Beležimo i ovu misao jednog svetogorca: "Majka Božja svakome daje priliku da ostane na Sv. Gori. Ona može i po nekoliko godina da trpi, ali, ako je neko nepopravljiv i ne pokazuje dobru volju da napreduje u smirenju, poslušnosti i neosuđivanju, Ona mu, na kraju, uskraćuje gostprimstvo u Njenom perivoju, i on mora da ode."ZAŠTO MI SMETATE
Za Papa Janjija, u skitu Sv. Ane, kažu da je prozorljiv starac. Jednom prilikom je nekolicinu posetilaca dočekao na vratima svoje kelije sledećim rečima: "Zašto dolazite kod mene? Ajde, bežite! Zašto mi smetate! Samo grešite: ti si učinio to, ti zgrešio ovo, ti ono! Ajde, idite kućama i kajte se!" Postiđenim posetiocima nije preostalo ništa drugo do da se vrate svojim domovima i da zbog svojih sagrešenja mole oproštaj od Boga - Onoga koji je njihove grehe otkrio prozorljivom Papa Janjiju.VELIKOSHIMNIK
Jednom prilikom je s. Jefrem Filotejski u veliku shimu zamonašio dvojicu svoje bratije. Jednom od njih se u snu javio neki od većih činova palih anđela i rekao mu sledeće reči: "Pošto si sada postao velikopas (Demon je umesto megaloshimnik (velikoshimnik) rekao megaloskilos (velikopas) - prim. aut), ja ću te izludeti. "Uplašen, monah-velikoshimnik je otišao do starca i od njega čuo ovu pouku: "Vidiš kolika je blagodat i sila velike shime da je demon ne može ni izgovoriti. Nemoj se plašiti. Ako ti se ponovo javi, ti mu odgovori: "Dobro, pošto sam postao velikopas, odsada neću samo lajati na tebe, već ću te i ujedati." Tako je i bilo.TRI EPISKOPA
Došao je starac Fanurije do suseda, starca Jovana, i počeo da mu priča o poseti koju je imao: "Kuca neko na vrata od moje kelije, ja dođem, otvorim, kad ono tri episkopa u sjajnim, zlatim odeždama, čitavi u svetlosti. Jedan sa dugom bradom mi kaže: "Fanurije, za tri dana doći ćemo po tebe."
S. Jovan se divio prostoti starca Fanurija, koji nije shvatio da je imao posetu Sv. tri jerarha, i da mu je Sv. Vasilije Veliki rekao o danu njegovog predstavljenja, što se i dogodilo: nakon tri dana s. Fanurije se upokojio.SVETLOST PREOBRAŽENjA
Za Preobraženje Gospodnje, u man. Vatoped, na kraju praznične trpeze usledilo je slovo pouke igumana o. Jefrema. Između ostalog, iguman je rekao da je preobraženjska svetlost, kojom je objavljena božanska priroda Gospoda Isusa Hrista, ista svetlost kojom su svetogorski monasi i jeromonasi prosijali.
Oni su služeći Svetu Liturgiju svetleli kao sunca, odežde su im sijale, iz usta im je izbijala svetlosna vatra. Isto tako, jednom je monahu u nekom od svetogorskih manastira glava sijala i obasjavala keliju, tako da uopšte nije palio sveću ili lampu. A bio je tako prost da to nije smatrao za nešto veliko, misleći da se sa svim monasima dešava tako nešto.
Tavorska svetlost treba da bude cilj svakog monaha, da za njom čezne i izgara, a ne da bude mrzovoljan i čamotan, rekao je još otac Jefrem, iguman Carske lavre Vatopeda.SVETA GORA U SRCU
Evo i jednog svedočanstva koje je posredno vezano za Sv. Goru. Pitali su blaženopočivšeg o. Serafima Rouza, čiji je sabrat o. German dolazio na Sv. Goru, zašto ne bi išao u vrt Presvete Bogorodice? On je kratko odgovorio: "Mi Sv. Goru treba da izgradimo u svom srcu." Inače, poznato je da je o. Serafim kao monah preduzeo samo jedan duži put, van bliže okoline njegovog manastira.SVAKODNEVNO PRIČEŠĆIVANjE
Blagoslov Majke Božije se u njenoj monaškoj gradini oseća naročito u vreme posta uoči praznika Njenog Sv. Uspenja. On je po strogosti ravan Časnom postu, čitav se posti na vodi, naravno, osim subota i nedelja, kao i praznika Preobraženja Gospodnjeg. U toku dvonedeljnog posta, u većini svetogorskih manastira, skitova i kelija, u kojima se monasi, inače, uobičajeno pričešćuju četiri puta nedeljno - utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom - blagoslov je igumana da se bratija može svakoga dana pričešćivati, zato jer je osnovna priprema za Sv. pričešće - post na vodi - svakodnevno ispunjen. Svakako da to nije i obaveza, jer svako od monaha ispituje svoje unutrašnje nastrojenje i savetuje se sa duhovnikom, i potom pristupa Sv. Čaši.SUZE BOGORODICE
Neki od hilandarskih monaha kao svoju rukodelju prave od bobica neke biljke brojanice, koje se zovu "suze Bogorodice". Uz brojanice se dobija papirić na kome je napisano sledeće predanje o tome kako su one nastale: "Po predanju ova biljka "Bogorodičine suze" izrasla je kod raspeća Hristovog od suza Bogorodičinih koje padahu na zemlju. Davno beše monah koji tugovaše mnogo jer ne mogaše naučiti plesti brojanice. Tada mu se prestavi Presveta i pitaše ga: "Zašto tuguješ čado?", a on uzvrati: "Ne mogu naučiti plesti brojanice." Tada mu darova Bogomati ove semenčice govoreći: "Uzmi ove suze moje i uzgajaj ih na rukodelj, te pravi brojanice molitve govoreći: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me" i "Presveta Bogorodice, spasi nas."
Za Papa Janjija, u skitu Sv. Ane, kažu da je prozorljiv starac. Jednom prilikom je nekolicinu posetilaca dočekao na vratima svoje kelije sledećim rečima: "Zašto dolazite kod mene? Ajde, bežite! Zašto mi smetate! Samo grešite: ti si učinio to, ti zgrešio ovo, ti ono! Ajde, idite kućama i kajte se!" Postiđenim posetiocima nije preostalo ništa drugo do da se vrate svojim domovima i da zbog svojih sagrešenja mole oproštaj od Boga - Onoga koji je njihove grehe otkrio prozorljivom Papa Janjiju.
Jednom prilikom je s. Jefrem Filotejski u veliku shimu zamonašio dvojicu svoje bratije. Jednom od njih se u snu javio neki od većih činova palih anđela i rekao mu sledeće reči: "Pošto si sada postao velikopas (Demon je umesto megaloshimnik (velikoshimnik) rekao megaloskilos (velikopas) - prim. aut), ja ću te izludeti. "Uplašen, monah-velikoshimnik je otišao do starca i od njega čuo ovu pouku: "Vidiš kolika je blagodat i sila velike shime da je demon ne može ni izgovoriti. Nemoj se plašiti. Ako ti se ponovo javi, ti mu odgovori: "Dobro, pošto sam postao velikopas, odsada neću samo lajati na tebe, već ću te i ujedati." Tako je i bilo.
Došao je starac Fanurije do suseda, starca Jovana, i počeo da mu priča o poseti koju je imao: "Kuca neko na vrata od moje kelije, ja dođem, otvorim, kad ono tri episkopa u sjajnim, zlatim odeždama, čitavi u svetlosti. Jedan sa dugom bradom mi kaže: "Fanurije, za tri dana doći ćemo po tebe."
S. Jovan se divio prostoti starca Fanurija, koji nije shvatio da je imao posetu Sv. tri jerarha, i da mu je Sv. Vasilije Veliki rekao o danu njegovog predstavljenja, što se i dogodilo: nakon tri dana s. Fanurije se upokojio.
Za Preobraženje Gospodnje, u man. Vatoped, na kraju praznične trpeze usledilo je slovo pouke igumana o. Jefrema. Između ostalog, iguman je rekao da je preobraženjska svetlost, kojom je objavljena božanska priroda Gospoda Isusa Hrista, ista svetlost kojom su svetogorski monasi i jeromonasi prosijali.
Oni su služeći Svetu Liturgiju svetleli kao sunca, odežde su im sijale, iz usta im je izbijala svetlosna vatra. Isto tako, jednom je monahu u nekom od svetogorskih manastira glava sijala i obasjavala keliju, tako da uopšte nije palio sveću ili lampu. A bio je tako prost da to nije smatrao za nešto veliko, misleći da se sa svim monasima dešava tako nešto.
Tavorska svetlost treba da bude cilj svakog monaha, da za njom čezne i izgara, a ne da bude mrzovoljan i čamotan, rekao je još otac Jefrem, iguman Carske lavre Vatopeda.
Evo i jednog svedočanstva koje je posredno vezano za Sv. Goru. Pitali su blaženopočivšeg o. Serafima Rouza, čiji je sabrat o. German dolazio na Sv. Goru, zašto ne bi išao u vrt Presvete Bogorodice? On je kratko odgovorio: "Mi Sv. Goru treba da izgradimo u svom srcu." Inače, poznato je da je o. Serafim kao monah preduzeo samo jedan duži put, van bliže okoline njegovog manastira.
Blagoslov Majke Božije se u njenoj monaškoj gradini oseća naročito u vreme posta uoči praznika Njenog Sv. Uspenja. On je po strogosti ravan Časnom postu, čitav se posti na vodi, naravno, osim subota i nedelja, kao i praznika Preobraženja Gospodnjeg. U toku dvonedeljnog posta, u većini svetogorskih manastira, skitova i kelija, u kojima se monasi, inače, uobičajeno pričešćuju četiri puta nedeljno - utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom - blagoslov je igumana da se bratija može svakoga dana pričešćivati, zato jer je osnovna priprema za Sv. pričešće - post na vodi - svakodnevno ispunjen. Svakako da to nije i obaveza, jer svako od monaha ispituje svoje unutrašnje nastrojenje i savetuje se sa duhovnikom, i potom pristupa Sv. Čaši.
Neki od hilandarskih monaha kao svoju rukodelju prave od bobica neke biljke brojanice, koje se zovu "suze Bogorodice". Uz brojanice se dobija papirić na kome je napisano sledeće predanje o tome kako su one nastale: "Po predanju ova biljka "Bogorodičine suze" izrasla je kod raspeća Hristovog od suza Bogorodičinih koje padahu na zemlju. Davno beše monah koji tugovaše mnogo jer ne mogaše naučiti plesti brojanice. Tada mu se prestavi Presveta i pitaše ga: "Zašto tuguješ čado?", a on uzvrati: "Ne mogu naučiti plesti brojanice." Tada mu darova Bogomati ove semenčice govoreći: "Uzmi ove suze moje i uzgajaj ih na rukodelj, te pravi brojanice molitve govoreći: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me" i "Presveta Bogorodice, spasi nas."
