Популарни постови

недеља, 03. април 2011.

"Ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески."


Свето Писмо
Друга најчешће употребљавана реч у Новом Завету је праштање. (О. Србољуб Булић)
Само из и у име љубави је право праштање. Само ако је Христос међу нама, онда се може праштати. (Др Владета Јеротић)
Само се праштањем може зауставити зло, а то није исто што и повлачење, потискивање, то је победа, то је издизање изнад зла, то је окретање добру и светлости. (О. Љубивоје Стојановић)

Ако ти сагреши брат твој, укори га; па ако се покаје, опрости му. И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и каже: кајем се, опрости му. (Свето Писмо)

Ако је дошло до праштања и покајања, десио се живот, Бог је дао живот, тако је једино могуће измирење, спасење. Љубав нам даје живот. (Епископ браничевски Игњатије)

Не треба да опраштамо само речима, то је само спољашњи израз. Господ тражи да ми свакој души опраштамо од срца, и онда та душа то осећа, не треба ни да кажемо реч, она осећа да смо јој заиста опростили. Зашто осећа, како осећа? Зато што смо ми људи мислена сила. Ми смо мислима везани једни са другима. Кад помислимо на неку особу, она одмах прима наше мисли, али ми смо расејани, умно разбијени, па не можемо да видимо, ко нам упућује мисли и шта нам упућује. Али, она душа која се умно прибрала, која се сјединила са Господом, и коју је Господ ослободио од расејаности, она зна које мисли од ње произлазе, које долазе од непријатеља, а које од пријатеља. (О. Тадеј)
*

О. Петар Лукић

Ко не умије да прашта, не умије ни да воли. Ако те је неко кога си вољео јако повриједио, а ти му не можеш опростити, значи да је твоја љубав била лажна, да ти није рањено срце, већ гордост. Ако си хришћанин, не само именом, већ животом – опростићеш. Смоћи ћеш снаге за ријечи Христове: "Опрости му, Боже, не зна шта чини". Опростићеш свога Спасења ради. То није правдање лоших дјела оног ко те је повриједио, већ прихватање воље Божије и пребивање у Христу. Ништа се на овоме свијету не дешава без Божијег допуштења. Ако је Бог допустио да се нешто деси – ко си ти да то осуђујеш? Јеси ли ти очишћен од својих гријехова да се смијеш бацати каменом на ближњег? И он је Божије дијете, икона Божија, има своје муке, свој крст. Ако не видиш у њему икону Божију, не видиш је ни у себи.
Можда је Бог допустио твоју рану да би пружио прилику твојој љубави, праштању, вјери? Не смогнеш ли снаге и храбрости за то, ђаво ће однијети побједу, а двије свијеће Божије ће згаснути. Праштањем отвараш пут ближњем за покајање. Моли се за њега! То је једини пут ка праштању и сламању сопствене гордости. Али, добро пази – ако се не молиш искрено, ако му, молећи се, ниси опростио, сијеш зло сјеме по њиви Господњој. Какви ће плодови нићи на њој?
Ако не можеш опростити, немој долазити на Литургију, немој постити ни причешћивати се јер си лицемјер и лажов. Тражиш да ти Господ опрости твоје гријехе, а сам не можеш опростити ближњем! Коју вјеру исповједаш и коме се Богу молиш? Са горчином и неопроштеним увредама у срцу, твоја вјера није она коју је проповједао Спаситељ, вјера покајања, праштања и љубави. Ако такав, горд и гњеван, стајеш пред Господа, онда тргујеш светињом, твоје учешће у животу Цркве је фарисејство и лаж. Чиме ћеш заблагодарити Господу? Истинска благодарност је подвиг праштања и повјерења у добру Божију намјеру, чак и када је за тебе то веома болно.