Популарни постови

четвртак, 31. март 2011.

Манастир Дајбабе

http://www.spc.rs/files/books/simeon/index.html









Из ризнице поука Светог старца Симеона из Дајбаба:

1. Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу.
2. Часовник показује минуте и сате, а природа Бога Створитеља.
3. Бог се огледа у природи као човјек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божја.
4. Погледај литице, шуме, мраве и пчеле како се труде, годишња доба како се смењују, како живот ври и тече, па ћеш упознати Божју милост и силу.
5. Апотека се ријетко затвара, а Божје милосрђе никада.
6. Бог укорава људе да их добру научи.
7. Бог чека грешника на покајање све до смрти.
8. Ковач може од гвожђа сковати срп или мач, а Творац васељене да уради што хоће.
9. Љекар болеснику прво језик прегледа, а Бог највише човеку намјеру цијени.
10. На сваком крају мора вода је слана, а на сваком мјесту свијета Божије очи гледају.
11. Да нема снијега не би саонице вриједеле и да нема вјечног живота не би човјек имао значаја.
12. Рекло би се да вечером сунце у море тоне, а слава овога свијета да је то права слава. Међутим, сунце је на небу, а права слава у Бога.
13. Човјек је тумач славе Божије и посредник између Бога и природе, ако је чист и праведан.
14. На царском двору види се свјетска моћ, а на праведном човјеку Божија слава.
15. Сваки човјек прима од Бога неки дар којим га управља ка путу спасења.
16. Свако је од нас велики сиромах без Божијег дара. А Бог свакога дарива.
17. Наш живот брзо пролази као кап росе што цвијет грли.
18. Људски вијек је кратак као један дан а затим долази дубока смрт као дубока ноћ. Зато живи часно и чувај се од гријеха док траје дан твога живота, јер када дође ноћ твоје смрти све је касно.
19. Овај свијет је као цвијет: има у себи и меда и горчине и брзо вене. Праведници га мудро користе, па се подвизима на вријеме спасавају.
20. Има људи који непримјетно живе у овом свијету и своје врлине крију. Али доћи ће час да се виде њихова дјела и да се прославе у вечности.
21. Као што сјеверни вјетар разгони маглу, тако и осјећање страха Божјег зле мисли.
22. Човјек је као воћка. Један газда хтједе да посијече неродну воћку. А слуга га замоли да је остави, па ће је он окопавати и његовати. И збиља идуће године донесе плодове. Тако милост Божја и нама продужава године живота да донесемо плодове покајања.
23. Истина је својствена човјеку, па и ономе који често поступа против истине, јер му није мило да буде преварен.
24. Свакоме учини добро вазда и не разликуј људе ни по чему, осим гријеха.
25. Треба на вријеме да упознаш своје моћи и да не заборављаш да си смртан и да ове ноћи можеш умријети. Зато се на време побрини о својој и туђој души.
26. Кад бациш клинац у ватру, постаје усијан као и она. Тако и ти кад слушаш Божју науку и по њој живиш, постајеш сличан Богу.
27. Не може изаћи пиле из јајета, ако кокош не лежи на њему. Тако ни човјек добро чинити ако га не загрије Божија благодат.
28. За добру слику треба вјешт мајстор, здрава даска и постојане боје. У твоме дјетињству, даска твога срца може да прими разне боје. Чувај чистоту свога срца да би Господ у њему насликао Свој божански лик.
29. Дух Свети освећује васељену. Он и тебе освећује и у теби борави ако си му послушан чистим срцем у коме огањ љубави спаљује сваки гријех.
30. На пароброду траже карту од путника, а на небу од хришћана срце чисто.
31. Возач треба да мијења гуму испод кола кад је у квару, а хришћанин да чисти своје срце.
32. Прикупи средства, па гради кућу; а срце очисти па се Богу моли.
33. Нека ти не лежи стока испод тавана нити препуњуј стомак јелом: биће ваздух чистији у кући, а срце ведрије у њедрима.
34. Около куће нека ти је двориште, а око срца страх Божји ради сигурности тијела и душе.
35. Кад хоћеш коња да појашеш, изједначи реминике од узде у руци, а кад станеш Богу да се молиш исправи своје срце.
36. Не држи сваки коњ једнако ков, нити сваки човјек љутину на ближњега. Код коња то зависи од копита, а код човјека од његовог срца
37. У млину је ред, ко први дође, први меље. А у Рају правило: ко светије живи томе и првенство.
38. Ко хоће да хвата младу пчелу нека има при себи љубичицу, а ко жели да има Духа Светог нека му је срце чисто.
39. Пчеле не дају туђим пчелама у њихове кошнице, ни прави хришћани грешним мислима у своје срце.
40. Могу бити и дрвени обручи на бачви па да држе скупо вино и сиромаси људи да имају право срце.
41. Причувај барут од кише и влаге, а срце од уживања и страсти да не пострадаш.
42. Чувај очи од прашине и дима, а срце од зависти и жена, да не будеш слијеп телом и душом.
43. На Васкрс је прилично да имаш шарено јаје у џепу, а срце чисто у свако доба.
44. Густа шума краси сваки манастир, а чисто срце радује Господа Бога.
45. На царском двору види се барјак, а на праведном човјеку Божија слава.
46. Може прстен носити и ко се није вјерио и свето живјети и ко није калућер.
47. Из коњског репа ваде се струне за гусле, а из паћеног живота вјечна слава у царству Божијем.
48. Не брини да видиш ноге у змије нити се надај да добијеш Рај без труда и напасти. Чувај се змије, особито мислене, и сноси биједе да заслужиш спасење.
49. Најјачи је чамац храстови, а најпаметнији човијек трпељиви.
50. Снијег на сјеверу бива у тежини лакши, а у нади свака се мука лакше трпи.
51. Лисица када види да не може отети се из гвожђа, ногу прегризе, да живот спаси. И ти претрпи и пожртвуј се ради вјечног добра.
52. Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри мање ради вишега, што је мудро и корисно.
53. Да се начини креч, треба кречану и имати, а да се стекне спасење треба се жртвовати.
54. Уклони се другом у снијегу с пртине, и претрпи ријеч љутине, биће паметније.
55. Војнички шатор брани војнике од кише и врућине, а ћутање хришћанина у животу од оуде и лажи.
56. чисти прозори диче кућу, а мудре ријечи славе човјека.
57. кад вино стане, љепше је, а ријеч смишљенија важнија је.
58. Послије трке проходај коња, а послије љутине помири се са братом; што прије то боље.
59. Ако ти је соба топла, не отварај врата често. А ако имаш у себи Духа Светог не говори много.
60. Не дај тигли да пане са крова нити грешан дан да буде у твом животу да не останеш без крова и без спасења.
61. Чувај огледало од прашине, а савјест од грјеха да ти право казују: огледало лице, а савјест твоје поступке.
62. Узми паре прије него кренеш да возиш да не буде љутње, а промисли прије, па реци да не буде гријеха.
63. Медовину је лако начинити гдје има доста меда, и душу спасити гдје је страх Божји.
64. Кројач не шије одијело идући нити се тече душа лежећи. Кројачу треба да сједне, а хришћанину да се жртвује.
65. Лакше је телету поиграти од три мјесеца него волу од више година. И човијеку душу спасити на три рапа земље него богаташу на великој имовини.
66. Маслини прија приморска клима, а души побожно друштво.
67. За кишу је потребан кишобран, а за душу смирење. Кишобран се добија за новац, а смирење познавањем себе.
68. Ко ти је кућа сламом покривена, чувај се пожара и ако ти је душа мила не дружи се са женама због двоструког огња.
69. Имај пред кућом воду, а пред очима слово Божије, па ће бити чистији тијело и душа.
70. Оба камена у млину кад су љута, не могу жито мљети како треба; ни онај који једнако воли свијет и Бога не може душу спасити.
71. Пијани кројач штети одијело, а празни разговор квари душу.
72. И без велике воде, може млин да меље, и без даривања блага, може се душа спасити.
73. Заробљена јаребица тугује за шумом и слободом, а грешна душа за Богом и вјечним животом.
74. Лака је пљева од пшенице, али се и од ње може товар накупити, као и од малих грехова душа опаклити.
75. Немој сакривати прут од деце ни смртну успомену од душе, биће деца мирнија а душа побожнија.
76. Неки се људи прекрсте кад гром удари, а неки се сјете смрти само кад мртвог виде. Прекрсти се и без грома и сјети се смрти и без мртваца, па ћеш мање гријешити.
77. Увијек мисли о својој души и кад си срећан и кад си у биједи и патњи. Стално мисли о својој души макар живио у дворцу или пећини.
78. Пази на своју душу док нијеси одоцнио. Што ћеш радити ако је изгубиш?
79. Наша душа пролази кроз искушења у овом свијету као блудни син. Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.
80. Твоје имање на земљи је ништавило као и оног неправедног богаташа. Право богатство је у чистоти твоје душе и њеном трпљењу.
81. Као што се тијело храни и одијева да би живјело, тако и душа. А она гладни гола кад нема добрих дијела и чисте вјере. И тако немоћну лако је нападају зли дуси.
82. Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријеме побринула.
83. У рат се не иде без праха и олова нити се живи хришћански без вјере и добрих дјела.
84. Треба јака студен па да се ријека заледи и много прегнућа па да се вјера одржи.
85. Гдје су јаке пчеле, бјежи од њих паук и гдје је тврда вјера зли дуси теже нападају.
86. Неки људи мећу изнад пчелињака коњску главу, а неки уз вјеру држе и сујеверје.
87. Два камена чине млин за мељаву жита, а вјера и дјела спасење душе.
88. Не лете муве на врућу супу нити очајање пада на јаку вјеру.
89. Дијете плаче када га мајка умива, а маловјерни ропти на Бога кад је у биједи, која чисти душу као вода лице.
90. Скакавац је мален и нејак, али у друштву оплијени поља и усијеве. А човјек је земља и прашина, али вјером свијет побјеђује.
91. Кројачу треба конац и игла за шивење, а човјеку вјера и љубав за спасење.
92. Сапун и вода перу одјећу, а вјера и дјела спасавају душу.
93. Здраво весло чини се кривим у води, зато боље вјеруј разуму него очима.
94. Треба да је хладно пиво за госте, а врућа вјера у души, па да је обоје на своме мјесту.
95. Кажу да је болесно мјесто гдје су комарци, а слаба вјера гдје је раскош.
96. Ласта при зиду гнијездо гради, а човјек се правом вјером спасава.
97. Под високом јелом удобно је топлоту наћи, а са тврдом вјером чудеса чинити.
98. Силна киша може и кречану угасити, а тјелесна задовољства вјеру изгубити.
99. По својој вољи кречи кућу, а у свакој приливи чини добро, бићеш миран.
100. Ево и голуб се научи да писмо носи, а како да ти не навикнеш добра чинити.
101. Овце траже поља и ливаде, а паметни мир и спасење.
102. По питању у Цариград, а по дјелима у Рај.
103. Орахово лишће мирише иако није ружа и побожан постаје постаје мудар иако није високоучен.
104. Паук је врло себичан, нити купи мед за људе као пчела нити прави свилу за жене као бубица, али има врлину ћутања. И међу људима са више мана нађе се нека врлина.
105. Мирно је море кад вјетрова нема и човјекова савјест кад ради што може.
106. Сунцокрет се окреће Сунцу, а праведан човјек Богу и светињи.
107. Неки имају обичај да орахе у ђердан вежу, а неки да добро дјело на јавност износе.
108. Да се скроји сукно, требају ножице, а за добра дјела добра воља. Ножице се од гвожђа праве а добра воља се од Бога добија.
109. Кројач не прекида рад ако му се конац откине, а мудри не очајава у случају недаће.
110. Са бистром водом не вади жабу, а за доброчинство не тражи славу.
111. У огњу гвожђе као огањ бива, а човјек с Богом – слика му жива.
112. Не смета коњу боја длаке да није добар, ни хришћанину положај да није честит.
113. Ко добро не види нека узме наочаре, а ко жели знати Свето Писмо нека с вјером има и смирења.
114. Кључем се отварају врата, а милосрђем стиче вјечни живот.
115. У град се може ући са више срана, а у царство небеско са разним врлинама; ако не можеш богатством као Аврам, а ти сиромаштвом као Лазар.
116. Кад видиш звијезду Даницу, брзо ће и зора, а кад себе осудиш близу си спасења.
117. Трговац послије пазара преброји паре, а мудри по завршетку дана прегледа своју савјест.
118. Вијек је наш као и дневни пазар: ко се заговори биће празан у вече своје смрти.
119. Ко не зна преко ријеке гдје је газ нека пита газ нека пита, а ко хоће право да живи нека Божије слово чита; да га не понесе вода газећи и не занесе светска слава и сујета не читајући.
120. Не може се одједном научити пливати нити одмах навикнути побожно живјети.
121. Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело.
122. За рибе су мора и ријеке, а за душу правда ис светиња.
123. Нема тога лимуна који не мирише ни доброчинства да се неће наградити. Треба лимун да зрене, а награди да дође вријеме.
124. Орући земљу не извади рибу и чинећи пакост не доживје мира.риба је у води, а мир у доброчинству. За обоје треба доста труда.
125. Ко носи ноћу зубљу свијетли себи и другима а ко чини добро спасава себе и другог.
126. мирног вола чува газда од сјекира, а праведног човјека Бог од напасти.
127. Родна воћка земљи гране савија, а кротки смирено главу држи.
128. У затвору родбина посјећује затвореника, а у напастима милост Божја човјека.
129. Кад лептир слети на цвијет не чује се, а побожни кад учини добро, не хвали се.
130. И драча-трн избаци цвијет као вишња и лицемјер се прекрсти као и побожни, али у плодовима сазнаћеш разлику.
131. Не смије кречана да буде без огња ни часа ни хришћанин један дан да проведе безбрижно, све до смрти.
132. Треба да је гука око кола аутомобила, а милосрђе, око срца људског.
133. Не остављај сјеме изван земље да га птице не истријебе и не објављуј доброчинства да их хвале не разнесу. Покриј сјеме земљом, а своја дјела смирењем.
134. Ловци кад хоће да ухвате лисицу ставе мамац на гвожђе, а враг да човјека наведе на гријех обећава му срећу у животу.
135. Острижене овце треба боље од града чувати, а немоћног грешника од строге осуде.
136. За бритву је гладило, а за душу Божја наука; за гладило треба уље, а за спасење треба милостиња.
137. Мило се лисици привући кокошкама, а лукавом духу до побожног човјека.
138. На снијегу су љући вукови, а на побожног зли дуси.
139. При пчелињаку паук често шири мрежу, а при доброчинству Сатана вазда ставља искушења.
140. Може да потоне и ко је добро научио да плива и да пострада и мудри, зато су потребни опрезност и смирење.
141. За гашење пожара постоји ватрогасна чета, а за смирење страсти строги постови.
142. Треба зубљу тући и превијати па да гори, а тијело патити и сустезати, па да је свето.
143. Бакалар треба тући и скувати, па онда јести, а тијело трудити и чистити, па да се спаси.
144. Неки људи стављају мрежу на прозоре због комараца, а мудри хришћани стегу на уста због грехова.
145. И моћни орао може пасти на љешину и витез човјек у ниско дјело, узрок је самољубље.
146. Честе кише печурке рађају а нечисто срце мржњу и завађу.
147. Ко шара јаја прсте ће обојити, а ко се дружи са грешницима срце ће покварити.
148. Причувај со од воде и срце од женског друштва, премда си од жене као и со од воде, како неко мудри рече.
149. Сукно треба да буде у ваљаоници, а хришћанин у искушењима; иначе сукно неће бити право, а хришћанин неће бити мудар него неук.
150. Зимска студен корисна је плодној маслини а тешка искушења побожном човјеку. Зато маслина роди уљем, а хришћанин се украси врлинама.
151. У млину треба ујам дати, а у животу искушења подносити.
152. Не продаје се кожа од лисице вазда једнако, нити човјек увијек у истом расположењу. Зато сачекај са продајом, а претрпи искушења, па ћеш једног дана бити богатији и новцем и душом.
153. Преко узбурканог мора бродови плове, а преко човјека разне напасти иду. Као што се брод отима валовима тако и човјек биједама у животу.
154. Не може свако вино издржати дуго година нити свачији карактер претрпјети тешка искушења. Зато се моли Господу да не паднеш у тешка искушења.
155. Може гром ударати и у црквени звоник и праведника напасти снаћи.
156. Пред саму бербу град може убити виноград, а пред смрћу и праведник сагријешити. Зато не хитај никоме с похвалама.
157. Не јаши коња гдје је стрмо и не хвали се у друштву да не паднеш с коња и с језика.
158. У лијевој руци држи узду кад јашеш коња и лијепо збори о човјеку гдје га није да се види да си јахач и честит човјек.
159. Гладан гавран у Августу и смокву поједе, а сиромах човјек у невољи и лаж рече. Гаврану је дато да месо једе, а човјеку да право збори.
160. У љетно доба можеш кресивом цијелу планину запалити, а у животу једном ријечју велико племе завадити.
161. Бољи су ораси са танком кором и мудри људи с мањим говором.
162. Сјеверни вјетар не даје росу на ливади нити празан разговор користи души.
163. Једна фабрика може радити и за више од сто живота, а један говор и триста душа саблазнити. Зато су скупе фабрике, а значајне ријечи.
164. Господско псето радо напада невољника – просјака, а демони гордељивог човјека, који је сиромах разумом као просјак хлебом.
165. Не сипај орахе вилама у врећу нити учи гордог мудрости да ти вријеме не пропадне и да ти се људи не чуде.
166. Обућари шију ципеле на кољенима, а зли дуси варају човјека на богатство.
167. Могу се и мирне пчелице поклати и праведник учинити нешто грешно, стога је опрезност потребна.
168. Усамљени виноград често се хара, а праведник међу грешнима немилостиво страда.
169. Гдје нема учитеља грају дјеца, а гдје нема страха Божјег владају пороци.
170. У млину и вигњу (ковачници) највише новости, стога се не хвали љубопитством.
171. Јако пиво превре низ чашу, а љути човјек претјера границу. Пиву је то знак вриједности, а човјеку доказ слабости.
172. Комарци се купе на свијећу ноћу, а безумни на женску љепоту у свако доба.
173. Нема јајета без жуманца ни човјека без мане, зато је потребно стално кајање.
174. Тијесна ципеле у путу стварају болове, а нечисте мисли човјеку у глави грехове.
175. Лисица бјежи од ловца, а грешна мисао од страха Божјега.
176. Сестре се оцрне за братом а анђели Божји за грешником.
177. И лијепа јабука може бити трула и краснорјечиви човјек варалица. Зато имај нож за јабуку и опрезност за човјека.
178. Бог кара да помилује, а добар човјек да научи.
179. Од пијаног љекара не вриједе рецепти нити наредбе од грјешне савести.
180. Радују се звијери тамној ноћи и нечастиви духови узнемиреној души.
181. Женама је мило радити око злата и свиле, а демонима око праведног и светог.
182. Љуће су змије у гори него оне у води и тежи је злотвор домаћи него извањи.
183. Циганин хвали коња да га прода, а ђаво човјека да га превари.
184. Нико не може потковати коња боље од поткивача нити ико човјека у зло гурнути тако као његова својта.
185. Пузећи црв може истријебити кошнице крилатих пчела, а лакоми стомак изгубити углед и душу.
186. Чим дијете лептира притисне крилом, више није што је био, а земаљска срећа пуна је разочарења.
187. Кад вино одстане, љепше је, а ријеч смишљена кориснија је.
188. Цвјетање воћке знак је прољећа, а умно ћутање знак је мудрости и смирења.
189. снијег се топи од вјетра југа, а срце квари од рђавог разговора.
190. Притегни колан коњу у трку и сујетни језик у љутини, што је мудро и корисно.
191. Рекоше да није добро јести одвише меда ни говорити много, макар биле речи красне као што је мед сладак.
192. Мува у млијеку и лаж у говору гаде се побожном човјеку.
193. Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса говоре лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај.
194. Из дубоког бунара људи ваде воду ужетом, а из поводљивог човјека тајне ласкавим говором.
195. Не ваља брава која је за сваки кључ нити је језик који сваког хвали.
196. Ако ти је кућа висока стави громобран и ако си главар, имај смирење, да ти гром не запали кућу, а тебе гордост да не понизи.
197. Не хватај оба вола у једну руку нити заузимај мјесто које ти није дато, да ти не буду криве бразде у животу.
198. Једне исте наочаре нијесу за свачије очи нити једно признање за сваког.
199. Пчеле у кошници слушају матицу и дају пример послушности.
200. Не бој се грома при громобрану ни судије кад чиниш право.
201. Тешко је наћи дјетелину са четири листа и богаташа сасвим и до краја побожна.
202. Не размећи туђе ђубре и не пази туђе послове да не изгубиш душу и дане.

из књиге
«Преподобни старац
Симеон из Дајбаба»

Литургијски спомен преподобног Симеона празнује се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).

Свети мученици Хрисант и Дарија, и други с њима




Овај Хрисант био је јединац син некога великог бољара Полемија, који се преселио из Александрије у Рим. Као син богатих родитеља Хрисант изучи све светске школе имајући најученије људе за учитеље. Но светска мудрост збуни га и остави у неизвесности, шта је истина. И он туговаше због тога. Но Бог који о свима и свему промишља ублажи тугу његову: до руку младога Хрисанта дође написано Јеванђеље и дела апостолска. Прочитавши то Хрисант би обасјан истином. Но он жељаше учитеља, и нађе га у лицу некога Карпофора, свештеника, који га и настави и крсти. Но то се не допадне оцу његовом, који све покуша да би га одвратио од вере Христове. Не успевши ништа, зли отац га најпре хтеде развратити затварајући га сама са бестидним девојкама. Но Хрисант победи самога себе и у томе, и одржа се у чистоти. Тада га отац примора да се ожени незнабожачком девојком Даријом. Но Хрисант саветова Дарију да и она прими веру Христову и да живе као брат и сестра, премда привидно у браку. Када му умре отац, Хрисант поче слободно исповедати Христа и живети по хришћански, и он и сав дом његов. У време цара Нумеријана бише и он и Дарија страшно мучени због вере. Но и сам мучитељ Клавдије, видећи стрпљење ових чесних мученика и чудеса која се пројавише при њиховом мучењу, прими веру Христову са целим домом својим. Зато и Клавдије би утопљен у воду, оба сина му посечена, а жена му на губилишту, очитавши молитву, издахну. Дарија толико би истрајна у мукама, да незнабошци викаху: Дарија је богиња! Најзад би наређено те Хрисанта и Дарију засуше камењем у једном дубоком рову. На том месту доцније подиже се црква. Близу тога рова би нека пећина, у коју се једном сабраше неки хришћани на молитву и причешће у спомен светог мученика Хрисанта и Дарије. Сазнавши за ово, незнабошци навалише те затворише ову пећину, и тако смрћу отераше те хришћане из овога света у бољи свет, где Христос Господ царује у вечности. Ови славни мученици, Хрисант и Дарија, и остали с њима, међу којима Диодор свештеник и Маријан, ђакон, пострадаше за Христа у Риму 283. и 284. године.

Свети мученик Панхарије

Родом из Вилапате у Германији. Био високи чиновник на двору цара Диоклецијана и Максимијана. Најпре се одрекао Христа, но усаветован мајком и сестром, он се поврати вери Христовој и за њу погине 302. године.

Песма из Пролога

Свети Хрисант светује Дарију, 
- O девице, остави се лажи, 
И кипове не штуј ка' богове, 
Нит истину ти од земље тражи. 
Истина је у Бога једнога. 
Јединога Бога троичнога, 
Који созда васељену целу, 
И човека, круну васељене. 
Он једини, бесмртни и живи, 
Он од земље прави завијаче 
И одеће блага духовнога, 
Душа наша благо је духовно 
Завијено у прашину тела. 
Душу треба нежно неговати, 
К'о невесту за Христа спремати. 
Остави се, дево, телесности, 
Она води муци и жалости. 
Бог не гледа у сасуд телесни 
Но у цвеће што у њему расте. 
O девице, у смрт одевена. 
Данас-сутра смрћу разједена: 
Кити душу цвећем од врлина. 
Посеј цвеће вером у Господа, 
Огради га надом и љубављу. 
Залевај га Духом животворним, 
Оплеви га од корова греха. 
Нек порасте цвеће од врлина, 
Нек порасте цвеће благочешћа, 
Нек порасте цвеће милосрђа, 
Нек порасте цвеће покајања, 
Нек порасте цвеће терпенија, 
Нек порасте цвеће уздржања. 
Нек порасте цвеће послушања. 
Твоја душа, као песма рајска, 
Нек мирише као башта рајска. 
Бог да би се у њу уселио, 
Који ју је за то и створио. - 
Хрисанта је Дара послушала, 
Своју душу за Христа венчала, 
Тело своје на муке предала 
Са Хрисантом, са братом духовним. 
A Бог их је у Рај пресадио 
Рајску башту њима окитио.

РАСУЂИВАЊЕ

"Ова милост (Божја) - што нас васкрсава и после тога згрешисмо, већа је од милости којом нам је дао биће онда кад нисмо постојали. Слава, Господе, безмерној милости Твојој!" Тако говори св. Исак Сирин. Хоће да каже: већу је милост показао Бог према нама кад нас је ни из чега створио. И ваистину, тако је. И родитељи земаљски већу милост чине развратном и пропалом сину, кад га поново приме, све му опросте, уљуде га, очисте га, излече га, и поново га учине својим наследником, него када га роде. Када се млади Панхарије, облаган почастима царским, одрече Христа, написа му његова мајка писмо, пуно бола и туге. "Не треба се бојати људи, писаше му мајка, него се треба бојати Суда Божјега. Пред царевима и великашима требало је да исповедаш веру у Господа Христа, а не да Га се одрекнеш. Сети се речи Његових: ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред оцем небеским(Мат. 10, 33)." Син прими савет материн, застиде се самога себе, исповеди пред царевима веру своју у Христа, и мученичком смрћу умре за Христа, да вечно живи са Њим. Тако блажена мајка Панхаријева проузрокова ново рођење свога сина, рођење духовно, важније од првог, телесног рођења.
 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то: 
1. како се Он на крсту мучи од болова, 
2. како му дају сирће и жуч да пије, кад Он рече, да је жедан, 
3. како отупели од себичности људи испод крста не мисле на Њега него се отимају око Његове хаљине.
 

БЕСЕДА

о знаменију Сина човечјега 
И тада ће се показати знак сина човечјег на небу (Мат. 24, 30). 
Какав ће бити овај знак Сина човечјег, то се једном у маломе већ показало. То је крст, сјајнији од сунца, који се показао над Јерусалимом пред долазак једног ранијег олицетворења Антихриста, на име цара Јулијана Одступника. И место сваке беседе о томе чудесноме знаку, најбоље је, да вам се, браћо, овде наведе писмо св. Кирила Јерусалимског писано цару Константину, сину Константина Великог и претходнику Јулијана Одступника. Део тога писма гласи: "У ове свете дане Педесетнице, седмога дана маја, около девет часова изјутра, јави се превелики крст, сав од светлости, на небу, над Светом Голготом, и пружен до свете Горе Јелеонске, показа се он сасвим јасно не једном или двојици само, но свима многобројним житељима града, и не тако - како би неко могао помислити - брзопролазно као у маштарији, но видљив очима у току многих часова над земљом. Светлосним блистањем превазилазаше луче сунчане, јер да не би такав, он би био побеђен њима (лучама сунчаним) и не би се видео, да није пред гледаоцима испуштао луче силније од сунца. У том часу журно се сабраше многобројни становници града у свету цркву, обузети страхом и радошћу од тог боговиђења, јуноше и старци, мужеви и жене, сваки узраст, чак и најскривеније девице, овдашњи становници и странци, хришћани и незнабошци, који су дошли из других земаља, - сви једнодушно, као једним устима, прославише чудотворног Христа Исуса, Господа нашег, Јединородног Сина Божјег, и стварно и опитом дознаше, да је хришћанска благочестива наука не у преплетеним речима мудровања но у јављању духа и силе (I Кор. 2, 4), и не само од људи проповедана но с небеса од Бога посведочавана (Јев. 2, 3-4)... Сматрамо за дужност да не прећутимо ово небесно боговиђење но да и Твоме богопрослављеном благочестију доставимо. Због чега сам ја и пожурио да овим писмом то испуним." 
О браћо моја, све је Богу могуће, и створено показати људима, и нестворено створити. Но најважније је за нас, што Он и може и хоће избавити душу нашу од греха и смрти; и даровати нам живот вечни. Молимо Му се за ово дан и ноћ. 
Господе свемоћни. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Žitije prepodobne Majke Paraskeve – život Svete Petke



Ova slavna, ravnoangelna svetiteljka bese srpskoga porekla, rodjena u gradu Epivatu (na turskom Bojados), izmedju Slimvrije i Carigrada. Roditelji Svete Petke behu imucni i pobozni ljudi; zivljahu u svemu po zapovestima Bozjim i zivot svoj ukrasavahu milostinjom i dobrim delima. Osim Petke, oni imadjahu i jednoga sina, Jevtimija. Decu svoju oni vaspitavahu u poboznosti, ucahu ih svakoj vrlini i zivotu po Bogu. Jednom Petka kao desetogodisnja devojcica, kada s majkom bese u crkvi, cu reci Bozanskog Jevandjelja: „Ko hoce za mnom da ide neka se odrece sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide“ (Mk. 8, 34). I ove joj se reci duboko urezase u srce. Po izlasku iz crkve ona srete prosjaka, i krisom od majke ona skide sa sebe svoju skupocenu haljinu i dade je prosjaku, a sama obuce njegove dronjke. Kada dodje kuci i roditelji je ugledose u dronjcima, oni je izgrdise i strogo zapretise da vise to ne cini. Na grdnje zbog toga ona je roditeljima odgovarala da ona drugacije ne moze ziveti.
Brata Petkinog Jevtimija roditelji dadose na skole. Zeljan savrsenijeg zivota duhovnog, Jevtimije se, uz pristanak roditelja, zamonasi. Kao monah on se procu zbog svog podviznickog zivota, i bi izabran za episkopa Maditskog. Kao episkop se proslavi vrlinama i borbom sa jereticima. Upokoji se u dubokoj starosti i bi sahranjen u sabornoj crkvi. Za zivota i posle prestravljenja on stvori mnoga cudesa.
Sveta_PetkaPo smrti roditelja devica Petka, vazda zeljna podviznickog zivota Hrista radi, odade se strogim podvizima. Ugledajuci se na zivot svetitelja, ona postom i bdenjem umrtvljavase svoje telo i potcinjavase ga duhu. No sva goreci zeljom da zivi samo Gospodu i radi Gospoda, ona ne mogase dugo ostati u mnogometeznom svetu, nego napusti roditeljski dom, ostavi svet i otputova u Carigrad da se pokloni tamosnjim svetinjama. Obilazeci ih, ona srete mnoge revnosne podviznike i dobi mnoge dragocene pouke od njih. I po njihovom savetu ona se nastani u Iraklijskom predgradju pri crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, i tu provede u molitvama, postu i suzama pet godina.
Ispunjavajuci svoju davnasnju zelju ona otputova u Palestinu, i poklonivsi se svetim mestima, osvecenima Spasiteljevim zivotom, nastani se u Jordanskoj pustinji. Tu provodjase ravnoangelni zivot. Podrzavajuci proroka Iliju i Jovana Krstitelja, ona se hranjase jedino pustinjskom travom, u vrlo maloj kolicini, i to po zalasku sunca. Postepeno se topeci od zege i od mraza, ona upirase oci samo ka Jedinome Bogu, Koji smirene srcem moze spasti od malodusnosti i dusevne bure. Ko bi mogao iskazati sve trudove i patnje, muke i iskusenja demonska koje pretrpe sveta Paraskeva u toku mnogih godina. Ko bi mogao znati koliko je ona suza prolila, i koliko uzdaha k Bogu poslala? Ko bi mogao opisati njene svakodnevne borbe koje je sa telom, pomislima i djavolima vodila dok ih nije potpuno pobedila? Jedino svevideci Bog, jer je samo On mogao videti i znati sve njene podvige. Tamo u nje ne bese brige o tastim stvarima ovoga sveta, ona se brinula jedino o ociscenju svoje duse, o odgovoru na buducem sudu i o susretu sa Nebeskim Zenikom. „Tebe, Zenice moj, trazim“, govorase prepodobna Paraskeva, i stalno imadjase na umu reci iz Pesme nad pesmama: „Pokazi mi se ti koga ljubi moja dusa“ (1, 6). Njena glavna i neprekidna briga bese: kako upaliti zizak svoj, i s mudrim devojkama izaci u susret Nebeskom Zeniku, i cuti slatki glas Njegov, i nasladiti se gledanjem krasote Njegove. Da, samo se oko toga ona pastase i govorase: „Kad cu doci i pokazati se licu Bozjem?“ (Ps. 41, 3).
Dok takav zivot u pustinji vodjase prepodobna Paraskeva, lukavi vrag joj zavidjase na vrlinama i pokusavase da je sanjarijama i prividima zaplasi. Cesto uzimajuci na sebe oblicje raznih zveri, on kidisase na svetu podviznicu, da bi je omeo na putu podviga. Ali divna nevesta Hristova Paraskeva „izabra Visnjega sebi za utociste“ (Ps. 90, 9) i Njegovom pomoci, a znamenjem svetoga Krsta, odgonjase vrage i kao paucinu kidase sve djavolje zamke, i potpuno pobedi djavola. Jer ona, pri zenskoj prirodi svojoj, stece muski razum i pobedi djavola kao David Golijata.
Ukrasivsi dusu takvim podvizima i vrlinama, sveta Paraskeva postade vozljubljena nevesta Hristova, te se njoj ispuni prorocka rec: „Caru ce omileti lepota tvoja“ (Ps. 44, 12). Jer se taj Car useli u nju sa Ocem i Svetim Duhom i prebivase u njoj kao u svetoj crkvi Svojoj. Sveta Paraskeva, sacuvavsi dusu svoju od greha i oskvrnjenja, zaista nacini sebe crkvom Boga Zivoga.
Crkva Ruzica KalemegdanTako ziveci dugi niz godina u pustinji prepodobna Paraskeva, kad jedne noci po obicaju svom stajase na molitvi i sa umiljenjem pruzase ruke svoje k nebu ugleda angela Bozjeg u obliku presvetlog mladica, koji dosavsi k njoj rece: „Ostavi pustinju, i vrati se u tvoje otecestvo; potrebno je da tamo predas svoje telo zemlji, a dusom se preselis Gospodu.“
Udubivsi se u smisao ovog vidjenja, prepodobna razume da je to naredjenje od Boga. I radovase se sto ce se uskoro razresiti tela, ali tugovase sto ce se rastati sa pustinjom: jer nista tako ne ociscava dusu i ne privodi je k Prvoliku kao pustinja i usamljenicko molitveno tihovanje. No pokoravajuci se nebeskoj volji, prepodobna krenu u svoje otecestvo. Doputovavsi u sveti grad Carigrad, ona poseti divnu crkvu Svete Sofije; isto tako poseti i crkvu Presvete Bogorodice u Vlaherni, i poklonivsi se cudotvornoj ikoni Bogomatere otputova u svoju postojbinu Epivat. Tu ona prozivese jos dve godine, ne manjajuci nacin svog pustinjskog zivota, nego provodeci sve vreme u trudu, postu i molitvi. A kada dodje vreme njenog odlaska k Bogu, prepodobna Mu se usrdno pomoli za sebe i za sav svet, i tako u molitvi predade Bogu blazenu svoju dusu. Telo njeno bi od strane vernih sahranjeno po hriscanskom obicaju, ali ne na opstem groblju, vec odvojeno, kao telo strankinje koja nikome ne bese kazala odakle je.
Bog, hoteci da proslavi ugodnicu Svoju, otkri svete mosti njene posle mnogo godina, i to na sledeci nacin. Blizu mesta gde prepodobna mati Paraskeva bese sahranjena podvizavase se na stubu u molitvenom tihovanju neki stolpnik. Dogodi se da tamo talasima bi izbaceno telo nekog mornara koji se za vreme plovidbe tesko razboleo i umro. Od tog lesa stade se siriti strahoviti smrad, da je prosto bilo nemoguce proci tim putem. Taj smrad nije mogao trpeti cak ni stolpnik, te zbog toga bi prinudjen da sidje sa stuba i da nalozi nekim ljudima da iskopaju duboku rupu i usmrdeli les zakopaju. Kopajuci rupu, ti ljudi, po promislu Bozjem, nadjose netljeno telo gde lezi u zemlji, i zacudise se tome. Ali kao prosti i neverni, oni ne obratise na to potrebnu paznju i shvatise kako treba. I govorahu medju sobom: „Kada bi ovo telo bilo sveto, Bog bi to otkrio preko kakvih cudesa.“ Sa takvim rasudjivanjem oni ponovo zatrpase netljeno telo zemljom, bacivsi tamo i smrdljivi les, pa otidose svojim kucama. A kad padne noc, jedan od njih, neki Georgije, covek hristoljubiv, moljase se Bogu u svojoj kuci. I zaspavsi pred zoru on vide u snu neku caricu gde sedi na presvetlom prestolu, a okolo nje mnostvo svetlih vojnika. Videvsi to, Georgija obuze strah, i on pade na zemlju posto ne bese u stanju gledati taj sjaj i lepotu. a jedan od tih svetlih vojnika uze Georgija za ruku, podize ga i rece mu: „Georgije, zasto tako omalovaziste telo prepodobne Paraskeve i pogreboste pored njega smrdljivi les? Smesta izvadite telo prepodobne i polozite na dostojnom mestu, jer Bog hoce da sluskinju Svoju proslavi na zemlji.“ Tada i ta svetla carica rece Georgiju: „Pohitaj te izvadi moje mosti i polozi ih na cesnom mestu, ne mogu vise da trpim smrad onoga lesa. Jer i ja sam covek, i postojbina je moja Epivat, gde vi sada zivite.“
Te iste noci imadjase takvo isto vidjenje i jedna blagocestiva zena, po imenu Jevtimija. Sutradan oni oboje ispricase svima o svojim vidjenjima. Kada to cu blagocestivi narod, svi sa svecama pohitase k mostima prepodobne Paraskeve i izvadivsi ih sa velikim strahopostovanjem iz zemlje, radovahu im se kao nekom skupocenom blagu. Svete mosti bise sveceno polozene u crkvi svetih i svehvalnih apostola Petra i Pavla u Epivatu. Molitvama prepodobne Paraskeve davahu se od svetih mostiju njenih mnoga isceljenja bolesnicima: slepi progledahu, hromi prohodjahu, raznovrsni bolesnici i besomucnici dobijahu zdravlje.
Crkva_Svete_Petke
Dva veka posle prestavljenja prepodobne matere nase Paraskeve Carigrad i okolina behu pod zavojevackom vladavinom krstasa papskih. Godine 1238. blagocestivi bugarski car Jovan Asen resi da svete mosti prepodobne Paraskeve oslobodi iz vlasti krstasa. I kada car Asen dostavi krstasima svoju nameru da svete mosti prepodobne Paraskeve prenese u svoju prestonicu Trnovo, krstasi odmah pristadose da mu ih dadu, jer se bojahu mocnoga cara. Tada car posla blazenog Marka, mitropolita Perejaslavnog, sa mnogim episkopima i svestenicima, da svete mosti prepodobne prenesu u Trnovo. U Trnovu svete mosti bise svecano docekane i polozene u pridvornoj crkvi, gde one, pocivajuci netljeno, tocahu raznovrsna isceljenja svima koji im sa verom priticahu.
Posle dosta vremena, kada turski sultan Bajazit zauze Trnovo, tada sve dragocenosti i svetinje bise razgrabljene. Tada cesne mosti svete Paraskeve behu prenete u Valahiju (Vlasku), u Vidinu na Dunavu. a kada Turci osvojise i Valahiju 1396. godine, na zauzimanje srpske carice Milice kod sultana Bajazita ove svete mosti behu prenesene u Srbiju, u Beograd. U Beogradu je zatim podignuta crkva Svete Petke, koja do danas postoji (u Kalemegdanskoj tvrdjavi); u njoj se nalazi i izvor Sv. Petke sa cudotvornom vodicom. Pobozni Beogradjani i drugi vernici odlaze cesto, a osobito petkom, u hram i na izvor Sv. Petke i dobijaju od nje blagodatnu pomoc po veri svojoj.
Mošti Svete Petke
Godine 1521. sultan Sulejman II, zauzevsi Beograd, zapleni i cesne mosti prepodobne Paraskeve, prenese ih u Carigrad i postavi u svojim palatama. I tu bivahu mnoga mnogobrojna cudesa od bogosilnih svetih mostiju, te se sveta mati Paraskeva slavljase ne samo medju hriscanima, nego i medju muslimanima. Ali to i uznemiri muslimane, i oni bojeci se da se vera u cudotvornu silu svetih mostiju svete Paraskeve ne prosiri medju njima, a i zbog molbe i zauzimanja hriscana, predadose ove svete mosti carigradskim hriscanima, i ovi ih cesno polozise u Patrijarsijskoj crkvi.
Godine 1641. blagocestivi Vasilije Lupul, vojvoda i gospodar zemlje Moldavske, dobivsi vest da se svete mosti prepodobne Paraskeve nalaze u Patrijarsijskoj crkvi u Carigradu, svim srcem zeljase da se one cesno prenesu u njegovu pravoslavnu drzavu. Ovu zelju njegovu potpomaze Gospod, proslavljan u svetima Svojim, i zeleci da i u Moldaviji proslavi svetiteljku Svoju, On stavi u srce carigradskom patrijarhu Parteniju misao da izadje u susret zelji moldavskog gospodara. Tada patrijarh, uz saglasnost celog svestenog sabora i pristanak drugih presvetih patrijaraha, posla cesne mosti prepodobne matere nase Paraskeve blagocestivom gospodaru, vojvodi Vasiliju, u prestoni grad njegov Jas. Tamo, sa velikim slavljem i uz ogromnu radost zitelja cele Moldavije, svete mosti bise polozene u crkvi Tri Sveta Jerarha, dana 14. oktobra 1641. godine. Divnim cudesima svojim ove svete mosti neprekidno proslavljaju Gospoda, uvek divnog u svetima Svojim.

Molitva Svetoj Petki

Sveta Petko, Božja Svetiteljko, moli Boga za nas.
Udostojila si se gledanja lica Božijeg kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.
Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetima zdravlje, malaksalima snagu, i svima bodrost i radost, Hristova devstvenice, naša pomoćnice.
Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu precima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božija Svetiteljko.
Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, u vekove vekova. Amin.
. . .