Популарни постови

недеља, 03. април 2011.

"Покајте се јер се приближи Царство Небеско."




Свето Писмо
Све почиње самоспознајом, то је повратак Богу. Нема паузе, кад макар и на кратко станемо у чињењу и путу добра, настаје пад. Кајање је одлука да хоћемо да живимо са Богом. (Епископ јегарски Порфирије)

Кад је отац Пајсиј био упитан о томе како треба да изгледа молитва, рекао је: "Не интересује ме да замрачиш собу у којој се молиш, сједнеш на свој троножац, узмеш бројаницу и причаш у недоглед, већ да сваку молитву започнеш искреним покајањем". При покајању нестају питања. Као отац кад грли блудног сина... Све остало престаје да буде важно. Кроз покајање учиш да прашташ себи и другима, као што ти и Бог опрашта твоје многобројне гријехе. Нема ту више питања: Што си то урадио, како си могао, шта те је навело... Смисао опраштања више не допушта и не тражи никаква питања. Покајање је радост сусрету и радост сусрета. Ријеч СРЕЋА и ријеч СУСРЕТ имају исти корјен. У основи ријечи срећа је сретање, сусрет. Нема среће без сусрета са човјеком, са Богом, са природом, са собом. Покајање је полазак у сусрет. Као што дијете иде мајци, тетура се, пада, невјешто хода, али има само једну мисао – да стигне мајци. Тако је и са нашим ходом до Исуса, до Цркве. Невјешто, падамо, тешко ходамо, али је важно да знамо куда идемо и који је смисао тог хода. (Епископ захумско-херцеговачки Григорије)

О појединим случајевима не расуђујемо по времену које треба утрошити, него по начину покајања. (Старац Порфирије Светогорац)

Покајање је почетак Спасења. (Др Владета Јеротић)
Кајање није само тренутак, то је доживотан процес. Покајање је Дар Божији. Све што ми сами можемо је да спознамо сопствену немоћ, остало је све уз Божију помоћ, па и Дар покајања. Свети Јероним, када је упитао: "Боже, шта да Ти принесем? Немам шта..." – добио је одговор: "Имаш. Своје грехе". То је једино што заиста и можемо учинити и принети – будност за сопствене грехе и свест о томе. Претпоставка покајања је вера у Бога. Говорио ми је један човек да је стално одлазио на исповест своме исповеднику и стално исповедао један исти грех у кога је увек изнова упадао, иако би се покајао. И свештеник би му сваки пут одговорио: "Ништа, чедо, устани". Никакав други одговор, никакво прекоревање, савети, само: УСТАНИ. Значи, немој да те Бог затекне у паду, већ устај. Треба увек бити пун оптимизма. Свети Никодим је говорио: "Не смете себе кињити због једног греха". Треба само спознати да си грешан, а не да анализираш, треба то да прихватиш и да се и даље бориш". (Епископ јегарски Порфирије)

Покајање није само да одемо код свештеника, већ је потребно да се душа ослободи тих мисли и депресије у коју је упала због кривудавих линија у свом животу. Покајање је измена живота. (О. Тадеј)

Покајање је аутентично кад непоколебљиво станемо на пут који води ка Христу, када Га безусловно волимо, а наша свакодневица ће можда бити испуњена привременим делимичним падовима и одступањима. Али, наше неодустајање да останемо на Христовом путу и чежња и жеља да се вратимо Христу кад смо се од Њега удаљили, у томе се крије тајна покајања. (Епископ јегарски Порфирије)

Због покајања је разбојник који је био распет десно од Христа био први становник раја. (О. Петар Лукић)