Популарни постови

уторак, 22. март 2011.

ОТВОРИ СЕ НЕБЕСКА КАПИЈО



Знаш ли, ко је љубав?
Знам, Господ је Љубав.

Знаш ли, ко је светлост?
Знам, Господ је Светлост.

Знаш ли, ко је истина?
Знам, Господ је Истина.

Знаш ли, ко је правда?
Знам, Господ је Правда.

Господу се помолимо сви!

Косово нам магла обавија
Српска туга, небеска капија
манастирска звона, Боже,
не дај да заћуте
и кад ћуте, молитвом зову Те.

Чеда Српска пред Тобом клече,
моле Ти се да звона зајече,
траже Љубав, Светлост и Истину,
траже Правду, своју постојбину.

Отвори се небеска капијо,
помилуј нас Господе, Месијо,
нек сва звона зазвоне у глас,
Косово нам спаси, Боже, спаси нас!

Псалам 23



„Господ је пастир мој и ничега ме неће лишити...
На зеленој паши пасе ме, на тихој води одгаја ме...
Душу моју опоравља, води ме стазама правде имена свога ради...
Да пођем и посред сена смрти, нећу се бојати зла, јер си ти са мном;
Штап твој и палица твоја - они ме теше...
Поставио си предамном трпезу на видику непријатељима мојим...
Намазао си уљем главу моју и препуна чаша је твоја којом ме појиш...
Да, милост твоја пратиће ме у све дане живота мога...
И ја ћу наставати у дому Господњем за дуго.“

Нека Србе опет слога краси


Сад ил' никад, Боже над војскама,
Сад ил' никад, Ти се смилуј нама.
Покај народ, помилуј и спаси,
Нека Србе опет слога краси.
Стара слога устаничког кова
Нек' засија опет као нова.
Брат нек' брату пружи обе руке,
Сложне руке савладаће муке.
Нек' брат брата хвали а не куди,
Бог праведни сваком ће да суди.
Многе свеће од једне су јаче;
Тама бежи испред сложне браће.
Светлост слоге страшило је тами
Кад се браћа здраве: "Бог је с нами!"
О народе српски крстоносни,
Прими овај наук спасоносни,
То је наук Божије Библије,
То и наук твоје историје.


Епископ Николај Велимировић

МУДРОСТ РОДИТЕЉСКЕ ПЕДАГОГИЈЕ





"Очеви, не раздражујте децу своју"



И ви очеви, не раздражујте децу своју,
него их подижите у васпитању и науци Господњој.

Посланица Ефесцима, 6,4


Обуздавати, исправљати и васпитавати, то није право избора, већ озбиљан захтев Оца небеског свим земаљским очевима и мајкама. Они су одговорни за своју децу. Приоритет одговорности неоспорно припада родитељима и само родитељима.

Отворимо странице Светог Писма и наведимо неколико цитата: "Децо, слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу. Очеви, не раздражујте децу вашу, да не клону духом " (Кол. 3,20-21). "Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно. Поштуј оца својег и матер; ово је прва заповест са обећањем: да ти добро буде, да и дуго поживиш на земљи. И ви очеви, не раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој " (Еф. 6,1-4).

У овим поглављима апостол Павле разоткрива веома озбиљан проблем. Међусобни односи с децом имају узајамни карактер - Децо, слушајте своје родитеље и Очеви, не раздражујте децу своју - они су као два таса на ваги. У зависности од тога, колико ће ти тасови бити уравнотежени, толико ће породица бити спокојна и хармонична.

Очеви, не раздражујте децу своју. Апостол Павле прави озбиљан акценат на овој фрази. Неоспорно је да се то у једнакој мери односи и на мајке. Ако апостол упозорава, то значи да је сретао у свом животу овакве случајеве. Он је боравио у различитим породицама, видео је различите школе васпитања - и либералне, и тоталитарне. Често су му се пред очима налазили "чувари реда" - нервозни и раздражљиви очеви са шибама у рукама. Исправљајући слабе стране овакве педагогије, апостол Павле је више пута подвлачио ову мисао: "И ви очеви, не раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој " (Еф. 6,4), "да не клону духом " (Кол. 3,21).

Апостол Павле изражава апсолутну сагласност тим поводом: "Сунце да не зађе у гневу вашем " (Еф. 4,26), као и апостол Јаков: "Гнев човеков не твори правде Божије " (Јк. 1,20).

Ако родитељ васпитава децу у Речи Божијој, она се никада неће раздраживати и очајавати. Пре него што васпитава децу учењу Господњем, најпре треба и сам да буде прожет њиме. Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спашћеш и себе и оне који те слушају (1 Тим. 4,16). Ето где се крије кључ успешног васпитања. Учи дете својим реалним поступцима и својим животом оним правилима по којима и сам живиш. Ако родитељи покушавају да уче децу заповестима Божијим, а сами их газе, васпитање постаје брбљање и празнословље које никада никога неће променити. Осим раздражљивости и потајног роптања у том случају ништа нећеш постићи од васпитаника. Деци не требају речи, већ обрасци за подражавање.

"Ако деца коју си родио добију одговарајуће васпитање и твојим старањем буду поучавана у врлини, то ће бити почетак и темељ твом спасењу, те ћеш, осим награде за сопствена добра дела, добити велику награду и због њиховог васпитања" - рекао је св. Јован Златоуст. Циљ васпитања нису досадна дугачка предавања, нису наравоученија, него реални живот, љубав од чистог срца, добар савет, нелицемерна вера. Ето шта ће исправити и изменити, улити љубав према Богу. Чувајте се у васпитању празнословља: речи које нису поткрепљене делима, ни мудрошћу. Гнев рађа гнев, бес рађа бес, а тупост тупо супротстављање.

Дете је нехотице разбило вазу. Страшни отац га гњави бесмисленим питањем:

- Зашто си разбио вазу?

- Нисам ја разбио вазу, сама се разбила.

- Још мислиш и да ме лажеш? Одговарај, зашто си разбио вазу?

- Нисам хтео.

- Не, признај, зашто си разбио вазу?

- ?!

Јед детета нараста зато што не зна како да одговори. Гнев оца јача зато што нема правилног одговора. Ту се губи стрпљење. Једном отац може да чује дечији фалсет: "Тата, шта ти је, ти си луд?" Какво питање, такав одговор. Нема ту никакве љубави из чистог срца. Само узајамна озлојеђеност, сукоб, бура беса, показивање зуба, брука.

Очеви, не раздражујте децу, постављајте им питања на која би и сами могли да одговорите. Господ никада није постављао глупа питања, није испољавао гнев према деци.

Све што чинимо без љубави је звоно које јечи или кимвал који звечи. Одраслима је далеко лакше да свале сву кривицу на децу, да их оптуже за све смртне грехове: "Деца нас вређају. Она се буне, непослушна су, незахвална. Никаквог поштовања и уважавања немају!!!" Како је важно родитељима да остану самокритични и да ходе пред Богом не само у цркви, него и код куће, када у руци држе каиш, а пред њима стоји дете које је скривило.

Свето Писмо не пориче нужност строгости и телесног кажњавања у васпитању деце. "Ко жали шибу своју, тај мрзи сина; а ко га воли тај га од детињства кажњава " (Приче 13, 25), "Глупост се прилепила за срце младића, али шиба која га поправља удаљиће га од ње " (Приче, 22, 15), "Шиба и разобличавање дају мудрост; али младић који је препуштен занемарености, представља срамоту својој мајци " (Приче 29, 15). Али Реч Божија позива да истражујемо себе, проверавамо своје путеве, срце и савест. Главни мотив кажњавања је вера покретана љубављу. "Ја оне које љубим кажњавам и поправљам " (Отк. 3,19). Ако су мотиви чисти, ако је савест добра, ако је вера нелицемерна, не жали твоју шибу и "кажњавај сина твога док има наде и нека те не збуњује његова вика " (Приче 19,18).

У љубави нема страха. "Ако га казниш шибом, неће умрети: казнићеш га шибом и спашћеш душу његову од пакла " (Приче 23,13-14). Боље је у петој години каиш из оца руке који воли, него у двадесет петој затворска казна.

О неопходности тражења равнотеже између родитељске строгости и родитељске љубави пише св. Јован Златоуст: "Бог није допустио да деца буду лишена природне благонаклоности родитеља према њима и, у исто време, није све препустио тој благонаклоности. Када би родитељи волели своју децу не по природној нужности, већ само због њихове нарави и добрих поступака, тада би видео многу децу која су истерана из родитељских домова због своје немарности и род наш би био потпуно растројен. С друге стране, када би Бог све предао у власт природе и не би допустио родитељима да мрзе чак и злу децу, ако би, напротив, будући вређани од стране деце и трпећи од њих хиљаде непријатности, по природној нужности очеви морали да постају благи према дрској деци која их вређају, онда би наш род дошао до крајње безбожности.

Ако и сада деца, уздајући се у љубав родитеља, често ове вређају, иако не могу потпуно да се ослоне на природу, знајући да су многа, поставши неваљала, била лишена и дома, и очевог наслеђа, до какве тек безбожности не би дошла да Бог није оставио родитељима могућност да се гневе на децу, да их кажњавају и прогоне од себе када постају зла? Зато је Бог и поставио љубав родитеља у зависност и од потребе природе, и од понашања деце, да би они, с једне стране, били снисходљиви према погрешкама деце, будући подстицани на то природом, а с друге, да злу и неисцељиво болесну децу не би учврстили у злу недопуштеним повлађивањем, што би било неизбежно ако би их природа приморавала да мазе и рђаву децу. Помисли, колико је само бриге у томе што је Бог и заповедио да волимо децу, и поставио меру те љубави, и у исто време одредио награду за добро васпитање деце?

Ако деца коју си родио добију одговарајуће васпитање и твојим старањем буду поучена у врлини, то ће бити почетак и темељ твог спасења и, осим награде за властита добра дела, добићеш и велику награду за њихово васпитање". [1]

Све је могуће ономе који верује. Ако родитељ покушава да кажњава дете и не верује у његово исправљање, већ само искаљује на њему свој бес, у очима Божијим он чини грех. Јер "све што није од вере, грех је" (Рим. 14,23). Васпитање деце увек претпоставља веру и добру савест, "коју неки одбацивши, претрпеше бродолом вере " (1 Тим. 1,19), бродолом своје васпитне стратегије и педагогије. Породица се као санта леда мрви на делове, пукотине се повећавају, дистанца расте. Деца се затварају у себе и све више и више се удаљавају од родитеља. "Душа, препуштена својој властитој самовољи, као запуштени виноград без надзора, разраста у гране и троши се на непотребно и некорисно, те све што чини чини на саблажњавање народа" - говори о таквој деци св. Василије Велики.

Васпитање без љубави је "слово које убија", које руши породицу до темеља. Васпитање без љубави је грех због којег се треба кајати и из корена променити свој педагошки приступ.

Одгајати синове није нимало једноставна ствар. Али, родитељи, када васпитавате децу, нипошто не губите власт над собом, то је опасно: једном нећете моћи да се обуздате. Савладавајте се и брижљиво чувајте те драгоцене кључеве успешног васпитања - љубав из чистог срца, добру савест и нелицемерну веру.

Неоспорно је да се родитељи морају поштовати и слушати. Прва заповест са обећањем - Поштуј оца својега и матер - јесте неоспоран и апсолутан закон за свако дете. Непоштовање, неуважавање и запостављање родитеља је исти грех као и убиство, крађа, прељуба и идолопоклонство. Али, родитељи, ако не показујете делотворну љубав, ако за децу немате времена, ако осим гнева она не изазивају у вама друга осећања, онда ваша деца немају никаквог разлога да вас поштују. Размислимо заједно, како да исправимо ситуацију.



НАПОМЕНА:

1.   Целокупна дела Светог Јована Златоустог, архиепископа Константинопољског у 12 томова, Петроград, Духовна академија, 1898. "Пет беседа о Ани".

МОЛИТВА НЕБЕСНОЈ ЈЕРАРХИЈИ


Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Непобједимаја и непостижимаја и божественајаа сило чеснаго и животворјашчаго креста, не
остави нас гријешних.
Свјати архангели и ангели, молите о нас гријешних.
Свјати Јоване, пророче и Претечо и Креститељу Господа нашег Исуса Христа, моли за нас
гријешних.
Свјати славни апостоли, молите о нас гријешних.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Свјати славни мученици молите о нас гријешних.
Свјати первомучениче архиђаконе Стеване, моли о нас гријешних.
Свјатаја првомученице Текло, моли о нас грешних.
Свјати великомученици Георгије и Димитрије, молите о нас гријешних.
Свјати великомученици Теодоре и Прокопије, молите о нас гријешних.
Свјати мучениче Трифуне, моли Бога о нас.
Свјати свјашченомученици Харалампије и Василије, молите о нас гријешних.
Свјати преподобномученици Саваитски, молите о нас гријешних.
Свјати преподобномученици Синајски, молите о нас гријешних.
Свјати преподобномученици Раитски, молите о нас гријешних.
Свјати преподобномученици Атонски, молите о нас гријешних.
Свјати преподобномученици српски, молите о нас гријешних.
Свјати преподобномучениче Јулијане, моли о нас гријешних.
Свјатаја преподобномученице Февронијо, моли о нас гријешних.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Преподобни и богоносни оци наши, пастирије и учитељије молите о нас гријешних.
Преподобни и богоносни оци наши, пастирије и учитељије молите о нас гријешних.
Преподобни и богоносни оци наши, пастирије и учитељије молите о нас гријешних.
Преподобнија матери нашја, молите о нас гријешних.
Преподобнија матери нашја, молите о нас гријешних.
Преподобнија матери нашја, молите о нас гријешних.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Преподобни оче Симеоне Мироточиви, моли Бога о нас.
Преподобни оче Саво, моли Бога о нас.
Преподобни оче Арсеније, моли Бога о нас.
Преподобни оче Јанићије, Девички моли Бога о нас.
Преподобни оче Василије, Острошки моли Бога о нас.
Преподобни оче Петре Коришки, моли Бога о нас.
Преподобни оче Прохоре Пчињски, моли Бога о нас.
Преподобни оче Гавриле Лесновски, моли Бога о нас.
Преподобни оче Јоване Рилски, моли Бога о нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Преподобнаја мати наша Параскево, моли Бога о нас.
Преподобнаја мати наша Анастасије, моли Бога о нас.
Преподобнаја мати наша Евгеније царице, моли Бога о нас.
Преподобнаја мати наша Ефимије, моли Бога за нас.
Преподобнаја мати наша Ангелино, моли Бога о нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Свјатитељу оче Николаје, моли Бога о нас.
Свјатитељу оче Василије, моли Бога о нас.
Свјатитељу оче Јоване Златоусти, моли Бога о нас.
Свјатитељу оче Григорије Богослове, моли Бога о нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Свјати вси мученици српски, молите за нас гријешних.
Свјати вси мученици руски, молите о нас гријешних.
Свјати во свјатих Атонских, молите о нас гркјешних.
Свјати вси свјатих Јерусалемски, молите о нас гријешних.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас. Амин.

(Свети Николај Охридски и Жички)