Хула на Духа Светога
„се неће опростити ни на овом свету, ни на оном“ (Матеј 12:32)
Свети Атанасије Велики, Исидор Пелусиот
Свето Писмо нам објављује да је Христос у неизрецивом јединству двога. Он је Бог и човек. Јер је Реч постала тело (Јован 1:14). И тако, Сам Христос назива Божанство Речи Духом Светим, како је и Самарјанки казао: „Бог је Дух“ (Јован 4:24), човечанство Речи – Сином Човечијим, јер говори: „сада се прослави Син Човечији“ (Јован 13:31). И Јудеји, који су одувек жалостили Бога, у односу на Христа упадали су у безумну хулу.
Једни, саблазнивиши се телом Његовим, тиме, што је Он Син Човечији, сматрали су Га пророком, а не Сином Божијим, и укоревали су га јер је јео и пио (Матеј 11:19). И њима је Он даровао опроштај; јер је тада тек почео проповед, и за свет је било немогуће било да поверује у Бога, Који је постао човек,. Зато Христос и говори: „И ако ко рече на Сина Човечијег“ – то јест, на тело Његово, „опростиће му се“ (Матеј 12:32).
Јер осмељујем се да кажем, да чак ни божанствени ученици нису имали потпуно схватање Његовог Божанства, док на њих није сишао Дух Свети у Дан Педесетнице; чак после Васкрсења, видевши Га, једни „Му се поклонише, а други посумњаше“ (Матеј 28:17), међутим, нису били због тога осуђени.
Али ономе ко је хулио на Духа Светога, то јест , на Божанство Христово, и говорио да „помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе“ (Лука 11:15), неће се опростити ни у овом веку, ни у будућем.
Треба знати, да Христос није рекао: „Не опрашта се ономе који је хулио и покајао се“, „који хули“, то јест, који пребива у хули. Јер право покајање разрешује све грехове.
Понекад се грешник, по Промислу Божијем, подвргава несрећама, невољама, болестима – јер кроз то, Бог га, на нама непознат начин очишћује, и ако онај који је искушаван захваљује, то ће за благодарност примити награду. А ако не благодари, осудиће се и за оне грехе, за које је трпео казну и поврх тога биће подвргнут одговорности за неблагодарност.
Зато, ко греши у нечему пред људима, тај има много случајева за добијање опроштаја. Јер ко греши једном човеку и чини добро другом човеку, тај се оправдава самом том природом против које грешио.
Али хула на Духа јесте неверје, и нема друге могућности за добијање опроштаја, као учинити се верним; и грех безбожја и неверја се не опрашта ни овде, ни у будућем веку.
(115, 731-732)
Свети Атанасије Александријски (Велики)
*****
Хула на Сина Човечијега може бити опроштена зато што Га онај који хули, опада до оног тренутка, док, по слепилу духовних очију, не види да се у Лицу Његовом несхватљивим начином, Божанство сјединило са пропадљивим телом, то јест, опада Га по невиђењу сакривеног Божанства у Њему. Али када очисти душу своју, то, схвативши оваплоћење Божанства, постане верујући и тиме избегава осуду.
Али што се тиче хулитеља на Духа Светога, то они показују јавну злобу и незахвалност, јер се противе очигледним делима Божијим. Тако су Јудеји, иако су јасно видели, да је Исус Христос Божанском силом исцељивао болесне и изгонио демоне, тим нису мање говорили да је Он то чинио силом Веелзевула, кнеза ђаволског. А хула која се тиче Божанства. Не може бити опроштена.
(115, 731)
Свети Исидор Пелусиот
