Deo odore u kojoj su čuvane mošti svete Petke, odnedavno se nalazi u kapeli na Kalemegdanu posvećenoj ovoj svetici
U kapeli svete Petke na Kalemegdanu u staklenoj vitrini odnedavno je izložen deo rize u kojoj su čuvane mošti svete Petke u istoimenom manastiru u rumunskom gradu Jaši. Zlatno izvezeno platno doneli su monasi početkom avgusta iz susedne Rumunije, jer od 1641. godine tamo počivaju mošti velike svetiteljke. Na radost vernika koji na ovaj način dobijaju dragocenu relikviju, mošti svetitelja, od kojih se neke čuvaju vekovima, povremeno se presvlače a stara odežda zamenjuje novom. Za to je uvek potreban blagoslov nadležnog arhijereja, a najčešće presvlačenje obavljaju monasi koji brinu o svetinji. Stara odežda daruje se hramovima, manastirima, ponekad i vernicima, ali i svetinjama iz drugih zemalja posvećenim baš tom svetitelju. U ovom slučaju, poklonjena riza našla se u kapeli gde su nekada bile mošti u našem narodu vrlo poštovane svetiteljke. Nije slučajno što su krajem 14. veka mošti svete Petke donete u Beograd, objašnjava protojerej-stavrofor Radomir Popović, starešina crkve Ružice i kapele svete Petke. Naime, pred najezdom Turaka hrišćansko stanovništvo povlačilo se i nosilo sa sobom svoje svetinje i dragocenosti.
– Kneginja Milica, supruga kneza Lazara, izmolila je u Carigradu mošti svete Petke i one su donete u kapelu 1398. godine. Svetica je, inače, rođena u 11. veku, u Epivatu kod Carigrada i zato su se tamo čuvale njene mošti. Beograd je tada bio prestonica despotovine i utočište pred najezdom Turaka. Kada je osvojen od Turaka, 1521. godine, iz kapele su odnete i mošti svetiteljke – priča otac Radomir.
Osvajač Sulejman Prvi odneo ih je ponovo u Carigrad, odakle su ih za „suvo zlato”, kako se pripoveda, otkupile rumunske vojvode i odnele u Jaši. Čestica moštiju, odnosno deo šake, čuva se i danas u beogradskoj kapeli u posebnom kovčežiću.
– Petkom vršimo specijalne akatiste i molebane svetoj Petki i iznosimo i pre i popodne mošti koje su tu narodu na poklonjenje i celivanje – kaže otac Radomir.
Kapela posvećena svetici izgrađena je na izvoru za koji se veruje da je lekovit i čudotvoran.
– Čak su i muhamedanci ili bivši hrišćani koji su islamizirani, u vreme turskih osvajanja, dolazili i uzimali vodu za molitvu svetoj Petki. Ja sam više puta dobijao pisma iz Engleske, na primer, ili Amerike, u kojima mi traže da im pošaljem vodu svete Petke. Onda me na pošti nauče da to šaljem kao lek, sipam u našu, posebnu bocu i oni to dobiju. Izvor nije tako dubok pa ga je urbanizacija zagadila spolja. Nabavili smo jedno postrojenje koje tu vodu sa izvora prečišćava i ona je hemijski i bakteriološki potpuno ispravna. Moglo bi se više uraditi da se predupredi zagađivanje izvora, može se to tehnički izvesti, ali bi nam trebala pomoć grada ili opštine, na primer – ističe otac Radomir.
Kako objašnjava, izvor teče iz pravca Terazija i izvire tačno iznad kapele, ali je zaključan da ljudi ne bi silazili dole i zagađivali ga. Otvara se jednom mesečno kada se vrši osvećenje vode. Osim perioda od 1915. do 1918. godine kada je izvor presahnuo, voda neprekidno izvire, a neprekidno traju i čuda svete Petke čiji su svedoci danas sveštenici koji ovde vrše službu.
– Mi imamo primera ozdravljenja i isceljenja od raznih bolesti, slučajeva da žene dobiju decu, a nisu mogle da je dobiju petnaestak godina. Nekada dovedu čoveka besomučnog ili bolesnog, četvorica ga drže. Uvedu ga u kapelu, mi čitamo molitve i odjednom vidite kako se on otkravljuje, postaje priseban i miran kao jagnje. Možemo to da gledamo ovako ili onako, ali to su činjenice koje su tu. Ipak je vera čudo. Sveci su čudo – kaže otac Radomir.
J. Čalija
Kada otvori knjigu utisaka ostavljenu vernicima da olakšaju dušu, bez obzira da li ih goni prevelika muka ili prevelika radost, otac Radomir Popović iz tih zapisa saznaje i nešto više o duhovnom stanju naroda.
– Ta narodna ispovest često je anonimna, ali osećate šta se dešava unutra, duhovno u narodu i to je najbolji barometar šta se događa sa nama. Kada pre podne dežuram ovde u kapeli svete Petke, znam koja je bila najteža operacija na VMA ili, kakva se, ne daj Bože, nesreća dogodila u Srbiji. Ljudi odmah dođu ovde, tu se meri puls naroda – kaže otac Radomir.
Poštovanje svetice
Rize svete Petke kao relikvije čuva više manastira Srpske pravoslavne crkve. Ovaj sveti predmet u kojem su bile mošti velike svetiteljke donet je i u hram svetog Nikole u Nišu, a od 2007. godine, recimo, poseduje ga i manastir Svete trojice kod Ljubovije. Poštovanje predmetu kome se pripisuju čudotvorne moći iskazuju i pravoslavni vernici sela Hrtkovci u Sremu, koji je čuvaju u mesnoj crkvi. Kako je poštovanje svete Petke naročito veliko kod rumunskog naroda, jedna riza se čuva i u banatskom selu Glogonju, u kome živi veliki broj pripadnika rumunske nacionalne zajednice.