Популарни постови

недеља, 09. септембар 2012.

Вечерње правило - СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


Како лако и брзо може да нас спаси Господ! У трен ока, неочекивано, неприметно. Често сам у току дана био велики грешник, а увече, после молитве, одлазио сам на починак оправдан и бељи од снега благодаћу Светога Духа, са најдубљим миром и сладошћу у срцу! Како је лако Господу да нас спаси у вечери нашег живота, при заласку наших дана! О, спаси, спаси ме, преблаги Господе, прими ме у Царство Твоје Небеско! Теби је све могуће. Своме Господу стојим или падам, стојим: јер је силан БОГ који нас подиже (ср. Рим. 14, 4).
Некада се човек моли, наизглед усрдно, али његова молитва не доноси му плодове мира и радости срца у Духу Светоме. Откуда то? Отуда што, молећи се по написаним молитвама, он се није кајао искрено за оне грехе, које је учинио тог дана, којима је оскрнавио своје срце, тај храм Христов, и којима је разгневио Господа. Но сети их се, покај се са свом искреношћу осуди себе непристрасно и тога часа уселиће се у срце мир, који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7). У црквеним молитвама постоји набрајање грехова, али не свих, и често управо ти и не бивају поменути, којима смо свезали себе; треба обавезно сами да их набројимо у току молитве са јасним сазнањем о њиховој важности, са осећањем смирености и са скрушеним срцем. Отуда се у вечерњим молитвама и говори код набрајања грехова: или то и то, или је то учинио рђаво, тј. даје се нама на вољу да споменемо те или друге грехе.
Са одлучним срцем изговарајте речи молитве. Молећи се увече, не заборављајте да искажете у молитви Духу Светом, са свом искреношћу и скрушеношћу срца, оне грехове, у које сте упали прошлог дана; неколико тренутака топлог покајања и ви сте очишћени Духом Светим од сваке нечистоте, и бељи од снега, и сузе, које очишћују срце, потећи ће из ваших очију, и бићете одеждом правде Христове покривени и са Њим сједињени, као и са Оцем и Духом.
У молитви је потребно искрено жаљење због својих грехова и искрено покајање: набрајајући грехове споменуте у молитвама, говорити их, осећајући срцем, као да су сопствени. Још је потребна и ватрена жеља да се поново не згреши истим поменутим гресима.
Нe буди пристрасан не само према јелу и пићу, према одећи, према пространом и луксузном стану, према богатом покућству, него ни према свом здрављу, чак ни према свом животу не треба ни најмање да будеш пристрасан, предавши цео свој живот вољи Господа и говорећи: јер је мени живот Христос a смрт добитак (Фил. 1, 21). Ко мрзи живот свој на овоме свијету, сачуваће Га за живот вјечни (Јн. 12, 25). Пристрасност према пролазном животу, према здрављу води до удаљавања од заповести Божијих, до повлађивања телу, до нарушавања постова, до удаљавања од савесног извршавања обавеза службе, до унинија, нетрпељивости и раздражљивости. Никада не заспи увече пре вечерњег правила да не би отежало твоје срце од неблаговременог сна и да га не би спречио враг окамењеном неосетљивошћу за молитву. Будите трезвени и бдите (1. Пет. 5, 8). Бдите и молите се да не паднете у напаст (Мт. 26,41). Стражите дакле јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи (Мт. 25, 13). Стражите дакле; јер не знате када ће доћи Господар куће, увече или у поноћи или у пој пијетлова или ујутру; да не дође изненада и нађе вас да спавате. А што вама Говорим, свима говорим: Стражите! (Мк. 13, 35-37).