Pre više od godinu dana duhovna sestra Margarita mi je poklonila ikonu “Nikolaj Čudotvorac na moštima”. Donela sam tu ikonu iz Samare kući u selo Deržavino. Prema Margaritinim rečima, te ikone su donešene iz Italije iz grada Barija sa moštiju Nikolaja-Čudotvorca u Sanaksarski manastir. I tako je po Božijoj milosti jedna ikona došla i do mene. Prošlo je pet meseci i 23 oktobra prošle godine ona je zasijala. Iz ruku Nikolaja-Ugodnika su izašle dve strele. Te strele su bile svetlije od sunčeve svetlosti, da je bilo bolno za oči gledati ih. A zatim se na zidu, gde vise i druge ikone, sve osvetlilo od te ikone. To je trajalo dve-tri minute. U početku smo se uplašili, a potom nam je postalo lakše na duši – to Nikolaj Čudotvorac daje neki znak. Sutradan posle toga sam sanjala Svetog Nikolaja. Došao je kod mene sa Jevandjeljem, prekrstio me i rekao: “Mir vam, iako mira nema ni medju verujućim ljudima. Idi i pozivaj ljude u crkvi na mir, jer postoje ljudi koji se mole u crkvi, a na duši im je zlo i zavist”.
Ispričala sam svoj san u crkvi. Ali to još nije sve. Te iste godine, kratko vreme pre 11 aprila Dana Svetlog Hristovog Vaskrsenja, ista ta ikona Nikolaja Čudotvorca je zaplakala krupnim suzama. Suze su kapale na salveticu, koja je bila sva vlažna. Uzela sam tu ikonu i otišla kod crkvenog starešine. On je takodje video suze na ikoni. U crkvi smo pročitali akatist Nikolaju Čudotvorcu i pošli u litiju oko crkve. Sutradan je ikona ponovo počela da plače. Majka i ja smo upalile kandilo i počele da čitamo akatist Svetom Nikolaju. Kandilo je gorelo sve dok je bilo ulja. Potom se ugasilo. Posle otprilike dva sata se neočekivano upalilo i gorelo bez ulja do 12 sati noću. To je bilo čudo. Našem divljenju nije bilo kraja.
Sada se svakog četvrtka molimo kod kuće, čitamo kanon i akatist Nikolaju Čudotvorcu. Dolaze i sveštenici. Mnogo naroda dolazi da se pokloni Svetom Nikolaju i celiva salveticu na koju su tekle njegove suze. Ali posle toga kako je kod nas plakala ikona u kući postalo je jasno da će bombardovati Jugoslaviju. Znači Nikolaj Čudotvorac je tugovao zbog toga što hrišćani po celom svetu nose težak krst.
I još jedno čudo se desilo 5 maja na praznik Prepolovljenja Pedesetnice. Ista ta ikona Nikolaja Čudotvorca na moštima je zamirotočila. Iz Svetiteljevih očiju i po celom liku su tekle krupne uljane suze i padale su na tu istu salveticu, i po zidu. Na zidu su ostali potoci uljanih suza. Pozvala sam sve susede tako da su devetoro ljudi bili svedoci kako su tekle suze. A mesec dana pre toga sam sanjala sledeći san. Kao da je gorela zemlja i eksplodirali automobili. Ljudi i mala deca su molili za pomoć: “Pomozite nam mi ne želimo da izgorimo!”. Videla sam da je naša crkva stajala i nije gorela. Utrčala sam u neku kuću, a u njoj stoji žena i pored nje Božanstvene knjige, krstići, ikone. I ona mi je dala malu knjigu sa krstićem i rekla: “Otvori na bilo kojoj stranici, to ti je poslato od Nikolaja Čudotvorca i to što pročitaš zapamti za ceo život i ljudima govori da bi spasli svoje duše pred Gospodom”. Otvorila sam knjigu i tamo je sjajnim slovima bilo napisano sledeće (kada sam se probudila zapisala sam ono što sam zapamtila: “…Stražite…Ispunjavajte Zakon Božiji. Kad zgrešite pokajte se. Bez pokajanja nećete videti Boga dok je vaša duša u vašim rukama. U zagrobnom životu vaša duša neće biti u vašoj vlasti. Molite se i spasavajte svoje duše sada, jer je približavanje dana koji nastupa približavanje kraja sveta”. Sve što sam napisala u pismu je prava istina. Dodjite svi koji želite da se poklonite ikoni koja mirotoči.
“Raduj se Nikolaje, Veliki Čudotvorče!”