Молитва „ ЗА ДЕЦУ УТРОБЕ МОЈЕ МОЛИМ ТЕ “
Добри даваоче светлости Христе, просветитељу оних који су помрачени грехом и обратитељу преварених, бесконачно слово, просвети и очисти мене грешну и страстима омрачену и сву поцрнелу - да ме осудио не би у дан страшнога Ти доласка у најнижим крајевима земље.
Ево мртва сам пре моје смрти, и пре бесконачне муке сама себи мучим очајањем својим. Која ће ме реч избавити у дан страшнога Твога доласка, не имајући да Ти принесем добра дела? Зато пошаљи светлост Твоју и истину Твоју и просвети ми очи срца, да љубављу срца гледам красоте Твоје.
И ка овоме додајем и молим Ти се: колико је деце утробе моје, који су моји синови и слуге Твоје, и синови робиње Твоје, и за њих молим Те, Владико Господе, утврди их у страху од Тебе, да се боје Твога светога имена, и да у свему чине вољу Твоју. (1317.)
Молитва „ УГАСИХ СВЕТИЛНИК ДУШЕ СВОЈЕ “
Јаој мени грешној како погубих време кајања и не знам ста да чиним. Тешко мени јер, задремавши тешким сном, угасих светилник душе своје, јер не знам кад це доћи глас Господњи који каже: Ево женик, ево се дворана свадбена отвара, и женик Христос зове говорећи: Продјите благословени Оца мога.
Овај слатки глас слушајући, они који су Богу послужили у овом сујетном животу са радошћу ће се пожурити у живот вечни. А шта ћу ја јадна учинити? Где ли ћу сакрити множину својих грехова?
Стазу спасења не налазим нигде. Стога Ти, Царе векова, бесмртни Господе, који хоћеш да се сви спасу, даруј и мени недостојној начин да се пре смрти Теби покајем. Мени је довољно ако и два дана будем робиња Теби, Владици моме Христу, и дух свој ти предам не постав робиња бесовима и греху. Јер ево сунце излази на тврди своје, хотећи осветлити васељену, а ја грешна не чекам да Те видим где залазиш, јер боље би ми било да се нисам ни родила.
Свако дисање и свако створење слави Те, Господе, а ја једина заборавих да славим име Твоје. Ста да циним? Зато обраћам се и молим Те: НЕ одврати лица Твога од мене, и не затвори ми срце човекољубља Твојега, да се и до последњег даха свога клањам и прослављам свето и великолепно име Твоје. (1317.)
Молитва „ ТЕСНО МИ ЈЕ ОДАСВУД “
Ох, осуда савести моје и очајање грехова мојих веома смућују душу моју, и немам никакве наде на спасење. Јер гресима упропастих душу своју и у нечистоти безакоња удавих свој ум, и у дубини глиба огрезе тело моје, и нема ми уздизања. Али слушам списе светих књига како нас обраћају на покајање и говоре: Сваки који пада у очајање, веома бива роб сотони. Јер јаце је Твоје човекољубље, Господе, од множине безакоња људских. Божанствени Павле каже: Где се умножи грех, преизобилује благодат.
И шта да чиним ја грешна, пуна стида? Јер покри срамота лице моје и тесно ми је одасвуд. Јаој мени, одакле ћу почети оплакивати своја љута безакоња, која се не могу лако исповедити? Због чега прво да заплачем? Због чега да застењем и због цега да заридам? Због множине грехова или због одлућења од Бога?
Помисли душо, шта ће те срести после изласка твога од тела! Ево ти се спремају разне муке, андјели љути и немилостиви хоће да те ухвате. Пожури сада и узазови ка Господу Богу говорећи: Ја сам земља и пепео. И реци, црв сам, а не човек.
Молим Те доброга, не презри мене, но пази на моју помоћ. Господе Боже спасења мога, који дајеш милост ономе који Те моли, даруј ми време обраћења. (1317.)
Молитва Краљице Јелене Пред Упокојење „ О ДУШО ОКАЈАНА “
Ево време покајања и дан спасења! Пази, душо, да ти ђаво не ослаби ум- јер мало времена боривши се са њим, победићеш, побећи ће од тебе. Не устраши се његове забуне ни замке, јер немоћан је он да стоји пре лицем оних који се боје Господе и имена Господња.
И ево мало ћемо поживети у сујети овога света, пошто долази глас у уши моје, који чујем да овако зове говорећи:
О, душо окајана, о душо грехољубива, ево се сврши живот твој у овом веку и поћи ћеш међу друге људе. Ево остављаш маловремену красту, где си чекала да се на векове нахраниш, јер приступише и рекоше: Зову те, устај и не касни.
Прени се, о душо, бринући се, и у један час повичи у покајању:
Сведржитељу, слово Очево, самосавршени Исусе Христе, који си Своје пречисто трело упалио као и свећу на живоносном Твоме крсту, хотећи да нађеш изгубљену драхму и не трпећи да гледаш род наш поробљен љутом владару света - због многога милосрђа не презри мене, рабе Твоје.
Примио си вољну смрт, слободан будући међу мртвима, и био си положен у гроб као човек - да нас грехом умрле оживиш и узведеш на старо блаженство. Никако не одлучујући се од нас, слугу Својих, добри пастиру умних оваца својих, молим Те, недостојна да се наречем раба Твоја, не предај мене замци лукавога нити ме остави живу сотони. Јер видећи да се свршава мој живот, крепко стојећи чини ми он насиље, у намери да измени ум мој од љубави Твоје. Стога даруј ми крепост силе Твоје, да нападе онога који се са мном бори победим хвалећи пресвето име Твоје чак и до исхода душе моје. Амин! (1317.)
