Популарни постови

петак, 06. април 2012.

ŠTA NAJVIŠE DA ČUVAŠ? VLADIKA NIKOLAJ



"Sine moj, daj mi srce svoje!" - govori Gospod preko proroka Solomona. 0 Bogu misli pre svega, jer i Bog misli o tebi pre svega. Kao što čobanin misli o jednoj izgubljenoj ovci više nego o celom ostalom stadu, tako i Bog tvoj misli o tebi, koji se gubiš u grehu, više nego o svima anđelima na nebu. Misliti o Bogu ne znači ispitivati biće Božje, nego ispitivati i doznavati šta Bog traži od svakog čoveka. Ko kupuje orahe, ne ceni po ljusci nego po jezgru. Tako isto i onaj koji kupuje jaja. I bezbroj drugih stvari u svetu ljudi cene po nevidljivom, a ne po vidljivom. I Bog tvoj ceni tebe po srcu. Kroz telesnu ljusku On gleda u tvoju srž, u srce tvoje i traži ti srce. Sine moj, daj mi srce tvoje! U srce je tvorac položio osnov života. Šta vredi čoveku za koga svi kažu pametan je, ali bez srca! Hoće li poneti svoje bogatstvo u onaj svet na dar onome čija su bogatstva sve nebo i sva zemlja i Sunce i zvezde i sva carstva znana i neznana! Ili, šta pomaže čoveku telesna snaga ili lepota? Ne susrećemo li mi svaki dan one koji su u mladosti bili snažni i lepi kako se sad pogureni i sasušeni poštapaju ili drže se rukovođe. Telesna snaga i lepota mnogima je kobno poslužila truljenju srca pre truljenja kože i kostiju. Blago onima koji se od mladosti ne zaljubiše ni u kakvu smrtnu i prolaznu lepotu nego u Tvorca svoga, čija snaga ne malaksava i čija se lepota ne menja. Na njihovu ljubav odgovoriće Bog stostrukom ljubavlju i srce njihovo priljubiće On k srcu svome. Molitva i post znače slabljenje veze srca sa svetom i jačanje veze srca s Bogom. Zapamti to i misli o tome. Jačanje veze sa Bogom stvara veselje u srcu. Zato se u crkvenim knjigama čita: "Evo, nasta veselo vreme posta i pokajanja!" Seti se imena onih duhovnih velikana i svetaca koje slaviš, koji su molitvama i potom i milostinjama oslabili svoje veze sa svetom, a ojačali svoje veze sa živim Bogom, i proslavili se u oba sveta, savesno izvršili svoj zadatak na zemlji i sada se večno odmaraju na nebesima u domovima svojim, što su nasledili od oca nebeskog, a koji je lepši od svih domova na ovoj crnoj i truležnoj zemlji, gde su sve radosti i uživanja kratka, jer ih smrt krati.
To znači da se nismo rodili za ovaj svet, nego da na njemu zaradimo naš svet. Čuvaj dušu svoju, brate, to je jedina imovina tvoja, sve drugo nije tvoje, sve moraš ostaviti kad te poziv s neba dođe, samo ćeš dušu svoju poneti i na sud Božiji izneti, da se vidi kakva je, da li je crna ili bela, i kakva su joj dela. Peri dušu molitvom i postom i milostinjom kao što pereš košulju tvoju. Sa prljavim haljinama ne ide se na veselje. Tako ni anđeli Božiji neće nam dati da prljavi uđemo u Carstvo svetlosti i mira. Otiđi na groblje i pogledaj gde se baca naša slava i bogatstvo i lepa jela i odela, i sva ostala uživanja radi kojih smo Boga i dušu izgubili!
Svrha svega što se čuva, čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život. Domaćin čuva posejanu njivu od ptica i čuva svoj voćnjak od gusenica; i čuva svoje stado od zverova. No ništa tako domaćin ne čuva kao svoj dom od razbojnika, poplave i od svake druge nečistote. Što je dom u domazluku, to je srce u čoveku. Iz srca izvire krv, a u krvi je duša. Ako zmija ujede za prst, otrov njen ne bi škodio, kad ga krv ne bi prenela u srce. Kad lekar ubrizga lek u prst, lek ne bi pomogao, kad ga krv ne bi prenela u srce. Na srce pada i otrov i lek. Sve što truje život i što leči život, mora dopreti do srca i proći kroz srce. Tamo gde je središte telesnog krvotoka, tamo je i središte telesnog krvotoka, tamo je i sedište duševnog krvotoka. Iako je ovo stvarnost ipak je ta stvarnost velika tajna. Bog je tako hteo i tako ustrojio. Blago onom ko manje ispituje tajne bića Božijeg, a više sluša zapovesti Božje i više oseća ljubav Božiju u srcu! Duša je obučena u porfiru krvi; pa kad je odeća tako osetljiva, kako li je tek ono što je odećom odenuto? Kao što jedan trun može zaraziti i pokvariti krv, tako jedna reč, jedan pogled, jedna pomisao može zaraziti i pokvariti dušu.
Poslušaj zbog toga čoveka, lekara, kad te uči: Čuvaj krv svoju! Ali, mnogo više poslušaj Boga, lekara kad ti naređuje: svrha svega što se čuva, čuvaj srce svoje! Kad zlu reč čuješ, stegni sluh svoj da otrov od zle reči ne bi sišao u srce tvoje i zarazio izvor života tvoga. Kad bogatstvo pritiče ne prilepljuj srce svoje za njega. Ogradi srce svoje od bogatstva ovoga sveta i to visokom ogradom do nebesa, da se srce tvoje neuprljano i čisto sačuva za onoga koji ga ište govoreći: "Sine moj, daj mi srce svoje". rečeno je još u Svetom Pismu: "Srce carevo u ruci je Božijoj". Ako caruješ nad strastima, onda si pravi car. Tada je srce tvoje u ruci Božijoj. A ta ruka nepogrešno upravlja srcem tvojim i uznosi ga u carstvo večne svetlosti i večnog života. Ako si utvrdio u sebi saznanje, da srce tvoje pripada Bogu i Ocu tvome i rešio se odlučio da ga Njemu dadeš, to nauči se braniti srce svoje. Nauči se hrabroj borbi za neporočnost i čistotu srca svoga, da bi ga smeo ponuditi kao uzdarje Onome koji ti ga je darovao. Osvetli srce svoje verom, ukrepi ga nadom, zagrej ga ljubavlju, okadi ga molitvom, operi ga suzama, nahrani ga pričešćem i drži ga uzdignutog ka nebu kao zapaljeno kandilo. Samo tako moći ćeš mirno sačekati prelaz iz ovog zemaljskog sveta u svet nebesni, bez grešničkog trzanja i griže savesti. Zbog toga ponavljaj često savet Očev: "Svrha svega što se čuva, čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život. Srce je izvor, a usta su potok". Usta govore od suviška srca, govori Gospod. Kakva slava u srcu takva slava i na jeziku, i kakav gad u srcu, takav gad i na jeziku, preliva se i izliva na usta. Izvire život, ako ga očuvaš; izviraće sav gad, ako ga ne očuvaš. Zašto nam je naređen post i molitva? Zato da bismo se setili boljega srodstva svoga. Da bismo se setili da nismo samo srodnici zemlje, nego i nebesa i to najpre nebesa. Da bismo se setili da smo plemićskog porekla i da je otac naš sam Car nebesa i zemlje. I kad se duša tvoja uspokoji, Bog će ti poslati Duha Svetoga da primi srce tvoje, da se useli u srcu tvojem i da ga uzme i zauzme.