Cini se da smo se vratili u daleke protekle blagoslovene svetogorske dane. Ja sam detaljno opisao sve sto sam tamo video. Ali… kad se setim te Bozije milosti, koje me je Gospod udostojio, obuzme me stid. Kao i od svih tih svetinja, koje su mi
milostivo dozvolile da im pridjem. A ja, nezahvalan, cak ni jednom recju nisam o tome progovorio u novinama. Sve drzim tu milost sakrivenu…
milostivo dozvolile da im pridjem. A ja, nezahvalan, cak ni jednom recju nisam o tome progovorio u novinama. Sve drzim tu milost sakrivenu…Iverska Cudotvorna ikona je nesumnjivo glavna svetinja Svete Gore. Jedan moj poznanik, preduzimac, je dosao na Svetu Goru samo na jedan dan. U keliji Svetog Modesta su mu rekli da ne sme da dodje na Svetu Goru a da ne vidi Iversku ikonu. I dali su mu automobil da ode samo do te svetinje…
I ja i Sergej Teodorov smo odlucili da najpre posetimo tu svetinju. Ali smo na putu naisli na Andrejevski skit. Taj skit, koji se po svojoj velicini moze porediti i sa manastirom, je posebno poznat po tome sto se u njemu cuva deo casne glave Svetog Apostola Andreja Prvozvanog. On je zastitnik Rusije i moze biti da smo zato najpre tu dosli.
…Grci nas dobrnamerno pustaju u manastir, a zatim i u – velicanstveni hram. Jer nekada smo mi - Rusi, a ne oni, bili tu domacini! Andrejevski skit je pripadao monasima iz Rusije. To je i dan-danas RUSKI hram, bez obzira na to sto se vec odavno ne sluzi na ruskom jeziku. Ikone su ruske, arhitektura hrama, - cini se da je ruski i sam vazduh u manastiru. Ovde sve sija od blagodati. Kazu, da su nasi monasi iz Pantelejmonovog manastira vec postavili pitanje pred kinotom o vracanju Andrejevskog skita pod njihov patronat. To bi bilo pravedno jer je skit inace
izgradjen prilozima ruskih poklonika. I mi trenutno imamo dovoljno snage da “povucemo” tako veliki skit. Ako bude volja Apostola Andreja, izmedju tih zidova ce se ponovo razlegati pevljiva ruska rec…Jos jedna neocekivana stvar je bila sledeca: ranije se taj skit nazivao Antonijevskim – u cast prepodobnog Antonija Velikog. Meni je to bilo posebno drago.
A evo i mostiju svetog Andreja! Kazu da one cesto blagouhanjem docekuju poklonike. Ali mi zbog uzbudjenja to nismo osetili, iako smo osetili blagodat koja se ne moze ni sa cim uporediti. Kako je veliki zastitnik nase Rusije!
I ja sam kao i mnogi ruski pravoslavci uvek gajio veliku ljubav prema tom Apostolu. O njemu se u Jevandjelju govori sasvim malo. Zna se samo da je on brat Apostola Petra, i da se upravo ON prvi odazvao na Hristov priziv… Nije li tako i ruski narod, koji je prema crkvenom predanju, sa apostolskom propovedi posetio Sveti Andrej, - na prvi priziv, bez ikakve prisile, odbacio sve paganske obicaje, i jednom zauvek do kraja istorije posao na priziv Gospodnji!
U Iverskom manastiru je tiho i ima malo ljudi. Stari grcki monah nam otvara vrata kapele i pusta nas ka Cudotvornoj 
ikoni. Ja sam se najvise molio Njoj pre puta na Svetu Goru. Imam i kopiju te divne ikone. Ali posto se nalazim pored Svetinje, shvatam koliko su kopije daleko od originala. Nikada i nigde nisam video slicnu ikonu! Od nje se oseca neka svemocna, nezemaljska sila. Ne zelim da upotrebim rec “energija”, ali sam osetio nesto veoma blisko tome. Ikona je snazna, MLADA! Vidi se i naprslina na lanitu Preciste Djeve! Istorija se bukvalno ponavlja pred tobom i ti shvatas: sve je tako blizu! I vojnik-ikonoborac sa macem u ruci, i ikona, “docekivana” na morskim talasima… Palimo svece, molimo se. Ali kao da nam ne ide “licna” molitva, gubeci se u velicanstvenosti Cudotvorne ikone. Pred Iverskon ikonom, koju je Gospod odredio za cuvanje Svojih posebnih tajni, se treba moliti za nesto veliko… Ne postoji slucajno na Svetoj Gori predanje, da ce kraj sveta nastupiti kada Iverska ikona napusti Svetu Goru. Dok je ikona ovde, spoljnjih opasnosti kao da i nema. Ali ovde shavtas kako je ona dospela na ovu svetu zemlju – nikim pozvana, nikome ne pripadavsi, a samo Angelima nevidljivo nosena na talasima, tako moze i da ode – svakog trena. Ali ona je sada s nama. I dok jos ovde ima mogucnosti za molitvu – molim Boga da bude milostiv Rusiji!..
ikoni. Ja sam se najvise molio Njoj pre puta na Svetu Goru. Imam i kopiju te divne ikone. Ali posto se nalazim pored Svetinje, shvatam koliko su kopije daleko od originala. Nikada i nigde nisam video slicnu ikonu! Od nje se oseca neka svemocna, nezemaljska sila. Ne zelim da upotrebim rec “energija”, ali sam osetio nesto veoma blisko tome. Ikona je snazna, MLADA! Vidi se i naprslina na lanitu Preciste Djeve! Istorija se bukvalno ponavlja pred tobom i ti shvatas: sve je tako blizu! I vojnik-ikonoborac sa macem u ruci, i ikona, “docekivana” na morskim talasima… Palimo svece, molimo se. Ali kao da nam ne ide “licna” molitva, gubeci se u velicanstvenosti Cudotvorne ikone. Pred Iverskon ikonom, koju je Gospod odredio za cuvanje Svojih posebnih tajni, se treba moliti za nesto veliko… Ne postoji slucajno na Svetoj Gori predanje, da ce kraj sveta nastupiti kada Iverska ikona napusti Svetu Goru. Dok je ikona ovde, spoljnjih opasnosti kao da i nema. Ali ovde shavtas kako je ona dospela na ovu svetu zemlju – nikim pozvana, nikome ne pripadavsi, a samo Angelima nevidljivo nosena na talasima, tako moze i da ode – svakog trena. Ali ona je sada s nama. I dok jos ovde ima mogucnosti za molitvu – molim Boga da bude milostiv Rusiji!..Otac Vitalije, nas vodic, uvereno kaze, da citajuci sta toboze pise Jurij Vorobjevski, autor knjige o Svetoj Gori, da je ikona cini se dvaput napustala manastir. Ali to nije tako. Cini se da nije odlazila. Ne treba se brzo povoditi za takvim opasnim glasinama.
Krecemo se prema izvoru, koji se obrazovao na tome mestu pored morske obale, na mestu na kojem su talasi doneli Cudotvornu Ikonu. Pijemo svetu vodu. Gospode, kako si ti nama milostiv!
Manastir Stavronikita je mali, ali se u njemu cuva najveca svetinja – ikona Nikolaja Ugodnika. Nju su lokalni ribari-monasi
ulovili u moru i doneli je u manastir. Na svetoj ikoni zastitnika mornara i putnika, na Svetiteljevom liku u predelu cela se zalepila skoljka. Odlucili su da ociste ikonu i skinu skoljku. Otkinuli su je – i na ikoni je na tom mestu potekla krv… Ikona je i ostala tako – sa ranom na Svetiteljevom liku… Kada smo pomolivsi se izasli iz hrama, ja sam se odjednom setio da sam na stasidiji zaboravio fotoaparat. OtacVitalije mi je “ocitao bukvicu” – ne smes da budes tako rasejan. Eto, sad moramo zbog toga da se vracamo. Njemu, koji skoro svaki dan prati poklonike po svetinjama Svete Gore je tesko da shvati moja osecanja. Koliko se radujem da jos jednom vidim tu ikonu. ..Sav srecan, trcim u hram, i pre nego sto sam uzeo fotoaparat, poklanjam se svetoj ikoni! Nikolaju Ugodniku se uvek za nesto moze moliti… A ovde vas on posebno cuje.
ulovili u moru i doneli je u manastir. Na svetoj ikoni zastitnika mornara i putnika, na Svetiteljevom liku u predelu cela se zalepila skoljka. Odlucili su da ociste ikonu i skinu skoljku. Otkinuli su je – i na ikoni je na tom mestu potekla krv… Ikona je i ostala tako – sa ranom na Svetiteljevom liku… Kada smo pomolivsi se izasli iz hrama, ja sam se odjednom setio da sam na stasidiji zaboravio fotoaparat. OtacVitalije mi je “ocitao bukvicu” – ne smes da budes tako rasejan. Eto, sad moramo zbog toga da se vracamo. Njemu, koji skoro svaki dan prati poklonike po svetinjama Svete Gore je tesko da shvati moja osecanja. Koliko se radujem da jos jednom vidim tu ikonu. ..Sav srecan, trcim u hram, i pre nego sto sam uzeo fotoaparat, poklanjam se svetoj ikoni! Nikolaju Ugodniku se uvek za nesto moze moliti… A ovde vas on posebno cuje.…Otac Vitalije za to vreme pokazuje pokazuje Sergeju Teodorovu lepe “akvarijumske” zlatne ribice u bazenu pored ulaza u manastir. Cini se da kada u manastir dolaze neki vazni gosti, grcki monasi bez ikakvog bajkolikog pijeteta prze te zlatne ribice i stavljaju ih na sto… Ocigledno da njima nisu potrebne te zlatne ribice koje “ispunjavaju zelje”, kao u poznatoj ruskoj bajci. Divni Boziji Ugodnik Sveti Nikolaj neizrecivo vise od svake carobne ribice pomaze manastiru, Svetoj Gori i celom Pravoslavnom svetu…
Manastir Ksenofont je sasvim pored ruskog Pantelejmonovog manastira – cetrdeset minuta hoda morskom obalom. Ovde, u hramu, se cuva cudotvorna ikona velikomucenika Georgija Pobedonosca. Sveta Gora je sakupila bukvalno u dragocenoj kutiji ikone svih velikih Svetitelja. Gde god da krenes – svuda ces naici na najvece drevne svetinje…A sada je Ksenofont tako blizu, i Sveti Georgije moze da se uvredi ukoliko ne odem kod njega. Evo vec i Crkve. Grk-cuvar u arhondariku s teskocom shvata sta ja zelim. On ne zna ruski, a ja ne znam engleski. Sta da radimo? Dosetio sam se! Celivam svoju nadlanicu! Aha, shvatio je – zelim da celivam ikone! – monah konacno shvata, i vodi me u Crkvu. Ikona je stara, i ukrasena velikim brojem krstica i ukrasa, koje su ostavili zahvalni poklonici, dobivsi ovde duhovnu pomoc. Sveti Georgije je – takodje jedan od zastitnika Rusije. Nije slucajno da je njegov lik – svetlonosnog vojnika koji ubija azdaju – bio na starom grbu nase Drzave. Molim mu se za sve poznate Georgije – a njih ima dosta. Ali cini mi se kao da sam ih vec sve pomenuo. Ali, ne – setio sam se jos jednog – Georgija Sergejevica Limanskog, Gradonacelnika grada Samare. Pomozi i njemu, sveti Hristov vojnice!
U manastiru Dohijar – koji je sledeci manastir posle Ksenofonta ako se ide obalom od ruskog manastira – se cuva cudotvorna ikona Majke Bozije “Brzopomocnica”. Krecem dalje na put…
Zbog cega sam bas “Brzopomocnicu” ugledao poslednju na Svetoj Gori? Potrudicu se da nikada ne zaboravim tu veliku milost Carice Nebeske. Monah, obrazovan po izgledu, me radosno docekuje u arhondariku. Tamo vec cekaju nekoliko poklonika iz Grcke da udju u Crkvu. Mene posluzuju anisovom votkom i ratlukom – to je gest gostoprimstva. I mole me da zapisem nesto u knjizi utisaka. Listam stranice na kojima su posejani utisci. Koga sve tu nema! Ljudi sa svih kontinenata zure ka Brzopomocnici. I to nije nista neobicno – jer ko ce nas tako brzo cuti i prici u pomoc ako ne Ona? Radi toga treba presecati slane talase plavo-zelenog mora, putovati prekookenaskim linijskim brodom, ici s ruksakom po gornjoj stazi…Za sta cu moliti Precistu Djevu? Ona ce me cuti, i brzo, brzo mi odgovoriti…Ta ikona je zbog toga tako i nazvana jer ljudi brzo dobijaju ono za sta se mole… Ikona se cuva u posebnoj “grobnici” – sveta ikona se skoro i ne vidi od velikoj broja poklona. Samo te divni Lik posmatra sa ikone…Koliko nevidljivih niti povezuje Svetu Goru sa celim svetom! Skoro u svakoj Crkvi u mojoj otadzbini se nalazi ikona “Brzopomocnice”, koju narod toliko voli. Ali istina, ne znaju svi da se bas ovde u Dohijaru cuva originalna ikona…U Dohijaru postoji i cudotvorni izvor. On je posvecen Arhangelu Mihailu. Ja sam ga dugo trazio oko Crkve, iako mi je bio pred ocima. To je u stvari jedan obican bunar sa ruckom-tockom u obliku kormila i dugim lancem na koji je okaceno vedro. Potrebno je nekoliko minuta da se ono spusti nadole. Naizgled beskonacni lanac konacno stize do dna. Uzimam divnu vodu iz bunara. A sta ako vedro jednom ne dospe do dna i bude se VECNO spustalo? To isto je i Sveta Gora – neiscrpni izvor, beskrajne dubine. “Otvoren je bezdan, pun zvezda – zvezdama broja nema, a bezdanu –dna”. Kao zvezde u noci, tako i Svetogorske svetinje sijaju celom svetu. Njih ima mnogo, kao zvezda na Mlecnom putu, i svaka je beskrajno dragocena… I koliko god da ides tim zvezdanim putem, nikada ga ne mozes u potpunosti proci, kao sto ne mozes obici ni celu Svetu Goru. Jer je ona bezgranicna, kao nebo, kao Bozija milost, koju jos niko nije uspeo da izmeri. Znam samo, da je ima dovoljno za sve.
Na snimcima: deo Casne glave Apostola Andreja; Cudotvorna Iverska ikona Majke Bozije; Cudotvorna ikona Svetog Nikolaja