У самоћи један монах
Прелистава књигу стару ,
Похабану извештану
Употребом у олтару .
А пред ликом Мајке Божје
Кандиоце тиња гори ,
А у храму светом Божијем
У молитви монах збори .
О, Преблаги Творче света
Упознај ме с вољом Твојом ,
Да скрушено Тебе славим
Од свег срца , душом својом .
Под теретом мога крста
Клецају ми слабе ноге ,
Јер живећи међ' људима
Ја починих грехе многе .
Стога ступам у храм Божји
Да се Теби Богу молим ,
У терету свога греха
У молитви да одолим .
Још се молим Богомајци
Која роди Спаса Христа :
Прими смерно молбу моју
Са извора , Душе Чиста.
И умоли Сина Твога
Да опрости грехе моје
Да поваздан могу славит'
И Пресвето име Твоје .
А са фреске светитеља
Ореол над главом сија ,
Тајанствено он тумачи
Да молитва Богу прија .
Ко се топло Богу моли
До живота свога краја ,
Достојан ће тада бити
Божијега светог Раја .
У славу и част свим монасима! На многаја љета!!!
