Господ је Свемогућ, Господ је Свезнајућ и Господ жели да спасе сваког човека онако како само Он зна. Ми смо некако навикли на агресију: она је и изван нас и у нама, па зато агресију очекујемо од свих, па и од Бога. Али, у Бога нема агресије. Господ се пажљиво, стрпљиво и необично деликатно труди да утиче на нас, труди се да нам укаже на пут којим треба да идемо.
Гле, изнесох преда те живот и добро, смрт и зло. (...) благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив ти и семе твоје, љубећи Господа Бога својега, слушајући глас његов и држећи се њега; јер је Он живот твој и дужина дана твојих (Понов.30,15-19). Због своје непокајаности и грубости, ми просто не чујемо тај призив Господњи. Због свог маловерја не можемо да Му потпуно верујемо, због своје малодушности бојимо се да Му поверимо душу. Грех ремети устројство читавог живота, теко да се ми при доношењу животних одлука ослањамо на животно искуство унакажено грехом.
Црква поседује сасвим другачије искуство, искуство светости, и речима апостола и јеванђелисте Јована Богослова, апостола љубави, сведочи: Бог је светлост, и таме у њему нема никакве. Ако речемо да имамо заједницу с њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину. Ако ли у светлости ходимо, као што је Он сам у светлости, имамо заједницу једни са другима и крв Исуса Христа, Сина Његова, очишћава нас од свакога греха. Ако речемо да Греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. Ако исповедамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости Грехе, и очисти нас од сваке неправде (1Јн. 1,59).
Увидети своје грехе и кајати се за њих дар је Божанске благодати, то је огромна, Богом и Божјом Мајком дарована радост, "неочекивана радост". У молитви Преподобног Јефрема Сирина, која се чита у току Великог поста, тражимо: Даруј ми да увидим своје грехе и да не осуђујем брата свога. Нема човека да живи а да не греши - чак ни Свети нису без греха, па ипак су свети, а ми то нисмо. Чиме се Свети разликују од нас? Тиме што су свим срцем заволели Бога и кајали се пред величином Његове светости, Божанске Правде, Милости и Љубави према човеку. Велики Светитељ двадесетог века, Преподобни Силуан Атонски, говорио је: "Истину вам говорим: не видим ништа добро у себи, имам много грехова, али благодат Светог Духа изгладила је многе моје грехе, и знам да онима који се боре са грехом Господ даје не само опроштај, већ и благодат Светог Духа, Који радује душу и даје јој дубок и сладостан мир".[1] Ма како да је снажно искушење и ма како да је привлачан грех, могуће је победити их. О онима који се боре са грехом и уз помоћ Божју односе победу над њим, Свето Писмо говори: Тако ће онај који победи бити обучен у хаљине беле и нећу избрисати име његово из Књиге живота и признаћу име његово пред Мојим и пред анђелима његовим (Апок.3,5).
На крају бих навео дивне, можда чак и чудне у свом оптимизму, речи великог светитеља Димитрија Ростовског: "Радујте се, грешници! Праведнике ће у Рај увести Апостол Петар, а грешнике сама Мајка Божја!"
Протојереј Алексије Умински, Протојереј Артемије Владимиров,
Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко
ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ
Како да помогнете свом детету?