Молитва
Ο, Пресвета и Премилостива Владичице Богородице! Клањамо се светој икони Твојој и смерно Те молимо: послушај глас мољења нашег, погледај жалости и недаће наше! Љубављу пребогата Мајко, притекни у помоћ нама беспомоћнима и умоли Сина Твога иБога нашег да нас по човекољубивој милости Својој не погуби због безакоња наших. Од љубави и доброте Његове испроси нам, Владичице, телесно здравље, спасење душа, живот миран, земљу плодоносну, ваздух чист и благослов са висине за сва добра дела и подухвате наше. И као што си некада погледала на смерно славословље и појање послушника атонског пред пречистом иконом Твојом и послала му Ангела да га поучи песми којом Те Ангели славослове, тако и сада прими усрдно молитвословље наше које Ти приносимо, Царице Свеопевана!
Пружи ка Богу богоносне руке Своје на којима си Богомладенца Христа носила и умоли Га да нас избави од свакога зла. Покажи нам, Богородице, милост Своју: болесне исцели, жалосне утеши, невољне помози и удостој нас да живот свој побожно окончамо, да непостидан крај хришћански задобијемо, да Небеско Царство наследимо материнским заступништвом Твојим пред Тобом Рођеним, Христом Богом нашим, Коме приличи свака слава, част и поклоњење са Беспочетним Оцем и Пресветим Духом сада и увек и у векове векова. Амин.
Опис
Пред овом иконом призива се Мајка Божија за умилостивљење Бога према нама грешнима.. Црква је слави 11. јуна.
Житије
Икона Богородица Достојно јест (грч: Άξιον Εστί; рус: Достойно есть); Аксион Естин - Достојно Јест је главна икона-заштитиница целе светогорске монашке заједнице. Налази се у Кареји. На њој је приказана Пресвета Богородица која држи Богомладенца Исуса Христа, у стилу који се зове Елеуса (Ελεούσα), тј. Милосрдна.
Близу светогорске престонице, Кареје (Καρυές) у области која припада светом манастиру Пантократору (Παντοκράτορος) налази се велика литица са разним келијама. У једној од тих келија, посвећеној Успењу Владичице Богородице, живео је врлински старац јеромонах са својим послушником. Пошто по обичају сваке недеље у поменутом Протатском скиту служаху бденије, желећи да оде на службу, једне суботње вечери тај старац рече свом ученику: „Чедо, ја одох на уобичајено бденије, а ти остани у келији и читај колико можеш своје правило.“ И изашавши упути се према скиту.
Касно увече неко закуца на врата келије. Ученик похита и отворивши угледа пред собом чудног монаха, њему сасвим непознатог.Монах је замолио да уђе и преноћи.
Уставши за јутрење, домаћин и гост стану заједно појати службу. Дошавши до „Честњејшеје“, домаћин отпева само „Честњејшујухерувим“ и тако све до краја, уобичајену дакле стару химну Светог Козме Мајумског. А монах странац начини другачији почетак песме, појући овакo: „Достојно јест ваистину блажити тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего“, наставивши потом „Честњејшују“ до краја. Чувши ове речи, домаћин се веома задиви па рече странцу: „Ми појемо само Честњејшују, а Достојно јест нисмо никада чули, ни ми ни старији оци. Али молим те, учини ми те забележи и мени ту химну, да је и ја појем Богородици.“ Овај се сагласи, тражећи да му донесе мастила и хартије да забележи химну. Домаћин му онда каже:„На жалост, немам ни мастила ни хартије.“ А странац ће: „Дај ми онда неку плочу.“ Послушник похита, нађе једну плочу и донесе је госту. Узевши плочу у руке, он стане прстом бележити поменуту химну „Достојно јест“. И слова се чудом толико дубоко урезиваху на тврдој плочи, као да бејеху исписивана по најмекшој глини. Онда се гост окрене према домаћину рекавши: „Од данас па на даље овако да појете и ви и сви Православни.“ И ово рекавши ишчезне.
Кад је старац дошао са бденија и ушао у келију, млади монах запоје „Достојно јест“, онако како га сами Анђео беше научио, и покаже старцу плочу са анђеоским прстом урезаним словима. Чувши ту химну и видевши плочу, старац се веома зачуди. Онда је узму и заједно оду у Протат (Πρωτάτο) у намери да је покажу Проту Свете Горе и осталим старцима заједничког Сабора, и испричају све што се збило.
Прославивши једногласно Бога и заблагодаривши Владичици нашој Богородици за ово чудо, они сместа пошаљу плочу у ЦариградПатријарху Николају Хрисовергу и цару, са писаним објашњењем овог чудесног догађаја. Тако ова ангелска химна би објављена читавој васељени, да се поје од свих Православних преславној Мајци Божијој. А Богородичину свету икону која се налазила у црквикелије у којој се догодило чудо, светогорски оци пренесу у Протатску цркву, у којој она до данас стоји устоличена на светом трону у светом олтару, јер је пред њом први пут Анђео отпевао ову химну. Саму келију назову „Достојно јест“, а литицу на којој се она налази сви до данас зову „Адин“ (Певање) или „Псалин“ (Појање), јер jе у њој први пут зазвучала ова анђеоска, Богомајци подобна химна.
Анђео који се јавио и исписао речи химне, био је Арханђел Гаврило, а о томе сведочи и запис из Минеја за 11. јун, који каже: „На данашњи дан слави се Сабор Арханђела Гаврила у ‘Певању’.“ Пошто се чудо догодило 11. јуна 980. године, ондашњи оци у знак сећања на чудо, установили су овај празник и служили једном годишње Божанствену Литургију на месту званом ‘Певање’, поштујући и славећи Арханђела Гаврила, који оставши од почетка до краја Богородичин хвалитељ и хранитељ, служитељ и радосни благовесник, послужи да се објави ова химна Богоматери, јер само њему доличаше једна таква служба.
У древна времена Владика свију, Бог, даде Јеврејима Десет заповести написаних прстом Његовим на две камене плоче, а сада господар Анђела Божијих даде свимаПравославнима најслађу и најпријатнију химну Мајке Божије, урезану арханђелским прстом на каменој плочи.
Речи химне
.jpg)
| Достојно јест Јако во истину Блажити Тја, Богородицу Присноблаженују и Пренепорочнују И Матер Бога нашего Честњејшују Херувим и славњејшују Без сравњенија Серафим Безистљенија Бога Слова рождшују Сушчују Богородици Тја, величајем | Достојно је Уистину Да Блаженом зовемо Тебе, Богородицу Увек Блажену и Свебеспрекорну И Матер Бога нашега Часнију од Херувима и неупоредиво славнију Од Серафима Тебе што Бога Реч непорочно роди Уистину Богородицу Величамо | Άξιον εστίν Ως αληθώς Μακαρίζειν σε την Θεοτόκον Την αειμακάριστον και παναμώμητον Και μητέρα του Θεού ημών Την τιμιωτέραν των Χερουβείμ και Ενδοξοτέραν ασυγκρίτως των Σεραφείμ Την αδιαφθόρως Θεόν Λόγον τεκούσαν Την όντως Θεοτόκον Σε μεγαλύνομεν |