Популарни постови

субота, 09. април 2011.

Otac Justin Popović Biografija Boga u ovom svetu

Sveto Pismo je donekle biografija Boga u ovom svetu. U njemu je Neopisani donekle opisao Sebe. Sveto Pismo Novoga Zaveta je biografija ovaploćenog Boga u ovom svetu.

U njemu je opisano kako je Bog, da bi ljudima kazao Sebe, poslao Boga Logosa, koji se ovaplotio i postao čovek i kao čovek kazao ljudim sve što Bog ima, sve što Bog hoće sa ovim svetom i sa ljudima u njemu. Otkrio je Bog Logos plan Božji o svetu i Božju ljubav prema svetu. Bog-Reč kazao je ljudima Boga pomoću reči, ukoliko reči ljudske mogu obuhvatiti neobuhvatljivog Boga. Sve što treba ovome svetu, i ljudima u njemu - Gospod je kazao u Svetom Pismu. Na sva pitanja On je u njemu dao odgovore. Nema pitanja, koje može mučiti dušu ljudsku, a da na njega nije u Svetom Pismu dat ili posredan ili neposredan odgovor. Ljudi ne mogu izmisliti više pitanja, no što ima odgovora u Svetom Pismu. Ne nađeš li odgovor u Svetom Pismu na neko svoje pitanje, znači da si ili postavio besmisleno pitanje ili nisi umeo čitati Sveto Pismo i iz njega iščitati odgovor.

U Svetom Pismu Bog je kazao:
1) šta je svet; odkuda je; zbog čega postoji, čemu gredi, čime će se završiti;
2) šta je čovek, otkuda dolazi, kuda ide, iz čega je, radi čega je, čime će se završiti;
3) šta su životinje, šta biljke; čega radi su; čemu služe;
4) šta je dobro; odkuda je; čemu vodi, radi čega je; kako se stiče;
5) šta je zlo; odkuda je; kako postoji; zbog čega postoji i čime će se završiti;
6) šta su pravednici i šta grešnici; kako se od grešnika postaje pravednim i od pogorđenog pravednika - grešnik; kako se služi Bogu, a kako đavolu; sav put od dobra do zla, od Boga do đavola;
7) sve - od početka do kraja; sav put čovekov od tela do Boga, od začeća do vaskrsenja iz mrtvih;
8) šta je istorija sveta, istorija neba i zemlje, šta istorija čovečanstva; njihov put, cilj i završetak.

Uopšte, Bog je u Svetom Pismu kazao sve što je ljudima trebalo kazati. U Svetom Pismu se nalazi biografija svakog čoveka, svakog bez izuzetka. U njemu svaki od nas može naći sebe detaljno, podrobno opisana i prikazana: sve svoje vrline i mane koje imaš i možeš imati i ne imati; naći ćeš puteve kojim duša tvoja, i svačija, ide od greha ka bezgrešnosti i sav put od čoveka do Boga i od čoveka do đavola. Naći ćeš načine kako da se oslobodiš greha, naći ćeš, jednom rečju, svu istoriju greha i grešnosti, i svu istoriju pravde i pravednika. Jesi li tužan, u Svetom Pismu ćeš naći utehe; jesi li žalostan - radost; jesi li gnevan - ukroćenje; jesi li sladostrasan - celomudrije; jesi li nemudar - mudrost; jesi li rđav - dobrotu; jesi li zločinac - milost i pravdu; jesi li čovekomrzac - ljubav. U njemu ćeš naći lek za sve svoje poroke i mane, i hranu za sve svoje vrline i podvige. Jesi li dobar, Sveto Pismo će te naučiti kako da postaneš bolji i najbolji: jesi li osetljiv, ono će te naučiti angelskoj nežnosti; jesi li pametan, ono će te naučiti mudrosti. Voliš li lepotu i muziku stila i reči, nema je lepše, ni dirljivije, no što je imao u Jova, i Isaije, i Solomona, i Davida i Jovana Bogoslova i Apostola Pavla... Tu se muzika, anđelska muzika večne istine Božje obukla u reči ljudske.
Što čovek više čita i izučava Sveto Pismo, sve više i više nalazi razloge da ga što duže i neprekidnije izučava. Ono je, po reči Svetog Zlatousta, kao mirisan koren, koji sve više miriše što se više tare.

KAKO TREBA ČITATISVETO PISMO
Koliko je važno zašto treba čitati Sveto Pismo, isto je toliko važno znati kako treba čitati Sveto Pismo. Sveti Oci, na čelu sa Svetim Zlatoustom, najbolji su vođi u tome. Sveti Zlatoust je, tako reći, napisao peto Evanđelje. Sveti Oci preporučuju ozbiljnu pripremu za čitanje i izučavanje Svetog Pisma. Priprema se sastoji u čemu? Najpre u molitvi. Moli se Gospodu da ti prosveti um - da razumeš reči Svetoga Pisma, i oblagodati srce - da osetiš istinu tih reči i život. Budi svestan da su to reči Božje, koje ti On lično govori i kazuje. Molitva u vezi sa ostalim vrlinama evanđelskim najbolje osposobljava čoveka za razumevanje Svetog Pisma.
A kako čitati Sveto Pismo?
Molitveno, sa strahopoštovanjem, jer je u svakoj reči po kap večne istine, a sve reči - sačinjavaju bezobalni okean Večne Istine. Sveto Pismo nije knjiga, već život; jer su reči njene - duh i život (Jn 6,63), zato se i mogu shvatiti ako ih učinimo duhom duha svog, i životom života svog. To je knjiga koja se čita životom - praktikovanjem. Prvo valja doživeti, pa razumeti. Tu važi ona Spasiteljeva reč: Ko hoće tvoriti - razumeće da je ova nauka od Boga (Jn 7,17). Tvori, da bi razumeo. To je osnovno pravilo pravoslavne egzegeze. U početku čovek obično brzo čita Sveto Pismo, pa onda sve sporije, dok najzad ne bude počeo čitati reč po reč, jer u svakoj reči otkriva - beskrajnu istinu i neiskazanu tajnu. Svakog dana pročitaj najmanje po jednu glavu iz Novog Zaveta, ali uporedo s tim praktikuj po jednu vrlinu. Praktikuj dok ti ne pređe u naviku. Recimo, prvo opraštanje uvreda. To da ti bude svakodnevna dužnost. I uz to se moli Gospodu: Gospode blagi, daj mi ljubav prema uvrediocima mojim!... I kad tu vrlinu pretvoriš u naviku, onda će ti lakše biti svaka druga za njom, i tako redom do poslednje. Glavno je: čitaj Sveto Pismo što više. Što razum ne razume, srce će osetiti; a ne razume li ni razum, ni srce ne oseća, ti ipak čitaj, jer čitanjem seješ reči Božje po duši svojoj: a one tamo neće propasti, već će postepeno i neprimetno preći u prirodu duše tvoje, i na tebi će se zbiti Spasiteljeva reč o čoveku koji baca seme u zemlju, i spava i ustaje noću i danju, i seme niče i raste, da ne zna on (Mk 4,26-29). Glavno je: sej, a Bog je koji daje i čini da posejano uzraste (1. Kor. 3,6). Samo ne hitaj sa uspehom, da ne bi ispao sličan čoveku koji danas seje, a sutra već hoće da žanje.
Čitajući Sveto Pismo ti unosiš kvasac u testo duše svoje i tela svog, koji se postepeno širi, prožima dušu, dok je svu ne prožme i ne uskisne evanđelskom istinom i pravdom. U svakom slučaju, Spasiteljeva priča o sejaču i semenu može se primeniti na svakog od nas. Nama je u Svetom Pismu dato seme Božanske Istine. Čitajući ga, mi to seme sejemo po duši svojoj; i ono pada i na kamenita i na trnovita mesta duše, a po nešto i na dobru zemlju srca našeg - i donese rod. A kad ugledaš rod i okusiš ga - ti ćeš od slasti i radosti pohitati da i kemenita i trnovita mesta duše svoje raskrčiš, pooreš i zaseješ semenom reči Božje.
Znate li kada je čovek mudar u očima Gospoda Hrista? - Kada sluša reči Njegove i izvršuje ih. Početak je mudrosti - slušati reči Božje (Mt 7,24-25). Svaka reč Spasiteljeva ima moć i silu iscelenja i od fizičkih i od duhovnih bolesti. „Reci reč i ozdraviće sluga moj“ (Mt 8,8). Spasitelj reče reč - i ozdravi sluga kapetanov. Kako nekad, tako i sad, Gospod neprestano izriče reči Svoje i tebi i meni i svima nama. Samo nam se valja zaustaviti, udubiti u njih i primiti ih - kapetanovskom verom. I čudo će se desiti s nama i ozaraviće duša naša kao što je ozdravio sluga kapetanov. Jer je u Evanđelju napisano i ovo: I dovedoše k Njemu besomučnih mnogo, i izgna duhove rečju, i sve bolesnike isceli (Mt 8,16). To on čini i danas, jer je Gospod Isus juče i danas Onaj isti i vavek (Jevr. 13,8).
Na Strašnom sudu sudiće se onima koji ne slušaju reči Božje i teže će im biti na dan Suda nego Sodomu i Gomoru (Mt 10,14-15). Pazi, na Strašnom sudu će se tražiti od tebe da daš računa, što si uradio sa rečima Božjim, da li si ih slušao i usvajao, da li si im se radovao ili si ih se stideo. Ako si ih se stideo, i Gospod će se postideti tebe kada dođe u slavi Oca svoga sa Anđelima svetim (Mk 8,38). Malo je reči ljudskih, koje nisu puste i prazne, zato je malo onih zbog kojih nećemo biti osuđeni (Mt 12,36). Da bi to izbegli, treba učiti i naučiti reči Božje iz Svetog Pisma, učiniti ih svojima, jer ih je Bog zato saopštio ljudima, da bi ih oni usvojili, a kroz njih i samu Istinu Božju.
U svakoj reči Spasiteljevoj ima više večnosti i neprolaznosti nego li u celom nebu i celoj zemlji sa celokupnom njihovom istorijom. Zato je On rekao: Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći (Mt 24,35). To znači: u rečima Spasovim je Bog i sve Božje, zato ne mogu proći. Usvoji li ih čovek, on postaje neprolazniji od neba i zemlje, jer je u njima sila koja obesmrćuje čoveka i čini ga večnim. Izučavanje reči Božjih, i ispunjavanje, čini čoveka - srodnikom Gospodu Isusu. To je On sam objavio kad je rekao: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božju i izvršavaju je (Lk 8,21). To znači: slušaš li, čitaš li reč Božju - upola si brat Hristov; izvršuješ li je - potpun si brat Hristov. A to je radost i privilegija veća od evanđelske. Izučavanjem Svetog Pisma, po duši se razliva neko blaženstvo, koje ne liči ni na što zemaljsko. O tome je Spasitelj govorio kada je rekao: Blaženi su koji slušaju reč Božju i drže je (Lk 11,28).

TAJNA REČI
Velika je tajna reči. Toliko velika da se samo drugo Lice Svete Trojice - Gospod Hristos - naziva u Svetom Pismu: Reč = Logos. Bog je Reč (Jn 1,1) - sve reči koje dolaze od te večne i apsolutne Reči pune su Boga, božanske Istine, Večnosti, Pravde. Slušaš li ih - Boga slušaš. Čitaš li ih - čitaš neposredne reči Božje. Bog-Reč postade telo, postade čovek (Jn 1,14), i mutavi i mucavi čovek - progovori reči večne istine i pravde Božje.
U rečima Spasiteljevim ima nekog soka besmrtnosti, koji čitanjem reči Njegovih kap po kap kaplje u dušu čovekovu, i oživljava je iz smrti u život, iz prolaznosti u neprolaznost. To Spasitelj objavljuje govoreći: Zaista, zaista vam kažem: ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima život večni... i prešao je iz smrti u život (Jn 5,24). - To znači: slušanjem, izučavanjem reči Božje - učiš se besmrtnosti i večnosti, učiš se besmrtnom i večnom životu, a veruješ li u njih punom verom - već si naučio šta je život večni i prešao si iz smrti u život. Zato Spasitelj odlučno tvrdi: Zaista, zaista vam kažem: ko održi reč moju neće videti smrti do veka (Jn 8,51). Svaka je reč Hristova puna Boga, zato, kada uđe u dušu čovekovu, ona je očišćava od greha. Zato je Spasitelj na Tajnoj Večeri govorio učenicima Svojim, tim neodstupnim slušaocima reči Njegove: Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih (Jn. 15,3). Sve što je u Svetom Pismu napisano to Gospod Hristos i Njegovi Apostoli nazivaju: rečju Božjom, rečju Gospodnjom (Jn 17,14); Dap. 6,2;13,46; 16,32; 19,20; 2 Kor. 2,17; Kol. 1,15; 2 Sol. 3,1). I ako je kao takvu ne čitate i ne primate - ostaćete u mraku mutavih i mucavih reči ljudskih, praznih i pustih.
Svaka reč Božja - puna je Istine Božje, koja kada uđe u dušu, osvećuje je na svu večnost. Zato se Spasitelj obraća molitvom Ocu Svom nebeskom: Oče! osveti ih Istinom Svojom, reč je Tvoja istina (Jn 17,17). Ne primaš li reč Hristovu kao reč Božju, kao reč Istine, to laž i otac laži, koji je u tebi, ustaje na nju.
U svakoj reči Spasiteljevoj ima mnogo nadprirodnog i blagodatnog; i to je ono što oblagodaćuje dušu čovekovu, kada je reč Hristova poseti. Zato Sveti Alostol sav domostroj spasenja naziva „rečju blagodati Božje“ (D. Ap. 20,32); „rečju Istine“ (Ef. 1,13); „rečju života“ (Flb. 2,16). Kao živa, blagodatna sila, reč Božja dejstvuje u čoveku čudotvorno i životvorno, ako je čovek sluša sa verom i prima verom (1 Sol. 2,13). Sve je opoganjeno grehom, ali se sve očišćuje - rečju Božjom i molitvom, sve - svako stvorenje od čoveka do crva (1 Tim. 4,6). Istinom, koju u sebi nosi, Silom, koju u sebi ima, reč Božja je  oštrija od svakog mača i prolazi taj do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca (Jevr. 4,12). Nema ničega tajnog pred njom i za nju. Zato što svaka reč Božja ima u sebi od večne Reči Božje - Logosa - ona poseduje silu da duhovno rađa i preporađa ljude. I rađajući se od Nje, čovek se rađa od Istine. Otuda Sveti Apostol Jakov piše hrišćanima da ih Bog Otac porodi rečju istine (1,18), a Sveti Petar veli im da su preporođeni rečju života Boga, koja ostaje vavek (1 Petr. 1,23). Sve Božje reči, koje je Bog govorio ljudima, dolaze od Večne Reči - Logosa, koji je Reč života i daje život večni. Živeći tom Rečju - čovek oživljava sebe iz smrti u život; ispunjujući sebe večnim životom - čovek postaje pobeditelj smrti i učesnik u prirodi Božjoj (2 Petr. 1,4), i blaženstvu njegovom neće biti kraja.
U svemu ovome glavno je, najglavnije je vera i osećanje ljubavi prema Gospodu Hristu, jer se pod toplotom tog osećanja otvara tajna svake reči Božje, kao što se pod toplotom sunčanih zrakova otvara krunica mirisavog cveća. Amin.   n
Predavanje oca Justina,
profesora i vaspitača Bogoslovije, održano na bratskom sastanku Bogoslovskog
bogomoljačkog bratstva Sveti Sava,
u Sremskim Karlovcima, 22. decembra 1929.

AKATIST ZA POKOJ DUŠA USNULIH


Kondak 1.
Gospode, Ti koji svojim nedostižnim promislom pripremaš svet za večno dobro i koji si odredio svima vreme i način kraja života, oprosti grehe svima umrlim od postanka sveta i milostivo ih primi u obitelj svetlosti i radosti i milostivo im raširi očev zagrljaj. Čuj nas koji njima dajemo pomen i pevamo: Gospode, neiskazana ljubavi, seti se tvojih umrlih čeda.
Ikos 1.
Da bi spasao paloga Adama i sav ljudski rod od večne pogibije, Ti si, blagi Gospode, poslao u svet Sina Tvoga, čijim nam je krstom i vaskrsenjem zasijao večni život. Uzdajući se u Tvoje neizmerno milosrđe, očekujemo Tvoje netruležno carstvo slave i molimo Te da ga daruješ našim umrlim. Još Te molimo, Gospode, da razveseliš duše svih namučenih životnim burama kako bi zaboravili zemaljske muke i uzdahe. Prigrli ih u naručje Tvoje kao što mati grli decu svoju i kaži im: Opraštaju vam se gresi vaši. Primi ih, Gospode, u Tvoje blaženo i tiho pristanište; otvori odaje anđela i svetitelja, kako bi se i oni zaradovali Božanskoj slavi Tvojoj. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se tvojih umrlih čeda.
Kondak 2.
Prepodobni Makarije, ozaren prosvećenjem Svevišnjega, čuo je glas neznabožačkog kipa: “Kada se vi molite za one koji stradaju u adu, tada i neznabošcima biva olakšanje”. O, divna silo hrišćanskih molitava: njima se i podzemni ad osvetljava sa vernicima i neverni primaju utehu, kada mi za ceo svet pevamo: Aliluja.
Ikos 2.
Ponavljaju se reči Isaka Sirijanskoga: “Srce koje voli ljude i sve što je živo, svakoga časa sa suzama prinosi molitve za sva stvorenja, da bi se sačuvala i očistila”. Po tome i mi smelo molimo Gospoda da pomogne svima umrlim od postanka sveta, vapijući: Gospode, daj nam dar plamene molitve za umrle; Gospode, seti se svih koji su zapovedili da se mi, nedostojni molimo za njih i izbriši njihove grehe; Gospode, pomiluj sve koji su bez molitvenog opela sahranjeni; Gospode, primi u Tvoja naselja sve koji su iznenada u žalosti i radosti umrli. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se Tvojih umrlih čeda.
Kondak 3.
Mi smo odgovorni za bede u svetu, za stradanja nerazumnih stvorenja, za bolesti i muke nevine dece, jer su padom ljudi i grehom razrušeni blaženstvo i lepota stvorenja. O, najveći među nevinim stradalnicima, Hriste Bože naš, Ti jedini imaš vlast oprostiti svima; oprosti dakle svima sve; povrati svetu pređašnju sreću, tako da i mrtvi i živi nađu mir, vapijući: Aliluja.
Ikos 3.
Tiha svetlosti, Iskupitelju vaseljene, Ti, koji ljubavlju obuhvataš sav svet; gle, čuje se sa krsta Tvoj vapaj za neprijatelje Tvoje: “Oče, oprosti im!” U ime Tvoga svepraštanja, mi se usuđujemo moliti Nebeskoga Oca za večni mir Tvojih i naših neprijatelja: Gospode, oprosti onima koji su prolivali nevinu krv, koji su zasipali mukama životni put naš i koji su stvarali svoje blagostanje na suzama svojih bližnjih; Gospode, nemoj suditi onima koji su nas proganjali kletvom i zlobom; milošću uzvrati onima koji su bilo koga okrivili ili iz neznanja ožalostili i neka naša sveta molitva bude za njih tajna izmirenja. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se tvojih umrlih čeda.
Kondak 4.
Spasi, Gospode, one koji su okončali u teškim mukama, koji su ubijeni, koji su živi sahranjeni, koji su zatrpani zemljom, koje su progutali talasi i oganj, koje su zveri rastrgle, koji su umrli od gladi, mraza i bure ili od pada sa visine i mučenički okončali. Daruj im Tvoju večnu radost, kako bi blagosiljali vreme svojih stradanja kao dan iskupljenja, vapijući: Aliluja.
Ikos 4.
Svima koji su otišli u grob u cvetu mladosti, kojima je na zemlji pripalo trnovito stradanje; svima koji nisu doživeli zemaljsku sreću, podaj Ti sam, Gospode, po milosrđu Tvoje beskrajne ljubavi. Nagradi, Gospode, one koji su umrli pod teškim bremenom svoga rada; primi, Gospode, u rajske stanove mladiće i devojke koji su umrli i udostoj ih da likuju na večeri Sina Tvog; ublaži, Gospode, žalost roditelja za izgubljenom decom; upokoj, Gospode, sve koji nemaju dece, koji su sami i nema ko da se moli za njih, i neka nestanu njihovi gresi u zracima Tvoga svepraštanja. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se Tvojih umrlih čeda.
Kondak 5.
Kao poslednje sredstvo da se ljudi urazume i pokaju, Ti si, Gospode, darovao smrt. Pri njenoj strašnoj pojavi razotkriva se zemaljska sujeta, utišavaju se zemaljske strasti i stradanja, smirava se gordi razum, otkriva se večna pravda, zbog čega i okoreli grešnici bezbožnici na samrtnoj postelji ispovedaju Tvoje večno postojanje i vapiju Tvome milosrđu: Aliluja.
Ikos 5.
Oče svake utehe, Ti osvetljavaš sunce, naslađuješ plodovima i veseliš lepotama sveta i prijatelje i neprijatelje Tvoje. Verujemo da se i iza groba ne umanjuje Tvoje milosrđe, koje miluje čak i sve odbačene grešnike. Mi brinemo i za okorele i bezakone hulitelje Svetinje: Gospode, neka bude i nad njima Tvoja spasonosna i blaga volja; sažali se njima, jer su izranavljeni pogibeljnim neverovanjem; neka Te oni, koji Te nisu poznavali ovde na zemlji, poznaju i ljube na nebu; Gospode, oprosti onima koji su okončali bez pokajanja; spasi one koji su pogubili sebe u pomračenju uma, da se plamen njihove bezbožnosti ugasi u moru Tvoje blagodati. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se Tvojih umrlih čeda.
Kondak 6.
Strašan je mrak za dušu koja je udaljena od Boga; griža savesti, škrgut zuba, večni oganj i crv koji stalno nagriza. Drhtim pred takvom sudbinom i kao što bih se za samog sebe molio, ja vapijem: O stradalnici u adu, neka siđe na vas kao prohladna rosa naša pesma: Aliluja.
Ikos 6.
Hriste Bože naš, Tvoja svetlost je zablistala onima koji sede u tami i senci smrtnoj. Ti, koji si sišao u podzemni ad, izvedi na slobodu one koji su u adu i koji se ne sećaju Tebe jer su odvojeni od Tebe gresima, ali se nisu odrekli Tebe. Gospode, tvoja čeda stradaju, smiluj se na njih; oni su zgrešili i pred nebom i pred Tobom i njihovi gresi su bezmerno teški, ali je Tvoja milost beskrajna; poseti sirote duše koje su se udaljile od Tebe; Gospode, smiluj se na one koji su iz neznanja odbacivali istinu; neka im Tvoja ljubav bude ne kao oganj nego kao rajsko osveženje. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se Tvojih umrlih čeda.
Kondak 7.
Želeći da umrlima pružiš ruku pomoći, otkrij im se, Gospode, u tajanstvenim viđenjima. Javi se živima i nadahni ih da u molitvama spominju umrle i čine za njih dobra dela i podvige vere, kličući: Aliluja.
Ikos 7.
Crkva Hristova po čitavoj vaseljeni svakoga dana i časa uznosi molitve za sve umrle. Prečistom krvlju Božanskog venca peru se gresi sveta. Silom molitve za umrle pred Božijim oltarom, ushode duše umrlih iz smrti u život i od zemlje na nebo. Gospode, neka ovo posredništvo Crkve bude umrlima lestvica ka nebu; Gospode, pomiluj ih zastupništvom Presvete Bogorodice i svih svetih; oprosti im radi nezlobivih mladenaca pomiluj njihove roditelje, a suzama matera iskupi grehove njihove dece; molitvama nevinih stradalnika i krvlju mučenika, poštedi, Gospode, grešnike i pomiluj ih; primi, Gospode, naše molitve i milostinje kao njihove vrline. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se Tvojih umrlih čeda.
Kondak 8.
Ceo svet je zajednička sveta grobnica; na svakom mestu je prah naše braće i otaca. Hriste Bože naš, jedini koji nas neizmerno ljubiš, oprosti svima umrlima od početka sveta do danas, da ti bezmernom ljubavlju zapevaju: Aliluja.
Ikos 8.
Gle, kao užarena peć izgledaće veliki i strašni dan poslednjega suda. Obelodaniće se ljudske tajne, otvoriće se knjige savesti. Zato vapije apostol Pavle: “Pomirite se sa Bogom, pomirite se pre toga strašnoga dana”. Pomozi nam, Gospode, i suzama živih dopuni ono što nedostaje umrlima; neka im zvuk anđelske trube bude vesnik spasenja i u čas Tvoga suda udostoj ih radosnog pomilovanja; Gospode, ovenčaj slavom one koji su postradali za Tebe i Tvojom blagošću pokri grehe nemoćnika; Gospode, znajući sve po imenu, seti se onih koji su se u monaškom i inočkom činu spasli; seti se blagoslovenih pastira sa njihovom duhovnom decom. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se Tvojih umrlih čeda.
Kondak 9.
Blagosiljajte vreme koje prolazi brzo, jer svaki čas i svaki trenutak približava nas večnosti. Nova briga i nove sede vlasi su vesnici prolaznosti sveta; one su svedoci zemaljske truleži, one javljaju da sve prolazi i da se približava večno carstvo, gde nema ni suza ni uzdaha, nego radosna pesma: Aliluja.
Ikos 9.
Kao što drvo postepeno gubi svoje lišće, tako i naš život iz godine u godinu nestaje. Praznik mladosti nestaje. Gasi se žižak radosti, približava se udaljena starost, umiru prijatelji, odlaze bližnji. “Gde ste vi mladi, radosni i srećni?” Bezglasni su njihovi grobovi, ali su njihove duše u Tvojoj desnici: osećaju se njihovi pogledi iz zagrobnoga sveta. Gospode, Presvetlo Sunce, osvetli i zagrej naselja umrlih; Gospode, neka zauvek prođe gorko vreme razlučenja, i udostoj nas radosnoga viđenja na nebu; Gospode, učini da svi budemo jedno s Tobom; Gospode, povrati umrlima dečiju čistotu i mladićsku dobrodušnost i neka im večni život bude pashalni praznik. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se Tvojih umrlih čeda.
Kondak 10.
Prolivamo tihe suze na grobovima naših srodnika, molimo se sa nadom i vapijemo sa uzdanjem: “Kaži nam, Gospode da si im oprostio”, dajući o tome našem duhu tajanstveno otkrivenje, kako bismo zapevali: Aliluja.
Ikos 10.
Gledajući na pređeni put života od prvoga dana do danas, vidim mnoštvo umrlih, koji su poslužili na dobro. Uzvraćajući im dug ljubavi, ja vapijem: Gospode, udostoj nebeske slave moje roditelje i moje bližnje, koji su bdeli nad mojoj kolevkom i koji su me podizali i vaspitali; Gospode, nasladi nebeskom hranom one koji su mi poslužili u teškim danima; sve koji tvore vrline i čine dobra, nagradi i spasi. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se tvojih umrlih čeda.
Kondak 11.
Smrti, gde ti je žalac, gde ti je pređašnji mrak i strah? Ti si odsada željena, jer sjedinjuješ nerazdvojno sa Bogom. Ti si veliki mir i tajanstveno slavlje. Apostol kliče: “Želim da umrem i budem sa Hristom”. Zato gledajući na smrt kao na put koji vodi u večni život, mi kličemo: Aliluja.
Ikos 11.
Vaskrsnuće mrtvi i ustaće oni koji su u grobovima i razveseliće se živi na zemlji, jer će ustati tela duhovna, svetla i netruležna. Suve kosti, čujte reč Gospodnju: Obucite se žilama i pokrite se kožom; ustanite iz sedih vremena prošlosti, jer ste iskupljeni krvlju Sina Božijeg i oživljeni Njegovom smrću; nad vama je svetlost vaskrsenja; Gospode, otvori im sada ceo izvor tvojih savršenstava; Ti si im sijao svetlošću sunca i meseca, kako bi videli i slavu svetlošću ozarenih likova anđelskih; Ti si ih naslađivao lepotom izlaska i zalaska nebeskih svetila, kako bi videli i večnu svetlost Tvoga Božanstva. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se Tvojih umrlih čeda.
Kondak 12.
Telo i krv ne nasleđuju carstvo Božije. Dokle živimo u telu, odvojeni smo od Hrista, a ako umremo oživećemo za večnost. Potrebno je da se naše truležno telo obuče u netruležno, i smrtno da zasija besmrtnošću, da bismo u večnoj svetlosti zapevali: Aliluja.
Ikos 12.
Očekujemo susret sa Gospodom, očekujemo jasnu zoru vaskrsenja, čekamo buđenje iz grobova naših bližnjih i obnovljenje u božanstvenoj lepoti života umrlih. Svečano slavimo i nastupajuće preobraženje svih stvorenja i Stvoritelju našem kličemo: Gospode, koji si sazdao svet da se veseli u radosti i dobru, koji si nas iz dubine greha povratio u svetost, daj umrlima da caruju u novome svetu, da kao svetila na nebu zasijaju u dan njihove slave i neka Božansko Jagnje bude večna svetlost; Gospode, daj i nama da sa njima praznujemo vaskrsenje u večnosti i sjedini umrle i žive u beskrajnoj radosti. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se Tvojih umrlih čeda.
Kondak 13.
O premilostivi i bezpočetni Oče, želeći da se svi spasu, poslao si zalutalima Sina svoga i izlio Životvornoga Duha. Pomiluj, oprosti i spasi naše umrle srodnike i bližnje i sve koji su od pamtiveka umrli; i njihovim zastupništvom pohodi nas, te da zajedno sa njima pevamo Tebi, Spasitelju Bogu pobednu pesmu: Aliluja.
(Ovaj kondak se čita tri puta, a zatim se ponovo čitaju Ikos 1 i Kondak 1)
Ikos 1.
Da bi spasao paloga Adama i sav ljudski rod od večne pogibije, Ti si, blagi Gospode, poslao u svet Sina Tvoga, čijim nam je krstom i vaskrsenjem zasijao večni život. Uzdajući se u Tvoje neizmerno milosrđe, očekujemo Tvoje netruležno carstvo slave i molimo Te da ga daruješ našim umrlim. Još Te molimo, Gospode, da razveseliš duše svih namučenih životnim burama kako bi zaboravili zemaljske muke i uzdahe. Prigrli ih u naručje Tvoje kao što mati grli decu svoju i kaži im: Opraštaju vam se gresi vaši. Primi ih, Gospode, u Tvoje blaženo i tiho pristanište; otvori odaje anđela i svetitelja, kako bi se i oni zaradovali Božanskoj slavi Tvojoj. Gospode, neiskazana ljubavi, seti se tvojih umrlih čeda.
Kondak 1.
Gospode, Ti koji svojim nedostižnim promislom pripremaš svet za večno dobro i koji si odredio svima vreme i način kraja života, oprosti grehe svima umrlim od postanka sveta i milostivo ih primi u obitelj svetlosti i radosti i milostivo im raširi očev zagrljaj. Čuj nas koji njima dajemo pomen i pevamo: Gospode, neiskazana ljubavi, seti se tvojih umrlih čeda.
Molitva
Bože duhova i svakoga tela, Ti si satro smrt i uništio đavola i svetu Tvome darovao život. Ti sam, Gospode, upokoj duše umrlih čeda tvojih: najsvetijih patrijaraha, preosvećenih mitropolita, arhiepiskopa i episkopa, koji su u svešteničkom, crkvenom i monaškom činu Tebi služili; graditelje ovoga svetoga hrama, pravoslavne praoce, očeve, braću i sestre, koji ovde i bilo gde počivaju; vojskovođe i vojnike koji su za veru i otaybinu život svoj položili, vernike ubijene u međusobnoj borbi, utopljene, izgorele, smrznute na mrazu, rastrgnute od zveri, one koji su iznenada umrli bez pokajanja i pomirenja sa Crkvom i svojim neprijateljima, samoubice u rastrojenju uma, one koji su nam zapovedali i molili da se za njih molimo i one koji su bili lišeni hrišćanskog pogreba a za njih se neko od verujućih molio (ovde spomenite imena svih vaših bliskih umrlih) u mestu svetlom, mestu zelenila, mestu mira, odakle pobeže bolest, tuga i uzdah. Svako sagrešenje koje su učinili rečju ili delom ili pomišlju, kao dobar čovekoljubac oprosti, jer nema živog čoveka koji ne sagreši. Samo si Ti jedini bez greha i pravda je tvoja večna pravda i istinita je Tvoja reč. Jer si Ti vaskrsenje i život i pokoj umrlih čeda tvojih (imena), Hriste Bože naš i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i presvetim i dobrim i životvornim Tvojim Duhom, sada i svagda i u sve vekove. Amin.

Молитве


Јутарња Молитва
Уставши од сна, благодарим Ти, Света Тројице, што се због своје велике доброте и дуготрпељивости ниси разљутила на мене ленога и грешнога, нити ме погубила због безакоња мојих, него си показала Своје уобичајено човекољубље и подигла мене који сам лежао несвесно, да Ти јутрењујем и славим моћ Твоју. И сада просвети моје духовне очи, отвори моја уста да се поучавам речима твојим и разумем заповести Твоје и творим вољу Твоју и певам Теби у срдачном исповедању и славим пресвето име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
 


Вечерња Молитва 
Боже вечни и Царе сваког створења који си ме удостојио да доживим до овога часа, опрости ми грехе које учиних овога дана делом, речју и мислима. И очисти Господе, смирену душу моју од сваке прљавштине тела и духа. И дај ми, Господе, да ми сан ове ноћи прође у миру да бих уставши са скромне постеље, угађао пресветом имену Твом, у све дане живота мога, и победио све телесне и бестелесне непријатеље који војују на мене. И избави ме, Господе, од сујетних помисли и рђавих жеља које ме прљају. Јер је Твоје царство, и сила, и слава Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек у векове векова. Амин.
 


Молитва Анђелу Чувару
Анделе Христов, чувару мој свети, и заштитнице душе и тела мога, опрости ми све што сагреших у данашњи дан, и избави ме од свакога непријатељског ми противника да не бих никаквим грехом разгњевио Бога мог, но моли се за мене грешног и недостојног слугу да ме покажеш достојна доброте и милости Свесвете Тројице, и матере Господа мога Исуса Христа, и свих Светих. Амин.
 


Молитва пред Свето Причешће
Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још вјерујем да је ово само пречисто Тело Твоје, и ова сама пречасна Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја хотимична и нехотимична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим тајнама Твојим на отпуштање грехова и на живот вечни. Прими ме данас, Сине Божији, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати Тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као покајани разбојник исповедам Те: сети ме се Господе, у Царству Твоме. Да ми причешћивање Твојим Светим Тајнама, Господе, не буде на суд или осуду, него на исцељење душе и тела. Амин.
 


Молитва после Светог Причешћа
Твоје свето Тело, Господе Исусе Христе Боже наш, нека ми буде на живот вечни, и пречасна крв Твоја на отпуштење грехова. Нека ми ово причешће буде на радост, здравље и весеље; и на Твом страшном другом доласку удостоји ме грешника да станем с десне стране славе Твоје, заступништвом пречисте Матере Твоје и свих светих твојих.
 


Молитва за медусобни мир
Господе Боже добри, ослободи нас од магле грехова, па нам дај мир Твој и сачувај народ свој у једнодушности. Искорени из нас мржњу и завист, и све остале страсти које нарушавају братску љубав – усрдно Те молимо, омилуј се.
 


Молитва пре учења
Свеблаги Господе, пошаљи нам благодат Твог Светог Духа да оснажи наше духовне силе, да би пазећи на учење које нам се предаје порасли Теби, нашем Творцу на славу, родитељима нашим на радост, а Цркви и отаџбини нашој на корист.
 


Молитва после учења
Благодаримо Ти, Творче, што си нас удостојио Твоје благодати те смо примили учење. Благослови наше старешине, родитеље и учитеље који нас воде познању добра, и дај нам силу и моћ да продужимо ово учење.


VASKRS - NAJVEĆI HRIŠĆANSKI PRAZNIK




Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer je na taj dan Isus Hristos, Gospod i Bog naš, vaskrsnuo iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od praroditelja Adama i Eve darovao večni život. Zbog velikog značaja ovog događaja svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka se smatra za mali Vaskrs. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja [po gregorijanskom kalendaru]. Za ovaj praznik u narodu su uobičajeni mnogi lepi običaji, koji naročito vesele decu. Za taj dan se farbaju jaja, zato što je baš jaje simbol obnavljanja prirode i života. Naročito crveno jaje predstavlja radost, i to kako za one koji ga daruju drugome, tako i onome ko ga prima. Zašto baš crvena boja, postaviće mnogi od vas pitanje? Zato, što ona predstavlja Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, a to je ujedno i boja Vaskrsenja, zato što njega ne može biti bez stradanja i smrti. To i jeste istinska i prava boja Hrišćana i naše Crkve.

U nedelju rano, pre zore, Marija Magdalina, Marija Jakovljeva, Salomija i druge žene pošle su sa spremljenim mirom na Hristov grob. Veliki kamen kojim je Hristov grob bio zatvoren odvaljen je, grob je prazan! Na kamenu sedi anđeo Gospodnji, sa licem kao munja i odelom belim kao sneg. Stražari vojnici su ukočeni od straha. Anđeo blagovesti mironosnicama: 'Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde jer ustade, kao što je kazao... Idite brže i kažite učenicima Njegovim da je vaskrsao.' Žene kreću, a u isto vreme zbunjeni vojnici-stražari trče u grad da obaveste jevrejske glavare o onom što su videli.

Raduju se ljudi, raduje se sva priroda!

Hristos je vaskrsao, đavo i smrt su pobeđeni!
Svojim čudesnim vaskrsenjem Gospod Isus Hristos otvorio je i nama put u život večni, otvorio put ka konačnom vaskrsenju mrtvih u poslednji dan, dan Njegovog drugog dolaska

'Ovo je dan koji stvori Gospod,
radujmo se i veselimo se u njemu!'

VELIKI PETAK

Na ovaj dan, Gospod Isus Hristos je osuđen od ljudi.
Ljudi su sudili i osudili Bogočoveka kao prestupnika. Bez krivice, razapeta je na krstu najsmernija žrtva ljubavi, za spasenje sveta. Prikovan rukama i nogama, sa probodenim rebrom i trnovim vencem na glavi u najvećim mukama moli, ne za sebe, već za grešnike:

'Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine...' .
Oko njega razapeta dva razbojnika. Ispod krsta Presveta Bogorodica - Njegova Majka i sveti apostol Jovan Bogoslov.
Kada se Sunce pomračilo, Isus je povikao iz sveg glasa:
'Oče, u ruke Tvoje predajem duh svoj.'

Na Veliki petak, Crkva i verujući praznuju spomen Hristovog stradanja.
Najsnažniji i najpotresniji događaj toga dana je celivanje plaštanice koju sveštenici polažu na posebno mesto koje predstavlja Hristov grob. Na ovaj praznik najčešće se peva: “Slava dugom trpljenju Tvojemu, Gospode.” U svečanoj tišini hrišćani na plaštanici celivaju Hristove rane i tako se oni-grešni klanjaju Hristovoj žrtvi u ljubavi datoj. Ko ne doživi tugu i tragediju Velikog Petka, teško da će osetiti svu duhovnu radost i veličinu Vaskrsa.]

Tajna Velikog petka je tajna Časnog Krsta i Žrtve.

Kako se farbaju jaja?

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom [varzilom], domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko mjke, i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove 'čuvarkuća'.

Pre farbanja jaja se mogu 'šarati'. Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. В. и В. В. [Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse], crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Simbolika Farbanja jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica [to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju], putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: 'Hristos Vaskrse'. Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.

Vaskršnje slavlje Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: 'Hristos Vaskrse!' i 'Vaistinu Vaskrse!' Taj pozdrav traje sve do Spasovdana

Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita 'Oče naš' i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, 'Hristos Vaskrse' i 'Vaistinu Vaskrse'. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

'O vaskrseniju se tuku šarenim i crvenim jajima, tj. udaraju vrhovima jaje o jaje, pa koje se razbije ono uzme onaj koji je razbio.To čine kod namastira i kod crkve i nepoznati ljudi, ali treba najprije da vide jaje jedan drugome: jer neki probiju jaje odozdo te iscijede žujce i bjelance, pa naliju voska da je tvrđe. Drugi dan vaskrsenija [u ponedjeljnik] ko ne ode u crkvu na jutrenju, onoga [npr. u Srijemu i u Bačkoj] hoće da poliju vodom ili da bace u vodu; zato se kaze onda: danas idu godišnjaci u crkvu [tj. oni koji idu samo od godine do godine]. Od vaskrsenija do Spasova dne govori se, kad se dvojica sretnu na putu, ili kad koji kome dođe u kuću: Ristos vaskrs [mjesto dobro jutro, pomoz' Bog i dobar veče] i odgovara se vaistinu vaskrs; tako i kad se pije, mjesto spasuju se i na zdravlje.' [Srpski rječnik: Vuk Stefanović Karadžić, Nolit, Beograd, 1977.] 

U nekim našim krajevima, sačuvan je dirljiv običaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.

Pobusani ponedeljak Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan
 posvećen mrtvima.


СВЕТА ЕКАТАРИНА




images-1

* * *

Света Екатарина је живела у трећем веку после Христа. Рођена је у Александрији. Отац Конста, представник аутократора, и њена мајка су били идолопоклоници. Тако да је и она била идолопоклоница. Та мала девојчица је имала велику наклоност за слова. Студирала је све науке и читала је списе Грка и Латина. У доби од осамнаест година била је најпаметнија девојка у Александрији. Својом појавом је исто била једна од лепших жена. Са таквим даровима, телесним и умним, била је тражена млада. Важни младићи су је просили. Она је говорила, да не жели да се уда, унаточ свим притисцима њених. Ако неко жели да се уда, грех је да га спречавамо. Али ако је то једном грех, сто пута је грех да спречавамо једног човека, мушкарца или жену, који желе дати своје срце Богу. Брак је сребро, девичанство је злато. Изабери и узми. Ја, толико година што служим Господа, никада али никада нисам спречио човека да се венча. Увек сам подржавао жене и мушкарце који желе да се посвете Богу и да буду мисионарска и монашка лица. Слободу нам је дао Бог, сила је забрањена, посебно у тим стварима. Тако да су  присиљавали, свету Екатарину да се уда. Она није мрзела брак, али као узвишени дух хтела је да буде слободна. Не постоји само такав облик брака, на који смо навикли. Неко венчава домовину, неко науку, неко религију. Света Екатарина, да би избегла притиске, употребила је једну мудру досетку. Зашто је Хришћанин паметан, треба да има памет не овога света али Божију. Рекла је она својим родитељима: – Пошто сте толико упорни, прихватам да се удам, али под једним условом. – Који је то услов, дете моје? – Само ако се нађе један младић који је узвишенији од мене по лепоти, богатству, знању и науци, онда ћу се удати за њега. Почели су да траже, многих је било. Неки су били богати, али не толико лепи. Други су били  богати и лепи, али не образовани. Ретка ствар да се богатство, лепота и образовање сусретну код једне особе. Тако да се нико није могао наћи, а родитељи су били неутешни. Послали су је код једног филозофа аскете, који је живео у једној спиљи иван Александрије. Отишла је код њега да се посаветује шта да учини. Он јој рече: – Кћери моја, ја знам једној младића, не постоји други на овоме свету као што је он. Леп, богат, снажан, мудар као нико други. Екатарина се одушевила и рекла: – Желела бих да га видим. Рече јој аскета: – Учинићеш оно што ћу ти речи? –Хоћу. – Чуј ме добро (рече аскета и извади једну икону Богородице са Господом нашим Исусом Христом). Узми ову икону, иди својој кући, затвори се у своју собу и помоли се. А Богородица ће ти јавити шта да чиниш. Заиста Екатарина је узела икону, затворила се у собу, и помолила се, после поноћи се умори и заспа. Види тада један приказ. Видела је Богородицу да сија као месец и Божанско Детенце у њеном загрљају да сија као сунце, али Христово лице се окретало да не види Екатарину. Рече Богородица: – Дете моје, погледај ову девојку. Дошла је из далека, тражи да пронађе некога ко ће је волети и ко ће јој се посветити. Божанствено Детенце је одговорило љутито: – Не желим да је гледам. ― Зашто, дете моје? Она је најлепша девојка у Александрији. ― Не, Мајко Божија, она је ружна (била је ружна јер се још није крстила). Отишла је уплакана Екатарина. Отишла је код аскете и испричала му шта је уснила. ― Добро ти је рекао, рече аскета. Зато ако желиш да гледаш Христа да поверујеш у њега и да се крстиш.
Ускоро се ова велика личност Александрије  крстила и постала Хришћанка. Поново јој се јави Богородица. Овај пут Божанствено Детенце је погледало и дошао је рај у њено срце. Од онога часа Екатарина се посветила потпуно Христу. Постала је мисионар. То је чуо цар Максимин и позвао је на разговор, на крају је био принуђен да каже: Ја не могу да изађем на крај с тобом, али позваћу мудраце и научнике, математичаре, физичаре и астрономе да разговарају са тобом. Други дан, сто педесет мудраца је било на Максиминовом двору. А са друге стране сама Екатарина. Почео је разговор и потрајао је цео дан. Покушаји научника су исцрпљени. Дух Свети је осветлио Екатарину да им затвори уста свима. Један за другим су говорили: Слажемо се са Екатарином, верујем у Бога Екатарининог. А цар? Разбеснео се још више и наредио је да пресеку пред њим главе мудраца. Тако је тих сто педесет  мудраца исповедило Христа  и пошло путем мучеништва. После тога Максимин је бацио у затвор свету Екатарину. А затвореница је имала нове победе. Тамо је довела у веру многе што су је посећивали. Међу њима је била и жена Максиминова, царица Ав густа,  и њен чувар војвода Порфирије заједно са двеста својих војника. Сви они када су чули њене речи су поверовали у Христа. Међутим Максимин, са сатанским инатом,  не само да је остао неубеђен, али је наредио да свима одсеку главе, није се сажалио ни на своју жену! Сто педесет плус двеста, плус два то је триста педесет две (352) душе су ухваћене у мреже Христове кроз проповед свете Екатарине! Ускоро је дошао и њен крај, не причам вам појединости. Дуг је ред мучења, кроз која је прошла света Екатарина, најстрашнији је био котач са бодљама. И камен да си, ганућеш се ако прочиташ крај свете Екатарине. Пошто је клекла, уздигла руке и помолила се за цео свет. Затим је спустила главу коју су одсекли. Тако је предала своју свету душу, која је као бела голубица одлетела у небо. Свете мошти се чувају нетрулежне. Сви који не верују, нека иду да виде. Налази се на гори Синајској. То гнездо Христово кроз векове чувају Грци монаси. Захвалимо Богу за то. Можда су они последњи монаси, јер деца Грчке више не одлазе да буду монаси ни на Гору Синај ни на Свету Гору, имају друге одреднице….
Као поклоници тамо одлазе Израиљци, Египћани, Бедуини, Немци и Руси, да целивају свете мошти светитељкине, коју је Бог овенчао са три венца, девичанства, мучеништва, мудрости и науке. Ако погледамо њену икону, има прстен. Шта то значи? У другом јављању, које је видела, Христос јој даде прстен, биле су дакле заруке. Заруке, које се разликују од земаљских зарука. У часу када се једна девојка посвећује Богу, она се вери са Христом, који је „најлепши младожења од свих људи“ (стихир В. Среде).

* * *

Света Екатарина, драги моји, је подсетник нашега рода. Пример је пре свега за жене, зато што на своме уму имају само телесну лепоту а равнодушне су за духовност. Други је пример за мушкарце, јер се показују нижи од жена. Пример је за  нас свештеника, јер не доводимо душе Христу као она, него их терамо од Христа. Завршавам и желим, од жена да се пројаве мајке које ће отхранити хероје, а од мушкараца нека се пројаве мученици. Томе чуду се надам од мајке, од жене. Амин.

AПОСТОЛ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ


(ПРВО ПОЗНАНСТВО СА ХРИСТОМ)

Απόστολος+Ανδρέας+2Данасдраги моји, наша света црква слави успомену на апостола Андреја. Андреј је један од дванаест ученика Христових. Предање говори, да је после Вазнесења Христовог проповедао еванђеље у Скитији и у Колхиди. Постоје и писмена сведочанства, да је проповедао у Витанији и у  Понду, у Пропондиди, у Халкидони, у Византији, у Македонији, у Тракији, у Тесалији и у Грчкој све до Херсона. Из Херсона се опет вратио у Византију,пошто је тамо поставио епископа Стахија, дошао је на Пелопонез. У Патри га је ухватио царски намесник  Егеат и разапео га на крсту  са главом према доле. То је светитељев крај. А који је био његов почетак? Данас се чита она еванђељска прича, која говори о првом познанству апостола Андреја са Христом (види. Јован. 1,35-52).
* * *
Андреј је родом био из Витсаиде. Потицао је из једне сиромашне рибарске породице . Глава породице је био Јона. Андреј и његов брат Симеон заједно са својим оцем су имали један мали чамац с којим су пецали на Галилејском језеру. Живели су скромним и мирним животом. Били су непознати осталом свету. Два брата, Андреј и Петар – тако је назван касније Симеон, су били веома племенита бића. Њихова интересовања нису се ограничавала само на њиховом занимању. Нису гледали само како би пецали, шта би јели и како би живели. Имали су и узвишенија интересовања. Као Јудејци у религији у којој су били, веровали су у истинитог Бога. Веровали су у оно што су их поучили Мојсије и пророци. Ишли су редовно у синагогу и из онога што су видели и прочитали у њиховом срцу се родила жива нада, да  се приближило време када ће доћи Месија Христос, који ће спасити Израиљ и цео свет.  Са том надом су живели ти сиромашни рибари Галилејски. Зато, када су чули да се на реци Јордан појавио пророк Јован, који је пророковао да долази Месија и који је позивао свет на покајање, Андреј и Петар  су одмах потрчали на Јордан и постали ученици Јована Претече. Колико им је било угодно да га слушају и гледају! Међутим, када је једног дана Христос као један странац прошетао поред обале, Јован, који га је познао, пун радости и усхићења га је представио Андреју и еванђелисти Јовану и рекао им: „Гле,  Јагње Божје“ (Јован. 1,36). Као и у другој прилици што је рекао, „Гле, јагње Божје које узима на себе грехе света! „  (Јован. 1,29). У то мало речи је утиснута тајна божанске икономије. Послушајмо. Као што примећује свети Хрисостом, Христос се не назива само „јагње“. То значи да Христос није само један од многих јагањаца које су сваке године клали  Јевреји за пасху, већ је посебно Јагње. Он је Избавитељ и Спаситељ света. Још и Златоусти, тумачећи рећ „јагње“  нам говори  да Христос није само једно од многих јагањаца које су сваке године клали Јевреји за пасху, већ је јединствено Јагње. Јагње чија праслика и сенка су јагањци Јевреја. Он је Избавитељ и Спаситељ света. Још тумачећи реч „узима“, примећује Хрисостом да је његова жртва на Голготи  била јединствена. Кроз ту јединствену жртву опраштају се грехови целога света. Увек Христос носи, узима, подиже грехове света кроз веру и вршење тајни божије еухаристије. Андреј и Јован, чим су чули речи Јована Претече, који је препоручио Христа као Избавитеља света, одлучили су да се приближе Христу и да га упознају поближе. Јован Претеча не би зажалио ако би они отишли од њега Христу. Радовао би се.
Зато што би упознали Онога, коме Претеча, као што је сам говорио, није био достојан да одреши „ремена на обући његовој“ (Марко 1,7). Тако би се ученици преусмерили на неупоредиво узвишеније учење и знање. Зато што је Христос „Алфа и Омега, Први и Последњи, Почетак и Свршетак“ (Откр. 22,13). Андреј и Јован су се приближили Христу. А  Исус обазревши се и видевши их, где иду за њим, рече им: „Шта тражите?“ Они одговарају: „Учитељу, где станујеш?“ А Христос им каже:“Дођите и видите“ (Јован 1,39). Ученици су дошли тамо где је живео Христос. Имао је своју кућу? Не. Живео је привремено у кући неког странца. У ону сиромашну кућицу Христос је примио Андреја и Јована и почео је са њима разговор, који је трајао сатима. Колико бисмо само желели да знамо о чему су разговарали! Еванђеље нам не говори о чему су разговарали. Међутим не постоји никаква сумња, да је тема њиховог разговора  било царство небеско, које је долазило на свет. Они су ускоро били  позвани као први проповедници и учитељи тога царства. Пред очима ученика се отворио нови свет. Први пут су слушали нешто што је осветљавало њихов ум, грејало њихово срце и наводило човека на покрет.
То је било прво познанство два ученика са Христом. Велики је утисак  на Андреја и Јована то познанство оставило, да је један од њих, Јован, који је касније написао и Еванђеље, забележио и време сусрета, да беше  „  око десетог часа“ (Јован. 1,40). Десети час по јеврејском чосовнику одговара са три поподне по нашем времену. Да је утисак који је изазвало то познанство био веома снажан, види се и из другог примера, да је Андреј пун одушевљења отрчао одмах и пронашао свога брата Петра и рекао му.“Пронашли смо Месију“ (Јован. 1,46). Зато што је Христос кристални извор, „вода жива“ (Јован. 4,10), дрво бесмртно, „хлеб живота“ (Јован. 6,35), светло, сунце које сија,  греје и оживљава, драгоцени дијамант. Било који пример ако и наведемо биће мањи од стварности. Он је Месија и Избавитељ света. За Андреја најважнији час у његовом животу је био час када је упознао Христа. Оцртао се толико јасно у његовој души, да се сећао све до последњег часа свога живота, када је и он био разапет, наравно наопако као што смо већ рекли, предао је на крсту свој дух.

Најважнији час! И сада вас питам: Који је најважнији час вашег живота? Људи нашег века ће одговорити на ово питање зависно од важности коју придају лицима и стварима. За онога који дугује огромне суме новца, најважнији час његовог живота је онај час када се његов дуг угасио. За једног затвореника најважнији час је када се отварају врата затвора и излази на слободу. За заробљеника је то час његовог ослобађања, за болесника који је био у опасности да умре најважнији је онај час када се његово здравље побољшава и излази из болнице. За студента је то час када узима своју диплому. За неког другог је то час његове свадбе. За неког трећег час када добија дете. А за четвртог час када је на лутрији добио милионе…. Међутим од свих часова неупоредиво је најважнији онај час када се човек буди из греховног сна и угледа слатко светло вере у Христа. Час када неко упозна Христа, не само формално него и духовно, и када га осети као личног Спаситеља и Избавитеља! Тај час је најважнији час. Зато што нигде другде, да нигде, човек не може да пронађе радост, мир, љубав, избављење и спасење. Драги моји, дозволите ми да упитам свакога од вас: Да ли постоји у вашем животу један такав час? Сами одговорите на то.

Откривење, глава 22




1. И показа ми чисту ријеку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од пријестола Божијега, и јагњетова.

2. Насред улица његовијех и с обје стране ријеке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући свакога мјесеца свој род; и лишће од дрвета бијаше за исцјељивање народима.

3. И више неће бити никакве проклетиње; и пријестол Божиј и јагњетов биће у њему; и слуге његове послуживаће га.

4. И гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховима.

5. И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видјела од жишка, ни видјела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва вијек вијека.

6. И рече ми: ово су ријечи вјерне и истините, и Господ Бог светијех пророка посла анђела својега да покаже слугама својима шта ће бити скоро.

7. Ево ћу доћи скоро: благо ономе који држи ријечи пророштва књиге ове.

8. И ја Јован видјех ово и чух; и кад чух и видјех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа.

9. И рече ми: гле, немој, јер сам и ја слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе ријечи пророштва књиге ове. Богу се поклони.
10. И рече ми: не запечаћавај ријечи пророштва књиге ове; јер је вријеме близу.

11. Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет нека се још свети.

12. И ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелима његовијем.

13. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, први и пошљедњи.

14. Благо ономе који твори заповијести његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град.

15. А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж.

16. Ја Исус послах анђела својега да вам ово посвједочи у црквама. Ја сам коријен и род Давидов, и сјајна звијезда Даница.

17. И Дух и невјеста говоре: дођи. И који чује нека говори: дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота забадава.

18. Јер свједочим свакоме који чује ријечи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој;

19. И ако ко одузме од ријечи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов дијел од књиге живота, и од града светога, и од онога што је написано у књизи овој.

20. Говори онај који свједочи ово: да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе.

21. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.

Lazarice




Lazarice
Lazareva subota se praznuje osam dana pred uskrs u spomen na Pravednog Lazara, sledbenika Hristovog koga je Božiji sin vaskrsnuo iz mrtvih. Njeno obeležavanje počinje praznikom koji se zove Lazareva subota. Međutim u mnogim mestima u Srbiji smatra se da je ovaj praznik posvećen jednom drugom Lazaru, srpskom knezu koji je svojom smrću u kosovskoj bici ušao u legendu.

Na Lazarevu subotu seljani bi palili vatre protiv gamadi i zmija, brali cveće i trave, potapali ih u vodu koju su pili ili se u njoj kupali. Sebe i svoja staništa kitili bi raznim zelenilom.
Na ovaj dan formirana je i ritualna povorka – lazarice. I povorku je legenda vezala za cara Lazara. Veruje se da je car Lazar uveo povorku i od tada se običaj održava svake godine na njegov imendan. Povorku lazarica uglavnom je činilo šest neudatih devojaka (ponekad i više): dve su imale ulogu Lazara, muški i ženski, dve su bile
,,prednjice˝, a dve ,,zadnjice˝. Poređale bi se po visini i uzrastu. ,,Zadnjice˝ su bile najmlađe devojke koje su naredne godine imale ulogu ,,prednjice˝, a potom ulogu Lazara. ,,Zadnjice˝ su sakupljale darove koje su dobijali od domaćica u čijim su dvorištima igrale i pevale. Ova "zadnjica" što se cenjka je ovom prilikom muškog roda, ali su
lazarice čisto ženska povorka.

Lazarice su sa 
pripremama počinjale već nakon belih poklada. Devojke su se unapred dogovarale ko će ići u povorku, a kada jednom bude deo povorke mora još dva puta (ne mora da budu tri uzastupne godine) da joj se ne bi dogodilaneka nesreća. Sastajale bi se u kući devojke koja je bila Lazar. Tu bi ih starije žene učile običajima i pesmama koje treba da pevaju.

U davnini je sva ženska mlađarija, kad tome dođe red, učestvovala u lazaricama. U Gornjoj Pčinji se do danas održalo verovanje da će devojka koja za vreme svog devojaštva ne uzme učešća u lazaricama - na onom svetu nositi žabama vodu. Po pravilu, treba tri godine zaredom ići u lazarice, jer, u protivnom, može se očekivati neka nesreća. Na ovaj
način su devojke štićene i od prerane udaje. Oblačile bi srpsku nošnju, a devojka koja je imala ulogu muškog lazara oblačila bi svečanu devojačku narodnu nošnju, u novije vreme nose slamnate šešire, dok su ranije imali fesove Lazarke uglavnom imaju štapove u rukama. U nekim krajevima ženski Lazar imala je prekriveno lice belim velom. Beli peškiri su čest detalj kod lazarica. Muški i ženski lazar predstavljaju par koji u lazaričkim običajima ima ulogu mlade i mladoženje. Oni simbolzuju proleće kada se priroda budi i treba da utiču na opštu plodnost, a to se vidi po nošnji koju tada nose jer je slična svadbenoj nošnji, a svadba je inače simbol plodnosti. Pevale su razne pesme za plodnost, obraćale bi pažnju ukoliko u toj porodici ima trudnica, devojka za udaju ili mladić za ženidbu, mala deca i slično, pa bi njima posebno pevale pesme za zdravlje, sreću, plodnost...
Domaćica bi ih po dolasku posipala žitom (žito je simbol plodnosti, života, ali i Isusa Hrista), a one tada pevaju ,,Rodilo se, perodilo, celu zemlju natežalo˝, potom darivala novcem ili jajima, pasuljem ili nekom drugom hranom, a ukoliko su domaćini bili loši lazarice bi mogle da otpevaju i pesme koje bi im donele neku nesreću u kući. 


Беседа на парастосу Владици Николају

Аутор: Ава Јустин, Објављено: 01. 12. 2007.

Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла! Највећег српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби - ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце је Свети Владика Николај. Ми, крпељи, данашњи Срби крпељи, не можемо да видимо Сунце. Зарили смо се у руно европске културе: биоскопе, позоришта, благостања, гардеробе, јеловнике… Крпељи! Нама блиста Сунце, а очима га не видимо. Многи су Срби тако рођени. Многи намерно ослепели себе данас. Гле, зар ти можеш ценити Сунце, када Творца сунца не признајеш. Ти, угашена свећицо српска! Кад не би Господ сваку моју реч претворио у Херувима, у Серафима, у Анђела, је не бих могао достојно, ни изблиза достојно, похвалити највећег Србина после Светог Саве, Равноапостолног Светог Владику Николаја Српског.

Два човека има Српска Црква и Српски народ. Први Свети Сава, једино до сада Равноапостолни. Опрости Свети Владико! А ти за мене и за све здраве српске душе, други си Равноапостолни Владика Жички, Српски Свети Златоуст!

И све што је рекао - небеско је благо. Све што је написао -непропадљиво, Небеско, вечно злато. Заиста, ако учините излет кроз велике Светитеље Божије, кроз велике свете писце Цркве Христове, после Светог Јована Златоустог, цариградског свесунца, најближи њему је Свети Владика Николај, Свети Дамаскин, Григорије Палама и још мало њих. Како је он неисказано велики. А Срби, бедни, несрећни Срби! Видесте ли свог Владику у Академији наука српских? Не, не, не!

Срби, муцави народ, муцави народ… Да није овог славног Залтоуста Српског, зар би Србиново песништво и свег Српства постојало? Ево Српског Светог Дамаскина. Ево у истину највећег песника српског. Већег од свих славних великих песника. Само да је оставио Духовну Лиру, био би раван Светом Дамаскину. А он? Свака му је реч песма, песма вечна, песма о Вечности. Песма о Вечној Истини, песма о Вечној Правди, песма Једином и Истинитом Богу свих светова - Господу Христу.

Данас, то је мит, легенда! Легенда за кога? За кога?! Борац свега највећег у српској историји, свега највећег у историји рода људског и ове губаве звезде што се земља зове - Господ Христос, за многе и многе Србе после Светога Саве. Господе, опрости Србима!

Шта Србин зна о српској науци? О Српској црквеној науци? О науци уопште? Ево Српског Светог Василија Великог. Шта је био Свети Василије? У четвртом веку био је највећи и најученији човек свога доба и Светитељ Божији. Али је он знао да учење ништа не значи без светитељства Божијег. Данас, ми Срби имамо њега - Српског Светог Василија Великог, у истину Великог. И све тајне, тајне велике, тајне свих светова Божијих, сусрећемо у његовим делима. Сећате се његових беседа које је говорио као млади јеромонах, до његових дивних химни Господу Христу, до акатиста Васкрситељу Христу. Сва бића, од молекула до Арханђела, све је захватила његова света и велика душа. Његов огромни ум дао је науку какву српски човек и Српски народ знао није. Сви муцави, сви мутави до њега! Кроз њега је проговорила српска душа, проговорила светосавски сјајно, херувимски, громовски проговорила оглувелој српској души. Оглувелој од политике, од странаштва… Оглувелој за све што је вечно, за све што је Христово за све што је светосавско. И он, он прост јеромонах, исмевани калуђер српски, београдским улицама иде у најскромнијој мантији. Многи се стиде и гнушају њега. А он? Он овамо диже устанак, највећи устанак после Светог Саве, који је учињен у Српскоме роду. Тај је духовни устанак створио млади јеромонах Николај. Почео као млади јеромонах, а завршио као Равноапостолни Светитељ Охридски и Жички. То је црквена философија, црквена мудрост! А српска философија, философија наших универзитета? Авај!

А он? У философији српској, у ствари једини философ. Он, Свети Григорије Богослов - Српски Свети Григорије Богослов. Кад то кажем, ја кажем највећи комплимент, највећу похвалу која се може рећи. Григорије Богослов, највећи ум који је сагледао тајне Божанског Бића. Више него ико од људи по дару Божијем. Ето, њему слична дао је Господ Српскоме роду. Српски вечни Григорије Богослов.

Али, комарац има још да зуји! Еванђелист међу светим Еванђелистима. Ево Српског Светог Еванђелиста. Замислите, свака реч његова је блага вест. Свака реч његова - мало Еванђеље. Као мирисави корен, што га више тареш, то више мирише. Тако, када читаш Владику Николаја, што га више читаш, ти се више молиш кроз његова читања и осећаш колико Небеског мириса арханђелског у његовим делима. Колико Еванђеља Вечног, оног Еванђеља у које Анђели желе завирити. Он, он је нама Србима то Еванђеље казао најречитије. Најречитије за човека, па и за Анђеле.

Међу Светим Апостолима, ево њега Српског Светог Апостола! О, ко је тако Српску земљу проходио, Еванђеље Христово и Благовест Христову проповедао као он? Од Охрида до Будима, од Пирота до Врања, од Прохора Пчињског до Ријеке. Нико као он, Апостол - Епископ. Апостол и Епископ - Равноапостолни Свети Владика Николај.

Ево највећег Мученика Српскога после Светога Саве. Шта кажем, после Светога Саве? Јер Мученик Свети Сава, није дао мира непријатељима Крста Христова. Непријатељима Истинитога Бога није дао мира док му нису спалили тело на Врачару у Београду. Мученик и после смрти, Свети Сава Мученик и сада, гледајући српски род и у њему хиљаде издајица светосавског аманета. Мученик је Свети Владика био на земљи. Они који знају његову младост, његов најинтимнији живот, знају његов плач чести. Знају његово јецање љубостињско за време рата. Знају Немци, непријатељи ондашњи наши, шта је за њих значио Владика Николај. Да му уста треба запушити, њега ућуткати, ућуткати Српски род. Гле, он који је у Светој Љубостињи оплакао тужну српску судбину за време рата, оплакао братоубиство међу браћом Србима, оплакао све муке и невоље Српскога рода, постао је заточеник манастира Војловице, потом одведен у Дахау на смрт ради Бога, ради нас свих Срба. Мученик над мученицима - то је Владика Николај!

И данас, данас он са неба више плаче над нама Србима земаљским него ли што се радује. И ради чега? Шта је главно за Светитеља Божијег, за човека који с неба гледа све светове? Шта је главно? Бог, Истинити Бог, Његова Вечна Правда - Господ Христос. А шта Срби раде са Господом Христом? Шта Срби раде са својом вером? Шта Срби раде са својом Славом? Кукавице! Многи не славе, многи иконе склањају из својих домова, многи их крију по орманима, крију их по подрумима и таванима. Бестидно стадо, слепо отпало стадо од Светога Саве. Шта је то, какав је то зечији дух ушао у српску душу? Где је Обилић? Где је Обилић да брани своју веру, да брани свој вечни образ, да брани своју историју? Да, Свети Мученик Српски, ето ко је Владика Николај.

Међу Светим Исповедницима, ево Српског Светог Исповедника, равног Светом Максиму Исповеднику, Светом Теодору Студиту, Светом Николају Грузијском Исповеднику и многим другим Светим Исповедницима. Он је тако смело, тако неустрашиво проповедао и исповедао Истину Господа Христа, Истину твоју, Србине несрећни! Истину целе српске историје! Истину свега рода људског. Нико као он, нико тако исповедао није у Српском роду.

Када су у тешким невољама умукла многа српска уста, он је немачким тиранима говорио: „Ево мене испред моје пастве. Ви стрељате моју децу по Краљеву, дошао сам да мене прво стрељате па онда њих“. Био је збуњен официр и командант немачки. Говорио је савршеним немачким језиком.

Онда Љубостиња. Док су с њим ишли професор Пешић и други, вођен је у Крушевац под стражом немачких војника. Тамо, тамо се тако неустрашиво држао. Немцима је рекао сву истину, све им прорекао. Да, заиста српски Свети Човек.

Међу Светим Врачима, међу лекарима, међу чудотворцима, ево српског светог лекара - Светог Владике Николаја. Реците ви мени, ко може избројати све душе које је Владика Николај својом речју и својом молитвом исцелио у Српскоме народу?! Ко може набројати болеснике које је он исцелио? Ко би могао набројати многобројне оболеле савести које је Свети Владика излечио давши им истиниту веру у Истинитога Бога. Ко? Заиста, он лекар душа и савести српских. Небески лекар савести српских.

А међу Светим Задужбинарима - ко је он? Нови Српски Задужбинар. Највећи после Светих Немањића. Да, ви сте сведоци тога. Од Охрида до Жиче, подизао је и обнављао манастире, до у срце Шумадије, и изван Шумадије. Свуда његов дух. Он, неуморни зидар, неуморни неимар, обнавља задужбинарство Светих Немањића.

Тако је то - зује комарци по земљи Србији. Међу тим комарцима најгори архимандрит Јустин. Земаљска Србијо! Где је рођен Владика Николај? Где су његове свете мошти? У туђини! Ниси био достојан, Србине, да највећи Србин иза Светог Саве издахне у Србији и одавде пошаље душу своју у онај свет где га чека Свети Сава. Било је много муке у души великог Светог Саве, када је напустио земљу и умро у Бугарској. Једна поука за ондашње српске владаре, за ондашње Српске земље, за ондашњи Српски народ. И ево друга поука, друга историјска поука се понавља. Владика Николај умире у Америци, тамо у Либертвилу. Симболично, браћо моја драга и предрага. Симболично и страшно. Други највећи човек умире ван наше земље. О, како смо недостојни! О, како је срамно бити човек издавши највеће људе своје, највеће Светитеље своје. О, како је страшно бити Србин без Христа! Како је страшно бити Србин без Светога Саве! Злочин до злочина!

Десет година званична Српска Црква није издала парастос Највећем Српском Владици! Шта је то? Каква то мрачна и страшна легенда хода Српском земљом? Ми се и даље мучимо. Ми се са земље непрекидно мучимо. Ми, који смо то мученици Господе, када своје издајемо?

Данас Небеска Србија, данас, о не само Небеска Србија, него Православна Црква Небеска, слави највећег Мученика у роду Српском после Светога Саве - Светог Равноапостолног Српског Николаја. Данас њега славе Серафими и Херувими, јер им је раван по Благовестима које је ширио земљама, свима земљама Европе, Америке и Азије, као Херувим! Њега данас сигурно грли - ко? Свети Сава грли свог најмилијег сина у Српскоме роду. А са њим, око њега, и многобројни српски Светитељи са Светим Савом, Светим Симеоном Мироточивим и осталим Српским Светитељима. Данас на небу, Небеска Србија слави највећег Српског Светитеља. Данас сви Свети, све велможе, сви Свети Немањићи на небу, поздрављају новог српског Мученика, највећег српског новог Еванђелиста, највећег новог српског Апостола - Светог Владику Николаја.

Данас, сви они што гинуше „за Крст часни и Слободу златну“, сви они протерани од НДХ-а, свих оних стотине хиљада Срба што за Православну веру изгубише животе, сви они стоје на ногама и на молитви и прослављају највећег Србина, Светог Владику Николаја. И причаће се Београдом, причаће се у Скопљу, у Загребу, у Москви, у Вашингтону, причаће се свом земљом! Лелић, Лелић је дао Српскоме роду највећег Светитеља, највећег човека после Светога Саве.

Ми данашњи Срби, ми не знамо шта имамо? Али ето, Бог нам је послао и Пророка, и Апостола, и Еванђелиста! А зашто смо ми, ова генерација наша - најгори Срби!? Зато што смо издали све што се не сме издати!? Зато што издајемо Господа, Његову Истину, Вечни живот, Царство Небеско! За све што видиш очима, за биоскопе, за позоришта и за телесна уживања!

Авај! Авај! Да молимо Светог Владику Исповедника да нас спасава из пакла, из нашег најдубљег пакла. Нас савремене Србе. Да нас сврста у своју Небеску војску, да нам да херувимску неустрашивост да Господа Христа изнад свега волимо и љубимо, као он. То је његов аманет. Цео његов живот је био аманет и тестамент светосавски, косовски: Све жртвовати за Христа, Христа низашта! То је аманет Светог Владике Николаја. То је аманет Светога Саве. То је аманет Светога Кнеза Косовског.

Питај себе, питај данас себе о овогодишњем парастосу Светог Владике Николаја. Нема већег Учитеља, нема већег Небеског звона над српском земљом од Светог Владике Николаја. Громовник као Свети Илија, али и благ и милосрдан попут Господа Христа. Ми, ми имамо само један пут, један излаз из нашег пакла, један једини пут у рај наш - то је пут Светога Саве и Светога Николаја.

Нека би Благи Господ пробудио српске душе за све што је вечно, за све што је свето. И нека би Свети Владика Николај умножио своје молитве у Небеској Србији за нас многогрешне на земљи. Нека преклиње са Светим Савом и свима Српским Светитељима Господа Христа да Србе умудри, да Србе опамети, да Србе приведе вери. Да их васкрсне из свих безбројних гробова њихових. Гробова саможивости, братомржње, братоубиства. Авај, свих размирица и несрећа. Мржња је опчинила Србе. Господе, уклони са српске душе братомржњу.

Свети Исповедниче, са свима Светитељима моли се, да се Срби опамете. Да се браћа измире, да нестане раскола, те највеће куге - куге данашње којом се заразио Српски народ.

Опрости, Свети Исповедниче Равноапостолни, ето ја, - комарац српске земље, одмуцах теби или мени. Амин!

(У Лелићу 1966. године)