Почаевская икона Божией Матери
Ова икона се налази у Успенској Пaчајевској лаври. Позната је свом словенском свету: поштују је у Србији, Босни Бугарској и другде.
Пачајевско брдо је значајнија од свих гора које је окружују, и по особености позната по овој гори која је која је самим настанком прилагођена и веома удобна за настањивање. У ту гору су се настанила два монаха који су посветили себе подвизима молитве и уздржања и пребивали су у смирењу покривани благодаћу Божијом. Један од тих монаха, изашао је ноћу на сам врх горе ради обављања уобичајене молитве и одмах је видео у огњеном стубу Пресвету Богородицу која је стајала на камену. Старац је известио о дивном виђењу свога брата и обојица су са страхопоштовањем гледали Божанствено јављање. То виђење је гледао и пастир са дечицом који су напасали под гором стадо и успевши се на гору срели су та два монаха, прославили су Богородицу ради јављања и за добродетељни знак остављен од ње на месту јављања. Богородица је на површини камена оставила утиснут отисак од десног свог стопала које је било напуњено бистром водом. Под стопалом Владичице наше, тврди камен је омекшао као восак и источио воду живу. У тој стопи никада не нестаје воде, без обзира на то што безбројни поклоници непрестано пуне њоме посуде своје на исцељење греха. Јављање Мајке Божије на Почајевској гори и настанак отиска Њене стопе у камену било је 1340. год. Од тог времена Почајевска гора је постала станиште Божанствене славе, а отисак стопе Преблагословене Марије је непотрошиви извор великих чудотворења.
Године 1595. Константинопољски митрополит Неофит, путујући у Русију, из захвалности за указано му гостопримство, велепоседницу Ану Гојску благословио је иконом Пресвете Богородице, коју је донео из Константинопоља. У почетку та светиња није била позната многима, но ускоро од иконе су се почела дешавати чудеса, и сама Ана Гојска је почела указивати посебно поштовање према икони и запалити пред њом неугасиво кандило, јер је имала виђење Богородице која јој се јавила осијана светлошћу. Ана Гојска се задивила ради благодатне силе која је исходила од иконе Богородице, но када је брат Филип Козински, који је био слеп од рођења пришао, са сузним молитвама светој икони и ту је прогледао. Тада се она уплашила да тако благодатну светињу држи у свом дому и зато је 1597. год. уз присуство многобројног народа, икона однета тада на вечно чување монасима који обитавају у пештери. Ускоро је на гори била саграђена црква у част Успења Богородице. По смрти Ане Гојске, сва њена имања а и сама Почајевска гора дошла је у наследство Андреју Фирлеју. Он, будући лутеран, мрзео је Почајевски манастир и његове монахе, и увек се старао да их угњетава. Он им је одузео земљу и шуму. Наредио да се запале келије, да се бију монаси, и забрањивао народу да долази на Почајевску гору, на поклоњење чудотворној икони и стопи Пресвете Богородице. На крају је решио да узме од њих чудотворну икону, и са мноштвом наоружаних једномишљеника напао је 1623. манастир, опљачкао црквена добра, ризницу, однео је и саму чудотворну икону.
По враћању иконе у манастир, продужила изливати од ње различна чудотворења. Вест о таквим чудесним збивањима брзо се разнела по свим крајевима земље руске и са свих страна су почели притицати к њој у масама поклоници тражећи помоћи и спасења и милосрђе Божије.
Међу многим чудесима од Почајевске иконе Богородице, особито је знаменито чудесно избављење 1675. од Турака, који су приспели близу манастирских зидина. Полажући своју наду у помоћ Божије Матере, монаси су се сву ноћ молили и певали пред чудотворном иконом возгласили: Изненада је Турке ухватио страх и они су нагнали у бекство.
Године 1770. када су Почајевску гору заузели унијати, основана је била посебна комисија да би се потпуно иследило предање о чудотворној икони. Из тога се види да су на поклоњење Пресветој Богородици долазили и исцељење од ње добијали не само православни и унијати но и хришћани латинског исповедања, чак и Јевреји, који су по исцељењу примали православну веру.
Године 1831., по враћању Почајевског манастира под православну управу он је назван Успенском Почајевском лавром. Православни хришћани су имали према Почајевској светињи велико страхопоштовање, и њој на поклоњење су притицало је велико мноштво верника из удаљених места Русије.
Молитва Њој изазива милосрђе и покајање, пружа утеху и наду, избављење од животних невоља, болести...
Величание Иконе Божией Матери Почаевской иконе Божией Матери
Величаем Тя, /
Пресвятая Дево, /
и почитаем честную икону Твою, /
юже от лет древних /
на горе Почаевстей прославила еси.
Евангельские Чтения
Утр. - Лк., 4 зач., I, 39-49, 56.
Лит. - 1 Кор., 154 зач., XIII, 4 - XIV, 5. Мф., 80 зач., XX, 1-16.
Богородицы: Евр., 320 зач., IX, 1-7. Лк., 54 зач., X, 38-42; XI, 27-28.
Празнује се 23. јула по старом календару, 5. августа по новом календару.
