O Molitvi

 "Kada upravljaš um i misli ka nebu, kaže sveti Makarije Veliki, i hoćeš da se sjediniš sa Gospodom, tada veliko mnoštvo zlih duhova kao crni oblak nadnosi se nad tobom da bi ti sprečili put nebu. No, kao što su jaki zidovi Jerihona pali od sile Božije, tako će i sada stene zla, koje sprečavaju um tvoj, biti oborene silom Božijom. Kada si na molitvi, seti se pred kim stojiš. Budi gluv i nem za sve što te okružuje, prizivaj Gospoda u pomoć i On će ti pomoći. Potrebno je iz korena isčupati svako osećanje gneva i potpuno očistiti ubistveno osećanje telesne želje, ma čemu ona bila upravljena".
Učitelji Crkve i sveti oci savetuju da za vreme molitve svaki ima smirenja i skrušenja u srcu zbog svojih grehova. Jer, ako čovek u srcu ne oseća da je grešnik, Bog neće uslišiti njegovu molitvu. To se vidi iz molitve fariseja i carinika. Molitva orošena suzama smirenja i pokajanja, odmah biva uslišena. Izlivajući se iz smirene duše ona, po rečima Premudrog Solomona, probija oblake i ne zadržava se dok ne dođe do Gospoda.
Kad je vreme molitve ne bavi se nikakvim poslom, jer se đavoli o tome i staraju da nas u vreme molitve zabave kakvim bilo poslom. Ako se kakvim rečima molitve usladi tvoja duša, produžuj molitvu, jer se tada tvoj anđeo hranitelj moli zajedno s tobom. Sveti Nifont vide jedanput jednog monaha kako idući čita molitvu. Njegova molitva kao plamen ognjeni, izlazeći iz usta, dohvatila je nebo. Monah je išao, no i anđeo Božji išao je, sprovodeći monaha sa ognjenim kopljem u ruci, kojim je đavole odgonio od monaha.