Популарни постови

недеља, 17. април 2011.

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ) Беседа на Сабор Срба Светитеља (последња недеља у августу) 1973. године у манастиру Ћелије


Душа често заспала у гресима. А око нас, изнад нас бруји благовест Господа Христа: "Хајдете, све је готово"[1].Царство је Небеско сишло на земљу јер је Бог сишао на земљу. Господ Христос је постао човек, и гле Царство Небеско спустило се на земљу.[2] А ви људи, ви спавате мртвим сном греха! "Хајдете, све је готово"...
Спаситељ зове сваког човека кроз данашње Свето Еванђеље, и мене и тебе, брате и сестро. Шта је то готово, Господе, шта си то нама спремио, шта си то донео нама када си као Бог сишао на земљу и постао смерни човек? - Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот, донео сам вама људима на земљи. Ето ради тога сам дошао, то и јесте Царство Небеско, то и јесте Царство Божје, добити Живот Вечни, победити смрт, победити грех, победити ђавола, ето ради тога сам ја дошао у овај свет.
А људи, шта раде људи? Господ зове на Велику гозбу, на највећу Гозбу, зове у Царство Небеско, а Спаситељ са тугом вели у својој данашњој причи: Али званице не хтеше доћи! Онај отиде у поље своје, онај отиде трговини својој[3].Људи се загњурили у земаљске послове, људи се загњурили у земљу, у њиве своје, у кал свој, не дижу очи своје к Небу и не виде да је Бог дошао у овај свет да им да Царство Небеско, да им да Вечни Живот, да им да Вечну Правду, да им да Вечну Истину. Један "оде у поље своје, други трговини својој". Али, то није све. Људи, како се одазивају Господу који их зове у Царство Небеско? Бог им шаље, поред Себе, још многе слуге Своје, шаље Светитеље Своје, шаље Апостоле, Мученике, Чудотворце да позивају људе у Царство Небеско, и сваки од њих вели: "Хајдете, све је готово".
Човече, што стојиш, што спаваш у блату тела свог? Отвори очи душе своје. Бог је дошао у овај свет ради тебе. Хајде, хајде у Царство Небеско, хајде у Живот Вечни. Хајде, победи смрт што је у теби. Сваки грех који је у теби, то је смрт твоја. Победи то, због тога је дошао Господ и даје ти силе. Победивши грех ти побеђујеш ђавола, јер грех и јесте сила ђавоља, сила којом ђаво саблажњава човека и везује га и окива. А шта урадише људи са тим синовима Божјим? "Они их изружише, вели Спаситељ, а неке побише"[4]. Тако раде људи са Праведницима Божјим.
Гле, данас ми славимо Српске Светитеље, сведоке овог Светог Еванђеља Христовог. Дивни Светитељи наши, од Светога Саве до данашњега дана, сви се они одазваше позиву Господа Христа: "Хајдете, Царство Небеско је Готово,дошло је, уђите у њега". И дивни Светитељи Српски уђоше у њега да би и нас, све Србе, повели у то чудесно, у то беспрекидно славље Господње. И сви наши Светитељи сведоче да да је заиста Господ дошао у овај свет, дошао је да човека васкрсне из свих његових грехова, васкрсне из свих његових смрти. Јер сваки грех је мала смрт, сваки грех је мали гроб. У свима њима душа наша мртвује, а Господ је дошао да нас васкрсне из мртвих. Светитељи Српски, васкрсавајући себе из свих својих грехова, побеђујући све грехе и све страсти, очистили су себе и служили Господу и стекли Живот Вечни још на земљи, стекли Истину Вечну, Правду Вечну и то дали Српскоме роду, отворили Царство Небеско за Српски род и народ. Сетите се Светога Кнеза, великога Цара Лазара на Косову. Шта је урадио? Он се определио за Царство Небеско и цео народ са њим, сав Српски народ, причестивши се, испунивши себе Господом Христом, пошао је на велику голготску жртву косовску, и положио живот свој за Небеско Царство, за Истину Вечну, за Правду Вечну, за Живот Вечни. То су нам дали наши велики Свети цареви и краљеви. Одазвали се Господу Христу.
А ми Срби данашњи, шта ми данас радимо? Ми поступамо ко оне рђаве слуге Божје. Ми прогонимо из душа својих и са земље своје Светитеље своје. Ко се данас држи Светога Саве, ко се данас држи Светитеља Српских, ко иде за њима, ко служи њима од Срба, несрећних Срба?
Гле, и ово је њихова задужбина, Светог краља Драгутина и све српске велике обитељи, сви велики манастири су нам од тих великих Светитеља Божјих остали. Ради чега? Да ми у њима, вођени Српским Светитељима, и сами стекнемо Царство Небеско, јер Црква Божја на земљи јесте Царство Небеско. А ми, шта радимо? "Онај оде у поље своје, онај трговини својој". Зашто су свете задужбине светих царева и краљева прављене? Шта се дешава? Они, они одбацују Господа Христа, они одлазе у поља своја, у трговине своје, да зараде! Нико не мисли на душу, мало ко мисли на душу. Амови притисли душу. А сутра, када смрт закуца на капију срца мог и твог, шта ће бити са нама, куда ћемо? Одбацили смо на земљи Царство Небеско. Наш пут, страшан и широк пут, јесте пут у пакао.
"Све је готово", Господ непрекидно гласи кроз Своје Светитеље Српске, позива сваког Србина и сав Српски род у Царство Небеско, а колико се њих одрекло Господа Христа, колико?
Нека се Благи Господ преко Светитеља Српских смилује на нас несрећне савремене Србе, нека нас подигне из наших гробова да се сетимо Бога, да се сетимо душе своје, да се сетимо да смо бесмртни и вечни, да нам ваља изићи из овог света душом и ићи у онај свет пред лице Господње.
Исповедити све, сав живот свој. Тешко нама, тешко нама ако смо се на земљи одрицали Господа Христа, ако нисмо служили - а нисмо Му служили - Господа Христа; ако нисмо бринули о својој души, о души своје деце, својих ближњих, својих пријатеља. Шта нам остаје?
Кад је Господ био са слугама, са људима који су дошли на гозбу, они су били обучени, како се вели, "у свадбено рухо"[5], у свечано рухо они су били обучени. Шта то значи? То значи да сваки од нас кад се крсти добија целог Господа Христа, добија свечано вечно рухо, божанско рухо добија на себе. Обукао се у сјај и величанство Божје[6]. Али после, у животу, он одбаци ту велику благодат Божју, велики дар Божји, ода се гресима и страстима и подере ту свечану одећу, поцепа је и она је престала да буде свадбена одећа, престала да буде одећа Небеског Царства, и он сав у ритама грехова и страсти. И - Цар долази, Цар Царства Небеског, и гледа: Јеси ли дошао необучен[7]: Јеси ли држао Вечну Истину и Правду у свету и на земљи? Гле, на теби је подерана одећа Светога Крштења, ти ниси служио Господу, само си по имену био хришћанин. "Узмите овога слугу", који је дошао тако необучен на ову велику Небеску гозбу, и ружи је и срамоти је и прља је, "и баците Га у таму најкрајњу, онда ће бити плач и шкргут зуба"[8]. Гле, слуга није протествовао, није ништа рекао на ту реч Цареву, јер је беспомоћан и осећа да је Цар у праву.
Тако и ми, браћо, ако на овој земљи одбацујемо Истину Божју, Истину Христову, Његове заповести, ако одбацујемо молитву, пост, ако се не држимо љубави према ближњима, ако нисмо милостиви, не сећамо се сиротиње, тешко нама! Протерали смо благодат Крштења Светога. Кад изађе душа из тела и крене у небески свет и дође пред лице Божје, очекују нас страшне речи: "Узмите овог лењог слугу и баците у таму најкрајњу, тамо ће бити плач и шкргут зуба", јер се на земљи није сетио Правде моје и Вечности моје, није се сетио Истине моје, она му ни овде није потребна. Водите га у царство коме је он служио, царство сласти греховних и страсти.
Нека би Благи Господ, преко Српских Светитеља покајао Српски народ, у целини га покајао да нађе свој пут у Царство Небеско. А наћи ће га идући за свим својим Светитељима, ако слуша њихове наредбе, њихове зановести, јер за све њих, браћо моја, важила је једна велика и Света Истина: Свето Еванђеље Христово. Они су живели по једноме правилу: све за Христа, Христа ни за шта! И ми, ако хоћемо да будемо достојни Срби, достојни потомци тако славних и вечних Срба, онда да одбацимо у себи сваки грех, да пригрлимо Еванђеље Господа Христа и спасавамо себе од свакога греха, вођени и руковођени дивним Светитељима Српским, на челу са Светим Савом. Амин.