Популарни постови

среда, 06. април 2011.

Slava i običaji u Srbiji



Slava i običaji u SrbijiSlava i običaji u Srbiji
Period slava i slavskih običaja. Sigurno za neke običaje nikada niste čuli ili ste možda pak zaboravili na njih. Mi ćemo se u narednom periodu se potruditi da napišemo o pojmu Slave i njenom značenju u našem narodu, o nekim običajima, starim načinima spremanja trpeze,postavljanju stola i drugim načinima tradicionalnog spremanja slave.
Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj zaštitnik i davalac. Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koji on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto i blag dan.
Slava je praznik "male crkve", osnovne hrišćanske ćelije, porodice, pa svaka, pa i najmanja porodica treba da slavi Slavu. Čim se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovu kad se oženi, dužan je da proslavlja svog svetitelja, bez obzira što ga i otac i majka slave u starom domu.
Pogrešno je shvatanje da otac treba da "preda" sinu Slavu, ili da sin počinje da slavi tek po smrti očevoj, kao i običaj da Slavu nasleđuje samo najstariji sin.
Sin je dužan, u znak poštovanja roditelja, da tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalno proslavljanje Krsnog imena, otpočne sa znanjem i blagoslovom oca i majke.
Slaveći Slavu, mi vršimo spomen na svetitelja koji je zaštitnik naše porodice i naš zastupnik pred Gospodom. U isto vreme mi se molitveno sećamo svih naših predaka koji su proslavljali tog istog svetitelja i slavili Slavu toga dana. To je suština i dubinski smisao srpske Slave.
Pošto Hrišćani dele i radost i tugu sa svojim bližnjima, prirodno je da se i Slava proslavlja u krugu porodice i prijatelja. Zato se za Slavu spremaju svečanija i raznovrsna jela, sprema se kuća i u domu vlada praznična atmosfera. Krsnu Slavu ne treba svesti samo na dobar ručak ili večeru, povod da se vidimo sa prijateljima i rođacima, ili prekomerno prejedanje i opijanje. To, onda i nije Slava.
Neke Slave padaju u vreme postova (Sveti Nikola, Ivanjdan, Sveti Alimpije) i tada će se domaćin (a naročito domaćica) postarati da goste posluži isključivo posnom hranom, pri čemu je dozvoljena upotreba ribe i ulja.
Isto važi i za Slave koje padaju van postova, ali u posne dane - sredu ili petak. I u ovom slučaju se strogo poštuju pravila koje nam je Crkva naložila - poslužuju se svečanija, ali posna jela. Bogu nije ugodno, a nama nije na duhovnu korist i spasenje da u dan svoga Krsnog imena mrsimo i služimo mrsnu hranu, ako je Sveta Crkva odredila taj dan kao postan.
Još jedan lep stari običaj vezan za Slavu koji se ponegde još zadržao je i takozvano "dvorenje slave". Radi se o tome da domaćin i ukućani koji toga dana proslavljaju svoje Krsno ime uopšte ne sedaju, u znak poštovanja prema svome Svetitelju, već poslužuju goste i sa njima razgovaraju stojeći.
Ovde se može povući još jedna paralela između porodice i crkve: Pravoslavni Hrišćani stoje u crkvi na molitvi, a pošto je porodica mala crkva, to njeni članovi molitveno stoje pred Bogom na dan svoje Slave. Ovaj običaj nam još govori koliko su naši stari poštovali svoga Svetitelja i sa kakvim se strahopoštovanjem odnosili prema Bogu.
Za slavljenje Slave nephodno je imati sledeće:
-     Nekoliko dana pre Slave, domaćin treba da pozove sveštenika da mu u domu
-     osveti Slavsku činiju sa čistom vodom
-     tamjan
-     kadionicu
-     sveću
Osvećenje vodice se obavlja na istočnom zidu sobe pred slavskim ikonama, a ispred ikone je upaljeno kandilo. Činu osvećenja vodice treba da prisustvuju svi članovi porodice koji su se tog trenutka zatekli u kući. Osvećenje vodice je vrlo važan čin, jer se kroz vodo-osvećenje silaskom Duha Svetog, osvećuje porodični dom kao i svi njegovi članovi. Osvećena vodica se čuva kako bi s njom domaćica zamesila Slavski Kolač.
SLAVSKA IKONA - ona je prozor ka Bogu, a predstavljeni svetac je medijator, treba da je na najlepšem mestu u sobi, na istočnoj strani. Pred ikonom treba da gori kandilo.
SLAVSKI KOLAČ - predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja Hristovo stradanje za nas. Prelivanje vinom presečenog kolača znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od grehova svojih.
SLAVSKA SVEĆA - koja treba da je od čistog pčelinjeg voska, takođe označava žrtvu, najčistiju i najneviniju. Kao sto pčele prave med, skupljajući sladak mirisni sok sa raznih čistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svećara i njegove porodice treba da potiče iz čistog srca i neukaljane mirisne duse. Slavskom svećom izržava se svečanost praznika i radost domaćina.
SLAVSKO ŽITO (KOLJIVO) - se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo kao i za uspomenu na one koji su u veri živeli i za veru živote svoje dali.