Популарни постови

уторак, 05. април 2011.

O LjUBAVI PREMA BLIŽNjEM



Šta može biti divnije, sladosnije od ljubavi prema bližnjem?
Ljubav je - blaženstvo, mržnja je mučenje.
Sav zakon i proroci su se usredsređivali na ljubav prema Bogu i bližnjem (Mt. 22,40).
Ljubav prema bližnjem je staza koja vodi u ljubav prema Bogu: zato što je Hristos blagoizvoleo da se obuče u svakog našeg bližnjeg, a u Hristu je - Bog (1 Jn).
Nemoj misliti, najvoljeniji brate, da je zapovest o ljubavi prema bližnjem bila bliska našem palom srcu: zapovest je duhovna, a našim srcem su ovladali telo i krv; zapovest je nova, a naše srce je staro.
Naša prirodna ljubav je oštećena padom; nju je potrebno umrtviti - to zapoveda Hristos - i preuzeti iz Jevanđelja svetu ljubav prema bližnjem, ljubav u Hristu.
Osobine novog čoveka sve moraju biti nove; nikakva stara svojstva mu ne priliče.
Pred Jevanđeljem ljubav koja dolazi od uzburkane krvi i telesnih osećanja nema nikakvu vrednost.
I kakvu ona vrednost može imati, kada se pri zagrejanoj krvi zaklinje da će položiti dušu za Gospoda, a kroz nekoliko sati, kada se krv ohladi, daje zakletvu da ga ne poznaje?(Mt. 26,33,35,74)
Jevanđelje odbacuje ljubav koja zavisi od uzburkanosti krvi, od osećanja telesnog srca. Ono kaže: Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čovjeka od oca njegovog i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine. I neprijatelji čovjeku postaće domaći njegovi (Mt 10,3436).
Pad je potčinio srce vladavini krvi, i preko krvi, vladavini kneza ovog sveta. Jevanđelje oslobađa srce iz tog ropstva, iz tog nasilja, i dovodi ga pod rukovođenje Svetog Duha. Sveti Duh uči da je sveto voleti bližnjeg.
Ljubav koja je vođena, hranjena Svetim Duhom - jeste oganj. Taj oganj gasi oganj prirodne, plotske ljubavi, oštećene grehopadom.
"Onaj koji kaže da je potrebno imati i tu i drugu ljubav, obmanjuje sam sebe", rekao je sveti Jovan Lestvičnik.
Kakav je pad naše prirode? Takav, da onaj koji je po prirodi sposoban da voli bližnjega sa gorčinom, mora sebe naročito prinuditi kako bi ga voleo onako kako Jevanđelje zapoveda da ga voli.
Najplamenija prirodna ljubav lako se preokreće u odbacivanje, u nepomirljivu mržnju (2 Car 13, 15).
Prirodna ljubav se iskazivala i nožem.
U kakvim ranama je naša prirodna ljubav! Kakva teška rana je na njoj - strast! Srce kojim je ovladala strast spremno je na svaku nepravdu, na svako bezakonje, samo kako bi udovoljilo svojoj bolesnoj ljubavi.
Lažna su mjerila mrska Gospodu, a prava mjera ugodna mu je(Pr. 11,1).
Prirodna ljubav svom miljeniku donosi samo zemaljsko; o nebeskom ona ne misli.
Ona se bori protiv neba i Svetog Duha; zato što Duh traži raspinjanje tela.
Ona se bori protiv neba i Svetoga Duha; zato što se nalazi pod vlašću duha lukavog, duha nečistog i palog.
Pristupimo Jevanđelju, najvoljeniji brate, pogledajmo se u to ogledalo! Gledajući se u njega, svući ćemo stare haljine, u koje nas je obukao pad, i ukrasićemo se novom haljinom, koju nam je pripremio Bog.
Nova haljina je - Hristos. Koji se God u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal 3,27).
Nova haljina je - Duh Sveti. Obući ćete se u silu s visine (v. Lk 24,49), rekao je Gospod za tu haljinu.
Hrišćani se oblače u osobine Hristove, dejstvom sveblagog Duha.
Za hrišćanina je moguće to oblačenje. Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i staranje za tijelo ne pretvarajte u pohote (Rim 13, 14), kaže apostol.
Prvo, rukovođen Jevanđeljem, odbaci neprijateljstvo, zlopamćenje, gnev, osuđivanje i sve što stoji nasuprot ljubavi.
Jevanđelje zapoveda da se molimo za neprijatelje, da blagosiljamo one koji nas kunu, činimo dobro onima koji nas mrze, da ne činimo bližnjem sve ono što ne želimo da on nama čini.
Potrudi se, ti koji želiš da slediš Hrista, da sve te zapovesti ispunjavaš na samom delu.
Veoma je nedovoljno: samo sa zadovoljstvom pročitati zapovesti Jevanđelja, i zadiviti se visokom moralu koji ono sadrži u sebi. Nažalost, mnogi se time zadovoljavaju.
Kada pristupiš ispunjavanju zapovesti Jevanđelja: tada se čvrsto suprotstavi zadovoljavanju vladara tvog srca. Ti vladari su: tvoje sopstveno telesno stanje, kojim si potčinjen telu i krvi, i pali duhovi, pod čijom vlašću je zemlja - telesno stanje čoveka.
Telesno mudrovanje, njegova istina i istina palih duhova, traže od tebe da ne ispustiš svoju čast i druge nadmoći, da ih zaštitiš. Ali ti sa hrabrošću izdrži nevidljivu borbu, vođen Jevanđeljem, vođen samim Gospodom.
Žrtvuj se svima kako bi ispunio jevanđelske zapovesti. Bez takvog žrtvovanja ti ih ne možeš ispuniti. Gospod je rekao Svojim učenicima: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe (Mt 16,24).
Kada je Gospod sa tobom - nadaj se pobedi: Gospod ne može da ne bude pobednik.
Izmoli za sebe pobedu kod Gospoda; izmoli je neprestanom molitvom i plačem. I neočekivano će doći dejstvo blagodati u tvoje srce: ti ćeš iznenada osetiti najsladosniji zanos duhovne ljubavi prema neprijateljima.
Predstoji ti još borbe! Potrebno je još da budeš hrabar! Pogledaj na predmete tvoje ljubavi: oni ti se veoma dopadaju? Tvoje srce je veoma privezano za njih? - Odrekni ih se.
To odricanje od tebe traži Gospod, koji je postavio zakon ljubavi, ne zato da bi te lišio ljubavi i onoga što voliš, nego da bi ti, odbacivši telesnu ljubav uprljanu primesama greha, postao sposoban da primiš duhovnu, čistu, svetu ljubav koja je vrhovno blaženstvo.
Onaj koji je osetio duhovnu ljubav sa mržnjom će gledati na telesnu ljubav kao na izopačeno unakazivanje ljubavi.
Kako se odreći predmeta ljubavi koji kao da su prirasli za samo srce? - Kaži Bogu za njih: "Oni su Gospode Tvoji, a ja - ko sam? Nemoćno stvorenje, koje nema nikakav značaj."
"Danas ja još stranstvujem na zemlji, i mogu nečem biti koristan za moje voljene; sutra, možda, iščeznuću sa njenog lica i ja sam za njih - ništa!"
"Hteo ne hteo, smrt dolazi, dolaze druge okolnosti, koje će me nasilno otrgnuti od onih koje sam smatrao mojima, i oni više - nisu moji. Oni u stvari i nisu bili moji; to je bio nekakav odnos između mene i njih, obmanjivao sam se tim odnosom, nazivao sam, priznavao ih za moje. A da su oni zaista bili moji - zauvek bi mi pripadali."
"Stvorenja pripadaju samo Tvorcu: On je - njihov Bog i Vladika. Tvoje, Gospode moj, predajem Tebi: ja sam ih nepravilno i uzaludno prisvojio sebi."
Za njih je sigurnije da budu Božiji. Bog je večan, sveprisutan, svemoguć, neizmerno dobar. Onome ko je Njegov On je najverniji, najpouzdaniji pomoćnik i pokrovitelj.
Bog Svoje daje čoveku: čoveku ljudi postaju svoji, privremeno po telu, zauvek po duhu, kada Bog blagoizvoli da čoveku da taj dar.
Istinska ljubav prema bližnjem zasniva se na veri u Boga: ona je - u Bogu. Da svi jedno budu, govorio je Spasitelj sveta Svome Ocu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu (Jn 17,21).
Smirenje i predanost Bogu ubijaju telesnu ljubav. Dakle: ona živi taštinom i neverjem.
Čini korisno što možeš i što zakon dozvoljava, za tvoje voljene; ali uvek ih prepuštaj Bogu, i tvoja slepa, telesna, nehotična ljubav malopomalo će se pretvoriti u duhovnu, razumnu, svetu.
Ako li je tvoja ljubav protivzakonita strast, odbaci je kao gadost.
Kada tvoje srce nije slobodno - to je znak ostrašćenosti.
Kada je tvoje srce u ropstvu, to je znak bezumne, grehovne strasti.
Sveta ljubav je - čista, slobodna, sva u Bogu.
Ona je dejstvo Svetog Duha, koji deluje u srcu po meri njegovog očišćenja.
Odbacivši neprijateljstvo, odbacivši ostrašćenost, odreci se telesne ljubavi, stekni duhovnu ljubav; ukloni se od zla i čini dobro (Pszz, 14).
Ukazuj poštovanje bližnjem, kao ikoni Božijoj - poštovanje u tvojoj duši, nevidljivo za druge, jasno samo tvojoj savesti. Tvoje delovanje neka bude tajanstveno saglasno tvom duševnom nastrojenju.
Ukazuj poštovanje bližnjem, ne gledajući na uzrast, pol, stalež - i postepeno će u tvom srcu početi da se javlja sveta ljubav.
Uzrok te svete ljubavi - nije telo i krv, nije naklonost osećanja - jeste Bog. 
Oni koji su lišeni slave hrišćanstva, nisu lišeni druge slave, koju su dobili pri stvaranju: oni su - ikone Božije.
Ako ikona Božija bude bačena u vatru strašnog ada, ja i tamo moram da je poštujem.
Šta se mene tiče vatra, ad! Tu će ikona Božija biti bačena po sudu Božijem: moj posao je da sačuvam poštovanje prema ikoni Božijoj, i time da sebe sačuvam od ada.
I slepome, i gubavcu, i onome oštećenog uma, i odojčetu, i krajnjem prestupniku, i neznabošcu, ukazaću poštovanje, kao ikoni Božijoj. Šta ti imaš sa njihovom nemoći i nedostacima! Staraj se za sebe, da ti ne bi imao nedostatka u ljubavi.
U hrišćaninu ukaži poštovanje Hristu, koji nam je rekao za pouku, i još će nam reći, kada se bude rešavala naša večna sudbina: Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste (Mt 25,40).
U svom odnosu prema bližnjem drži u sećanju te reči Jevanđelja, i postaćeš naprsnik ljubavi prema bližnjem.
Naprsnik ljubavi prema bližnjem njome ulazi u ljubav prema Bogu.
Ali ako ti misliš da voliš Boga, a u tvom srcu postoji neprijatno raspoloženje prema makar jednom čoveku: ti si onda u tužnoj samoobmani.
Ako ko reče: - govori sveti Jovan Bogoslov - Ljubim Boga, a mrzi brata svojega, laža je...I ovu zapovijest imamo od njega: Koji ljubi Boga, da ljubi i brata svojega (1 Jn 4,20-21).
Projava duhovne ljubavi prema bližnjem je znak obnove duše Duhom Svetim: Mi znamo da smo prešli iz smrti u život, jer ljubimo braću; jer ko ne ljubi brata ostaje u smrti (1Jn 3,14).
Savršenstvo hrišćanstva je u savršenoj ljubavi prema bližnjem.
Savršena ljubav prema bližnjem je u savršenoj ljubavi prema Bogu, u kojoj nema kraja savršenstvu, u kojoj nema kraja u napredovanju.
Napredovanje u ljubavi prema Bogu je beskonačno: zato što ljubav jeste beskonačni Bog (1 Jn 4,16).
Ljubav prema bližnjem je temelj zdanja ljubavi.
Voljeni brate! Traži da otkriješ u sebi duhovnu ljubav prema bližnjima: ulazeći u nju, ući ćeš u ljubav prema Bogu, na vrata vaskrsenja, na vrata Carstva nebeskog. Amin.

Sveti Ignjatije Brjancaninov