(грч: Λειτουργία Αγίου Ιωάννου του Χρυσοστόμου). Ова божанствена Литургија има "општи" карактер, тј. служи се у све дане године када се не служи ни један други тип Литургије (Св. Василија Великог, Пређеосвећених дарова, Св. Јакова). Самим тим је и најчешћи тип Литургије. Чин и поредак овог свештенодејства исти је као у Литургији Св. Василија Великог.
Свештеник коме предстоји вршење божанственог тајнодејства - служења Литургије, дужан је претходно да буде измирен са свима, и да нема ништа ни против кога, и колико је могуће, чува срце од злих помисли, да се уздржава од вечери претходног дана, и да бди над собом до времена свештенодејства. Α кад настане време, чини уобичајени поклон настојатељу, улази у храм и заједно са ђаконом врши три поклона пред светим дверима.
Света Литургија Јована Златоустог се састоји из:
- Проскомидија - чин припреме приноса хлеба и вина.
- Литургија оглашених - Поучни део који има за циљ припремање катихумена за примање Крштења.
- Литургија верних - Део Литургије на коме се врши освећење предложених дарова и Причест.
Проскомидија
За поредак Проскомидије, погледати чланак: Проскомидија
Литургија Оглашених
Ђакон: Благослови, владико.
Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон говори велику јектенију.
Ђакон: У миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За најсветијега Патријарха (или високопреосвештенога Митрополита, или преосвештеног Епископа) нашега (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За благоверни и христољубиви род наш и за Православне Хришћане, да им Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За овај град (или: за ово село; за свету обитељ ову), за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње, и за њихово спасење, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник тихо говори молитву првог антифона: "Господе Боже наш, чија је моћ..."
Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Пева се први антифон, односно први изобразитељни псалам. "Слава и сада...", "Благосиљај душо моја Господа, и све што је у мени свето име његово! Благословен јеси Господе". Ђакон, поклонивши се према олтару, одлази са свога места, и дошавши стаје пред икону Христову, држећи орар са три прста десне руке. Α по завршетку антифона, стаје на уобичајено место, и поклонивши се, говори.
Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник тихо говори молитву другог антифона: "Господе Боже наш, спаси народ свој..."
Свештеник: Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Пева се други антифон, односно други изобразитељни псалам. На крају антифона пева се: "И сада...", "Јединородни Сине и Речи Божја, бесмртан си, и изволео си да се ради нашега спасења оваплотиш од Свете Богородице и приснодјеве Марије, и непроменљиво постао си човек; био си распет, Христе Боже, и смрћу смрт сатро; Ти си један од Свете Тројице, прослављан са Оцем и Светим Духом, спаси нас." Ђакон, поклонивши ce према олтару, одлази пред икону Богородичину. По завршетку антифона враћа се на уобичајено место и говори малу јектенију.
Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник тихо говори молитву трећег антифона: "Ти Си нам даровао ове заједничке и сагласне..."
Свештеник: Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Пева се трећи антифон, или блаженства када почне "Слава Оцу и Сину и Светоме Духу...", свештеник и ђакон, стојећи пред светим Престолом, чине три поклона. Затим свештеник, узевши свето Јеванђеље, даје га ђакону; и тако, изишавши кроз северна врата, чине мали вход, док пред њима иду свећеносци; и ставши на обично место обојица приклањају главе, и кад ђакон тихо рекне: "Господу се помолимо", свештеник тихо говори молитву входа: "Владико Господе, Боже наш..." По завршеној молитви, ђакон показујући на исток својом десном руком, и држећи уз то орар са три прста, говори свештенику: "Благослови, владико, свети вход." Свештеник благосиљајући говори: "Благословен вход Светих твојих, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин." Онда ђакон одлази Епископу или настојатељу ако је присутан, и овај целива Јеванђеље; а ако није присутан, целива га само свештеник. Кад се заврши последњи тропар, ђакон одлази на средину, па ставши испред свештеника, и уздигнувши свето Јеванђеље, говори.
Ђакон: Премудрост, смерно стојмо!
Народ: Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу. Сине Божји, дивни у Светима (ако је недеља: Васкрсли из мртвих), спаси нас, који Ти певамо, Алилуја.
Ђакон и свештеник, пошто се поклоне, улазе у олтар, и ђакон оставља свето Јеванђеље на свети Престо. Онда се певају прописани тропари и кондаци. За време певања тропара свештеник говори тихо молитву Трисвете песме: "Боже Свети, који у Светима почиваш..." Када ce отпева последњи кондак, ђакон, говори.
Ђакон: Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон приклонивши главу и држећи орар са три прста, говори свештенику тихо: "Благослови, владико..." Свештеник, благосиљајући га говори.
Свештеник: Јер си свет, Боже наш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек.
Ђакон: И у векове векова.
Народ: Амин.
Док народ пева Трисвето, свештеник и ђакон такође говоре Трисвету песму чинећи заједно три поклона пред светим Престолом. Затим ђакон говори свештенику: "Заповеди, владико." И одлазе на Горње место; а свештеник одлазећи говори: "Благословен који долази у име Господње." Ђакон: "Благослови, владико, Горњи престо." Свештеник благосиљајући говори: "Благословен си на престолу славе царства твога, Ти који седиш на Херувимима, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин." По завршетку Трисвете песме, ђакон, дошавши пред свете двери, говори.
Ђакон: Пазимо!
Свештеник: Мир свима.
Чтец: И духу твоме.
Ђакон: Премудрост!
Чтец: Прокимен, глас (каже који је глас прокимена и гласно прочита прокимен).
Народ: (Отпева прокимен по гласу који је назначен)
Ђакон: Премудрост!
Чтец: (говори наслов Апостола)
Ђакон: Пазимо!
Чтец: (Чита Апостол а ђакон за то време кади олтар, иконостас и присутни народ)
После Апостола свештеник: Мир ти (читачу).
Чтец: И духу твоме.
Ћакон: Премудрост!
Чтец: Алилуја. (трипут)
Народ: Алилуја. (трипут)
Док се пева Алилуја са стиховима, свештеник говори молитву пред Јеванђеље: "Запали у срцима нашим..." Α ђакон, оставивши кадионицу, прилази свештенику, и приклонивши главу, држећи крајем прстију орар, указује на свето Јеванђеље и говори: "Благослови, владико, благовеститеља светог Апостола и Јеванђелиста (име); и свештеник, осењујући га крсним знаком, говори: "Бог, молитвама светога славнога Апостола и Јеванђелисте (име), да теби, благовеститељу, да реч с великом силом на испуњење Јеванђеља љубљенога Сина његова, Господа нашег Исуса Христа." И ђакон, рекавши "Амин", и поклонивши се побожно светом Јеванђељу, прима га из руку свештеника и изишавши кроз свете двери, док пред њим иду свећеносци који изађу на северна врата, долази и стаје на амвон; а свештеник говори.
Свештеник: Премудрост, смерно стојмо. Чујмо свето Јеванђеље. Мир свима.
Народ: И духу твоме.
Ђакон: Читање светог Јеванђеља од (име јеванђелисте).
Народ: Слава Теби, Господе, слава Теби.
Свештеник: Пазимо!
Ђакон чита Свето Јеванђеље. Α кад се заврши читање, свештеник говори.
Свештеник: Мир теби, благовеститељу.
Народ: Слава Теби Господе, слава Теби.
Ђакон, дошавши до светих двери, предаје свето Јеванђеље свештенику и ставши на уобичајено место говори сугубу јектенију.
Ђакон: Рецимо сви из све душе, и од свега ума свога, рецимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Ђакон: Још се молимо за благоверни христољубиви род наш и за све Православне Хришћане.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Ђакон: Још се молимо за најсветијега Патријарха (или високопреосвештенога Митрополита, или преосвештеног Епископа) нашег (име), и за сву у Христу браћу нашу.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Ђакон: Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе, и за сво у Христу братство наше. (Ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име), и за сво у Христу братство његово)
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Ђакон: Још се молимо за блажене и незаборавне свете Патријархе Православне, за благочестиве цареве и благоверне царице, за осниваче овога светога храма (ако је манастир: свете обитељи ове), и за све до сада преминуле Православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за Православне свуда.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Ђакон: Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, који певају, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и богату милост.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Док ђакон говори јектенију, свештеник тихо чита молитву усрдног мољења: "Господе, Боже наш, прими ово..." На крају јектеније, свештеник говори.
Свештеник: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон говори јектенију за упокојене.
Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих (имена), и да им се опрости сваки грех вољни и невољни.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да Господ Бог наш настани душе њихове где праведници почивају.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Милост Божју, Царство небеско, и опроштај rpeхова њихових молимо од Христа, бесмртнога Цара и Бога нашега.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Свештеник: Боже духова и свакога тела, који си смрт сатро и ђавола победио, и живот свету твоме даровао; Ти сам, Господе, упокој душе слугу твојих (имена), у месту светлом, у месту цветном, у месту одмора, одакле одбеже сваки бол, туга и уздисање. Сваки грех што су учинили речју, или делом, или мишљу, као благ и човекољубив Бог опрости им, јер нема човека да живи а да не греши. Ти си једини без греха; правда је твоја правда вечна, и реч је твоја истина.
Свештеник: Јер си Ти васкрсење, и живот, и покој уснулих слугу твојих (имена), Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и свесветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон: Оглашени, помолите се Господу.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Верни, помолимо се за оглашене.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да их Господ помилује.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да им открије Јеванђеље правде.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да их присаједини својој светој, сабориој и апостолској Цркви.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Оглашени, главе своје Господу приклоните.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник тихо говори молитву за оглашене пред развијање анитиминса, пре светог Узношења: "Господе Боже наш, који на висинама живиш..." Свештеник распростире антиминс и говори возглас.
Свештеник: Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон: Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите; ви који сте оглашени, изиђите; нико од оглашених да не остане.
Литургија верних
Ђакон: Α ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ћакон: Премудрост!
Свештеник говори тихо прву молитву верних, пошто распростре антиминс: "Благодаримо Ти, Господе Боже..."
Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и нужде, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ћакон: Премудрост!
Ђакон улази у олтар, а свештеник тихо чита другу молитву верних: "Опет и много пута Теби припадамо..."
Свештеник: Да свагда чувани влашћу твојом, Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Пева се Херувимска песма, а свештеник тихо моли молитву херувимске песме: "Нико од везаних..." Док свештеник чита молитву ђакон, узевши кадионицу и примивши уобичајени благослов од свештеника, кади свету Трпезу унаоколо, олтар и свештеника, а затим, изишавши пред свете двери, кади свете иконе и народ, говорећи у себи педесети псалам. По молитви и кађењу свештеник и ђакон пред светим Престолом говоре Херувимску песму три пута, клањајући се. Свештеник: "Ми који Херувиме тајанствено изображавамо..." Ђакон: "Као они који ће примити Цара свих..." Потом свештеник и ђакон одлазе Предложењу; ђакон иде напред; свештеник кади свете Дарове, молећи се у себи: "Боже, милостив буди мени грешноме." (трипут) Ђакон говори свештенику: "Узми, владико." Свештеник, поклонивши се трипут, узима воздух и полаже га на плећа ђакону, говорећи: "Подигните руке своје ка Светињи и благословите Господа." Затим, узевши свети дискос ставља га ђакону на главу са сваком пажњом и побожношћу док ђакон држи кадионицу једим прстом; сам пак свештеник узима у руке свети путир. Тако творе Велики Вход - излазе на северна врата, док пред њима иду свећеносци, и пролазе кроз храм молећи се обојица за све, и говорећи.
Ђакон: Благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе и приложнике светога храма овога (ако је манастир: свете обитељи ове) да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.
Свештеник: Најсветијег Патријарха (или високопреосвештенога Митрополита, или преосвештеног Епископа) нашега (име), свештенички и монашки ред и сав клир Црквени да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова. (ако је манастир: Настојатеља ове свете обитељи преподобног игумана (име) и сво у Христу братство његово да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова) Благоверни и христољубиви, Православни род наш да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова. Све вас Православне Хришћане да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.
Ако служи више свештеника, после ђаконовог: "Благочестиви и христољубиви род..." Началствујући свештеник: "Најсветијег Патријарха (или високопреосвештенога Митрополита..." Други свештеник: "Благоверни и христољубиви православни род наш да помене Господ Бог..." Трећи свештеник: "Свештенички и монашки ред и сав клир Црквени да помене Господ Бог..." Началствујући свештеник: "Све вас Православне Хришћане..." И пева се други део Херувимске песме. Ђакон, ушавши на свете двери, стаје с десне стране, и кад свештеник улази, ђакон му говори: "Свештенство твоје да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова." Α свештеник њему: "Ђаконство твоје да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада, и увек и у векове векова." Свештеник ставља свети путир на свети Престо, и узевши свети дискос од ђакона, ставља га на свети Престо, говорећи: "Благообразни Јосиф, скинувши с дрвета..." Онда узевши покриваче са светог дискоса и путира ставља их на једну страну светог Престола, и узевши воздух са ђаконових плећа, и окадивши, покрива свете Дарове њиме, говорећи: "Благообразни Јосиф..." Затим, узевши кадионицу од ђакона, кади свете Дарове три пута, говорећи: "По доброти својој..." И вративши кадионицу и приклонивши главу, говори ђакону: "Помени ме, брате и саслужитељу." Ђакон, приклонивши главу и држећи орар са три прста десне руке, говори свештенику: "Дух Свети доћи ће..." Свештеник: "Да те помене Господ Бог..." Ђакон, рекавши: "Амин", и целивавши руку свештеника, излази на северна врата, и ставши на уобичајено место, говори.
Ђакон: Допунимо молитву своју Господу.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За предложене часне Дарове, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Добро и корисно душама нашим, и мир свету, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник говори тихо молитву приношења после стављања божанствених Дарова на свети Престо: "Господе Боже Сведржитељу, једини Свети..." По заврешетку јектеније, говори.
Свештеник: Милосрђем Јединороднога Сина твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: Мир свима.
Народ: И духу твоме.
Ђакон: Љубимо једни дурге, да бисмо једнодушно исповедали.
Народ: Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.
Свештеник се клања три пута, говорећи тихо: "Љубићу Те, Господе, крепости моја..." (трипут) Затим целива свете Дарове онако како су покривени, и то најпре врх светог дискоса говорећи: "Свети Боже"; затим врх светог путира, говорећи: "Свети Крепки"; и најзад крај свете Трпезе, говорећи: "Свети Бесмртни, помилуј нас." Ако служе два или више свештеника, онда и они целивају свете Дарове, и један другога у рамена. Старији говори: "Христос међу нама", а млађи одговара: "И јесте, и биће." Такође и ђакони, ако буду два или три, сваки целива свој орар онде где је знак крста, и један другога, говорећи исто што и свештеници. Ако је само један ђакон, и он се на исти начин клања на месту на коме стоји, и целива орар онде где је знак крста, и онда произноси.
Ђакон: Двери, двери, премудрошћу пазимо!
Свештеник, подигавши воздух над светим Даровима, лелуја њиме и говори и он што и народ.
Народ: Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијега, Јединороднога, рођеног од Оца пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало; Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек; И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен; И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму; И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца; И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја. И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Исповедам једно крштење за опроштење грехова. Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века. Амин.
Ђакон: Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо.
Народ: Милост мира, жртву хвале.
Свештеник (благосиљајући народ): Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.
Народ: И са духом твојим.
Свештеник (уздижући руке): Горе имајмо срца!
Народ: Имамо их ка Господу.
Свештеник: Заблагодаримо Господу.
Народ: Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој.
Свештеник се тихо моли, почињући свето Узношење: "Достојно је и праведно Тебе певати..."
Свештеник: Победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи.
Народ: Свет, Свет, Свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.
Притом ђакон, узевши свету звездицу са светог дискоса, чини над њиме знак крста, и целивавши је оставља на страну. Свештеник, приклонивши главу тихо се моли: "Са овим блаженим Силама..."
Свештеник: Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова.
Народ: Амин.
Свештеник тихо наставља: "Α тако исто и чашу..."
Свештеник: Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе пролива на отпуштење грехова.
Народ: Амин.
Свештеник тихо наставља: "Сећајући се дакле ове спасоносне..." При томе свештеник, ако нема ђакона, укршта руке своје стављајући десну изнад леве, и десном узима свети дискос, а левом свети путир, подиже их чинећи знак крста са великом пажњом, говорећи у исто време гласно: "Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све."
Народ: Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш.
Ђакон прилази ближе свештенику, и оба се клањају три пута пред светим Престолом, молећи се у себи и говорећи: "Боже, милостив буди мени грешноме и помилуј ме." Свештеник: "Господе, који си у трећи час..." Ђакон: "Срце чисто саздај у мени..." Свештеник: "Господе, који си у треЋи час..." Ђакон: "Не одбаци ме од лица твога..." Свештеник: "Господе, који си у трећи час..." Свештеник, приклонивши главу моли се тихо: "Још Ти приносимо ову словесну..." Ђакон, приклонивши главу показује орарем свети Хлеб, говорећи тихо: "Благослови..." Свештеник, исправивши се, благосиља крсним знаком свети Хлеб говорећи: "И учини..." Ђакон: "Амин." И опет, показујући орарем свети Путир, говори: "Благослови..." Свештеник благосиљајући говори: "Α то што је..." Ђакон: "Амин." И опет ђакон, показујући орарем обоје, говори: "Благослови..." Свештеник, благосиљајући обоје, говори: "Претворивши..." Ђакон: "Амин. Амин. Амин." Ђакон, приклонивши главу свештенику, говори: "Помени ме грешнога..." Свештеник: "Да те помене Господ Бог у Царству своме." Ђакон: "Амин." Свештеник, приклонивши главу, моли се тихо: "Да ове Свете Тајне..." Свештеник, кадећи пред светим Престолом, говори.
Свештеник: Особито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију.
Народ: Достојно je ваистину блаженом звати тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну, и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе што Бога Реч непорочно роди, ваистину Богородицу величамо.
Свештеиик даје кадионицу ђакону, који кадећи унаоколо свети Престо, помиње из диптиха преминуле и друге упокојене које хоће. Свештеник се тихо моли: "За светог Јована..."
Свештеник: Најпре помени, Господе, најсветијег Патријарха (или високопреосвештенога Митрополита или пpeoсвештеног Епископа) нашег (име), и даруј га светим твојим Црквама у миру, здрава и читава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине твоје.
А ђакон помиње живе из диптиха и још које хоће.
Народ: И све и сва.
Свештеник се моли тихо: "Помени, Господе, град овај..."
Свештеник: И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник (благосиљајући народ): И да буду милости великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима вама.
Народ: И са духом твојим.
Ђакон, узевши благослов од свештеника, и изишавши, и ставши на уобичајено место, говори.
Ђакон: Поменувши све Свете, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За принесене и освећене часне Дарове, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебески и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошаље нам за то божанску благодат, и дар Светога Духа, помолимо се.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Сав дан савршен свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Добро и корисно душама нашим, и мир свету, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник, приклонивши главу, моли се тихо: "Теби поверавамо сав живот..." По завршетку јектеније, говори.
Свештеник: И удостој нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Бога Оца и говорити:
Народ: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
Свештеник: Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: Мир свима.
Народ: И духу твоме.
Ђакон: Главе своје Господу приклоните.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник се тихо моли: "Благодаримо Ти, невидљиви Царе..."
Свештеник: Благодаћу и мнлосрђем и човекољубљем Јединороднога Сина твога са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник се тихо моли: "Чуј, Господе Исусе Христе..." Онда се свештеник клања, исто тако и ђакон пред светим дверима, и говоре тихо три пута: "Боже, милостив..." Затим се ђакон опасује орарем крстолико; и кад види свештеника да пружа руке и додирује свети Агнец да би га уздигао, произноси.
Ђакон: Пазимо!
Свештеник, узносећи свети Агнец, произноси.
Свештеник: Светиње светима.
Народ: Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.
Народ пева Причастен. Онда ђакон улази у свети олтар, и ставши с десне стране свештеника који држи свети Хлеб, говори: "Разломи, владико, свети Хлеб." Свештеник, разломивши га на четири дела са пажњом и побожношћу, говори: "Ломи се..." И ставља их на свети дискос у облику крста. Ђакон, показујући орарем свети путир, говори: "Напуни..." Свештеник, узевши горњу честицу (ИС), чини њоме знак крста над светим путиром, говорећи: "Пуноћа Духа Светога." И тако је ставља у свети путир. Ђакон: "Амин." И узевши врућу воду, говори свештенику: "Благослови..." Свештеник благосиља говорећи: "Благословена..." Ђакон, крстообразно наливајући у свети путир топлоту колико је доста, говори: "Топлота вере..." И оставивши топлоту стаје мало подаље. Затим се свештеник и ђакон клањају три пута и говоре: "Боже, милостив буди..." (трипут) Онда се свештеник клања ђакону или свом саслужитељу говорећи: "Брате и саслужитељу..." Затим се клања према народу молећи и од њега опроштај. Исто тако и ђакон или саслужитељ, тражи опроштај од свештеника и народа. Тада свештеник говори: "Ђаконе, приступи." Ђакон, приступајући са страхом Божјим, говори: "Ево, приступам..." Свештеник, узевши једну честицу светога Агнеца, даје ђакону говорећи: "Теби ђакону (име)..." Ђакон, целивавши руку свештеника која му даје, узима свети Агнец и одлази иза светог Престола, и приклонивши главу моли се. Тада свештеник, узевши и сам једну честицу светога Агнеца говори: "Часно и пресвето Тело..." И тако, приклонивши главу, обојица говоре молитву пред причест: "Верујем Господе, и исповедам..." Онда се са страхом Божијим и сваком предострожношћу причешћују. Затим свештеник, држећи убрус, узима свети путир обема рукама и причешћује се из њега три пута, рекавши: "Часном и пресветом..." И обрисавши усне и свети путир убрусом, целива свети путир и говори: "Ево дотаче се усана мојих..." Затим позива ђакона, говорећи: "Ђаконе, приступи." Ђакон приступа и клања се говорећи: "Ево приступам..." Свештеник говори: "Слуга Божји - ђакон (име)..." И кад се ђакон причести, свештеник говори: "Ево дотаче се усана твојих..." Онда свештеник оставља свети путир и ломи два остала дела светог Агнеца (НИ и КА) на честице, како би свима причасницима било довољно, па их меће у свету Чашу и покрива је. Онда се отварају царске двери, и ђакон, поклонивши се једном, с побожношћу прима од свештеника свети путир, долази на двери и подижући показује га народу, говорећи.
Ђакон: Са страхом Божјим и вером приступите.
Народ: Благословен који долази у име Господње. Бог је Господ и јави се нама.
Тада приступају верни и говоре за свештником молитву пред свето Причешће.
Свештеник говори а народ понавља: Верујем Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело твоје, и ово сама часна Крв твоја. Стога Ти се молим, помилуј ме и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотимична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштење грехова и на живот вечни. Прими ме данас, Сине Божји, за причасника Тајне Вечере твоје, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити Ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те, помени ме Господе у Царству твоме. Нека ми причешћивање светим Тајнама твојим Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин.
Народ се причешћује - иду један за другим, са рукама прекрштеним на грудима, и сваки прима божанске Тајне; а свештеник причешћујући их, за сваког посебно говори: "Причешћује се слуга Божији (име) часним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни." Ђакон свакоме отире усне убрусом, а причасник целива свети путир, и поклонивши се одлази. Док траје причешће, народ пева: "Тело Христово примите, извора бесмртнога окусите." После причешћа свештеник улази у олтар, и оставља свете Дарове на свети Престо. Тада ђакон узима левом руком свети дискос и са њега ставља у путир остале честице, говорећи: "Васкрсење Христово, видевши..." И ђакон, отирући пажљиво честице са дискоса, говори: "Омиј, Господе..." Тада свештеник благосиља народ говорећи.
Свештеник: Спаси, Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје.
Народ: Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла.
Ђакон, додаје кадионицу свештенику. Α свештеник кади три пута, говорећи тихо: "Узнеси се..." Онда узевши свети дискос, ставља га на главу ђакону, и ђакон, држећи га с побожношћу и гледајући ка дверима, одлази Предложењу и оставља га. Свештеник, поклонивши се и узевши свети путир, говори тихо: "Благословен Бог наш...", а онда се окреће ка народу и говори.
Свештеник: Свагда, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе, да певамо славу твоју, јер си нас удостојио да се причестимо светим твојим, божанским, бесмртним и животворним Тајнама; сачувај нас у твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди твојој. Алилуја, Алилуја, Алилуја.
Свештеник одлази Предложењу, оставља свети путир, враћа се светом Престолу и савија антиминс; а ђакон излази, стаје на уобичајено место и говори.
Ђакон: Примивши божанске, свете, пречисте, бесмртне, небеске, и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Онда свештеник, говори благодарну молитву после Причешћа.
Свештеник: Благодаримо Ти, човекољубиви Владико, добротворе душа наших, што си нас и у данашњи дан удостојио твојих небеских и бесмртних Тајни. Исправи пут наш, утврди све нас у страху твоме, сачувај живот наш, учврсти кораке наше, молитвама и молењима славне Богородице и приснодјеве Марије и свих Светих твојих.
Свештеник: Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Притом свештеник, узима свето Јеванђеље, чини знак крста над савијеним антиминсом и полаже га на њега. Затим се окреће народу и говори.
Свештеник: У миру изиђимо.
Народ: У име Господње.
Ђакон: Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Свештеник излази, стаје иза амвона и говори гласно заамвону молитву.
Свештеник: Господе, Ти благосиљаш оне који Тебе благосиљају, и освећујеш оне који се у Тебе уздају, спаси народ свој и благослови наслеђе своје, чувај пуноћу Цркве своје, освети оне који љубе красоту дома твога; Ти их прослави божанском силом твојом, и не остави нас који се у Тебе надамо; даруј мир свету твоме, Црквама твојим, свештеницима и свима људима твојим. Јер сваки добри дар, и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца Светлости, и Теби славу и благодарење и поклоњење узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Нека је благословено име Господње од сада и довека. (трипут)
Док се заамвона молитва чита, ђакон, држећи орар и приклонивши главу, стоји на десној страни пред иконом Господа Христа; и кад се заврши молитва, улази кроз северна врата. Свештеник пак улази кроз царске двери, и отишавши Предложењу, тихо говори ову молитву: "Христе Боже наш..." Онда ђакон употребљава свете Дарове са страхом и сваком предострожношћу, а свештеник изишавши раздаје народу од нафоре. И пошто разда антидор, благосиља народ говорећи.
Свештеник: Благослов Господњи нека дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби.
Народ: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Господе, помилуј. Господе, помилуј. Господе, помилуј. Оче благослови.
Свештеник даје отпуст. Ако је недеља, говори: "Васкрсли из мртвих."
Свештеник: Христос истинити Бог наш, молитвама пречисте своје Матере, светих славних и свехвалних Апостола, светога оца нашега Јована, Архиепископа цариградскога, светога (чијије храм) и светога (чији је дан), светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, и свих Светих, да нас помилује и спасе као благ и човекољубив.
Народ: Амин.
Свештеник, ушавши у свети олтар, говори молитве после светог Причешћа. Пошто заврши ове молитве, свештеник скида свештене одежде, говорећи: "Сад отпушташ у миру...", "Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни..." (трипут), "Слава Оцу...", "Пресвета Тројице...", "Оче наш...", Тропар Светог Златоуста (глас 8): "Благодат, заблиставши из уста твојих као светлост огња, просветли васељену, свету стече ризнице несреброљубља, нама показа висину смиреноумља; с тога твојим речима учећи нас, оче Јоване Златоусте, моли Христа Бога Логоса, да спасе душе наше." "Слава Оцу и Сину и Светоме Духу." Кондак (глас 6): "С небеса си примио божанску благодат, и устима својим све учиш да се клањају једноме Богу у Тројици, Јоване Златоусте, свеблажени Светитељу, хвалимо те достојно, јер си наставник који нам објашњава божанске тајне. И сада и увек и у векове векова. Амин." Богородичен (глас 6): "Непостидна заштитнице Хришћана, незаменљива пред Творцем посреднице, не презри гласе мољења нас грешних, него као блага притекни у помоћ нама који те са вером признвамо, пожури на молитву и похитај на умољавање, Богородице, свагдашња заштитнице оних који те поштују." "Господе, помилуј" (12 пута), "Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, тебе што Бога Реч непорочно роди, ваистину Богородицу величамо", "Слава...", "И сада..." A ђакон, употребивши свете Дарове са сваком предострожношћу, да ни најситнија честица не падне или остане, омије свети путир вином и водом, и скупивши сву влагу, сређује свете сасуде, покрива их и оставља на уобичајено место. Затим и он свлачи одежде и говори што и свештеник. Онда умију руке на уобичајеном месту, и поклонивши се заједно, излазе благодарећи Богу за све.
