Популарни постови

недеља, 18. фебруар 2018.

Први Боговидац Преподобни Јустин Ћелијски



Уистину се Бог јави и поред Њега јави се први Сведок који је видео Бога у телу. Каква част и какав дар и каква милост од Бога! То нам казује данашње Свето Еванђеље.
Први човек који је у Исусу човеку видео Бога јесте Јован Крститељ. Први он у видљивом човеку видео Невидљивог Бога. Да је само то, него видео и све што Господ доноси свету. Видео све што Бог у телу дарује свету, дошавши с Неба и поставши човек, од најмањег до највећег дара. То је било виђење које му је Господ даровао. Видео је он сав подвиг Господа Христа, од колевке до гроба и од гроба до Васкрсења, од Васкрсења до Вазнесења и силаска Духа Светога, и све што је Господ учинио за род људски. Видео је он сву Цркву Божју, видео је у Христу, Који је телесно стајао пред њим, видео све векове будуће, све оно што доноси Црква Христова, све Благе вести, сва чудеса, све радости.
Да, видео је он све то као утеху, јер иза њега стајао је сав род људски, потопљен у мору греха, у мору смрти, у мору ђавола. Њега није могао нико утешити у овоме свету. Њега, коме је Бог даровао ту страшну и тешку дужност да представља род људски пред Господом Христом, да принесе сав род људски, сваког човека, да каже њему: Ево, то је тај. Ово је Аврам, ово Исак, ово је онај грешник, ово је онај прељубочинац. Тако сваког, од Адама до последњег човека.
Господе, ето ти видиш ко смо ми, шта смо ми: Грех, робље греха, робље смрти! А Ти, гле Јагње си Божије које узима грехе света на Себе. У том Невидљивом Богу а видљивом Човеку, Исусу из Назарета, Претеча је по дару Божјем видео сав велики подвиг крста Христовог, сву велику силу Његову. Он као Јагње Божје узима на себе грехе света. А гле до Њега, до Господа Христа, грех је обарао свакога човека у смрт, грех је обарао свакога човека и затварао у тамницу смрти која се називала Ад. Нико није могао да уздигае себе изнад смрти! Нико! Ни Праведни Аврам, ни Праведни Илија, ни Свети цар Давид, нико, нико од највећих Праведника. Сви слабији од смрти, сви слабији од греха, сви слабији од ђавола. И ето, дошао је Он, Господ Христос, и Претеча сагледао пре но што се све то десило, сагледао и видео: "Ево,Јагње Божје узима грехе света на Себе".
Сав тај грех од којег клеца, не само клеца него пада и пропада у смрт, и највећи старозаветни праведник, ево Господ на Себе узима грехе света, сав грех света, све грехове стопљене у један грех Он Бог у телу. И Крстом Својим Он распиње грех људски, и Божанством Својим сатире га и уништава га. И васкрсавањем Свог тела из мртвих побеђује грех и у телу људском и у духу људском, и дарује спасење свету. То, то је сагледао све Претеча када је рекао народу: "Гле, Јагње Божје које узима грехе света на Себе". И показао је Господа Исуса, и отишао к Њему. И заиста, заиста велик дар, заиста велик Пророк, заиста је Дух Божји у њему.
Откуд Светоме Претечи да сагледа то шта ће Господ урадити? Јер гле, Претеча је говорио о Господу ово пре Његовог крштења, пре него што је Господ почео да учи свет да разуме Еванђеље, а Претеча објављује ове благе вести. Откуда њему то? Сам он казује, чули сте у данашњем Светом Еванђељу: "И ја Га не знадох, него Онај који ме посла да крстим, Он ми рече: На кога видиш да силази Дух Свети и стаје на Њему, то је Онај што ће крстити Духом Светим. И ја видех и засведочих да је ово Син Божји’’. Видех и засведочих да је ово Син Божји! Откуда Светоме Претечи то знање, то пророштво, то предсказање шта ће Господ учинити, какву ће Цркву основати, како ће уследити спасење света? Видео је он у Њему не само Бога, него и Спаситеља и Спасење.
Први највидовитији Пророк, први највидовитији Сведок, први који је сагледао још у утроби матере своје шта ће учинити тај Чудесни Учитељ из Назарета. Пише у Светом Еванђељу: чим је његовој мајци, Светој Јелисавети, дошла у посету Дјева Марија, Која је већ носила у утроби Својој Господа Христа, он је у утроби мајчиној заиграо од радости и поклонио се Господу Исусу. Он у утроби, и његова мајка, напунила се Духа Светога, пророковала је и назвала пресвету Дјеву Мајком Господа. А за живота свог као Крститељ крстио је Господа у Јордану и сагледао сву судбину рода људског коју носи Господ Христос до Страшнога Суда и од Страшнога Суда у вечност. Зато се он онако узбуђено брани: "Не, не, Ти треба мене да крстиш". Јер он види: Ти си Спаситељ света, Ти си Бог. Ја крстим грешне људе да грехе исповедају, а Ти, Господе, ти узимаш грех света на Себе!
Правда Христова, човекољубље Његово, спасење рода људског, осигурање победе над смрћу и дар Вечнога Живота, ето то је оно што је великог, по речима Самог Спаситеља,Највећег између рођених од жена, толико смирило пред Господом Христом, да је он говорио свима: ,Ја нисам достојан да одрешим ремена на обући Његовој". Толико је Он велики, а ви моји савременици ви мене сматрате за Месију. Не, нисам ја, ја нисам достојан да одрешим ремена на обући Његовој. Ко сам ја? Глас Божји који је дошао у овај свет. Ја сам само Глас Божји који објављује Бога у телу. Ја сам послат да припремим то што Он има да уради. Моје крштење, сенка је. Ја крштавам крштењем покајања, а он Духом Светим. Ја призивам људе да исповедају своје грехе, а Он узима на Себе грех света, све грехе, и твоје и моје. Ја исповедам у име целог рода људског све муке, све болове, све страхоте рода људског у овом царству смрти, у коме се ми налазимо на земљи, а Он дошао да уништи смрт, да осигура васкрсење из мртвих. Да, ја крштавам крштењем покајања, а Он крштењем спасења. Ето све разлике између мене и Њега. Зато, ко сам ја пред Њим? Нисам достојан. Ја треба да се смањујем, а Он да расте. Да расте кроз Њега сваки човек, сав род људски да расте, да надрасте небо, да до небеса и наднебесја поведе за Собом род људски и све оне који хоће да му следују вером, љубављу, надом и свим осталим светим врлинама. Њихова апостолска ... њихова пророчка ... њихова мученичка ... За све то он је и живот свој с радошћу дао, посто Мученик радујући се, јер је Сведок највеће Правде у свету, највеће Радости.
Ето, Невидљиви Бог постао је Човек да спасе род људски од највећих и најстрашнијих немани, од греха, смрти и ђавола. Господ је ту међу нама, дошао је да нам да Царство Небеско, да нас уведе у њега.
То је сведочанство Светог Јована Претече, сведочанство првог Сведока о Господу Христу, првог човека на земљи који је први видео и сагледао у Господу Бога и Спаситеља света. Зато је он и био пустињак, зато је и живео испоснички, зато ништа од свега на свету имао није, а сав је био Божји, сав испуњен Богом. Зато поклонимо се њему, великом Подвижнику, што се удостојио да Господа Христа крсти и да буде први Апостол Његов, први Сведок Његов. Нека се и он моли за нас да и ми грешни испунимо себе вером у Господа Христа, да и ми грешни своје грехе, своје исповести, пренесемо и предамо Господу Јагњету Божјем, да их Он узме на Себе и да нас спасе од сваког греха нашег.
А Он то чини кроз Своју Свету Цркву. Јер нико нема права ни силе отпуштати грехе. Можемо ми један другоме опраштати грехе, али да отпусти грехе, да очистиш душу човекову од греха, то може само Бог. Сетите се момената из живота Спаситељевог кад су фарисеји бунили се што Спаситељ отпушта грехе. Бог има право једини да отпушта грехе. А ето Он је ту. И да има то право и да има ту власт и силу показао је Својим животом на земљи опраштајући грехе многим грешницима и дајући им духовни препород. Сетите се Закхеја, сетите се разбојника на крсту. Каква сила у Господу! Каква моћ! Распет на крсту, а Он отпушта грехе разбојнику и уводи га у Царство Небеско истога дана, уводи га у Рај. То је сила коју само Он има, Бог, да отпушта грехе, да препороди човечју душу, да је обнови потпуно, да јој да бесмртност и вечност, да јој да Вечну Истину, Вечну Правду, и тиме душа људска заблиста, засија у Спаситељевој вечности Божјој. То је сила, то је моћ Господа Христа. Сетите се, Он је ту силу, тај дар предао Светим Апостолима када се првог дана по Свом Васкрсењу јавио Својим Ученицима који су били на окупу и ушао кроз затворена врата. Дао им дар Духа Светога рекавши: "Као што је мене послао Отац и ја вас шаљем; и рече: Примите Дух Свети, којима отпустите грехе, отпустиће им се, а којима задржите, задржаће им се". Ето тог права и те силе коју је Господ као Бог имао и има, и оставља Цркви Својој на земљи кроз Свете Апостоле. И Црква је та сила која је тело Христово а Он глава Цркве, јер је Црква Христова та Божанска сила која отпушта грехе грешним људима. 
Зато нека никад ниједан грешник не пада у очајање, ту је Господ Свемилостиви, Он узима и твој грех. Ма какав био грешник, сети се Закхеја, разбојника на крсту, Марије Магдалене, сети се Савла. Како тешке грехе Господ узима на Себе, и од тих људи који покајањем падају пред Њим ствара Светитеље, чудне и чудесне, равне Ангелима и Архангелима. Зато у твом срцу нема греха који љубав Господњу може поколебати. Нема људског пада који може Господа уплашити. Не! Када падаш у највећи грех, само се покај. Сети се да Господ чека од тебе само то покајање. Ништа друго, ништа друго... И гле, теби ће се скинути твој грех, а са њим и твоја смрт и све твоје смрти. И пакао ће бити уклоњен од тебе и Царство Небеско отворено. Како је човекољубив Господ!
Зато, поклонимо се Благоме Господу, Који је дошао у овај свет ради нас грешних да нас спасе греха, да нас спасе смрти, да нам осигура Живот Вечни. И дао нам је безброј вођа на том путу, а на челу свих стоји славни Претеча Господњи, храбри нас да и ми идемо путем за њим и са свима Светитељима, и тако достигнемо у Царство Небеско и Живот Вечни, да заједно са њима славимо Чудесног Господа Исуса, Коме сва љубав наша нека иде, сво срце, и сва душа, кроз сваку молитву, кроз сваки вапај. Амин.

Преподобни Јустин Ћелијски















АКАТИСТ светом свештеномученику КИПРИЈАНУ и светој мученици ЈУСТИНИ

Кондак 1.
Од ђаволског служења за служење истинитом Богу изабрани и ликовима светих придружени, свештеномучениче Кипријане, моли Христа Бога да нас избави од мрежа лукавога, да победимо свет, плот и ђавола ми, који ти кличемо:
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Икос 1.
Ангелске силе задивише се када си се, богомудри, од вештина чаробњачких обратио ка познању божанственоме и кад си покајањем ангелски бестрасни живот стекао. Ми, који се дивимо обраћењу твојему, појемо ти овако:
Радуј се, ти који си обраћењем својим ангеле задивио!
Радуј се, ти који си ликове светих развеселио!
Радуј се, ти који си мудрост своју показао!
Радуј се, ти који си за Христа венац примио!
Радуј се, злих духова изгониоче!
Радуј се, од болести исцелитељу!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 2.
Од вештина чаробњачких обра</p>тивши се, богомудри, ка познању Божанственом, показао си се свету као лекар најмудрији. Дарујући исцељење онима који те поштују, моли се, Кипријане, са Јустином Човекољупцу Владици за спас душа нас који ти појемо: Алилуја!
Икос 2.
Ум несавршен за разумевање истине Божје ти имаше, у заслепљености незнабожачкој беше, лукавства демонска изучаваше и у томе се усрдно труђаше. Но уразумивши се и Крста Господњег се плашећи, немоћи си демонске познао, те се од служења лукавоме обрати и храму Господњем притече, па ти тога ради кличемо:
Радуј се, ти који си лукавства демонска изучио!
Радуј се, ти који си прелести служења ђаволу разобличио!
Радуј се, ти који си змију лукаву посрамио!
Радуј се, ти који си мудраце овога света надмудрио!
Радуј се, разумнији од најразу</p>мнијих!
Радуј се, свештеномуче ниче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче.за спас душа наших!
Кондак 3.
Сила Вишњега просветли ум твој, Кипријане, и кад немадоше успеха у чародејству Аглаидовом код Јустине, злодуси ти рекоше: "Ми се крста бојимо и силу своју губимо јер Јустина се брани молитвом" А ти им рече: "Ако се ви крста бојите, колико вам је онда страшнији на Крсту Распети"? И познавши слабост демонску, ти уђе у храм Господњи појући са свима верујућим: Алилуја!
Икос 3.
Имајући ум просветљен силом вишњом, Кипријан отиде епи</p>скопу молећи за крштење, али овај му одрече, побојавши се. Свети пак у храм Господњи отиде и на Литургији стајаше, и из храма не изађе када ђакон возгласи: "Оглашени, изиђите". "Не излазим из храма", рече Кипријан епископу, "док ме не крстиш". Радујући се уразумљењу твојему, појемо ти овако:
Радуј се, силом вишњом просветљени!
Радуј се, Господом уразумљени!
Радуј се, ти који си силу Крста познао!
Радуј се, ти који си живот свој исправио!
Радуј се, ти који си кораке ка Цркви управио!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 4.
Носила те је бура помисли: како примити свето крштење. И ти узе књиге чаробњачке своје, свети, те их насред града сложи и спали, појући Богу: Алилуја!
Икос 4.
Чувши о теби и о благој намери твојој да се у Христа обучеш, епископ те је крстио и за чтеца у храму Божјем поставио. Тога ради кличемо ти овако:
Радуј се, духова злобе победиоче!
Радуј се, јер си чаробњачке књиге спалио!
Радуј се, ти који пожеле да хришћанин постанеш!
Радуј се, ти који свето крштење прими!
Радуј се, епископом упућени!
Радуј се, за чтеца у храму постављени!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 5.
Боготкану одећу светог крштења примивши, Кипријане, усрдно си се Богу молио за опроштај раније учињених грехова, појући Му непрестано: Алилуја!
Икос 5.
И виде епископ подвиге и труде твоје, свештеномучениче Кипријане – пост, свеноћно бденије, коленопреклоњење и сузне молитве - и када прође месец, за ђакона те постави. Ми, Богу благодарни, хвалимо те:
Радуј се, ти који си дању и ноћу Бога призивао!
Радуј се, ти који си руке своје ка Њему испружио!
Радуј се, ти који си за опроштај Његов молио!
Радуј се, ти који си Му сузне молитве приносио!
Радуј се, ти који си пламену љубав према Богу показао!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 6.
Истину Христову проповедао си, славни свештеномучениче Кипријане, боговице Апостоле подражавао и Христовим учењем људе просветљавао, а они, познавши Господа Исуса Христа, поју Богу: Алилуја!
Икос 6.
Засија у срцу твом светлост Божанске благодати, Кипријане, вазнесе те на висину духовног савршенства, ти чин свештенички досегну и најзад и за епископа би посвећен. Тога ради, молитвама твојим пред Господом, просветли и срца наша која ти се топло моле:
Радуј се, за епископа посвећени!
Радуј се, на висине орла уздигнути!
Радуј се, граде који на врху горе стојиш!
Радуј се, светилниче који пред Богом гориш!
Радуј се, неуморни молитвениче пред Богом!
Радуј се, учитељу Богом даровани!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 7.
Желећи да се сви спасу, Човекољубац Господ дарова нам дивног молитвеника, заступника и исцелитеља од духова злобе поднебесне. Делима и речима својим многе си покајању и исправљању живота приводио, учећи их све да поју Богу: Алилуја!
Икос 7.
Нови најмудрији исцелитељ света јеси, свештеномучениче Кипријане, јер се молитви твојој никаква чародејствена дела супротставити не могу, већ се одмах разруше и бивају прогнана, од злих људи и лукавих бесова отпуштена. Ми, који видесмо у теби такву силу Божју, кличемо ти овако:
Радуј се, чаробњачког лукавства разрушитељу!
Радуј се, страшних бесова прогонитељу!
Радуј се, ти од кога духови злобе као дим ишчезавају!
Радуј се, ти који оне што се тешко муче брзо ослобађаш!
Радуј се, од несреће и туге избавитељу!
Радуј се, страдања у радост преобразитељу!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 8.
Велико чудо јавља се онима који ти са вером притичу, свештеномучениче Кипријане, јер се благодаћу од Бога ти датом терају нечисти духови, мучитељи човека, демони се изгоне, а болесни исцељују, појући Богу: Алилуја!
Икос 8.
Свим срцем Богу предао си се и свом си Га душом вазљубио, сву твоју ревност и жељу ка испуњењу воље Његове управио си, и као пастир добри, притиснуте несрећом ниси одгурнуо, већ си им, молећи се за њих пред Богом, даровао исцељење и утеху. Ми пак, љубав твоју према Богу хвалећи, молимо ти се овако:
Радуј се, ти који си Христа свим срцем заволео!
Радуј се, врлином испуњени!
Радуј се, помоћниче болесним и раслабљеним!
Радуј се, у жалости и тузи утешитељу!
Радуј се, ти који прогониш наговоре и искушења што од света, плоти и ђавола долазе!
Радуј се, свих болести душевних и телесних исцелитељу!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 9.
Сва војска ангелска развесели се видевши како тебе, Војника Цара Небеског који непоколебљиво и са смелошћу Христа проповедаш, изведоше на посечење мачем заједно са Јустином. Ти онда, стрепећи да се она не одрекне Христа када те види посеченог, убеди мучитеље да прво њу, а потом тебе посеку, и подметнувши главе своје под мач, Богу запевасте: Алилуја!
Икос 9.
Ни сви речити говорници неће моћи да како доликује опевају страдања ваша за Христа када се не уплашисте претњи тешких; светлих се лица престависте суду царевом, подижући све верујуће да вам запевају овако:
Радујте се, вере Христове непоколебљиви исповедници!
Радујте се, Пречисте Тројице смели проповедници!
Радујте се, ви који мучења тешка не бисте ничим заменили!
Радујте се, ви чија се страдања величају у храмовима Божјим!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 10.
Желећи да спасеш душе свих оних који су нечистим духом обузети, ниси престајао да се молиш пред Господом, свештеномучениче Кипријане. Теби се даде благодат да се за њих молиш, да помиловани и очишћени запевамо Богу: Алилуја!
Икос 10.
Буди нам стена тврда и крепка ограда, свештеномучениче Кипријане, од непријатеља видљивих и невидљивих: с топлом вером и љубављу притичемо ти, да тобом спасени и ограђени, овако запевамо:
Радуј се, ти који си смирењем духове злобе победио!
Радуј се, ти који си огњем молитве стреле неприј атељске спалио!
Радуј се, ти који си ограда и стена пред непријатељима видљивим и невидљивим!
Радуј се, преславни украсу Цркве Православне!
Радуј се, преславни помоћниче онима који су од лекара остављени!
Радуј се, вољени утешитељу оних који тугују!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 11.
Непрестано си, свештеномучениче Кипријане, више него други појање Пресветој Тројици приносио, тражећи од Господа милост за оне који су у грех пали, јер Он благоволи недостојног достојним учинити и светом стаду Својем придружити. Благодарећи Богу за милост такву према нама грешнима, кличемо Му: Алилуја!
Икос 11.
Светозарна свећа био си, богомудри, у Цркви Христовој, обасјавајући невештаственом светлошћу душе верујућих. Обасјај и наша грехом отежана срца која ти овако поју.
Радуј се, јер Господ милост своју према палима у грех на теби показа!
Радуј се, кад из таме погибељи као овца заблудела нађе излаза!
Радуј се, ти који од недостојног достојан постаде!
Радуј се, светом стаду Христовом придружени!
Радуј се, ти који светлошћу невештаственом душе обасјаваш!
Радуј се, ти који заблуделе на прави пут усмераваш!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 12.
Дата ти је благодат од Бога да сатиреш силу непријатељску и свако сатанско насртање, јер си непријатеље своје победио и мученичку смрт достигао. И сада се, стојећи пред престолом Цара славе, моли да се избавимо од сужањства ђаволског и да спасени кличемо Богу: Алилуја!
Икос 12.
Опевајући твоју ревност према Богу и твоја дивна и преславна чудеса, величамо те и хвалимо, свештеномучениче Кипријане, који си такву благодат од Бога примио. Молимо те да нам у часу смрти, када демонска војска окружи душе наше, јавиш своју помоћ, да те избављени тобом дозовемо овако:
Радуј се, брзи заштитниче од насртљивих сила!
Радуј се, од жалости и туга спасиоче!
Радуј се, ти који си Христа до свршетка заволео!
Радуј се, ти који си душу своју за Њега положио!
Радуј се, у крви Агнеца умивени!
Радуј се, у дворове Господње усељени!
Радуј се, јер си се збору светих придружио!
Радуј се, Тросунчаном светлошћу озарени!
Радуј се, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за спас душа наших!
Кондак 13.
О, предивни и преславни угодниче Божји, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче свима који ти притичу, прими од нас ово недостојно похвално појање, да се од болести исцелимо, од непријатеља видљивих и невидљивих одбранимо и вечног мучења избавимо, Господа умоли да с тобом појемо: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Молитва свештеномученику КИПРИЈАНУ
О, свети угодниче Божји, свештеномучениче Кипријане, брзи помоћниче и молитвениче за све који ти притичу, прими од нас недостојних хвалу нашу и измоли нам од Господа Бога у немоћи укрепљење, у болести исцелење, у жалости утеху и свима све што је корисно у животу нашем. Вазнеси ка Господу благомоћну молитву своју и огради нас од падова наших греховних, да нас научи истинитом покајању, да нас избави од сужањства ђаволског и сваког дејства духова нечистих и од оних који нам неправду наносе. Буди нам крепки заштитник од свих непријатеља видљивих и невидљивих, у искушењу дај нам трпљење, а у часу кончине наше буди нам помоћ код мучитеља на ваздушним митарствима нашим, да вођени тобом достигнемо Горњи Јерусалим и да се у Царству Небеском са свима светима удостојимо да у песмама славимо Свесвето Име Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова. Амин.
Молитва за заштиту од нечисте силе
Господе Исусе Христе, Сине Божји, огради ме светим Твојим Ангелима и молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, силом Часног и Животворног Крста, Светог Архистратига Божјег Михаила и осталих Небеских сила бесплотних, Светог Пророка и Претече, Крститеља Господњег Јована, Светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова, Свештеномученика Кипријана и мученице Јустине, Светитеља Николаја, архиепископа Мирликијског чудотворца, Светитеља Лава, епископа Катанског, Светитеља Јосифа Белгородског, Светитеља Митрофана Вороњешког, преподобног Сергија, игумана Радоњешког, преподобног Серафима, Саровског Чудотворца, Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке њихове Софије, светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане и свих светих Твојих, и помози мени, недостојном рабу Твојему (име оног који се моли), да ме избави од свих насртаја непријатељских, од сваке мађије, чаролије, врачања и од лукавих људи, да не узмогну учинити мени зла никаквога.
Господе, светлошћу Твојег блистања сачувај ме ујутру, преко дана, навече и када сан долази, и силом благодати Твоје одврати и удаљи зла свака нечиста која дејствују по наговору ђавола. Ко је тако мислио и чинио - врати њихово зло назад у пакао, јер Твоје је Царство и Сила, и Слава, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.




Анђео Чувар «Несвети а свети»




Из књиге архимандрита Тихона (Шевкунова) «Несвети а свети»
Наш Анђео Чувар не само да нас стално подстиче да размишљамо о вечном спасењу, него нас стварно чува у разним животним ситуацијама. Реч „Чувар” у овом случају уопште није алегорија, о чему вековима сведоче драгоцена искуства многих хришћана. Тако нас, на пример, Црква не позива без разлога да молимо Господа да Анђео Чувар посебно штити путнике. Заиста нам је потребно да нас Бог штити посебно кад смо на путовању, јер се управо тада можемо наћи у непредвиђеним опасностима.
Пре отприлике тринаест година био сам у Псково-печерском манастиру заједно с нашим парохијанином Николајем Сергејевичем Леоновим, професором историје, генерал-потпуковником обавештајне службе, који је иначе годинама учествовао у телевизијској емисији „Руски дом”. Том приликом Николај Сергејевич упознао се с оцем Јованом (Крестјанкином), који не само да је оставио снажан утисак на њега, него му је, по речима самог Леонова, и много помогао.
У то време Николај Сергејевич је тек почео да се упознаје са животом Цркве и тражио је одговор на бројна питања. Посебно ме је замолио да му објасним учење Цркве о свету анђелâ, нарочито Анђела Чувара. Трудио сам се да му то што боље објасним, али, без обзира на то што је Николај Сергејевич био веома деликатан човек, осећао сам да је био разочаран мојим невештим објашњењима. Било ми је криво што је то тако и једино ми је преостало да се уздам у помоћ Божју.
Уз поуке и благослов оца Јована из Псково-печерског манастира кренули смо за Москву раном зором. Било је лето. Пошто нас је чекао дуг пут, пре поласка сам замолио механичаре манастирске гараже да провере наш аутомобил и да доспу уље.
Пут је био празан тако да смо јурили пуном брзином. Док сам возио, помно сам слушао причу Николаја Сергејевича о једном његовом давном службеном путу. Иначе, Николај Сергејевич одавно је обећао да ће ми испричати ту причу. Никад у животу нисам упознао човека који уме тако занимљиво да прича. Док би га слушали, људи би просто остајали без даха. Тако је било и у мом случају.
У једном тренутку ухватио сам себе како размишљам о томе да би сваког тренутка могло да нам се догоди нешто непредвиђено. Аутомобил се кретао сасвим уобичајено и ништа није давало повода за забринутост, ни уређаји, ни начин кретања аутомобила, нити мирис у самом аутомобилу. Без обзира на све то, осећао сам се све нелагодније.
– Николаје Сергејевичу, чини ми се да се нешто догађа са аутомобилом – прекинух свог сувозача.
Леонов је био искусан возач с дугогодишњим стажом. Пажљиво је проверио ситуацију и рекао ми да је све уреду. Али без обзира на то, моја необјашњива узнемиреност постајала је све јача. Најзад сам му рекао:
– Мислим да треба да се зауставимо.
Николај Сергејевич је још једном пажљиво прегледао све уређаје на контролној табли, ослушнуо рад мотора и зачуђено ме погледавши поновио да, по његовом мишљењу, нема разлога за забринутост. Но, био сам толико узнемирен да сам и по трећи пут рекао да морамо стати. Николај Сергејевич напокон пристаде.
Чим сам закочио, испод хаубе је покуљао црни дим. Изјурили смо из аута и одмах сам отворио хаубу. Из мотора је сукнуо пламен. Николај Сергејевич зграби са задњег седишта свој сако и њиме угаси ватру. Кад се дим разишао, схватили смо о чему се ради. Механичари из манастира досули су уље, али су заборавили да врате поклопац, који је остао поред акумулатора. Тако се уље читавим путем разливало по врелом мотору, али се због велике брзине дим и смрад нису осећали у ауту. Да смо наставили вожњу само још километар-два, вероватно би се све то трагично завршило.
Пошто смо донекле успели да средимо ауто, полагано смо кренули назад у манастир. Успут сам упитао Николаја Сергејевича да ли су му потребна додатна објашњења о Анђелу Чувару и његовој улози у нашем животу. Николај Сергејевич ми рече да је данас добио довољно јасно објашњење и да је то догматско питање потпуно схватио.
Архимандрит Тихон (Шевкунов)
Са руског Божана Стоjановић