Цео Стари завет говори о рођењу Месије из Изабраног народа. Он ће се родити од Дјеве, Он кога пророк Исаија гледа над серафимима, пророк Данило посматра на облацима, а пророк Језекиљ Га види на престолу славе. У књизи Приче Соломонове чак стоји у које ће се време родити Месија: „ Јер, када кротка тишина зали све и ноћ у своме току достиже средину-поноћ, сиђе с неба од царских престола свемогућа Реч, Господе, као страшни ратник на средину пропале земље.“ Остајући у красоти свога божанства, Господ ће узети учешћа у природи људској и обућиће је на себе. Невидиво постаће видиво, сусрешће се Оригинал са ликом. Несагледиво небо обући ће се у вештаство и постаће Оно које ће човека спасити од греха, смрти и ђавола.
Стршљенови бране светињу
А један мали, Јудин град, постаће велики, као што рече пророк Михеј за град рођења Богомладенца Христа.
Витлејем - град хлебова, јеврејски Бет лехем, арапски Бет лахм, је на месту старог града, некада 16, а данас само 9 километара јужно од Јерусалима. Налази се на 726 метара надморске висине. Окружен је плодним њивама и брдским виноградима, због чега је првобитно зван Ефрата, што значи плодно. Рођење Христово раздели Стари и Нови завет, старо и ново време, стари и нови свет, па је и данас у Витлејему уочљива подела на цркву Христовог Рођења и преостали Витлејем.
Стршљенови бране светињу
Изнад пећине Христовог Рођења-Вертепа данас је огромна и величанствена црква коју подиже Света мајка цара Константина Јелена Равноапостолна, 324. године као своју прву задужбину у Светој замљи, док је део порушеног храма у 6. веку доградио цар Јустинијан. На унутрашњим стубовима цркве, којих има 48, осликани су Васељенски сабори заједно са представама светих. На једном од ових стубова постоји сведочанство у облику крста. Наиме, када су пљачкаши, Сарацени, упали у храм Рођења Христовог из стуба су излетели стршљенови који су пљачкаше нагнали у бекство, као што некада Господ поможе војсци Исуса Навина против два цара Аморејска који побегоше због стршљенова.
Само место рођења Христовог означено је, у Вертепу, звездом са 14 кракова која символично представља ону Витлејемску звезду. Поред су биле јасле, три степеника ниже (које се данас налазе у Риму), као и место где су мудраци стајали са даровима. Одмах поред је и прислужено кандило, где је просута прва вода окупаног Христа, као и ограђен, замрежен, простор где су јагње принели за Господа, први поклон Господу од људи-пастира.
У пећину се силази низ 16 степеника, док при излазу има 13. Све поклонике дочекује икона Витлејемске Мајке Божје, једина насликана са осмехом на лицу. Она је непосредно до улаза у Вертеп. Лево од Богородичине иконе, на стубу, налази се лик Христов из кога су потекле чудотворне сузе, миро на Божић 1997. године.
Како је дошло до избора овога места за рођење Месије?
Када римски цар Август нареди попис Источне римске империје, Сирије и Палестине, а како су обручник Јосиф и Дјева Марија били из рода Давидива, који се родио у Витлејему, дошли су из Назарета у Витлејем на попис. Јосиф и бременита Марија тада су повели вола и магарца (што се и изображава на иконама Рождества), вола да би платили данак цару, а магарца да носи Приснодјеву. Како је клицао пророк Исаија: „Во познаје господара свога, и магарац јасле господара свога.“ Пошто не нађоше нигде места за преноћиште, мада је Богородица у овом градићу имала врло блиске рођаке, они се склонише у ову пећину која једина остаде нетакнута зубом времена. Новорођеном Богомладенцу Христу, после анђела и пастира, вођени звездом, поклонила су се и три мудраца која цар Давид виде у Псалму 71. Иако незнабошци, знали су да пред Цара не треба изаћи празних руку, без дарова. Њихови дарови, злато, тамјан и смирна, објавише и две природе Христове, као Бога и човека, говорио је свети Лав.
Витлејемска звезда
Витлејемска звезда
Звезда којом су се руководили била је, у ствари, једна посебна појава (појавивши се, по светом Димитрију Ростовском, још на Благовести).
Свети Теофилакт Охридски вели: „Када иђаху мудраци, иђаше и звезда, када они одмараше, она стајаше.“ Ниједно небеско тело се не креће из правца север-југ (правац Јерусалим-Витлејем) већ само исток-запад, стога Витлејемску звезду и не треба објашњавати природним путем, астрономијом, а још мање астрологијом. Долазак мудраца од истока само је доказ да су Месију очекивали сви народи, а не само Јевреји, и да је Месија дошао да спасе све људе о чему говори псалмопојац Давид, пророци Исаија и Михеј, као и апостол Павле у посланици Римљанима.
Символика рођења Богомладенца Христа на попис становништва сазваног на захтев цара, јесте да ће и Христос, Цар славе, пописати у Књигу Живота, Књигу Јагњетову, све верне поданике своје. У порти Саборне цркве Христовог Рођења налази се пећина-параклис где се чувају мошти 14.000 витлејемских младенаца које крвожедни цар Ирод поби не би ли међу њима убио и Богомладенца Христа. У Старом завету за Бога гину праведници, а у Новом завету, видимо, прво деца, али и они који су чисти срцем као деца, каже Свети владика Николај Српски.
У Витлејему је данас и црква подигнута изнад Богородичиног бунара са кога је света породица чудесно захватила воду и после Сретења Господњег кренула пут Египта.
У близини Витлејема, где су пастири чули од анђела да се у граду Давидовом родио Спаситељ света, цркву је подигла царица Јелена, 326. године, посветивши је обручнику Јосифу. Преко пута је поље Воаз, на коме је цар Давид чувао своја стада као дечак, био помазан за цара од пророка Самуила, и на мегдану убио филистејског дива Голијата. На овом пољу је и старозаветни патријарх Јаков чувао своја стада. Недалеко је и манастир посвећен Светом Теодосију Великом у Јерусалимској, Јудејској пустињи, где су Мудраци са Истока преноћили три ноћи, вративши се другим путем, избегавши тако сусрет са церем Иродом у Јерусалиму.
Витлејем је данас град под палестинском управом ограђен од Јерусалима десетометарским бетонским зидом. Ипак поклоника никада више није било него сада. У Свету Земљу се не иде због географије и историје, мада и тога тамо има, већ се на света места иде због саборности Цркве православне и литургичког јединства.
