Популарни постови

среда, 07. март 2018.

АКАТИСТ блаженој МАТРОНИ МОСКОВСКОЈ

Кондак 1.
Изабрана Духом Божијим од пелена детињих, блажена старице Матроно, слепоћу и немоћ телесну ка очишћењу духовном од Бога примила јеси, даром прозрења и чудеса обогатила се јеси, и венцем нетрулежним од Господа украсила се јеси. Тога ради и ми благодарно, венац похвални приносимо ти, вапијући:
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Икос 1.
Као анђео у телу јавила се јеси на земљи, блажена Матроно, испуњавајући вољу Божију. Ако је и рођење твоје у слепоћи телесној било, но Господ, који умудрује слепе и љуби праведне, просвети духовне очи твоје, да би послужила људима и да би јавио дела Божија кроз тебе. Ми пак с љубављу вапијемо ти овако:
Радуј се, од детињства Богом изабрана!
Радуј се, благодаћу Духа Светога од пелена осењена!
Радуј се, даром чудеса измлада обогаћена!
Радуј се, премудрошћу од Бога, свише, испуњена!
Радуј се, јер си мисаоним очима вољу Божију прозирала!
Радуј се, јер си слепе умом, мудраце овога века, посрамила!
Радуј се, јер си душе заблуделих ка Богу приводила!
Радуј се, јер си жалости и туге утољавала!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 2.
Видећи људи и јереј, када те крштаваше, блажена, чудни стуб од облака над главом твојом и мирисно благоуха није велико, удивише се, шта ће ова девојчица бити, певајући Богу: Алилуја!
Икос 2.
Разум имајући просвећен, свештеник Божији Василије позна, како је крштавана од њега сасуд благодати Божије, и тебе, праведна мати Матроно, девојчицом светом назва. Од нашег пак усрђа приносимо ти ове похвале:
Радуј се, у светој купељи, благодаћу Светога Духа, облагоухана!
Радуј се, јер си на грудима твојим крст урезан имала!
Радуј се, молитвенице, од Бога људима дарована!
Радуј се, свећо неугасива, која пред Господом сијаш!
Радуј се, даром чудотворства од Бога прославњена на земљи!
Радуј се, јер си венцем неувелим од Господа увенчана на небу!
Радуј се, јер милости Божије грешним објављујеш!
Радуј се, јер од источника воде живе, жедне напајаш!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 3.
Силу Божије благодати осетивши, још у детињству истински, Матроно блажена, ка иконама си светих устремила се и чистим срцем и дечјим устима хвалу Богу узвикивала си: Алилуја!
Икос 3.
Имајући од Бога дар прозрења, још из детињства, блажена мати, скривено у срцима оних који долазаху к теби видећи, и њима будуће, као садашње казујући, многе људе на пут благочешћа упутила си. Тога ради прослављајући Бога, који умудрује слепе, вапијемо ти овако:
Радуј се, дивна провиднице!
Радуј се, скривених грехова обличитељко!
Радуј се, помрачених духом пресветла наставнице!
Радуј се, заблуделих милостива путеводитељнице!
Радуј се, звездо, која показујеш пут верним!
Радуј се, свећо, која у тами овога века, светлиш!
Радуј се, јер си јединоме Богу послужила;
Радуј се, јер ђаволске замке, благодаћу Духа Светога, уништаваш!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 4.
Бура недоумица и смутњи, ради чудеса твојих, у људима развеја се, мати блажена, и они, Господа који их уразумљује, дивном у светима својим, прославише и похвалише тебе, Богу пак са благодарношћу запеваше: Алилуја!
Икос 4.
Слушаху људи, мати Матроно, како помоћ у душевним и телесним недузима дарујеш, долазаше к теби са надом, и, савет благопријатан, и исцељење добијаху, благодарећи Богу, запеваше теби:
Радуј се, јер душом болне и страдајуће примаш!
Радуј се, јер мир невољним душама дарујеш!
Радуј се, у заблудама истинска уразумитељко!
Радуј се, благочешћа учитељице!
Радуј се, жалости наших утолитељко!
Радуј се, у невољама утешитељко!
Радуј се, блага безсребренице!
Радуј се, од свих болести бесплатна лекарко!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 5.
Као Богом вођена звезда засијала си, блажена мати Матроно, у дане злог и тешког времена у Отаџбини Руској, као нова исповедница, иго Христово смело и безбојазно кроз сав свој живот пронела си, и благодаћу Божијом укрепљавана, даривала си уразумљење онима који су у недоумицама, страдајућим утеху, болесним исцељење, да би благодарно клицали Богу: Алилуја!
Икос 5.
Видећи људи Русије многа чудеса и исцељења благодаћу Божијом од тебе даривана: хромима - ход, раслабљеним и који на одру леже - исцељење, поседнутима - одгнање духова злобе, устремише се ка теби, мати, као ка непресушном извору, од којег пијући обилно, умилним срцем запеваше теби овако:
Радуј се, јер си на пут прави од детињства призвана!
Радуј се, праведнице, од Бога нам дарована!
Радуј се, исцелитељко, која слабости наше исцељујеш!
Радуј се, јер нам у оскудицама нашим брзо помажеш!
Радуј се, јер нас душекорисним саветима уразумљујеш!
Радуј се, јер недоумице наше брзо разрешујеш!
Радуј се, јер нечисте духове од људи одгониш!
Радуј се, јер нас од сваког зла молитвом твојом ограђујеш!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 6.
Као предсказатељ светости и праведности живота твога, блажена мати, јави се свети и праведни отац Јован Кронштатски, када те угледа у храму и наименова те као своју наследницу и осми столп Русије. Сви пак, чувши ово, прославиће Господа, ускликнувши му песму: Алилуја!
Икос 6.
Засија молитвама твојим, мати Матроно, светлост благодати Божије у срцима оних који не познају Бога и гресима многим Њега прогневљују. Они пак, видеши чудеса, тобом савршавана, обраћаху се ка Господу, прослављајући те овако:
Радуј се, јер си подвизима твојим Бога прославила!
Радуј се, јер си нам славу Божију јавила!
Радуј се, јер си неверне на прави пут управила!
Радуј се, јер си гресима оскверњене молитвама твојим очистила!
Радуј се, јер нас ка покајању призиваш!
Радуј се, јер нас уразумљујеш да за све благодаримо Господу!
Радуј се, јер нас поучаваш да љубимо храм Божији!
Радуј се, јер у ограду црквену расуте овце сабираш!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 7.
Хотећи Пресвету Владичицу нашу Богородицу достојно прославити, мати Матроно, наредила си људима свечастну икону Њену названу "Искање оних који гину"¹ насликати, и у храму Божијем села твога поставити, да сви који гледају на светли лик Пречисте, са умиљењем је похвале, а Господу запевају: Алилуја! 
_________________________________________
¹ '' Управи нас на пут вере, да би смо ходили у истини Божијој!''
Икос 7.
Нову те заступницу, молитвеницу и посредницу ка Богу дарова Господ у тешке године људима Русије, када многи одпадаху од Свете Цркве, а ти, пак, мати, маловерне и заблуделе поучавала си речју и делом, показујући дивна чудеса Божија. Због тога те прослављамо овако:
Радуј се, земље Руске неуморна печалнице!
Радуј се, спасења нашег посреднице!
Радуј се, Бога, Праведнога Судије, умилостивитељко!
Радуј се, недужних и увређених покровитељко!
Радуј се, немоћних и безнадежних помоћнице!
Радуј се, ти која против духова злобе непрестано војујеш!
Радуј се, јер страхују од тебе кнезови бесовски!
Радуј се, јер се ради тебе радују Анђели и људи!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 8.
Необично је било маловерним и неразумним, како слепа од рођења видети и знати може не само садашње, него и будуће, и не познаше силу Божију у немоћи људској остварену. Ми пак, блажена мати, премудрост Божију на теби јављену гледајући, вапијемо Богу: Алилуја!
Икос 8.
Свакојаке муке и увреде, изгнања и укоре претрпела си, блажена мати, не јадикујући због тога, но за све благодарећи Богу. Тиме пак и нас поучаваш да трпељиво носимо крст свој, теби одајући велику хвалу:
Радуј се, јер си у молитви непрестано пребивала!
Радуј се, јер си духове злобе постом и молитвом одгонила!
Радуј се, јер си мир благодатни стекла!
Радуј се, јер си љубављу твојом многе око себе спасила!
Радуј се, јер си животом својим много људима послужила!
Радуј се, јер си и по смрти твојој људима непрестано помагала!
Радуј се, јер си и сада нашим прошењима топла услишитељка!
Радуј се, јер оне који се надају на твоју помоћ не остављаш!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 9.
Свакакве жалости и болести ако си и претрпела, мати Матроно, водећи борбу са силама таме, изобличавајући замке и лукавства њихова, изгонећи де моне из ђавоиманих, ипак, све до краја живота свога помагала си страдајућим, невољним и жалосним, увек певајући Богу: Алилуја!
Икос 9.
Ни многоречити мудраци не могу достојно прославити свето живљење твоје и чудеса, силом Божијом тобом учињена, предивна старице. Ми пак, хотећи у псалмима хвалити Бога у светима његовим, и покретани срдачном љубављу, усуђујемо се певати теби овако:
Радуј се, јер си уски пут и тесна врата изабрала!
Радуј се, јер си многим добродетељима просијала!
Радуј се, јер си све пролазно у животу твоме одбацила!
Радуј се, јер си смирењем као венцем драгим украшена!
Радуј се, јер си јеванђелски, као птица небеска, на земљи поживела!
Радуј се, јер си Сину Божијем, који није има где главу склонити, следовала!
Радуј се, јер се сада у обитељима рајским веселиш!
Радуј се, јер и нас грешне, који се молимо теби, милошћу твојом не остављаш!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 10.
Желећи спасти многе људе страдања, од телесних и душевних немоћи, свеноћно си пребивала, праведнице Божија, у молитви, просећи им помоћи и укрепљења од Господа нашег Исуса Христа, певајући му: Алилуја!
Икос 10.
Стена и покров била си у дане живота твојега, блажена мати, свима који прибегавају к теби, и по смрти не престајеш заузимати се пред Богом за људе, који са вером притичу ка гробу твоме. Зато онда, услиши сада и нас, грешне, тужне и ојађене, болестима и многим жалостима обузете, и похитај у помоћ твојим молитвама, свима који ти вапију:
Радуј се, увређених брза заштитнице!
Радуј се, оних који трпе лишавања утешитељнице!
Радуј се, чесног супружништва заштито!
Радуј се, свих оних који су у непријатељству истинско помирење!
Радуј се, неправедно на суд одведених заштитнице!
Ррадуј се, и за криве пред судом земним милостива к Богу молитељко!
Радуј се, бездомих пристаниште!
Радуј се, свих који те зову заступнице!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 11.
Певање Ангелско слушала си, чесна мати Матроно, још док си на земљи живела. Научи и нас, недостојне, као што приличи славити Бога, у Тројици поштованога, Оца и Сина и Светога Духа, Њега кога непрестано небеске војске велегласно величају певајући: Алилуја!
Икос 11.
Светозарном светлошћу сија житије твоје, блажена Матроно, осветљујући мрак многосујетног света овог, и привлачи ка себи душе наше: да би се и ми лучом благодати Божије озарили и скорбни пут привременог живота богоугодно прошли и достигли до Царства Божијег, где се ти, мати, сада налазиш, и слушаш глас нас који те дозивамо:
Радуј се, свећо Божија, која непрестано гориш!
Радуј се, бисере чесни, који нас блистањем светиње твоје озарујеш!
Радуј се, цвете добромирисни, који нас Духом Светим омирисујеш!
Радуј се, камену вере, који малодушне у побожности утврђујеш!
Радуј се, звездо пресветла, која нам прави пут указујеш!
Радуј се, добри ратниче Христов, која мачем молитве демонске мреже кидаш!
Радуј се, јер је сво житије твоје свето и непорочно!
Радуј се, јер је и смрт твоја пред Господом честна!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 12.
Благодат Божију обилно још од пелена примила си, мати блажена, која је непрестано била с тобом у све дане живота. Верујемо несумњиво, да и по успењу твоме благодат ова пребогато пребива с тобом. Тога ради припадајући молимо се: не лиши и нас, који још странствујемо на земљи, помоћи твоје и заступништва, молећи Господа да помилује све, који Му кличу: Алилуја!
Икос12.
Опевајући многа и дивна чудеса твоја, мати Матроно, прослављамо Бога, који је даровао граду Москви и Отаџбини Руској у дане безбоштва и гоњења тебе, непоколебиви стуб благочешћа и вере. Сада пак, блажена мати, благодарним срцем прослављамо тебе овако:
Радуј се, јер си мир Христов у души својој стекла !
Радуј се, тога ради многе си људе око тебе ка Богу привела!
Радуј се, јер си у истински немоћном телу своме, силу Божије благодати показала!
Радуј се, јер си у обретењу чесних моштију твојих Божију милост нама јавила!
Радуј се, јер си збора Московских светих, изразито уцветање!
Радуј се, града Москве преславно украшење!
Радуј се, Отаџбине наше присна пред Богом старатељко!
Радуј се, јер ка покајању и молитви за земље Руске све призиваш!
Радуј се, праведна мати Матроно, топла ка Богу за нас молитвенице!
Кондак 13.
О, блажена мати, услиши сада ову хвалебну песму којом опевамо тебе и испроси нам од Господа Исуса Христа отпуштење грехова, мирну хришћанску кончину и доброга одговора на страшном суду Његовом, да се и ми с тобом удостојимо, у насељима рајским, славити Свету Тројицу, певајући: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Молитва блаженој МАТРОНИ МОСКОВСКОЈ
О, блажена мати Матроно, духом на небесима пред престолом Божијим предстојећи и, телом пак на земљи почивајувши и даном ти свише благодаћу, разна чудеса точећи. Погледај сада милостивим оком твојим на нас грешне, у тугама, болестима и греховним искушењима дане своје проводимо, утеши нас очајне, исцели наше љуте недуге, попуштене на нас од Бога, по гресима нашим, избави нас од многих невоља и неприлика, умоли Господа нашег Исуса Христа да нам опрости сва наша сагрешења, безакоња и грехопаде, којима ми од младости наше све до данашњег дана и наша сагрешисмо, да твојим молитвама задобивши благодат и велику милост, прославимо у Тројици јединога Бога, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.


















среда, 28. фебруар 2018.

АКАТИСТ Пресветој Богородици БЛАГОВЕШТЕЊСКОЈ


прославља се на Благовести
(чита се за исцељење од свих болести)
Кондак 1. 
Теби, Војвоткињи Која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се од зла - песме захвалне, ми, слуге Твоје, Богородице. Но пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави, да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна! 
Икос 1. 
Ангео првак послан би с неба да каже Богородици: Радуј се! И гледајући Те, Господе, како се оваплоћаваш на нетелесни глас, беше запрепаштен, и стајаше кличући јој овако: 
Радуј се, јер ће Тобом радост засјати! 
Радуј се, јер ће Тобом проклетство исчезнути! 
Радуј се, палог Адама Позивање! 
Радуј се, Еве од суза Избављење! 
Радуј се, Висино недостижна људским помислима! 
Радуј се, Дубино недогледна и ангелским очима! 
Радуј се, јер си Царев Престо! 
Радуј се, јер носиш Носиоца свега! 
Радуј се, Звездо која објављује Сунце! 
Радуј се, Утробо божанског оваплоћења! 
Радуј се, јер се Тобом обнавља створење! 
Радуј се, јер се у Теби зачиње Створитељ! 
Радуј се, Невесто Неневесна!
Кондак 2. 
Видећи Себе у чистоти, Света смело говори Гаврилу: Твој чудни говор изгледа несхватљив души мојој, јер како говориш о рођењу од бесеменог зачећа, кличући: Алилуја! 
Икос 2. 
Тражећи да сазна непознато знање, Дјева повика служитељу тајне: Реци ми како је могуће да се син роди из чисте утробе? А он јој рече са страхом, кличући овако: 
Радуј се, Поверенице тајанственог Савета! 
Радуј се, Веро у оно о чему треба ћутати! 
Радуј се, Уводе у чуда Христова! 
Радуј се, главни од догмата Његових! 
Радуј се, Лествице небеска, којом сиђе Бог! 
Радуј се, Мосте, оји преводи са земље на небо! 
Радуј се, Чудо о коме много говоре ангели! 
Радуј се, многооплакивани Поразе демонима! 
Радуј се, јер си неизрециво светлост родила! 
Радуј се, јер начин ником ниси открила! 
Радуј се, јер превазилазиш знање мудраца! 
Радуј се, јер просветљујеш разум верних! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 3. 
Сила Свевишњега тада осени браку неискусну Дјеву ради зачећа, и утробу њену с благим плодом показа дивном њивом свима који желе да жању спасење, певајући овако: Алилуја! 
Икос 3. 
Примивши Бога у утробу, Дјева похита Јелисавети. А чедо ове, осетивши одмах њихов загрљај, обрадова се, и узигравањем, као песмама клицаше Богородици: 
Радуј се, лозо неувелог изданка! 
Радуј се, тековино бесмртнога плода! 
Радуј се, јер преобраћаш земљоделца у човекољупца! 
Радуј се, јер си родила садитеља живота нашега! 
Радуј се, њиво која произведе обиље милосрђа! 
Радуј се, трпезо, која носи мноштво милости! 
Радуј се, јер чиниш да цвета рај сладости! 
Радуј се, јер спремаш пристаниште душа! 
Радуј се, пријатни тамјане молитве! 
Радуј се, целом свету умилостивљење! 
Радуј се, Божја наклоности према смртнима! 
Радуј се, смелости смртних према Богу! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 4. 
С буром помисли сумње у себи, смерни Јосиф збуни се гледајући, Непорочна, на тебе безбрачну и подозревајући браколомство. Но сазнавши да је твоје зачеће од Духа Светога рече: Алилуја! 
Икос 4. 
Чуше пастири ангеле како песмом славе долазак Христа у телу, и похитавши му као Пастиру, видеше Га као безазлено јагње, одхрањено у утроби Марије коју славећи рекоше: 
Радуј се, Мати Јагњета и Пастира! 
Радуј се, торе разумних оваца! 
Радуј се, одбрано од невидљивих непријатеља! 
Радуј се, отварање рајских врата! 
Радуј се, јер се небеско радује са земаљским! 
Радуј се, јер земаљско ликује са небеским! 
Радуј се, неућутна уста апостола! 
Радуј се, непобедива смелости мученика! 
Радуј се, јака тврђаво вере! 
Радуј се, светла ознако благодати! 
Радуј се, јер се тобом обнажи ад! 
Радуј се, јер се тобом обукосмо у славу! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 5. 
Угледавши богу водећу звезду, мудраци иђаху за њеном светлошћу, и држећи ју као светиљку, њоме тражаху моћнога Цара; па стигавши до Недостижног, обрадоваше се кличући му: Алилуја! 
Икос 5. 
Синови Халдејаца видеше на рукама Дјеве Онога који је рукама створио људе, и познавши у Њему Владара, иако узе лик слуге, похиташе да Му послуже даровима и да кличу Благословеној: 
Радуј се, Мати незалазне Звезде! 
Радуј се, зоро тајанственога дана! 
Радуј се, јер си угасила пећ преваре! 
Радуј се, јер просвећујеш проповеднике Свете Тројице! 
Радуј се, јер си збацила са власти нечовечног мучитеља! 
Радуј се, јер си показала човекољубивог Господа Христа! 
Радуј се, јер избављаш од незнабожачког веровања! 
Радуј се, јер чуваш од нечистих дела! 
Радуј се, јер си укинула клањање огњу! 
Радуј се, јер ослобађаш од пламена страсти! 
Радуј се, водиљо верник невиности! 
Радуј се, радости свих поколења! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 6. 
Поставши богоносни проповедници, мудраци се вратише у Вавилон, испунивши Твоје пророштво и објавивши свима Тебе, Христа, оставише Ирода као безумника, који не зна да пева: Алилуја! 
Икос 6. 
Засјавши у Египту светлошћу истине, прогнао Си таму лажи, јер идоли његови, Спаситељу, попадаше не могући поднети Твоју силу. А избављени од њих клицаху Богородици: 
Радуј се, уздизање људи! 
Радуј се, обарање демона! 
Радуј се, јер си превару заблуде уништила! 
Радуј се, јер си лукавство идола изобличила! 
Радуј се, море, које потопи духовног фараона! 
Радуј се, стено, која напоји жедне живота! 
Радуј се, огњени стубе, који показује пут онима у тами! 
Радуј се, заклоне свету шири од облака! 
Радуј се, храно замено мане! 
Радуј се, служитељко свете сладости! 
Радуј се, земљо обећана! 
Радуј се, из које тече мед и млеко! 
Радуј се, Невесто Неневесна!
Кондак 7. 
Кад је требао Симеон да пређе из овог варљивог света, предат Си му био као дете, али он у Теби позна и савршеног Бога. Зато се задиви Твојој неисказаној мудрости кличући: Алилуја! 
Икос 7. 
Јавивши се, Створитељ показа нама, својим створовима, нову твар, израсте из бесемене утробе, и сачува ју чистом као што је и била, да бисмо бидећи чудо, славили ју усклицима: 
Радуј се, цвете непролазности! 
Радуј се, венче уздржљивости! 
Радуј се, јер у теби сија праслика васкрсења! 
Радуј се, јер показујеш живот ангелски! 
Радуј се, дрво красног плода, којим се хране верни! 
Радуј се, дрво доброг хлада, под које се склањају многи! 
Радуј се, јер си носила у утроби Путовођу заблудјелих! 
Радуј се, јер си родила Избавитеља заробљених! 
Радуј се, умилостивљење праведног Судије! 
Радуј се, опроштају многим преступницима! 
Радуј се, непостидна одећо нагима! 
Радуј се, љубави, која сваку жудњу побеђује! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 8. 
Видевши необично рођење, уклонимо се од света, и пренесимо ум на небо, јер се зато узвишени Бог јави на земљи као смерни човек, желећи да привуче висини оне који Му кличу: Алилуја!  
Икос 8. 
Неописана Реч сва беше међу земнима, но никако не одвојивши се од небеских. Јер не беше промена места божанско силажење и рођење од Дјеве, која прими Бога, и која слуша ово: 
Радуј се, сместиште несместивог Бога! 
Радуј се, врата величанствене тајне! 
Радуј се, Ти, о којој са сумњом слушају неверници! 
Радуј се, несумњива похвало верних! 
Радуј се, пресвета колеснице Онога који је на Херувимима! 
Радуј се, преславно станиште Онога који је на Серафимима! 
Радуј се, јер си супротности ујединила! 
Радуј се, јер си девичанство и рођење спојила! 
Радуј се, јер се тобом преступ заглади! 
Радуј се, јер се тобом рај отвори! 
Радуј се, кључу царства Христова! 
Радуј се, надо вечних добара! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 9. 
Сва природа ангелска задиви се великом делу Твог ваплоћења, јер Онога који је као Бог недоступан гледаху као свима доступног човека, где с нама борави, и од свију слуша: Алилуја! 
Икос 9. 
Речите говорнике видимо безгласне као рибе пред тобом, Богородице, јер не умеју да објасне како си и девојка остала и могла родити. Ми пак, дивећи се тајни, верно кличемо: 
Радуј се, сасуде Божје мудрости! 
Радуј се, ризницо Његовог промисла! 
Радуј се, јер показујеш да су мудраци немудри! 
Радуј се, јер доказујеш да су красноречиви безгласни! 
Радуј се, јер залудеше опаки споритељи! 
Радуј се, јер увенуше творци басни! 
Радуј се, јер раскидаш незнабожачка плетења Атињана! 
Радуј се, јер пуниш мреже рибара! 
Радуј се, јер извлачиш из дубине незнања! 
Радуј се, јер многе просвећујеш знањем! 
Радуј се, лађо жељним спасења! 
Радуј се, пристаниште бродара кроз живот! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 10. 
Желећи да спасе свет, Украситељ свега дође својом одлуком, и будући господар - као Бог - ради нас јави се подобан нама човек, и сличним позвавши слично, као Бог слуша: Алилуја! 
Икос 10. 
Тврђава си девојкама и свима који ти прибегавају, Богородице Дјево, јер тиме те , Пречиста, учини Творац неба и земље уселивши се у утробу твоју и научивши све да ти кличу: 
Радуј се, стубе девојаштва! 
Радуј се, врата спасења! 
Радуј се, человођо духовнох обновљења! 
Радуј се, дароватељко божанске доброте! 
Радуј се, јер си препородила у греху зачете! 
Радуј се, јер си уразумила лишене разума! 
Радуј се, јер си уништила кваритеља ума! 
Радуј се, јер си родила Сејача чистоте! 
Радуј се, дворано бесемене удаје! 
Радуј се, јер верне сједињујеш са Господом! 
Радуј се, дивна одгајатељко девојака! 
Радуј се, невесто - краситељко светих душа! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 11. 
Свака химна Теби, ма с колико настојања проширивана, пада пред силним мноштвом милосрћа твога, јер кад бисмо Ти, Свети Царе, принели онолико песама колико је песка, ништа достојно не бисмо учинили према ономе што Си дао нама који Ти кличемо: Алилуја! 
Икос 11. 
Као светлоносну светиљку која се појави онима што су у тами видимо Свету Дјеву, јер Она запаливши нематеријалну светлост, води све божанском знању, просвећујући ум јасношћу, а слави се овим усклицима: 
Радуј се, зрако Духовног Сунца! 
Радуј се, сјају Незалазне Светлости! 
Радуј се, муњо која просветљујеш душе! 
Радуј се, која као гром страшиш непријатеље! 
Радуј се, јер из тебе зрачи многосветло просвећење! 
Радуј се, јер из тебе извире обилна река! 
Радуј се, јер изображаваш слику купјељи! 
Радуј се, јер уклањаш прљавштину греха! 
Радуј се, бањо, која пере савест! 
Радуј се, чашо, која точи радост! 
Радуј се, мирисе Христовог миомира! 
Радуј се, животе тајанственог весеља! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 12. 
Хотећи дати опроштај од старих дугова, Ослободилац свих људи од дуговања Сам дође онима који се беху удаљили од Његове благодати, и подеравши обвезницу слуша од свих ово: Алилуја! 
Икос 12. 
Опевајући твој пород, славимо те сви као живи храм, Богородице; јер Господ који све држи руком, уселивши се у утробу твоју, освети, прослави и научи све да ти кличу: 
Радуј се, шаторе Бога Речи! 
Радуј се, већа од светиње над светињама! 
Радуј се, ковчеже позлаћени Духом! 
Радуј се, неисцрпна ризнице живота! 
Радуј се, скупоцена круно побожних царева! 
Радуј се, часна похвало богобојажљивих свештеника! 
Радуј се, непоколебива куло Цркве! 
Радуј се, неразрушива тврђаво царства! 
Радуј се, јер се тобом дижу заставе победе! 
Радуј се, јер се тобом обарају непријатељи! 
Радуј се, тела мога исцељење! 
Радуј се, душе моје спасење! 
Радуј се, Невесто Неневесна! 
Кондак 13. 
О, свехвална Мати, која роди Реч светију од свих светих, примивши овај садашњи принос, избави од напасти сваке, и ослободи будућих мука све који кличу: Алилуја! 
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Молитва прва Пресветој Богородици БЛАГОВЕШТЕЊСК OJ 
О, Пресвета Богородице, Дјево Господарице, узвишенија од Ангела и Архангела, и драгоценија од целокупне творевине, велико удивљење Ангела; висока проповеди Пророка, свеславна похвало Апостола; дивни украсе Светитеља; чврста тврђаво Мученика; спасоносна наставо монаха; несустајуће уздржање постника; висока славо девственика; мудрости и васпитање деце; хранитељко удовица и сирочади; одећо нагих; здравље болесних; ослобођење заробљених; тишино морепловаца; тихо пристаниште витланих буром; неуморна наставнице заблуделих; удобни прелазе путника; благи одморе трудбеника; брза заштитнице оних у опасностима; заклоне и уточиште увређених; надо надајућих се; помоћнице оскудних; непотрошиво богатство убогих; свагдашња утехо уцвељених; љубавно смирење ненавиђених; спасење и орођење с Богом грешника; силно утврђење свих православних; непобедива заштито и потпоро, Тобом нам, Владичице, невидљиви постаде видљив; и Теби, Госпођо, молбу приносимо ми грешне слуге Твоје. О, премилостива и свечудна Царице умне светлости, Ти си нам родила Цара – Христа Бога нашег, Животодавца свих; Тебе што је небеско слави, и што је земаљско хвали. Уме ангелски; звездо светозарна; Најсветија међу светима; Царице царица; Владарко свих твари; Дјевице боголика; Невесто чиста; палато Пресветог Духа; огњени престоле Цара невидљивог; кивоте небески; носитељко Речи Божије; колеснице пламенолика; почивалиште живога Бога; неизрециви саставе тела Христова; гнездо орла небескога; грлице богогласна; голубице кротка, тиха и незлобива; Мајко чедољубива; бездно милости која растура облак гнева Божјег; дубино неизмерива; тајно неизразива; чудо несазнајно; нерукотворна Цркво јединог Цара свих векова; каде миомирисни; скерлете скупоцени; порфиро боготкана; рају душевни; шибљико живоносног дрвета; цвете прекрасни који си нам исцветао небеску радост, грозде спасења нашег; чашо Цара Небеског у којој се измеша од Духа Светог вино неисцрпне благодати; посреднице закона; почетку истините вере Христове; стубе непоколебиви; поморе јеретика; мачу јарости Божије на богопротивнике; страху ђаволима; победо у биткама; истинска чуварко свих хришћана, и сигурно спасење целог света! О, свемилостива Госпођо, Дјево Владарко Богородице, услиши нас који Ти се молимо, и покажи милост Своју на људима Твојим; моли Сина Свог да се избавимо од сваког зла; и обитељ нашу, и сваку обитељ, и град, и земљу верних, и људе који побожно прибегавају и призивају свето име Твоје – сачувај од сваке напасти, погибије, глади, земљотреса, поплаве, пожара, мача, најезде туђинаца, и међусобног рата, од сваке болести и од сваке беде, да ни болест, ни претње, ни помор, нити икакав гнев божји не тамане слуге Твоје, него нас чувај и спасавај милошћу Својом, Госпођо, која се молиш за нас; о подај нам увек погодно време за напредовање усева, помози, подигни, и помилуј, свемилостива Господарице, оне што су у разним опасностима и невољама, опомени се слугу Твојих, и не презри сузе и уздахе наше; и обнови нас благошћу милости Своје, да бисмо се, нашавши у Теби помоћницу, с благодарношћу тешили. Сажали се, Госпођо пречиста, на немоћне људе Своје, надо наша; расејане сабери, заблуделе на прави пут изведи, отпале од благочестиве отачке вере опет поврати, старост подржи, младеж научи, децу васпитај и прослави оне који Тебе славе; нарочито пак Цркву Сина Свог чувај и брани у све дане. О, милостива и свемилостива Царице неба и земље, Богородице Приснодјево, посредовањем Својим помилуј и спаси благоверни и христољубиви род наш и све православне хришћане, чувајући их под окриљем милости своје; заштити их чесном ризом Својом, и моли Христа Бога нашег који се из Тебе оваплотио без семена, да нас наоружа небеском силом против свих видљивих и невидљивих непријатеља наших, против туђинаца и сународника наших који устају на нас и на веру нашу православну. Спаси и помилуј, Госпођо, свјатејшег патријарха нашег, свети Синод, и преосвећене митрополите, архиепископе и епископе православне, свештенике и ђаконе, и сав клир црквени, и све правоверне људе, који се клањају и моле пред чесном иконом Твојом; погледај на све нас погледом милостиве помоћи Твоје; подигни нас из дубине греховне, и просвети очи срца да гледају на спасење; милостива нам буди овде; и на страшном суду умоли за нас Сина Свог; оне слуге Твоје што су се у побожности преставили из овог живота, уврсти у вечном животу са Ангелима и Архангелима и са свима Светима да стану с десне стране Сина Твога и Бога; и молитвом Својом удостој све православне хришћане да са Христом живе , и да се у небеским насељима наслађују радости ангелске. Јер си Ти, Госпођо, слава небеских и нада земаљских бића. Ти си наша нада, и заштитница свих који Ти прибегавају и ишту Твоју свету помоћ; Ти си наша усрдна молитвеница пред Сином Твојим и Богом нашим; Твоја материнска молитва може много да утиче на Њега; и по Твоме заступништву усуђујемо се приступати престолу благодати пресветих и животворних Тајни Његових, иако смо недостојни. Стога, гледајући на икони свечисти лик Твој и како на рукама Својим држиш Сведржитеља, ми се грешни радујемо, и са умиљењем припадамо, и с љубављу је цјеливамо, очекујући, Госпођо, да помоћу Твојих светих богопријатних молитава достигнемо бесконачни живот, и непостиђени станемо на дан Суда с десне стране сина Твог и Бога нашег, славећи Га заједно са беспочетним Оцем и пресветим и благим и животворним и једносуштним Духом кроза све векове. Амин. 
Молитва друга Пресветој Богородици БЛАГОВЕШТЕЊСК OJ 
Свемоћна, пречиста Госпођо, Владичице, Богородице, прими од нас недостојних слугу Твојих ове чесне дарове, који само Теби приличе. Ти си се показала изабрана у васцелом роду људском, и узвишенија, јер Тебе ради Господ сила би с нама, и Тобом познасмо Сина Божјег и удостојисмо се светог Тела Његовог и пречисте Крви Његове. Стога си у свима нараштајима блажена Ти, Богоблажена, која си светлија од Херувима и уваженија од Серафима. И сада, свеславна Пресвета Богородице, не престај молити се за нас, недостојне слуге Твоје, да се избавимо од сваког скупа нечастивог и од сваке напасти, и да се сачувамо неповређени од сваког отровног напада ђаволског; и све до краја нас молитвама Твојим сачувај неосуђене , да, спасавани Твојом помоћу и посредовањем, за све узносимо славу, хвалу, и благодарност и поклоњење једноме у Тројици Богу и Творцу свих, сада и увек и кроза све векове. Амин. 
Молитва Господу нашем Исусу Христу 
О велики Царе, Сведржитељу, милостиви Господе, Исусе Христе Боже мој, ево ја многогрешни предлажем као молитвеницу пред Тобом Мајку Твоју свебеспрекорну, пречисту Госпођу, Дјеву Богородицу и Владатељку свемилостиву, у васцелом свету молитвеницу за род хришћански, која нам је Тебе Христа Бога нашег родила телом због неисказане милости Твоје према нама. Стога, ради молитава Њених, Господе Исусе Христе Боже наш, покажи на мени убогом величину, благодат и милост Своју; подари ми опроштај грехова, и удостој ме да будем наследник царства Твог са свима Светима кроза све векове. Амин.
са благословом архимандрита Дионисија – духовника манастира Липовац,
”ТЕБИ СЕ, БЛАГОДАТНА, РАДУЈЕ СВА ТВАР” 
издаје манастир Свети Стефан – Липовац, л.Г.2001















понедељак, 26. фебруар 2018.

Господе и Владико живота мога...


„Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин“.
Древне су ово речи. Древан језик. Покушајмо зато да се пробијемо, кроз слојеве те древности, до правог смисла и суштине ове молитве. Удубимо се у ту крајње једноставну молитву човека који је одједном постао свестан лажности свога живота, као и свега оног што чини ту лажност: "Духа лењости, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми!". То је оно прво - "не дај ми", а то значи: одбрани ме, заштити ме, избави ме. Од чега? Од уобичајених недостатака који нам, на први поглед, изгледају сасвим безначајни.
Дух лењости. О каквој је то лењости реч - пита се савремени човек - када свако од нас пада са ногу од посла, када се ритам и темпо живота све више убрзавају и када би нам управо мало ленствовања, чини се, било потребније више од свега другог. Међутим, реч "лењост" овде уопште нема значење нерада и физичке неактивности. Реч "лењост" означава, пре свега, стање духовне опустошености, обамрлости. Избави ме од духа те и такве опустошености. И, гле, одједном указује на најстрашнију болест човечијег духа, нашу опустошеност. Да, ми радимо, журимо, јурцамо буквално и дан и ноћ, али у чему је суштина, који је смисао све те журбе и стрке? Зар нам се не деси да понекад начас застанемо и одједном постанемо свесни глухоте која је око нас, глухоте у којој пред наше очи јасно избија сва опустошеност и бесмисленост нашег живота. Страшан је, у својој истинитости и једноставности, онај песников стих: "Протутњао живот и нема га више''. И, може бити, да ми управо због тога покушавамо да радом заглушимо у себи глас те глухоте. Може бити да свет који нас окружује толико бучи и хучи управо да би сакрио од себе и других ту своју бескрајну опустошеност. У име чега? Куда? Зашто? "Прошумео живот и нема га више...". И, гле, загледавши се и удубивши се у тајну дара тог - тако прекратког! - живота, ми почињемо да молимо Бога да нас спаси и заштити, да нас избави од суштине свакога зла: пустоте, бесмислености, од страшне опустошености душе у којој тако често пребивамо...
"Од духа лењости, унинија...". После лењости и опустошености, као њихов неизбежна последица, следи униније. Зашто су сви учитељи духовнога живота, сви мудри људи и познаваоци природе људскога духа и сазнања сматрали униније најнепоправљивијим злом у човеку? Шта је то униније? Свако је од нас, без сумње, искусио ту чудну малаксалост душе, ту необјашњиву тугу која неочекивано јави у души и собом прогута све око себе, те нам сунчани и прозрачни дан одједном постаје сумрачан, празан и бесмислен? У тим тренуцима почињемо да осећамо да нам "малаксава биће...". Душом овладава неки чудни сумрак. То је униније. Наравно, ако се пренемо на време успећемо да прикупимо снаге и савладамо тај налет унинија. А то најчешће чинимо тако што га једноставно заглушимо у себи чиме стигнемо - радом, опијањем, или нечим трећим... Али, униније се враћа, оно је све време негде ту и чека погодан час, вреба нас у заседи. Оно се враћа зато што сваки човек у најскривенијој дубини своје душе осећа премда то непрестано скрива од самог себе - сву бесмисленост свог живота који се сурвава ка смрти. "Ми стално питамо и питамо, пише Хајне, све док нам грумен земље не загуши грло, али зар то је одговор?". И када се ово сазнање пробије кроз буку и стрку свакодневног живота до срца човековог, човека све одједном постаје бесмислено, све се показује као бесплодна и узалудна сујета. И ето отуда долази оно мољење: избави нас од унинија. И то мољење није као што то мисле непријатељи Хришћанства - плод беспомоћности и страха. Напротив, то мољење представља израз оног што је истински достојно човека: спремности да том унинију погледа право у очи, да се не крије од њега, већ да од Бога тражи снаге да га савлада...
"Дух лењости, унинија, властољубља...". Молитва прелази на други план људскога постојања, на други "кључ" трагичности човековог постојања. Властољубље није просто жеља за политичком влашћу и владањем над другима. У таквом простом виду властољубље се много ређе него у оном другом и дубљем облику у коме је властољубље својствено свакоме од нас и представља сами извор лажности људскога живота. Властољубље је сваки однос према другоме човеку при коме желимо да га искористимо као средство за остварење нашег циља. Властољубље, другим речима, значи подређивање свих и свега себи, понашање према свима и свему искључиво са тачке гледишта моје користи, мојих интереса, мене као највише и јединствене вредности.
Празнословље се може некоме учинити врло малим, готово безначајним грехом. Уосталом, чега у празнословљу има баш тако страшног? Ћаскање, брбљање, празни разговори... Сви људи, свако од нас греши на тај начин и сасвим је сигурно да има грехова који су много страшнији од греха празнословља. Тако нам бар изгледа, навикли смо да размишљамо на тај начин. Међутим, у Јеванђељу је казано: "А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан Суда''. (Мт. 12, 36). Стога је нужно да се замислимо и себи поставимо следеће питање: да ли је баш све тако једноставно и наивно са тим " празнословљем" ? Довољно је да се свако од нас, само на тренутак, замисли не о неким апстрактним теоријама, већ о свом сопственом животу, да на тренутак сагледа свој живот да би одмах схватио да су управо речи, речи које је изговорио и које су му биле упућене, биле оно што му је донело, заиста, много страдања и нервирања у животу, оно што је отровало толике минуте, часове и дане његовог живота. Клевета, достава, издаја, превара, лаж, сплетка - све су то страшне појаве и све оне се оне дешавају посредством речи и искључиво посредством речи, и сама та чињеница је по себи већ довољна да осетимо страшну силу коју имају речи.
И, заиста: речима се изражава и чини добро, лепота и мудрост. Међутим, реч је та којом се добро, лепота и мудрост руше. Реч може да отрује душе, да је напуни подозрењем, страхом, злобом, мржњом и цинизмом. И то не само у личном и појединачном људском животу. Живимо у епохи козмичког празнословља. Новине, радио, телевизија, књиге, школство... све су то оруђа и символи једног планетарног, тоталног и непрекидног "празнословља" које има за циљ да нас омалоуми, да нам главу напуни туђим идејама, да нас присили да мислимо онако како то желе безбожни "господари ума". Може се без икаквог преувеличавања рећи да је савремени свет болестан и отрован "празнословљем" које се у коначном исходу увек показује као лаж.
Хришћанство сматра дар речи вишњим, истински божанским даром који је Бог да-ровао човеку. Хришћанство човека схвата као словесно биће које се својом словесношћу разликује од животиња као бесловесних бића. Уосталом, Хришћанство Самога Бога назива Логосом, тј. Словом (Речју) и за Њега говор у јеванђељу : "У почетку беше Логос и Логос беше у Бога и Логос беше Бог" (Јн. 1, 1). Но, управо због тога што Хришћанство тако високо цени реч, правдајући јој тако велику творачку силу, оно се толико и ужасава празне речи, "празнословља" које није ништа друго кривотворење саме суштине речи. А управо тим кривотворењем реч престаје да буде оруђе добра и постаје оруђе зла и таме. "А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан Суда", говори Христос. И још стоји у Јеванђељу: "Јер ћеш због својих речи бити оправдан и због својих речи бити осуђен... (Мт. 12, 35-36)".
И свако од нас би све дао само да те празне речи које су му отровале читав живот никада нису ни биле изговорене! 
Свега овога треба да се сетимо и све ово треба да осетимо да би смо схватили зашто молитва св. Јефрема Сиријског - из лењост, униније и властољубље - као један од четири основна људска греха, као једно од четири основних зала наводи и "празнословље ". "Духа празнословља не дај ми...".
Очишћењем и обновом речи у њеној првозданој сили започиње очишћење и обнова целокупног живота човековог. Често кажемо: "Треба мерити сваку реч". Да, управо мерити. Но, мерити не критеријумом предострожности, користи и неког рачуна већ критеријумом правде, добра и истине.
У молитви св. Јефрема Сиријског молимо се Богу да нам дарује духа целомудрености, духа трпљења и духа љубави. Задржимо се начас на сваком од ових појмова у којима хришћанско искуство од давнина види основу и извор добра баш као што и у појмовима лењости, унинија, властољубља и празнословља - датим у првом делу великопосне молитве - види и препознаје основу греха и зла.
Дух целомудрености. Реч "целомудреност" је једна од најдубљих и најлепших људскога језика. Међутим, значење те речи као да је, данас, на неки начин "изветрило" или је, у сваком случају, крајње сужено. За велику већину верујућих та реч данас означава, готово искључиво, чистоту полнога живота и представља појам супротан полној разузданости и разврату. Но, првобитни смисао речи "целомудреност" је неизмерно шири и дубљи. Кључ за разумевање тог смисла се налази у двама појмовима сједињеним уједно у појму "целомудреност": "целовитост" и "мудрост". Може се рећи без икаквог претеривања даје реч "целомудреност" једна од најважнијих хришћанских речи, јер у њом изражено оно што је најважније и најсуштинскије за Хришћанство. Том речју је изражено хришћанско схватање и опит добра, односно доброг, праведног и истинитог живота као целовитости личности и, отуда, као мудрости.
Целовитост личности јесте оно што је супротно злу које је увек распад, раздељење и разарање првобитне целовитости и, отуда, удаљавање од мудрости. Зато дух целомудрености јесте управо та целовитост која собом обухвата сав живот, тај повратак животу као целовитости, та радост поново пронађене целовитости, то јест мира и хармоније душе, ума, срца и тела радост мудрости, радост "целомудрености".
После целомудрености долази смиреноумље. Треба приметити да се не каже просто - "понизност", већ - "смиреноумље", јер се и реч "понизност" може схватати на разне начине. Реч "понизност" може имати "ропски призвук" у смислу скрушености и покорности, и њоме човек може изражавати презир према самом себи као човеку, а тиме и према човеку уопште: "Ја - мали, бедни, слаби...".
Али, не та и таква "понизност" као самопонижење нема ничега заједничког са хришћанским смирењем као "смирењем као ''смиреноумљем''. Хришћанско смирење је укорењено у сазнању и осећању бесконачне дубине живота.
Хришћанско смирење је смирење које долази од побожног трепета, од духовне мудрости, од богопознања. Хришћанско смирење је истинско смирење које долази од Бога. Пали човек има сталну потребу за гордошћу, за самоузношењем и хвалисањем, потребу да у њима као у димној завеси прикрива од других, али и од себе самог своје сопствене недостатке. Људима истинског добра, истинске мудрости и истинског живота гордост уопште није потребна, јер они немају шта да скривају и зато су такви људи смирени. Христос, Син Божији, говори: "Научите се од Мене, јер сам смирен срцем''. И као што се у целовитости открива истинска мудрост као целомудреност, тако се и у смирењу открива, просијава и побеђује истинска мудрост као смиреноумље.
После целомудрености и смиреноумља долази - дух дуготрпљења. Зашто Хришћанство тако високо поставља дух дуготрпљења? У чему је врлина дуготрпљења? Ово су важна питања због тога што сви непријатељи Хришћанства главну кривицу Хришћанства ви-де, пре свега, у његовој проповеди о дуготрпљењу. Проповедајући дуготрпљење и обећавајући неку награду тамо за трпљење овде, ви, Хришћани, уствари одвлачите човека од борбе за ослобођење, ви учите човека да се мири са злом и неправдом, ви од њега правите послушнога роба. Међутим, у томе и јесте ствар што је у великопосној молитви св. Јефрема Сиријског реч управо о нечем сасвим другачијем што нема никакве везе са таквим пасивним трпљењем. Реч је о дуготрпљењу које је пројава вере, поверења, љубави. Реч је о дуготрпљењу које је, заиста. супротност оном пасивном трпљењу у коме човек диже руке од свега говорећи себи: "Ништа ми друго и не преостаје осим трпљења". Не, дуготрпљење је пре свега Сам Бог у нама Који "није дигао руке од нас", Који нам и даље верује, Који и даље верује у нас овакве какви смо. Зато дуготрпљење долази искључиво од вере да је добро јаче од зла, да је љубав јача од мржње и, коначно, да је живот јачи од смрти... Управо се за ту божанску врлину, за тај божански дар дуготрпљења ми и молимо у молитви св. Јефрема Сиријског: да не посустанемо у нашем поверењу у Бога, да се изнутра не предамо равнодушју и презиру, да "не дигнемо руке од свега"...
Последњи дар за који се молимо јесте дар духа љубави: "духа љубави даруј ми, рабу Твоме". Свака се молитва, у суштини, своди на то молитвено искање и у њему налази своје коначно испуњење. Када се молимо Богу да нас ослободи од лењости, унинија, властољубља и празнословља ми Му се, уствари, молимо да нас ослободи од свега онога што представља препреку љубави, што не допушта љубави да уђе у наше срце. Са друге стране, целомудреност, смиреноумље и дуготрпљење представљају основу и корен за разрастање љубави у души човековој. И зато када се, коначно, у молитви - као са неба - јави реч љубав, ми већ знамо да је та љубав не само од Бога, већ да је љубав - Сам Бог Који улази у наше срце, очишћено и украшено целомудреношћу, смиреноумљем и дуготрпљењем, очишћено и спремно да постане храм Божији, место присуства Божијег, место светлости Божије љубави и њене свепобедне силе.
У часу док изговара реч ''смиреноумље'' свако од вас осећа у којој је мери та реч постала страна духу савременог света и живота. Какво смиреноумље, какво смирење када је свеколики садашњи живот устројен на потпуном егоизму и самохвалисању, на општој занесености спољашњом силом, величином, моћи и томе слично. Тај дух самохвалисања од врха до дна прожима не само политички и државни, већ и лични, професионални и друштвени живот, то јест буквално све врсте и нивое живота савременог света и човека.
Нашу децу учимо да се горде због овог или оног, међутим, тако ретко и себе и њих учимо смирењу. Да би ствари стајале још горе, једна од главних оптужби коју на рачун Хришћанства непрестано упућују милитантни безбожници јесте управо оптужба да Хришћанство учи људе смирењу и позива људе на смирење као на главну хришћанску врлину. Хришћанство по тврдњама безбожника проповеда ропство и покорност, оно понижава и умањује човека и његово достојанство, управо због тога што је у потпуности засновано на смирењу. Но, оно што највише зачуђује у свему томе јесте чињеница да при свим тим оптужбама нико од њих никада и нигде није јасно и гласно рекао шта је то хришћанско смирење. Нико и никада није објаснио чему учи хришћанство када говори о смирењу. Нико и никада није објаснио на чему је заснована тврдња да хришћанско смирење понижава човека.
Па Христос говори за Себе самог: "Кротак сам и смирен срцем''. И поред тога, тешко да ће икоме пасти на памет да каже да су те Христове речи сведочанство Његове равнодушности према злу, Његовог слепог потчињавања било чему и било коме, Његовог страха пред силницима овога света. Јер, гле, Христос стоји пред Пилатом и говори му тако једноставно: "Ти немаш никакве власти нада Мном". Очигледно jе, дакле, да постоје различите врста смирења. Зато, пре но што се изнесу било какве оптужбе на рачун хришћанскога смирења, заиста је неопходно објаснити о каквом је то смирењу реч.
Шта је то хришћанско смирење? Оно је, пре свега, осећање истине и то у првом реду истине о самом себи. А истина никада не унижава и не умањује човека, већ га увек узвисује и очишћује. Смирење је, затим, честитости у истини. Оно је одрицање од свакога приказивања себе у бољем светлу, од сваког бацања прашине у очи другим људима у погледу самог себе. Смирење је, коначно, свест о своме месту, о својим могућностима и ограничењима. Смирење је одважно прихватање себе онаквог какав јесам... Ето због чега је смирење, слично целомудрености, почетак - мудрости и зато се у великопосној молитви Св. Јефрема Сиријског молимо Богу да нам дарује духа смиреноумља. Истинску духовну мудрост стиче само онај ко не лаже, ко не преувеличава, ко не жели да се "показује" пред другима и издаје за нешто друго од онога што он стварно јесте. Истинску духовну мудрост стиче, дакле, само онај ко спокојно, трезвено и храбро прихвата живот и поступа у животу.
Гледано из те перспективе, Хришћанство својим проповедањем смирења не само да не унижава и не умањује човека, већ га напротив узвисује и, што је главно, истински уважава. Самохвалисање је потребно искључиво ономе коме нешто недостаје, баш као што је самоулепшавање потребно само ономе ко је ружан. Само се слаби непрестано хвали својом "снагом". Тамо где је слобода тамо нема потребе за самопропагандом. Тамо где је истинска снага тамо нема потребе за претњом другима. Тамо где је истинска лепота тамо нема потребе за "јадном раскоши кинђурења". И зато је управо смиреноумље оно што очајнички недостаје савременом свету и човеку, за чим више од свега - иако тога ни сам није свестан - чезне савремени човек који се дави у мору лажи и гордости.
После смиреноумља у молитви св. Јефрема Сиријског долази дуготрпљење. И ту опет наилазимо на једну од главних оптужби које безбожници упућују на рачун Хришћанства. Они тврде да Хришћанство проповедајући трпљење уствари подрива у човеку способност за протест, за борбу, за заштиту својих права, за стремљење ка бољем и праведнијем свету.
Да бисмо раскринкали лажност ове оптужбе најбоље је да се опет вратимо самом Христу. Да, Христос је учио дуготрпљењу - "дуготрпљењем спасавајте душе своје". Међутим, оно што је Христос називао дуготрпљењем нема апсолутно никакве везе са карикатуром трпљења коју срећемо у безбожничким брошурама, баш као што ни хришћанска љубав према ближњем нема баш никакве везе са безбожничком "љубављу" према удаљеном и безличном колективу у име кога су данас милиони људи лишени слободе. 
У основи хришћанског дуготрпљења не налази се пасивна равнодушност према злу, већ ма како то чудно звучало управо крајње активно осећање поверења у човека. Ма колико човек падао и издавао оно најбоље у себи, Хришћанство нас позива да верујемо да то зло и тај грехопад нису човекова суштина. Хришћанство верује да човек увек може устати из пада, да се човек увек може вратити својој светлој, боголикој суштини. На концу конца, дуготрпљење јесте вера у силу и победу добра у човеку.
И коначно, ми се на крају молитве св. Јефрема Сиријског молимо за дух љубави. Љубав јесте завршни акорд ове молитве. Љубав је истовремено и скривени покретач нашега живота и његов крајњи циљ. Све што живи, живи љубављу, све је ка њој усмерено и ми љубављу долазимо до познања да наш Бог јесте Љубав.
А. Шмеман
Извор: spc.rs