Јара и стид

Урош Предић, "Портрет жене у српској ношњи"

 

Када ме рукоположи, у Београду, после кратког времена, дође са Војом Јанићем који је онда био министар просвете, да ме посети у манастиру Драча. Није хтео да уђе у конак, него, како је изашао из цркве, наредио је да разгрнемо снег, донесемо троношке столице и на средини наложимо ватру. Кад смо сви поседали око ватре, он рече:
- Наш народ, кад је живео око огњишта, није знао за туберкулозу, јер јара од ватре убија бациле туберкулозе.
У том наиђу два ловца, убили курјака, па га баце пред владику Николаја.
Некако у исто време, на малу капију, из села Дреновца, наиђе млада сељанчица, па јој кажемо да приђе и владици љуби руку. Она се застидела, уплашила, па је сва дрхтала. Примети то владика па рече:
- Стид држи села и градове; кад нестане стида, нестаће и света.

Архимандрит Данило - Казивања о разним чудима
(приче Старца Данила о Светом владици Николају)

 

Исидор Бајић: "Српкиња"

Из опере "Кнез Иво од Семберије"