Преподобни Јован Касијан или Јован Римљанин, како га именују поједини Синаксари, рођен је око 360. године, у угледној и веома побожној породици. Не зна се тачно место рођена светитеља: неки сматрају да је место његовог рођења Мала Скитија у Добруђи (данашња Румунија), док други наводе Провансу, место близу Марсеља у Галској области (данашњи југ Француске). Други став је изгледа тачнији. Иако не знамо да ли је рођен на Истоку или на Западу, са сигурношћу знамо да је Касијан био Латин који је одлично познавао грчки.
У младости је стекао одлично образовање, јер је био веома даровит, али и трудољубив и вредан. Изучивши световне науке, Свети Јован се предаје на изучавање Светог Писма. Како је од детињства растао и био васпитаван у хришћанском духу, Касијан је од малена заволео богоугодан живот. Завршивши школу, са својим блиским пријатељем Германом кренуо је на ходочашће у Палестину. Дошавши у Свету Земљу, негде око 383. године, ступише у Витлејемски манастир и поред колевке Спаситељеве примише монашки постриг. У овај манастир ће се нешто касније, око 386. године, настанити и Св. Јероним Стридонски.
За време свог подвизавања у Витлејему, Св. Јован Касијан и његов пријатељ Герман, упознаше многе пустињаке од којих чуше разне приче о славном подвижничком животу египатских пустињака. Те приче разбуктише жељу у њима за још већим подвигом, те се упутише ка пустињи египатској.
У Египат стигоше око 390. године. Посећујући знамените подвижнике, како оне по пустињама, тако и по општежитељним манастирима, св. Касијан и Герман стигоше до египатског Скита, где упознаше велике оце Макарија и Пафнутија и многе друге богољубиве старце. Такође су обишли и Нитријску и Тиваидску пустињу. Са свим овим преподобним и искусним подвижницима они разговараху о богоугодном начину живота, и од њих преподобни Касијан купи „цвет аскетске духовности који ће касније ставити на папир“.
СУСРЕТ СА ЗЛАТОУСТИМ
Из Египта Св. Касијан и Герман одлазе око 399. године, после избијања чувеног спора између египатских монаха око Оригеновог учења. Спор је избио због тога што су неки од монаха били присталице Оригенових заблуда. Епископ Теофил Александријски поче тада прогонити оне монахе који су оригенисти. Притом он поверова неким клеветама, те из Египта протера и многе невине монахе који напустише египатску пустињу и пређоше у Палестину или Константинопољ. Са њима из Египта одоше и Касијан и Герман св. Јовану Златоустом, у Константинопољ, где овај епископоваше. Испитавши целу ствар Свети Златоуст виде да су монаси Касијан и Герман невини. Тада их он рукоположи, Касијана у чин ђакона, а Германа, који беше старији, у чин презвитера. Св. Златоусти, проповедник Јеванђеља Христовог, сада постаде духовни учитељ Св. Касијану који до краја живота неће престати да хвали мудрост и светост једног од највећих Отаца Цркве, говорећи да све што зна - зна од Св. Јована Златоуста.
Када Златоустог, уз помоћ царице Евдоксије, Теофил неправедно осуди на једном безаконитом скупу 403. године, цар Аркадије га протера и нареди да се све његове присталице изгоне из Конастантинопоља. Св. Касијан је морао да напусти град. Кренувши за Рим 404. године, од константинопољског клира и народа доби писмо за папу Инокентија, у коме се клир и народ жаљаху папи на неправедно прогоњење њиховог архиепископа Јована. После овог напуштања Константинопоља, св. Касијан се више никад неће вратити на Исток.
Дошавши у Рим 405. године, Касијан остаје код папе Инокентија који га рукополаже у свештенички чин. За време боравка у Вечном граду он се спријатељио са чувеним ђаконом Лавом, потоњим епископом римским (О Св. Лаву ћемо писати у наредном броју „Православља“). Герман се упокоји у Риму, а Касијан оде у своју Галију и настани се у Марсељу, око 416. године.
ОПШТЕЖИТЕЉНИ МАНАСТИР
У отаџбини је Касијан наставио да живи подвижнички, по узору на египатске пустињаке. Глас о његовој светости и мудрости се брзо раширио па су се око њега, један за другим, сабирали ученици и убрзо се од њих образова читав манастир. У непосредној близини је основан још један женски општежитељни манастир. Ови манастири су основани и уређени по узору на источњачка општежића. Земни живот преподобног Касијана окончао се 435. године. Njегове мошти почивају у манастиру Св. Виктора код Марсеља, који је он основао. Православна Црква његов спомен слави 29. фебруара.
Преподобни Касијан је, како вели о. Јустин, био образац врлина и монашког духовног искуства. Njегови списи су заиста бисери аскетске књижевности, о њиховом значају говори чињеница да су поуке из тих списа уврштене у све значајније монашке зборнике (Старечник, Добротољубље, Волинослов...).
Два његова најзначајнија дела су: О опитежитељним установама (манастирима) и о осам главних мана и лекова за њих, у 12 књига, и Наговори Отаца, у 24 књиге.
У првом делу прве књиге говори о обичајима палестинских и коптских монаха, о слављену божанског часослова, о методу примања нових монаха и о крепостима које су им потребне. У другом делу говори о осам главних мана: прождрљивост, похота, шкртост, тромост, лењост, таштина, охолост и чамотиња (унинија). Написао је, такође, и један догматски спис О оваплаћењу Господњем, против јеретика Несторија, у 7 књига; дело је написано на молбу ђакона Лава, потоњег папе римског.
Циљ Касијаног аскетског учења је савршенство монашког живота, пре свега анахоретског (пустињског) облика, који представља савршени облик подвижништва.
Захваљујући делима Св. Јована Касијана Запад је открио тајне египатске пустиње.