Понекад победа доноси штету, а пораз корист. Тако међу људима раздраженим обично сматрају победиоцем онога ко више нанесе увреда. Но баш тај је побеђен и нагрђен најљућом страшћу; а ко је равнодушно поднео увреду, победио је и остао је на висини. Онај није могао да се излечи од свог сопственог недуга, а овај је отрпео туђи; онај је побеђен од себе, а овај је ликовао над другим; и не само што се сам није разгорео, него је погасио задимљени пламен другога...
Зато не тражимо увек победу. Наравно, нападач обично доноси победу над нападнутим; но то је жалосна победа, пошто она доноси пропаст победиоцу. Међутим, увређени и привидно побеђени, када подноси увреду великодушно, без сумње задобија свој венац. У многим случајевима боље је претрпети пораз, и ово је чак најбољи начин победе. Ако неко некога опљачка, или му нанесе ударце, или му позавиди, то онај ко не би показао противљење, остао би победилац. Но што говорити о отмици и зависти? Победилац је и онај кога вуку на мучење, који сноси окове, бијење, сечење и грозну смрт. У обичној борби пад се сматра поразом, у нас хришћана победом. Ми никад не бивамо победиоци када чинимо зло. Тако исто и сјајна победа бива онда када ми трпљењем побеђујемо оне који нас вређају. Јасно је да је оваква победа од Бога, зато што она има својство супротно обичној победи, а то служи доказом моћи. Тако и морске стене расецају таласе што о њих ударају. Тако су се и сви свети прославили и увенчали и уздигли себи сјајне трофеје онда када су одржали такву победу, страну противљењу. Не узнемируј се, не узбуђуј се, Бог ти је дао моћ да побеђујеш без борбе, само и једино кроз трпљење. Не војуј, не излази у бој – и одржаћеш победу. Не ратуј –и добићеш венац, Ти си јачи од најјачег твог противника.Што се застиђујеш себе? Не дај му да рече да си ти победио ратујући, него пусти га нека се диви твојој непобедивој сили и свима говори како си га ти победио без рата. Тако се и блажени Јосиф прославља због тога што је трпљењем победио своје злотворе. И браћа и Египћанка смишљали су зло за њега, но он их је све победио. Не говори ми ни о тамници где је он био затворен, ни о царској палати где је живела она жена, но ми реци: ко је био поражен, а ко је остао победилац, ко у жалости, а ко у радости? Египћанка не само да није могла победити овога праведника, него ни своју сопствену страст, а он је победио и њу и ову. Ако хоћеш, чуј баш њене речи, па ћеш увидети победу: «луга Јеврејин, којега си нам довео, дође к мени да ме осрамоти» Не срамоти те слуга, несрећна и ништавна жено, него ђаво који ти је нашаптао, као да ти можеш скршити дијамнт. А шта ради Јосиф? Он ћути, и тако бива осуђен као и Христос. Јер све што се случило с њим, служи праобразом онога што се случило с Христом. Јосиф је био у веригама, а она жена у царској палати. Но шта је с тим? Он је био славнији од сваког круненосца, мада је чамио у веригама, а она је била несрећнија од сваког сужља, мада је живела у царским одајама. У сталом, не треба тражити победу и пораз само овде, него и у самом свршетку дела. У ствари, ко је достигао оно што је желео? Сужањ, а не царица. Он се трудио сачувати целомудреност, а она га хтела лишити тога. Ко је, дакле, задобио оно што је желео: он ли, којие отрпео зло, или она, која је учинила зло? Очигледно он, који је отрпео зло. На тај начин он је остао победилац. Па кад ово знамо, онда иштимо ону победу која се задобија кроз трпљење зла, а избегавајмо ону која се достиже кроз наношење зла. Тако ћемо провести садашњи живот безметежно и сасвим спокојно, и достићи будућа блага – благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, коме нека је слава и сила на век века. Амин.
