† Богомати под Крстом

Богомати к'о воштана свећа,
бледа гледа Свог Сина висећа.
Пречиста Му Крв се низ Крст слива,
грешну земљу од греха омива.

С крвљу Сина Мајка сузе меша,
срце Своје на Крст Његов веша:
- Сине Драги, ко сме добар бити,
ако мора на Крсту висити?

- Мајко Моја, ово још крај није,
под Крстом се васкрсење крије. (2х)

- Сине Драги, како си осамљен,
од најближих другова остављен?
- Мајко Моја, са Мном Отац стоји,
веће друштво но сав свет што броји.

- Сине Драги, боли ли Те глава,
Крв Ти тече, црвени се трава?
- Мајко Моја, све Ме, све Ме боле,
а највише судба оних доле.

- Сине Драги, Мој очињи виде,
гле, како се сви од Тебе стиде!
- Мајко Моја, ко се стиди сада,
стидеће се себе за свакада.

- Сине Драги, Моје Јагње бело,
гле, у муци грчи Ти се тело!
- Мајко Моја, грчи се заиста,
прексутра ће здраво да заблиста.

- Сине, Драги, језик Ти се суши,
то Ми огањ ражиже у души.
- Мајко Моја, мало Ми и треба,
од сад новим говорићу с Неба.

- Сине Драги, Мој сунчани сјају,
очи Твоје, гле већ се склапају.
- Мајко Моја, очи су к'о слама,
запале су, угасе и - тама.

- Сине Драги, волим и умрети,
него Тебе, Чедо, надживети.
- Мајко Моја, Ја ћу с Тобом бити, 
нико неће Мене надживити.

- Сине Драги, слабост Ми опрости,
прости, Сине, по Твојој милости.
- Мајко Моја, нек' је просто свима,
који Твога разапеше Сина! (2х)