О, Господе Силни, Царе над Војскама,
Што помажеш верним, у љутим борбама.
Цела земља стрепи, и у страху живи,
О, Ти нам помози, Боже Милостиви.
Свак се боји рата, и праведног суда,
Невоља и туга, завладала свуда.
Још од прошлог рата, болно срце бије,
Јоште мајка сина, прежалила није.
Још гробови свежи, што јунаке крију,
Што гинуше храбро, за земљу србију.
Јоште сеје плачу, ради браће своје,
Гранатама стоји преорано поље.
Па зар опет сада, на Голготу поћи,
О, Господе Благи, буди у помоћи.
Сагрешише Теби, сва земља уздише,
Безакоња многа што се починише.
Брат убија брата, мајка чедо дави,
Постадоше људи, к'о зверови прави.
Многе цркве празне, народ се отпади,
На светињу хули, у недељу ради.
А за поста неће нико ни да чује,
Нити када пости, нит' се причешћује.
Тешко народ греши, осуду не сања,
О, Господе Влаги, даруј покајања.
Даруј благо време, да се народ врати,
Твојој Светој Вери, Светој Благодати.
Помилуј нас Боже, почуј наше гласе,
Само милост Твоја, може да нас спасе.
Што помажеш верним, у љутим борбама.
Цела земља стрепи, и у страху живи,
О, Ти нам помози, Боже Милостиви.
Свак се боји рата, и праведног суда,
Невоља и туга, завладала свуда.
Још од прошлог рата, болно срце бије,
Јоште мајка сина, прежалила није.
Још гробови свежи, што јунаке крију,
Што гинуше храбро, за земљу србију.
Јоште сеје плачу, ради браће своје,
Гранатама стоји преорано поље.
Па зар опет сада, на Голготу поћи,
О, Господе Благи, буди у помоћи.
Сагрешише Теби, сва земља уздише,
Безакоња многа што се починише.
Брат убија брата, мајка чедо дави,
Постадоше људи, к'о зверови прави.
Многе цркве празне, народ се отпади,
На светињу хули, у недељу ради.
А за поста неће нико ни да чује,
Нити када пости, нит' се причешћује.
Тешко народ греши, осуду не сања,
О, Господе Влаги, даруј покајања.
Даруј благо време, да се народ врати,
Твојој Светој Вери, Светој Благодати.
Помилуј нас Боже, почуј наше гласе,
Само милост Твоја, може да нас спасе.
