Популарни постови

четвртак, 17. март 2011.



Anđeo mira


Noć duboka vlada, i sve živo spava,


na starome tornju ponoć otkucava -


 


i u tome času, sa grančicom krina,


anđeo se spusti sa rajskih visina.


 


Sve pospalo ćuti, niko se ne budi;


ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.


 


Al' oseća granje, pa se tiho svija,


oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.


 


I anđeo mira, kroz duboku tamu,


spusti se pred oltar u pustome hramu.


 


Pa prekrstiv ruke na blažene grudi,


rujnu zoru čeka, da nebom zarudi.


 


(1884)


 



1860-1894