узрујаности, и у метежу гласова изван њега, који му наређују да ућути, због тога што је Господ заузет стварима достојним Његова достојанства и светости. Вартимеј није једини који среће Господа усред метежа. Читав наш живот јесте један непрекидан метеж. Низање ситуација, које изискује наше присуство, наша осећања, наше мисли, срце и вољу, у хармонији, у трвењу, и све тако. И усред тога метежа наша се душа окреће ка Господу вапије Му и тражи у Њему починак. Колико само често помислимо да би било тако лако молити се, када не би било ничега што би нас у томе спречавало, и колико нам често управо метеж помаже да се молимо!

 

Молитва у метежу

 

Али, како можемо да се молимо у стању узнемирености? Волео бих да наведем неколико примера и покажем да је то могуће. Ту узнемиреност могао бих готово да назовем предношћу, зато што нам попут неке храпаве стене помаже да се уз њу горе успужемо, када већ нисмо кадри да летимо.

Прва прича је узета из Житија светих. Неки безимени подвижник сусреће другог подвижника, молитвеника, у планинама. Они започињу разговор у коме гост, који је очаран молитвеним духом свога сапутника, пита: "Оче, ко те научи да се молиш без престанка?" А његов домаћин, који увиђа да је човек духовно искусан, одговара: "Ја то никоме не бих рекао, али теби ћу рећи истину - то су били демони". Гост онда рече: "Мислим да те разумем, оче, али дали би могао да ми то подробније разложиш, тако да те не схватим погрешно". Овај му исприча следећу причу:

"Када бејах млад, бејах неписмен и живљах у малом селу у равници. Једнога дана уђох у цркву и зачух ђакона где чита посланицу апостола Павла, који на том месту заповеда да се молимо без престанка. Када чух те речи, огреја ме нека радост и доживех просветљење. По завршетку службе, оставих своје село у великој радости и повукох се у планине, да бих проводио живот искључиво у молитви... То стање потраја у мени неколико часова. Онда поче да се спушта ноћ, постаде хладније а до слуха ми почеше допирати чудни шумови, кораци и урлици. Око мене засветлуцаше неке страшне очи. Зверови излажаху из својих јазбина, да лове плен који им је као храну Бог назбачио. Ја се препадох, и уколико сенке постајаху дубље, мој страх биваше све већи и већи. Читаву ноћ проведох у ужаснутости корака, прасака, сенки, ужарених очију, од свести о својој беспомоћности, знајући да немам камо да се окренем за помоћ. Тада почех да вапијем Богу само оним речима, које ми долажаху на ум: "Исусе, сине Давидов, помилуј ме, иако сам грешан!" Тако пређе прва ноћ. Ујутро моји страхови ишчезоше, али бејах огладнео. Храну потражих по грмовима и ливадама, но тешко могах да утолим глад. А када сунце опет зађе, осетих да се ужаси ноћи враћају... Почех у вапијању да изгрцавам Богу свој страх и своју наду... Тако прођоше дани и затим месеци. Навикох се на језивости природе, али док бих се молио, из трена у трен искрсавала би нова искушења и невоље. Демони и страсти почеше да ме спопадају са свих страна, и пошто престаше да ме плаше ноћне звери, силе таме бешњаху против моје душе. И ја још више него раније, вапијах Господу речима: "Господе, Исусе Христе, помилуј ме!" Ова борба трајала је годинама. Једнога дана нађох се на измаку снага. У својој агонији и јаду почех без престанка да вапијем Богу, али одговора не беше. Бог ми изгледаше неумољив, и пошто се искрзана нит надања у мојој души већ прекиде, препустих се Господу, говорећи: "Ти ћутиш, не бринеш због овога што ми се дешава, али Ти си још увек мој Бог и мој Господар, и ја ћу пре умрети на овоме месту него што ћу одустати од свог искања!" А онда, изненада, Господ ми се јави и на мене и све око мене спусти се - мир. Дотад ми се чинило да је сав свет у тами, а сада га гледах где се купа у божанственој светлости, блистајући благодаћу Божијег присуства, која одржава све створено. Тада, у бујици љубави и благодарности, ускликнух Богу једину молитву која је изражавала све у мени: "Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног!" И отада, у радости, и страдању, искушењу и борењу или у часу када ме походи мир, ове речи ми свакад избијају из срца. Оне су песма моје радости, мој вапај Богу, молитва моја и моје покајање".

Овај пример непознатог подвижника показује нам како страдање, очајање и неспокој изнедравају из нас ове речи молитве. Тај очајнички вапај, рођен из наде која је јача од очаја, храни се очајањем и надилази га.

 

Из ПРАВОСЛАВНОГ МИСИОНАРА

БДЕЊЕ, СТРАЖАРЕЊЕ, БОДРОСТ, ОПРЕЗНОСТ, ЧУВАЊЕ СЕБЕ


Блажен је онај који будно бди над собом и испуњава заповести Господа Исуса Христа.

Будимо бодри и опрезни у храму духа нашег. Ко бди над собом тај је постао храмом Божјим. Блажен је онај који бди на вратима мудрости! Страсти немају никакву моћ над оним који је будан и опрезан. Ако такав и падне у грех по дејству кушача, њега ће одмах подигнути његова бодрост и трезвеност. Напротив, лењ, непажљив и неопрезан, који не служи Богу бодро и трезвено, кад падне по лукавству ђавола, не примећује учињени грех: његово је срце отврдло, постало слично камену и оседланом коњу, на коме се смењују разни јахачи, којима он не може да се супротстави.

Стекните бодрост и трезвеност, да вас сваки судар са непријатељем не би оборио. Немаран и лењ сличан је разрушеном дому без станара, који ни за кога нема никаквог значаја, кога сви презиру, као станиште змија, шкорпија и дивљих зверова, о коме се нико не брине...

Докле човек бди над собом и стара се да угоди Богу, дотле ће га бодрост сачувати од непријатеља, спотицања и пада... Такав човек биће станиште Светог духа и извршиће успешно свој животни пут и доспети у станиште светих (Антоније Велики).

Постојано бди над помислима које се јављају унутра у теби, и моли Бога да ти помогне да разумеш каквим од ових помисли да се повинујеш, а које да одбијеш...

Стој на стражи срца свога и пази на чула и осећања своја. Тада ћеш моћи да видиш разбојнике који те краду. Јер само онај који бди над својим помислима може да позна оне који покушавају са стране да се увуку и да га опогане...

Свети учитељ наш, Господ Исус Христос, открио нам је нечовечност и суровост демона. Саосећајући роду људском, Он нам је заповедио да будемо будни и храбри: Будите спремни сваког часа! Иде лопов! Да вас не затекне заспале, долазећи изненада (Мт. 24,43 и даље)! И још: Чувајте се да ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога света, и да вам овај дан не дође изненада (Лк. 21,34). Зато бди над својим срцем и пази на осећања...

Човече, злобни непријатељи твоји не дремају: они се без одмора труде да те погубе. Не заборави то него буди на опрези и бори се против њих. Док си год на земљи, ти си на ратишту са њима (ава Исаија).

Као што птица мора бити стално на опрези, да не би пала у замке ловца, тако и ми да не бисмо пали у замке ђавола. Безбрижност је за птицу погибељна, исто важи за човека. Докле год је човек жив, потребно му је бдење и опрезност, да би сачувао духовно благо своје (Исак Сирин).

Ученичке молитве

Прошле  године, на једном часу у Чичиној школи у Аранђеловцу, из радозналости предложимо деци, ученицима тадашњег другог разреда, да запишу на папир неку своју кратку молитву... И шта рећи – опет смо се уверили у то да од деце итекако има шта да се научи... У дечјим молитвама има има толико покајања, бриге и љубави за ближње и за свет, благодарности, живе вере, има чак и љутње (једна молитва је била насловљена као „Молитва, и критика“), и највише есхатологије... читавши њихове молитве и уздахе Богу постидели смо се; јер нема ничега у палом свету тако чистог и светог као што су деца, погледајте и сами:

- Благи Боже, даруј нам добро, чувај нас од зла, подари нам здравље и окружи нас добрим људима. Савладај зло и овладај добром! Очекујем Исуса Христа. Амин. (Емилија Мркобрада)
- Боже, ја се молим да нема више туче, да нема смрти и да будемо добри људи. И још бих желео да нема рата и да нема болести. (Милорад Савић)
- Молим Те Боже да се смрт укине и да животиње више не нападају људе. Хвала Ти што си створио свет на којем сада живимо. Хвала Ти што нас лечиш од разних болести. И опрости ми све моје грехе, амин! Још Те молим да се од Тебе врати Исус Христос. (Никола Јарић)
- Оче наш, подари нам доброту, дај нам памети да имамо све петице. Пошаљи нам Исуса Христа да останемо вечно живи. Амин. (Марија Милић)
- Молим Те Боже да васкрснеш све умрле становнике света. Да не буде више смрти, да зла више нема, да влада мир у целом свету. Да деца и одрасли буду срећни и да цела земља буде здрава. Не бих желела да буде зла и туче. (Ивана Обрадовић)
- Боже, ја бих Те молила да ми учиниш ово: да будем одлична у школи и да будем срећна у животу. Да излазим сваки дан испред зграде, и још Ти ја желим да Ти будеш добро. И овом молитвом тражим од Тебе све ово. Твоја Анђела. (Анђела Цветковић)
- Оче наш, молим Ти се, дођи на свет да Те сви виде. Благослови све ученике, и опрости им грехе њихове. Даруј овај свет љубављу да се људи из целог света воле, да се не свађају и не бију. Амин! (Теодора Бабић)
- Боже Свети који си на небесима, молим Те подари нам живот много година. Да нема више зла на земљи. Да се људи више не убијају. Да животиње не нападају људе. Да сва деца имају добре оцене. (Никола Миловановић)
- Драги Боже, молим те да се овај свет промени: да буде чисто и да се лоши момци промене. (Н. Н.)
- У име Оца и Сина и Светога Духа, амин. Наш Боже, благослови нас и даруј свима дарове који су им драги. Који су грешили у животу, опрости им. Оне који су сиромашни, благослови их. (Анастасија Крејовић)
- Оче наш хвала Ти на свему. Захваљује ти се Милош Милентијевић. (Милош М.)
- Хвала Ти Боже што си нам подарио живот. (Марија Антонијевић)
- Хвала за школу и добре учитеље и учитељице. Молим Те да видим Исуса Христа и да не будем прехлађена. И да се сви дружимо. (Тања Војводић)
- У име Оца и Сина и Светога Духа, амин. Хвала Ти Боже што си нам подарио живот на планети земљи. Опрости нам наше грехе и псовке. (Марко)
- Боже, дај добро свакоме ономе ко Те зна. Дођи нам на земљу јер Те волимо и желимо да Те видимо. (Јована Лазаревић)
- Боже, молим Те да видимо Исуса Христа. И молим те да могу сви и ја чак да летим. И молим Те да нема ратова и да сви живимо вечно. И молим те да нема дрогираша и да нема лопова! И да Исус сиђе ускоро на земљу, и да сви буду срећни... (Марица Павловић)
- Оче наш, даруј нас срећом и здрављем, да све буде лепо и да нас лечиш од болести разних. Боже драги, чувај манастире и Свету Гору. Свештеницима подари моћи и зло спречи чак и у сред ноћи. (Радован Јакшић)
- Боже, ја сам Ти захвална зато што нам опрашташ све грехове и зато што си уз мене кад ми се дешавају неке ствари. Молим Те да у нашој земљи Србији нема злочина, криминала, убистава. Волела бих да живимо у љубави и слози. (Јована Шевар)
- Боже, волео бих да нико не напада животиње, људе, децу и друга жива бића. Драги Боже ја бих волео да сви људи који су преминули оживе и да будемо сви срећни и радосни и да сви будемо у Твоме срцу. (Александар Куч)
- Боже, помози нам да добијемо добре оцене. Молим Ти се да нестане смрти, да се људи не бију већ да буде све како треба. Боже, молила бих од Тебе да нам буде најбоље одељење у школи. Дај нам Боже да сви будемо живи и здрави. (Јована Лазаревић)
- Молим Те, Боже, да дарујеш све моје пријатеље па чак и непријатеље здрављем и поштењем. Боже који си на небесима, да ли може да се учини да све буде бесмртно и да постоји добар однос између живих бића: људи, животиња и биљака? Да се уклони све зло, и смртност, и да се стално молимо Теби. Сада и увек и у векове векова, амин. Једва чекам да се врати Христос. Амин. (Н. Н.)
- Боже, молим Те да се сви људи слажу и да не буде зла, и да сви живе вечно и да нестане смрт. Боже наш подари нам леп живот као што си подарио Адаму и Еви у Рају. Нека све буде весело и радосно. Амин. (Јована Кузмановић)
- Драги Боже који си на небесима, дај нам љубави мира и доброте. Моја највећа жеља је да сви људи живе у слози и да не постоји смрти. Волела бих да се отвори што више цркава, а не да се затварају. (Катарина Јоксимовић)
- Драги Боже, желела бих да све постане бесмртно, да људи буде све више и да више живе. Боже, желела бих да постоји неки лек против умирања. Волела бих да се врати Исус Христос. (Јелена Лазаревић)
- Боже, волео бих да сиђеш на земљу и да ми увек помогнеш, јер пре ми ниси помогао када сам пао са бицикле и изгулио се на бетон. (Урош Милојевић)
- Боже, молио бих Те да ми оствариш једну жељу. То је да будем одличан ђак. Једва чекам да сиђеш јер је овде досадно. (Немања Петровић)
- Мој Боже, једва чекам да сиђеш доле у овај пакао. Једног трена сам помислила да Те нема. То се десило када су ми украли телефон. Али ипак нисам изгубила наду да ћеш сићи и да ће сви оживети. (Марина Ивановић)
- Драги Боже, желим да Ти се захвалим што си ми подарио љубав, срећу и одличан успех. Исто тако желим да Ти се захвалим што си створио природу, биљке, животиње и људе. (Александра Николић)
- Боже наш спаси нас. Верујемо у Тебе и волимо Те пуно!!! Једва чекам да сиђеш доле, овде су неки који праве пакао. Моја жеља коју бих желела да ми оствариш је да се моји родитељи опет воле и врате у нормалан живот! (Н. Н.)
- Боже, једва чекам да сиђеш на земљу. Због тога сам и љута на Тебе, што Те нема већ једном! Молим Те да будем добар ђак и да упишем медицину. Опрости ми све грехе које сам учинила. (Јелена Орозовић)
- Оче наш, нека сви буду срећни и зрави. Нека нам природа подари лепоту своју. Хвала за живот и родитеље који се о мени брину. Хвала за браћу и топлину дома мог. Желим да Ти се захвалим и за остало што си за мене учинио. Амин. (Андријана Војиновић)
- Боже мој помози ми да будем одличан у школи. И да добијем петицу из енглеског. Хвала ти што си ми пријатељ. Желим да Ти се захвалим што си ми подарио здравље и срећу. И желим да сиђеш доле. (Никола Милинковић)