...Каква је корист човеку ако задобије сав свет
а души својој науди? Или какав ће откуп дати
човек за душу своју? (Мк 8, 36-37)
Љубљени верни,
У проповеди са тумачењем данашњег Светог Јеванђеља биће речи, колико
нас Преблаги Бог буде озарио, о човечијој чести и о вредности
човечије душе. Чули сте у данашњем Светом Јеванђељу речи Спаситеља
нашег Исуса Христа, који је рекао: Какав ће откуп дати човек за душу
своју? (Мк 8,37).
Али зар да тако велику вредност има наша душа, да не може бити
откупљена целим овим светом? Јер чујемо шта каже Спаситељ даље: Ако
човек задобије сав свет, а души својој науди, каква му је корист?
(Мк 8,36).
Чујете ли, браћо моја, колико велику и неизмерну вредност има наша
душа и на колику ју је част и вредност уздигао сам Господ Бог и
Спаситељ наш Исус Христос? И ако је то истина, ко ли ће икада моћи
да се супростави тој великој истини, да може рећи да је наша душа
јефтинија и не вреди колико цели свет?
Управо зато Свето и божанско Писмо више пута уобичајава да назива
човека " душом". Чуј шта каже у Постању: А свега душа што дођоше с
Јаковом у Мисир, а изађоше од бедара његових, осим жена синова
Јаковљевих, свега душа беше шездесет и шест (Постање 46,26-27). Ето
- Свето Писмо овде назива човека "душом", не вели да је толико људи
изашло од Јакова, него толико душа. И због чега Свето Писмо назива
много пута човека "душом"?... Ево због чега: због велике вредности
коју душа има у односу на тело. А може ли когод да души каже
човек?... Не. Човек се може назвати душом, али душа се не може
назвати човеком. Зашто? Зато што душа има невидљиву природу, а тело
има природу која је видљива и подлеже чулима, и када се душа и тело
сједине у једину ипостас, тада се назива човек. Али ни душа се не
назива човеком, без тела, ни тело се не назива човеком, без душе.
Јер човек је ипостас сједињена од двеју природа: и душа, и тело. А
ако се ипак на неколико места у Светом Писму човек назива душом, то
је, као што сам показао, због велике чести /почасти/ душе у односу
на тело. Али шта је човек? Човек је језгро и целина свеколиког света
који је Благи Бог саздао на небу и на земљи. Човек је биће које је у
вези са четири врсте света које је Бог саздао у васељени. Он општи
са свим постојећим што има душу и што нема душу: а) с минералним
царством; б) с биљним светом; в) са животињским светом и затим са
невидљивим анђеоским светом, то јест са мисленим /духовним/ светом.
Дакле, човек је целина видљивог и невидљивог света, и зато Свето и
божанско Писмо назива човека Великим (Исус Сирах 3, 18) и на другом
месту вели: Велик је човек и цењен милостиви муж (Приче 20, 6). Али
зашто га назива великим? Зато што се у човеку сједињују сви Богом
створени светови, и зато што над свима њима он је лик и подобије
Божије (Постање 1, 27). Али да видимо како човек одржава везу са две
врсте света: духовним и оним који подлеже чулима, који сачињавају
свет у његовој свеукупности. Св. Григорије Назијански вели:
"...Човек у својој ипостаси има од минералног царства (то јест од
света који нема душу) гвожђе, со, фосфор, камен, воду, земљу и
укратко скоро све материје које помиње хемија. Такође, човек у свом
саставу има много врста од биљнога царства, од онога што расте и
опада, рађа се и гине. Затим човек одржава везу и са животињским
светом, и то преко четири течности, као: црна жуч, жута жуч, крв и
вода (видети Св. Јован Дамаскин, Догматика, гл. 12).
Имајући те четири врсте течности од којих је претежно саздано тело
животиња, он одржава везу са несловеснима, то јест са животињама.
Дакле, ето како човек делотвори везу са три света: минералним,
биљним и животињским. Али зар се само на томе зауставља човек?...
Никако! Човек, као што сам вам већ рекао, одржава везу и са
невидљивим и разумним и словесним светом небеса; човек је изнад
света који је видљив и подлеже чулима, будући у вези са невидљивим и
мисленим /духовним/ светом анђела (Св. Јован Дамаскин, Догматика,
књига I, гл. 12). Дакле, пошто обједињује у себи четири света у
малом, човек се назива "микрокосмосом", то јест малим светом. Али
зар се човек назива само малим светом? Не. По великом богослову
Григорију и по другим Светим Оцима и великим философима Цркве
Христове, човек се још назива и макрокосмосом, јер је већи од свих
светова, то јест он је велики свет у малом свету, јер обједињује у
себи не само свет који подлеже чулима и види се, него и невидљиви, и
изнад свега он је по лику Божијем и по подобију Његовом (Постање 1,
26-27).
Али оставимо то што се односи на видљиви елеменат човековог бића, то
јест на његов састав од онога што је видљиво и подлеже чулима, и
кренимо даље своје слово о највишим способностима наше душе, које се
напајају духовним својствима невидљивога света. Познато је да се
невидљиви и духовни свет анђела састоји од девет чета
хијерархизованим у три тријаде, и то: 1) Тријада I - Анђела,
Арханђела и Начела; 2) Тријада II, средња - Власти, Сила и
Господства; а 3) Тријада III, највиша -Преблажених Престола,
Херувима и Серафима (Св. Дионисије Ареопагит, Небеска јерархија, гл.
III, стр. 15, Кишињев, 1932).
Да видимо сада како човек прима од својстава тих преблажених
анђеоских чета.
Анђели
Тумачи се да су анђели служитељи Божији, по написаноме: Који чиниш
Анђеле Своје духовима, и служитеље Своје пламеном огњеним (Пс 103,
5). Анђели су ти који нама помажу у невољама, у страдањима
/жалостима/ и у искушењима, и они се свагда радују онима што
узрастају у врлини, и свагда их жалосте који падају у грехе, и овима
помажу да се подигну из грехова и тешкоћа. Анђели служе спасењу
људских душа и никада нас не напуштају, (служе) до изласка нашег из
овог живота и до времена наше кончине. Анђели сачињавају чин
најближи нама; њима је дата на чување ова земља, и они служе ближе
нама за спасење људских душа. Зато је велики апостол Павле рекао:
Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који
ће наследити спасење (Јев 1,14).
И људска душа има од Бога то делање као и анђео. Она има веру и
љубав према Богу и служи Богу са страхом и трепетом. Људска душа има
и сама моћ да служи, да помаже својој браћи, да их теши у невољама и
огорчењима, да их утврђује речју и да увек хита на помоћ браћи
својој разним средствима; зато је, дакле, и човек нека врста анђела
састављеног од две природе, како га назива Св. Јован Дамаскин
(Догматика).
Анђео лети као муња кроз небеса и кроз поднебесје; за трен силази у
пакао, за трен обилази земљу, и не спречава га ни литосфера, ни
атмосфера, ни стратосфера, ништа га не спутава (Св. Јован Дамаскин,
Догматика, Књига II, гл. 3).
Исто тако и душа човекова са својим умом. Душа својим созерцателним
делом, који је ум што за трен ока пропутује небо, силази у пакао,
ствара себи представу о тамошњим мукама, хита куда жели, и нико је
не може спречити, јер куда жели онамо иде.
Ето сличности наше душе с анђелом. Што анђео има у телу човек једва
својим умом има. Зато велики духовни философ Св. Григорије Нисијки
каже: "Човек је брат с анђелом по словесности" (Коментар на
Мојсијево житије, стр. 831).
Све силе, особине и дарови сваке чете описани су по Слову на Сабор
архистратига анђеоских чета Михаила и Гаврила, из Житија Светих, 8.
новембра.
Али треба да знамо да је савршено бестелесан једино Бог, јер сви
анђели имају своја тела. Али су њихова тела претанка и претанана, од
огња небеског, и називају се "бестелесним" у списима Цркве.
Арханђели
Ова је чета друга из најниже јерархије, и арханђели имају следећи
задатак од Бога: примају наређења од Бога и откривају пророштва од
Бога и на време благовесте тајне Божије људима и свим народима на
земљи (Св. Дионисије Светогорац, тв. дело, гл. VII, стр. 28; гл. 9,
стр. 37).
Знате како су благовестили Арханђео Гаврил и други анђели из ове
чете послати од Бога на рођење Светог Јована Крститеља и на Рођење
нашег Спаситеља, на Благовести Богомајке.
Дакле, Арханђели имају тај задатак од Бога, који им се открива
посредством виших чинова, и они чувају та наређења до трена када
мислено /духовно/ приме заповест да их донесу на земљу, свакој души
понаособ. Наша душа није ни сама туђа арханђелском делању. Она има
памћење, које јој је Бог дао, све памти, а њен ум, ако је озарен
Пресветим Духом поверава и благовести људима Јеванђеље и Реч Божију
и сва за душе спасоносна учења, да би их привела на пут спасења. Као
што знамо да је велики апостол Петар проповедао у Јерусалиму, и за
један једини дан поверовало је око 3.000 људи, а следећег дана број
људи просвећених речју Апостоловом нарастао је до 5.000, тако су
Свети апостоли благовестили Реч Божију до свих крајева васељене, као
што је написано: По свој земљи изиђе глас њихов, и до крајева
васељене речи њихове (Пс 18, 4). Ето да су Свети апостоли,
благовесници Христовог Јеванђеља, били и арханђели у телу.
Ето, дакле, као и Арханђели, људи имају и благодат благовештења и
пророштва. Јер су врло многи од Светитеља Божијих имали дар да
унапред знају шта ће се догодити њима и другима. Такви су били свети
патријарси, пророци, апостоли, јерарси, мученици и преподобни оци из
пустиња. Ето, дакле, да и човечија душа силом Божијом прима и дар
Арханђела.
Човек може да благовести, да проповеда, да учи и да разјашњава
неупућенима и да умножава веру Божију на земљи на славу Божију.
Начела
Власт ове чете јесте да чува све границе светских царстава, све
земље, све градове, сва села и пределе, све области света. Начела
имају велику власт од Преблагог Бога да не бивају ратови међу
људима. Или, ако Бог допусти да бивају, онда они чувају сваки народ
и сваки језик под небом (Св. Дионисије Ареопагит, нав. дело, гл. 9,
стр. 41).
И људска душа има то својство, како показују Свети Оци. Човеку је
Благи Бог дао да има поимање, да саставља законе којима може да
влада великим царствима и снажним државама, да саставља војне
законе, грађанске законе, управне законе, законе о поретку и
дисциплинске законе. Ето мноштва сила које (људска душа) има слично
Начелима. И човек влада градовима, земљама и царствима и пределима;
те силе су дате човеку од почетка, када је Бог рекао: Растите и
множите се и владајте земљом и птицама небеским, рибама морским и
осталим (Постање Г, 28).
Дакле, ову силу владања и царовања има и човечија душа и уопште
човек, узет заједно са душом.
Власти
Ова пресилна чета, будући изнад прве тријаде, има задатак да влада
над ђаволима. Веома много би штете ђаволи наносили људима, када не
би било овог чина, обдарене великом силом од Свемогућег Бога да
влада над њима. Милијарде ђавола има у поднебесју, на земљи, у води
и под земљом и у ваздуху који окружује земљу и свеколику васељену,
како је речено и у Књизи о Јову: Обиђох земљу и свеколико поднебесје
и ево ме ту (Јов 1, 7), или као што каже и велики апостол Павле, да
...ратујемо против поглаварства, и власти, и господара таме овога
света, против духова злобе у поднебесју (Еф 6,12); дакле, на сваком
месту се налазе ђаволи, и они би веома наносили штету саздању
Божијем, јер сатана има толико силе, да - ако би му Бог допустио -
ноктом би обрнуо земљу на другу страну, као што каже Св. Серафим
Саровски. Али је сила сатане и његових служитеља ограђена и омеђена
безграничном силом Божијом, и Бог овом четом, четом Власти, влада
њима, не дозвољавајући им да творе какво зло људима или другим
Његовим саздањима.
А вољом и допуштењем Божијим, могу да творе велико зло. Видимо у
светом Јеванђељу, да ни у свиње нису смели да уђу, док им Бог није
допустио (Мт 8,12; Јов 1,12).
Дакле, чин Власти има овај задатак да влада над ђаволима и да их не
пушта да повреде које саздање Божије (видети: Св. Дионисије
Ареопагит, нав. дело, гл. 8, стр. 32). Дакле, нека се зна да и
човечија душа има тај дар од Бога да влада над ђаволима и да влада
над страстима тела и душе, јер Св. Јефрем Сиријски вели: "Колико
страсти има човек, толико ђавола има у себи".
Дакле, душа чиста и озарена даром Божијим /благодаћу/ влада над овим
ђаволима и неће да твори њихову вољу и особито се не даје да буде
поражена од страсти тела и душе, јер има у себи дар Божији да се
супротстави ђаволима када је нападају (Мт 10,18; Мк 3,15; Лк 9,1).
Силе
Изнад чете Власти јесте чета Сила, која је друга чета из Друге
тријаде. Та чета има следећи задатак: велику силу има од Преблагог и
Свемогућег Бога да твори велика чудеса на свој земљи; али тим даром
од Бога су обдарени и људи које је Бог изабрао и којима Он жели да
да тај дар /благодат/. Сви Светитељи чудотворци удостојавају се да
кроз ову чету Сила приме од Бога дар чудотворства. Чета Сила има још
и други задатак: она управља и покреће небеска тела, планете
сунчевог система и небеске звезде, тако прецизно, веома задивљујуће,
и неисказиво тачно.
Ова иста чета Сила управља поднебесјем и мења дување ветрова, мери
њихову јачину и тежину, да не би дошли с превеликим налетом на коју
земљу и повредили људе, њихове градове и села. Или ако допусти
Свемогући Бог, шаље на поједина места урагане, циклоне, тајфуне са
сваковрсним опасностима, и тако посредством ове чете Бог кажњава
људе грешнике са појединих делова земље.
И сам човек има од Бога дар који има ова чета Сила, јер човек,
молећи се Богу, са даром /благодаћу/ и силом коју прима од Њега,
може да твори чудеса. Колико ли је Светих пророка творило велика
чудеса и васкрсавало и мртве, као Илија и Јелисеј! Колико ли је
апостола творило велика чудеса и васкрсавало и мртве, као Петар,
Павле и Свети Јован Јеванђелист! Колико ли је Светих јерараха и
мученика творило велика чудеса и васкрсавало и мртве, као Св.
Великомученик Георгије и други!
Значи, човек има од Бога дар да твори велика чудеса, и уместо да
управља ветровима и променама времена, он управља удовима свога
тела, управља врлинама и страстима свога тела и све ставља у поредак
на службу и на славу Божију, по ономе што је написано: Нека твоје
око право види и твоје ухо чује што је право (Приче 4,27-27).
Господства
Ова се чета назива Господствима, јер она господствује над ђаволима и
такође над свим земаљским царствима и над свим земљама које јој је
Бог поверио. Такође ова чета Господстава влада над свим четама које
су ниже од ње, и којих је пет на броју. Они су Господства и служе
Господу Богу не због страха, него из љубави и слободне воље, али
особито су из љубави сасвим одбацили из себе ропски страх. Друге
чете служе од страха, имајући непорочан страх, по ономе што је
написано: "Непорочни страх Господњи који пребива у векове векова" и
опет: "Страх Господњи који озарује очи" (Рим 8, 15; Јн 4,18); и
Господства имају велику силу да владају над силама сатаниним и над
силама земаљских народа и над силама стихија, као и над осталим
силама које су ниже од њих.
Дакле, човек има Богомдану силу да влада или царствује над једним
градом, над једном државом или над више држава. Ко мислите да
поставља цареве и владаре на земљи, владаоце и судије, ако ли не сам
Бог.
Чујте шта каже Божанско Писмо: Чујте који владате мноштвима и који
се гордите међу незнабожачким народима да вам је сила дата од
Господа и власт од Свевишњега (Премудрости Соломонове 6,1-8).
Дакле, посредством чете Господстава Бог поставља цареве, краљеве,
вође народа на свој земљи. О тој истини говори и велики апостол
Павле када вели: Свака душа да се покорава властима које владају,
јер нема власти да није од Бога (Рим 13, 1-6). Дакле, све власти
које су на управи народа, сви државни вођи постављени су од Бога
преко чина Господстава; они имају, дакле, тај задатак да владају над
ђаволима и да постављају владаре и цареве на земљи.
Чети Господстава много је подобна и човечија душа, која благодаћу
Божијом достиже да влада над страстима свога тела и душе. Чули сте
за Светог Симеона, Христа ради јуродивог, који иђаше наг улицама
града Емесе и носаше ловоров венац на глави, а беше блатњав,
претварајући се да је луд, и викаше: "Празник је цара победоносца и
града његовог"; и упитан од ђакона, који је знао тајну његовог
живота, зашто казује тако, он је рекао: "Милошћу и даром Христа мога
мој ум царствује над страстима, и душа је моја постала град Божији"
(Житија Светих, 21. јул), и тако Јуродиви Бога ради, као што вели
велики апостол Павле (1. Кор 1,19,25) беше мудрији од целога света,
јер царствоваше над свим људским страстима. Он иђаше наг, са
овешталом подерином на себи и није марио за оне који су му се
смејали, јер вели велики апостол Павле: Кад би још људима угађао не
би био слуга Христов (уп. са Гал 1,10). Ето, дакле, примера да човек
са даром Божијим може постати владар и царствовати над страстима, и
владајући над страстима, царствује и над ђаволима и над свим што је
светско, јер је он тада ваистину постао по Божијем лику и подобију
(Постање, 1, 26-27).
Престоли
Назива се тако, пошто на овој чети почива Преблаги и Пресамилосни
Бог, не Суштином, јер је Суштином сасвим необухватан, него
Благодаћу. Дакле, Благи Бог почива на посебан начин, Својом
Благодаћу, на том чину Престола; зато се они и називају, по Светим
богословима, "Богоносни" (Св. Дионисије Ареопагит, нав. дело, гл. 7,
стр. 31).
И човечија душа има тај дар од Бога, који имају Преблажени Престоли,
те и она може у врло великој мери да прима и носи Бога, по ономе што
је написано: Ово говори Свевишњи, који живи на висини вавек, Свети у
Светима, име му је Господ Свевишњи, који у Светима почива (Исаија
57,15); и на другом месту вели: Какав ће те ми дом сазидати, говори
Господ, небо ми је престо и земља подножије, и које је место мога
одмора? Није ли их Моја рука створила, и све је то Моје, говори
Господ, и на кога ћу погледати, до само на смиренога и кроткога и
који стрепи од мојих речи (Исаија 7, 1-2); и Св. Јефрем вели: "Два
престола има Благи Бог: необухватно небо и други - срце смиренога".
Ето, Бог почива и на срцу смиреног човека, као на Свом Престолу. Али
и велики апостол Павле нам казује: Ви сте Црква Бога живога и Дух
Божији почива у вама (1. Кор 6, 15; 12, 27; Еф 5, 30). Чујеш ли шта
вели? Ми носимо Духа Божијег, ако очистимо своје душе од грехова.
Дакле, ето како човек може да постане словесни престо и да носи Бога
у себи, имајући делом онај задатак који имају Преблажени Престоли с
небеса и носећи Бога у својој души делотворењем свеколиког доброг
дела, али особито љубављу и смирењем свог срца.
Херувими
Херувим се на јеврејском језику тумачи као "обиље познања и изливање
мудрости" (Св. Дионисије Ареопагит, нав. дело, гл. 7, стр. 25).
Дакле, човечија душа има делом то својство, јер је и њој Бог дао ум,
којим може да сабере врло много знања.
Говори се да Херувими имају најдубља духовна созерцања, и толико је
мудрости у уму Херувима, да сви словесни умови анђела, који су ниже
од њих, не могу проћи поред њих, а да они не знају; још имају
неизрециви и дубоки вид, због чега се још називају и бдиоцима, то
јест са много очију имају прозорљивост мудрости у свим правцима.
Дакле, и човек прима то делање по мери дара Божијег / благодати/,
којим може бити мудар и бдилац над страстима, и испунити ум
божанским познањем. Пошто може да излива мудрост од онога што је
сабрао у памћењу благодаћу Божијом и трудом проповедања речи Божије,
он излива разумност и мудрост хиљадама душа, учећи и саветујући.
Ето, дакле, и човек може у малој мери да има мудрост и изливање
познања према другима.
Али Херувими имају и друго име: "као деца", то јест велику меру
невиности. Они имају највећу невиност и непорочност од свих чета
анђеоских.
Одређена мера невиности и незлобивости налази се и у човечијој души,
особито код невине деце. По Речи Божијој, ко буде имао мудрост змије
и кротост голуба, тај постаје невин као дете, тога можеш назвати
Херувимом у телу, земаљским Херувимом. И затим, човечија душа и
човек узет уопште, може у одређеној мери да се уподоби и Херувиму
многим сабирањем знања, учењем мудрости, невиношћу и непорочношћу и
незлобивошћу деце, о којој је Господ рекао: Док се не обратите и не
будете као деца, нећете наследити Царство небеско (Мт 18,3; Мк
10,15; Лк 16, 2-16).