Популарни постови

субота, 02. април 2011.

ČUDESNA IKONA





Želim da vam ispričam o jednom veoma važnom dogadjaju, koji se desio u našem gradiću Ljudinovo leti, o svetinjama, koje su posetile naš grad 12 juna 2006 godine.

Jednom na propovedi je naš sveštenik, nastojatelj crkve posvećene Kazanjskoj ikoni Majke Božije protojerej Aleksej Žiganov govorio da ne treba da prodjemo pored moneta od 5, 10, 50 kopejki koje leže u blatu a da ih ne podignemo jer je na njima naslikan sveti Velikomučenik Georgije Pobedonosac. Od tada nam je ušlo u naviku da gledamo dole i skupljamo te monete. Koliko tih moneti samo zgazimo? Ali gazmo ne samo monetu, već ikone našeg svetog zaštitnika. Protojerej Aleksej Žiganov je očistio i doveo u red nekoliko izvora za koje su mnogi stariji stanovnici odavno zaboravili. Nedaleko od našeg grada se nalazio skit, od koga nije ostalo ništa sem keramičkog žljeba na bunaru. On se nalazi izmedju gradića Kirova (bivša Pesočnja) i Ljudinova, u pustari. Taj skit je osvećen u čast Jerusalimske ikone Majke Božije i formirale su ga 1917 godine nekoliko monahinja iz Šamordina i jeromonah Tihon (Lebedev). Izgradili su malu crkvu, osvetili izvor, izgradili konak – otac Tihon je živeo u zemljanici, a monahinje u drvenoj seoskoj kućici. I tako su živeli mirno za sve blagodareći Gospodu do 1937 godine dok se za njih nisu setili enkavedeovci i počeli da ih krive za antisovjetsku delatnost. Na čudesan način je pronadjena Jerusalimska ikona Majke Božije, koju je 1864 godine naslikao monah Inokentije – to je glavna svetinja skita. Nju je u našu Kazanjsku crkvu vratila blagočestiva porodica, koja ju je čuvala dugi niz godina.

 


Prošle godine uoči praznika Svete Trojice, otac Aleksej je na propovedi rekao da je zamolio našeg Vladiku Mitropolita Kalužskog i Borovskog Klimenta, da dozvoli da se kod nas u Ljudinovo u crkvu Kazanjske ikone Majke Božije doveze divna ikona – jedinstvena u Rusiji kopija na Svetoj Gori čudesno projavljenog lika Georgija Pobedonosca. “Da vidite samo kakva je to ikona!” – govorio je otac Aleksej. Mi nismo odmah shvatili njegove reči jer je ikonu zaista trebalo videti!
Monasi Mešćovskog Sveto-Georgijevskog manastira su nam dovezli ikonu 12 juna, na Dan Svetog Duha. Zajedno sa ikonom su doneli i česticu moštiju svete Matrone Moskovske i jednu od dve kašike svetog pravednog Jovana Kronštatskog. Služba je bila u toku, ikona je bila na putu, ali nam je Gospod dao da saznamo o približavanju svetinje: pocrvenela je kao cvekla i počela da se trese posednuta žena. Otac ju je poprskao svetom vodicom i rekao: “Svetinje se približavaju, zli duh to oseća”.



Parohijani tri crkve i mi sveštenici smo u litiji pošli da dočekamo svetinje u centru grada, i odatle smo prvi put posle dugih godina ateizma zajedno sa monasima Mešćovskog manastira išli u našu Kazanjsku crkvu i nazad. Za ikonu je bila napravljena specijalna nosiljka, nosila su je četvorica ljudi, divna ikona je sijala sjajnim odsjajima na suncu. Išli smo za svetim Georgijem, za svojim zaštitnikom. Kada su ikonu vraćali nazad mnogi su imali isti osećaj – ne ikona, već sam sveti Georgije Pobedonosac je pošao po Rusiji. U januaru je ikona bila u Kalugi – pričaju da je mirotočila. A tada, 12 juna, u našoj crkvi namesnik Mešćovskog Sveto-Georgijevskog manastira iguman Georgije (Evdačov) je ispričao sledeće. On je zajedno sa drugim sveštenicima posetio Svetu Goru Aton. A pre tog puta on je zajedno sa bratijom počeo da obnavlja bukvalno iz ruina manastir sa crkvom, koja je sad već skoro obnovljena i posvećena svetom Georgiju Pobedonoscu. On je u Zografskom manastiru na Svetoj Gori video divnu ikonu – nerukotvoreni lik svetog Georgija.

Istorijat svetogorskog lika je sledeći. Monasi na Svetoj Gori Aton su želeli da naslikaju ikonu svetog Georgija Pobedonosca, i kako se radi u takvim slučajevima, zamolili su da se pripremi daska za nju. A u to vreme je u Svetoj Zemlji bila naslikana takva ikona. I odjednom ljudi se bude – a ikone nema: daska je bila bez ičega. A na Svetoj Gori su na nepoznat način pronašli naslikanu ikonu. Začudjeni monasi su na pitanje svog nastojatelja ko je naslikao ikonu odgovorili: “Ne znamo”. Nastojatelj je rekao: “Ali ja vidim da je boja sveža!” – ali niko nije mogao ništa da objasni. Od tada je ikona postala jedna od najpoštovanijih manastirskih svetinja. Jednom je manastir posetio neki episkop i sa rečima: “Jel vi to imate čudotvornu ikonu?” – prstom dodirnuo svetiteljev lik. I tada je oseto kao da ga je vatra oprljila, a prst mu se tako prilepio uz ikonu, da dva dana nije mogao da ga odvoji od nje. Zatim su morali da mu odseku deo prsta – odsečeni deo je tako i ostao na ikoni radi urazumljenja.

Kada je otac Georgije prvi put video tu ikonu pomislio je: “Kada bi za Rusiju mogla da se naslika takva ikona, uz molitve svetogorskih monaha!”. Te njegove misli su bile uslišene. Pzadi mu je na rame stavljena ruka, i on je preko prevodioca čuo sledeće: “Naslikaćemo za Rusiju takvu ikonu uz molitve”. Kako je mogao da ga čuje svetogorski monah, kada je otac Georgije stajao licem okrenut prema ikoni, i ćutke mislio ne pokrećući čak ni usne? Otac Georgije je zahvalio monahu i otišao. Vreme je prolazilo, a otac Georgije se već odavno vratio kući. Neočekivano je zazvonio telefon, i jedan od ruskih sveštenika, koji je s njim bio zajedno na Svetoj Gori je upitao:

- Oče Georgije, kada ćeš da uzmeš ikonu? 

- Koju ikonu? – začudio se otac Georgije. 

- Georgija Pobedonosca.

U očima oca Georgija su se pojavile suze kada nam je o tome pričao. Za donešenu ikonu je trebalo napraviti rizu, a to nije bilo jeftino. Gde naći novac u Mešćovski, u siromašnom, razrušenom manastiru? Ali Gospod je ocu Georgiju poslao dobrotvora, koji je odmah dao novac za polovinu vrednosti rize.

Za to vreme dok je ikona bila u našoj crkvi, pored nje je bilo hiljade ljudi – ne samo iz našeg grada već i iz susednih gradova i sela dan za danom su dolazili ljudi. Imao se osećaj da se narod konačno probudio iz duhovnog sna. Od jutra do samog mraka su naši vernici smenjujući jedan drugog pred ikonom čitali akatist svetom Velikomučeniku Georgiju Pobedonoscu. Bilo je i slučajeva isceljenja po molitvama pred ikonom. Posle povratka ikone u Mešćovsk ja lično kao da sam izgubila nešto veoma drago, osetila sam prazninu. I s kakvom radošću smo na poziv oca Georgija pošli mi vernici i pomoćnici crkve autobusom u Mešćovsk …To je mali starinski grad u kome ima mnogo crkava koje još nisu potpuno restaurirane, ali se podižu iz praha. Manastir se nalazi na kraju gradića. Ikona svetog Georgija Pobedonosca se nalazi u desnom sporednom oltaru male drvene crkve posvećene svetom novomučeniku prepodobnoispovedniku Georgiju (Lavrovu), koji je početkom XX veka bio nastojatelj Mešćevskog manastira. Otac Georgije nam je ispričao mnogo toga interesantnog. Naprimer, o tome da je rodom iz Mešćovska bila prva Carica Porodice Romanovih Evdokija Lukjanova Strešnjeva, supruga Cara Mihaila Fjodoroviča. Postavši Carica Evdokija nije zaboravljala na Mešćovski manastir i ukazivala mu je pokroviteljstvo.




I još jedno čudo sam videla u crkvi posvećenoj ikoni Majke Božije “Neopalima Kupina” u gradu Djatkovo, koji se nalazi izmedju Ljudinova i Brjanska. Pre svog rušenja u godine bezbožja bila je to jedna od najlepših crkava u Rusiji sa kristalnim ikonostasom. Danas su crkvu obnovili, ali je ona istina manja nego što je bila. Za obnovu kristalnog ikonostasa je otišlo 15 tona kristala. Ovde se nalaze zadivljujući živopisi koji predstavljaju bataljone Aleksandra Suvorova, Mihaila Kutuzova, svetog Teodora Ušakova, zaledjeno bojište svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog, Kulikovsku bitku – crkva je obnovljena i posvećena svim poginulim vojnicima koji su dali svoju dušu za Rusiju. U crkvi se nalaze dve vaze sa tananim nežnim grančicama. Upitala sam radnicu u crkvi kakvi su to cvetići, a ona je jednostavno odgovorila:

- Neopalima Kupina iz Svete Zemlje, od samog njenog žbuna! 

- Ja ne bih ni znala da je ona još živa, da je vi niste doneli! – rekla sam. 

- A kome je posvećena naša crkva? Pa ikoni Majke Božije “Neopalima Kupina”! 

Eto ja sam mislila da se u Palestini nalazi grm koji liči na ljiljane, a ovo je sasvim drugačije nežno, tanano rastinje. I to blizu moje kuće – udaljeno četrdeset kilometara.

Na snimcima: ikona Svetog Georgija Pobedonosca, naslikana za Mešćovski Sveto-Georgijevsku manastir; iguman Georgije (Evdačev) (sleva) i protojerej Aleksej Žiganov sa vernicima Kazanjske crkve; grančice Neopalime Kupine u crkvi u Djatkovu