Пролазећи од једног празника ка другом, од палми и гранчица, похитајмо, верни ка узвишеном и спасоносном прослављању Христовог страдања. Гледајмо Његова драговољна страдања која је претрпео нас ради и са благодарношћу запевајмо Му достојну песму: Источниче милосрђа и прибежиште спасења, Господе, слава Теби!
Вечерње на Цвети
***
Господ иде на добровољно страдање. И ми треба да идемо са Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем постао оно што јесте и да ће добити нешто толико велико и славно да ни на ум човеку не може доћи. Како, пак, ићи са Њим? Размишљањем, саосећањем. Иди мишљу трагом страдајућег Господа и размишљањем из свега извлачи представе које би могле ганути твоје срце и увести га у осећање страдања Господњих. Да би се то успешније извело, потребно је да сами почнемо да страдамо кроз осетно смањење јела и сна и кроз увећање труда стајањем на молитви и чињењем поклона. Испуни све што чини света Црква и бићеш добар сапутник Господу на путу страдања.