У Велики Четвртак увече узе Господ хлеб и вино и благослови их, те начини Пречисте Тајне, свесвето Тело Своје и Крв Своју, и причести дванаесторицу Апостола.
Довде смо говорили о повести, а сада ћемо, уздајући се у милосрђе Христа нашега и у Дух Свети да ће нас просветити, да кажемо неку реч укратко и о осталом.
Припрема за Пречисте Тајне
1. Истински опроштај Саприкије - Никифор)
Пре свега, браћо, морате да припазите на смисао свега у Светом Еванђељу, јер у њему све су дијаманти, благо, радост, весеље, живот вечни, а највише је тога у Пречистим Тајнама. Него да се прво сетимо шта је учинио наш Христос. Он није задржао мржњу и вражду, па да не причести Јуду свога непријатеља, него како је причестио и једанаесторицу ученика, Својих добрих пријатеља, тако је причестио и Јуду, Свога мрзитеља.
Беше један човек по имену Саприкије, који је стално постио, молио се, удавао сироте девојке, градио храмове и никада се ни о кога није огрешио, него је љубио правду. Беше и један други, по имену Никифор, који никада добро није учинио, него је и крао, био неправедан према свету, блудничио - свако зло је радио. Тако пожеле и да убије свога брата Саприкија. Једнога дана посла цар по Саприкија и каза му: "Одреци се Христа и поклони се идолима." А Саприкије му одговори: "Ја се свога Христа никада не одричем." Цар га даде на силне муке и како виде да нема начина да му измени мишљење, реши се да га усмрти. Када га узе крвник да га одведе на губилиште, сазна за то Никифор и каза Саприкију: "Ја ти згреших, брате. И чух да ће да те убију. Молим те зато, брате, да ми опростиш, огреших се о тебе." Паде Никифор на земљу, моли га, љуби му ноге: "Брате, опрости ми Бога ради." Али брат му не прашташе. Стигоше и до места казне. Никифор га преклињаше у сузама, али овај му не даваше опроста. Поново ће Никифор: "Ево, брате, сада ће те исећи. Зашто ми не опрашташ? Погинућеш. Ја теби од свег срца праштам." "А ја теби никада нећу опростити!" И како крвник подиже мач да му одсече главу, сведобри Бог, гледајући његову лошу намеру, подиже Своју благодат и Саприкије упита војника: "Зашто хоћеш да ме убијеш?" А војник му одговори: "Зар све ово време ти не знаш? Зато што се не клањаш идолима." Саприкије му каза: "Зато ме мучиш? Па ја се одричем Христа и поклањам идолима!" И јер то каза, не убише га, али он отиде ђаволу. А Никифор, гледајући Ангеле где стоје са златним венцем, рече крвнику: "Ја сам Хришћанин и верујем у свога Христа." Затим се обрати Саприкију: "Опрости ми, брате, и Бог нека ти прости". И војник му одсече главу, а Ангели преузеше његову душу и однесоше је у рај.
Зато и ми, благочастиви Хришћани, треба да љубимо своје непријатеље и да им праштамо, да их хранимо, да их појимо, да молимо Бога за њихове душе и да говоримо Богу: "Боже мој, молим Те да ми опростиш као што и ја праштам својим непријатељима." А ако ли не опростимо својим непријатељима и не пролијемо крв своју за љубав Христову, гинемо.
Одлучујете ли ви овде људе од Цркве? Пазите, Хришћани моји, да то никада не чините, јер одлучење је одвајање од Бога, од Ангела, од раја и предавање ђаволу и аду. За онога се брата распео Христос, да га извуче из преисподње, а ти га за ситницу одлучујеш и шаљеш га у ад да гори у векове? Толико ли си тврдосрдан? Него размисли добро. Колико си од трена рођења грехова починио оком или ухом, устима и умом? Мислиш да си безгрешан? Свето Еванђеље нам каже да једино је Христос безгрешан, а да смо сви ми људи грешни. Зато не проклињите.
Тако, Хришћани моји, уколико хоћете да вам Бог опрости сва ваша сагрешења и да вас упише за рај, нека и ваша благородност каже трипут: "Нека им Бог опрости и смилује се." Овај опроштај, браћо моја, има два својства: да просветљује и да спаљује. Ја вам рекох да опраштате непријатељима за ваше добро. А ако си се ти опет огрешио о своју браћу и чуо где рекох да ти опросте, не радуј се, него пре плачи, јер тај ти је опроштај ватра на главу твоју, не вратиш ли неправду назад. Плачи и преклињи Бога да ти опрости твоје грехе. Сви духовници, патријарси, архијереји, сав свет да ти опрости, остаћеш неопроштен. Јер ко има власт да ти опрости? Онај о кога си се огрешио. И ако ћемо по правди, ваља ти за једно дати четири, као што каже свештено Еванђеље, па ћеш онда добити опроштај. Да можда немаш да платиш? Иди и продај своје ствари и што добијеш, подај томе коме си неправду учинио. Није довољно? Иди и продај се сам у робове и дај му оно што добијеш. Јер боље ти је да овде робујеш пет или десет година и да одеш у рај, него да си слободан, а сутра да погинеш на векове.
Зато, браћо моја, који се од вас огрешио о Хришћанина или Јеврејина или Турчина, нека врати назад неправду јер је проклета и немате куд са њом. Ви ту неправду једете да бисте живели, а она вас убија и шаље у геену. Ко хоће да се покаје за неправду, нека устане да ми то каже, па да позовем све Хришћане да му опросте. Једну украдену овцу да уведеш мећу сто својих, ова их једна све прља, јер је отета и проклета. Молим вас, Хришћани моји, да и онима који се кају за неправде кажете трипут: "Нека вам Бог опрости и помилује вас."
Чиста исповест
Који нам је онда први савет? Сви који смо претрпели неправду, да опростимо непријатељима за сопствено добро и да вратимо неправду назад. А други је овај: желимо ли да имамо користи од Пречистих Тајни као једанаест добрих Апостола и да немамо штете као зли Јуда, исповедајмо се чисто и причешћујмо се са страхом, трепетом и богобојажљивошћу, па ћемо се тако просветити. А ако ли одемо неисповеђени и гресима окаљани, а усуђујемо се да се причестимо Пречистим Тајнама, сами себи подмећемо ватру.
Ко зна, браћо моја, да ми каже је ли сунце светло или мрачно? Рекао бих да сви то знате, да је светло и да свагда сија. Има, међутим, неких животиња, слепих мишева и сова, које се како сунце изађе заслепе и помраче, па не виде, а прогледају када падне мрак. Тако је и са Пречистим Тајнама: доброга просветљују и чине га да је као ангел, а грешнога помрачују и чине га да је као ђаво, као што ни огањ не спаљује све, него злато још и просветљује и чисти. Постанимо зато и ми злато да бисмо се прочистили, а не будимо дрво па да сагоримо.
Од доласка свога овамо, Хришћани моји, много радости сам имао, али и једну велику тугу. Радост ми је што гледам вашу добру намеру и добро покајање, а туга ми је што сам недостојан и што немам времена да вас све појединце исповедим, да ми свако каже своја сагрешења, а да ја њему кажем оно што ме Бог просветли. Желим, а не могу, дечице моја. Као када је отац болестан, а дете му иде да га овај утеши, па га овај у немоћи одгони - али како га гони? - сатрвенога срца! Хоће да га утеши, али не може. Али да не останете баш сасвим без ичега, рећи ћу вам ово: ако хоћете да исцелите своје душе, потребне су вам четири ствари. Да се нешто договоримо? Да све грехе које сте починили од рођења до данас ја узмем на свој врат, а ваша благородност да задржи четири трице. И шта ћу урадити са њима? Имам једну јаму и бацићу их тамо. Шта је та јама? То је милост Христа нашега.
Прва трица је када желите да се исповедите, први темељ, и то што рекосмо да праштате својим непријатељима. Радите ли то? - Радимо, Свети Божји. - Бацили сте прву.
Друга је да нађете доброг духовника, писменог, врлог, да се исповедате и да му говорите све своје грехе. Ако имаш сто греха, па их деведесет девет кажеш духовнику, а један не откријеш, сви ти остају неопроштени. И када чиниш грех, онда се стиди, а не када се исповедаш - онда не треба да имаш икакав стид.
Једна је жена отишла да се исповеди неком подвижнику. Подвижник је имао врлог послушника. И каже подвижник свом послушнику: "Иди, да се жена исповеди." Послушник се удаљи толико да је могао да види, али не да и чује. Жена се исповеди и отиде. Послушник после дође и каза: "Старче, видех једно необично чудо. Док се жена исповедала, из ње излажаху мале змије. Видех како се једна велика држала и висила - изгледало је као да ће свакога часа изаћи, али би опет угмизала назад." Подвижник му рече: "Иди да је позовеш да се брзо врати." Послушник отиде и нађе је мртву, врати се и каза то своме старцу. А овај, не могући да разуме чудо, помоли се Богу да му јави да ли се жена спасила или је погинула. И појави се пред њим црна медведица и рече му: "Ја сам жена коју си исповедио. Нисам ти открила један смртни грех који сам починила и зато су сви моји греси остали неразрешени, па ми Господ заповеди да одем у геену да у векове горим." И тога часа изви се некакав смрад у виду дима и неста пред њим.
Зато, Хришћани моји, када се исповедате, говорите јасно све своје грехе. И пре свега, да кажете своме духовнику: "Духовниче мој, погинућу јер не љубим Бога и своју браћу свим срцем својим као самога себе." И реците све за шта вас кињи савест - ако ли сте убили или блудничили, или се лажно заклели, или родитеље нисте поштовали. Ето је и друга трица.
А трећа је да када се исповедаш, а духовник те пита: "Зашто, дете моје, чиниш те грехе?", ти да пазиш да не окривиш другога, него себе сама и да кажеш: "То сам урадио од свога злог произвољења." Тешко ли је да окривиш самога себе? - Није. То ти је трећа трица.
Имамо и четврту. Када ти духовник да опрост и отпуст да одеш, да се решиш тврдом вољом да пре пролијеш крв своју, него да погрешиш. Можеш ли то? - Могу. - Ето ти и четврте трице.
То су ти четири лека која поменусмо. Први је да праштате својим непријатељима, други да се чисто исповедате, трећи да осуђујете себе саме и четврти да се одлучите да више не грешите. А ако и не можете да се исповедате свакога дана, нека тога буде једном у недељи или једанпут у месецу, или бар четири пута годишње. И навикните своју децу од малена добром путу, нека се и она исповедају. Оно што вам дају духовници, четрдесет литургија, метаније, постови и друго нису лекови, него да вам се не догоди да и други пут паднете у грех. И ко сложи у срце своје ове четири ствари, у час тај да умре, спасава се, а без њих, и хиљаду добара да сатвори, гине.
Злопамћење
Дођоше ми једном, Хришћани моји, два човека да ми се исповеде, Петар и Павле, и да видите како сам их исправио, да ли добро или лоше. Откривам вам своје срце. Петар ми рече: "Ја сам, духовниче мој, откако сам се родио до данас постио, молио се, давао милостињу, подизао манастире и цркве и друга добра чинио. Али своме непријатељу не праштам." И ја га видех кривим паклу. Дође ми затим Павле и каза: "Откако сам се родио, ја никакво добро нисам урадио, него сам чак толико злочинио, курвао се, крао, палио цркве и манастире - свако сам зло починио, али непријатељу опраштам." И да видите шта сам му ја урадио. Загрлио сам га и целивао и дао му и благослов да се причести. Јесам ли добро учинио или не? Природно је да хоћете да ме осудите и кажете ми: "Зар да Петра који је толика добра учинио, само зато што није опростио своме непријатељу, за ту ситницу отпишеш? А да Павлу који је толико зла урадио само зато што је праштао непријатељима даш опрост и дозволу да се причести?" Да, браћо, тако сам вам ја поступио. Хоћете ли да чујете чему је Петар сличан? Као што када у сто ока брашна ставиш мало квасца, а он има толику снагу да подигне и тих сто ока, таква су и она добра која је учинио Петар. Том малом враждом због које није опраштао своме непријатељу он их је заквасио и начинио их отровом ђаволским и зато сам га отписао. А коме је опет Павле сличан? Гомили иверја у коју ставиш упаљени жижак, па ту хрпу мало огња спали. То су сви Павлови греси - као гомила иверја. А опроштај који је дао непријатељу је као жижак који је спалио све иверје, односно грехе, и зато га назначих за рај.
Пост православних
Господ се, браћо моја, предаде у руке безаконих Јевреја, би поруган, бијен и по човештву распет. У Велику Среду беше продат, а у Велики Петак распет. И ми благочастиви Хришћани треба свагда да постимо, а понајвише средом, јер у тај је дан Христос продат, и петком, јер тада се разапе. Тако нам је дужност да постимо и Четрдесетнице, како је Свети Дух просветио Свете Оце Цркве, те нам узаконише да то чинимо, како бисмо умртвили страсти и смирили тело, јер и са мало лако је живети. Ја могу да живим од 300 грама хлеба, то благосиља Бог јер је неопходно, али не да једем 350, јер оних педесет је проклето, као излишно. То је онога који гладује. Држите ли ви, онда, четири Четрдесетнице1, Хришћани моји? Како живите? Ако сте Хришћани, треба да их држите, а посебно Велику Четрдесетницу. Држите ли ви овде тримирје? Добро је и свето да се држи Чисти Понедељак. Авраамов дом свагда беше отворен и ко год беше сирот, тамо би заноћио. Без госта Авраам никада не седаше да једе свој хлеб. Тако му ђаво позавиде и отиде на друм да одвраћа намернике да не свраћају у Авраамову колибу. Авраам изиђе на друм и гладан три дана чекаше. А Бог сведобри гледаше добру његову намеру, те се појавише три човека које Авраам поведе у своју колибу и угости, а они касније пред њим ишчезоше. Тада он схвати да то беше Света Тројица, па прослави Бога у Светој Тројици. Ко пости тримирје, има плату за душу своју, али опет не кажем да се чини што се не може. Добро је и један дан постити.
Славно васкрсење Господње и васкрсење мртвих
Хотећи да покаже какво је велико зло које се дрзнуше да чине деца ђаволова, Јевреји, Господ помрачи сунце од шест до девет сати у целоме свету. Камење се распадаше и сва земља потресаше. Како Господ беше положен у гроб, сместа устадоше хиљаде мртвих који годинама лежаху у гробовима и објавише како је само Христос Син и Слово Божје и Бог Истинити и Живот мртвих. Зато и ми, благочастиви хришћани, од данас не треба да оплакујемо мртве као нечастиви и неверни који се не надају на Васкрсење. Овај је свет, браћо, као тамница. И када да се човек радује? Када у њу улази или када се из ње ослобађа? Ја бих рекао да када у тамницу улази он треба да плаче и жалости се, а да се радује када из ње излази. Тако, браћо моја, не жалите умрле него их љубите и чините све што можете за њихову душу. Литургије, помене, постове, молитве, милостиње. Жене, скините трање за покојницима, јер шкодите и себи и њима. Природно је да се човек роди и умре. Треба да плачемо када се рађамо, а када умиремо да се радујемо. И не плачите за дечицом, јер су као ангели у рају. Твоје дете било је Божје. И када ти га је Господ подарио, учинио ти је част, па и сада када ти га је узео почаствовао је твоје дете да се у векове радује у рају и зато је недолично да ти сада седиш и плачеш. Када ти цар затражи дете да га учини везиром, ти се радујеш да га даш. Па колико пре треба да се радујеш што те је сведобри Бог удостојио и узео плод твоје окаљане утробе и сместио га у рај да га чува док ти га не преда о Другом Доласку, да ти сија сјајније од сунца, а ти да примиш своју плату и заувек се радујеш са њим? Има неких са ђаволом у срцу који кажу да васкрсења нема и да нико никада није видео да је ико устао. Зар нису сви који сада овде стоје пре него што се родише били мртви? Као што нас Господ васкрсе из утробе наше мајке, тако може да нас васкрсне и из утробе земље. Која је разлика измећу мајчине утробе и гроба? Не видимо ли ту јасно васкрсење? Када спавамо нисмо ли као мртви? Шта је сан? Мала смрт, а смрт је велики сан. Као што и зрно, када падне на земљу, не падне ли киша неће иструлити и исклијати, тако и ми када умремо и погребемо се у земљу. Да прво наш Христос није легао у гроб, не би нас напојио животом вечним и васкрсењем. Зар не видите како Бог сваке године васкрсава биљке из земље? Не умемо, Хришћани моји, да на све мислимо. Свиме нас је Бог даровао. Зато вас сада, браћо, молим да свим умрлим кажете трипут: "Бог нека вам прости и помилује вас."
Величанство недељнога дана
Господ је отишао у пакао и из њега извео Адама, Еву и њихов род. Устао је у трећи дан. Јавио се дванаест пута Својим Апостолима. Радост се збила на небу, радост на земљи и у целом свету, а то беху јед и двосекли мач у срце јеврејско и ђавоље. Зато Јевреји и нису понижени ни у један други дан толико колико у недељни, када чују нашега свештеника где каже: "Васкрсли из мртвих Христос, Истинити Бог наш". Јер то што су гледали Јевреји да ураде, да избришу име нашега Христа, окренуло се на њихову главу. И ми, браћо, треба да се увек радујемо, а понајвише недељом, када је Васкрсење Христа нашега. У недељу се збила Благовест наше Владичице Богородице и Свагдадеве Марије. У недељу ће Господ васкрснути цели свет. И ми треба да шест дана радимо за ове сујетне, земаљске и лажне ствари, а у недељу да идемо у Цркву и мислимо на своје грехе, на смрт, пакао, рај, на своју душу која је драгоценија од целога света, а не треба да се преждеравамо, опијамо и грешимо. У недељу не треба ни радити. Добитак који стекнемо у недељни дан проклет је и ви у своје домове подмећете ватру и на њих довлачите клетву, а не благослов. Бог ће пре времена узети живот или теби, или жени ти или детету, или ће ти стоку погубити, или ће ти какво друго зло учинити. И зато, браћо, да вас не снађе какво зло душевно или телесно, саветујем вас да држите недељу, јер је Богу посвећена. А какви сте ви овде, Хришћани моји? Држите ли недељу? Ако ли сте Хришћани, држите је. Имате ли овде овце? Шта радите са недељним млеком? Чуј ме, чедо. Помешај га све и издели на седам делова, па шест задржи за себе, а део недељни, ако желиш, дај сиротињи у милостињу или Цркви да Бог благослови твоју работу. А ако ти устреба и усхтеш да продаш намирнице у недељу, тај добитак не мешај са осталим у кеси, јер га прља, него га подај у милостињу да те Бог сачува.
Свети Козма пророкује
Четрдесет дана Господ је благосиљао свете Апостоле, а затим се вазнео на небеса и сео здесна предначалном Оцу да у векове царују и да Им се Ангели клањају. Једно ћу вам открити, Хришћани моји. Знам да ћу вам спалити срце, страшно је и жалосно и дрхти ми срце док вам то говорим, али не могу другачије, јер ме Христос гони да вам то јавим или ће ме погубити и послати у геену. Открива ми Свето Писмо, Свето и Свештено Еванђеље да ће се у осмом веку збити крај света и да ће овај свет бити разорен.
Пророк Илија и антихрист
А послаће Бог пророка Илију да поучи Хришћане да чувају веру. Антихрист је, браћо, човек зле намере, злог произвољења и у његовом срцу обитава ђаво, па каже да је Бог. Антихрист ће усмртити пророка Илију. Ја сам, браћо, испитујући сазнао и схватио да је пророк Илија стигао и да је антихрист стигао и усмртио пророка Илију. Пророк Илија је, моји Хришћани, жив све ове године и Бог зна где га је до данас чувао. Ако бисте да сазнате где је - овде је: речи које говорим његове су. Када дође да поучи, пророк се Илија неће објавити свету, како вели Свети Дух, да дошавши не порази сасвим земљу, или, како вели Свети Дух, да не уплаши и узнемири свет и земљу, Господ га неће показати пред Хришћанима. Али шта ће се појавити, децо моја? Његова ревност и његова наука. Тим двама удостојио је и мене свеблаги Бог Својим милосрђем и тиме ме је даровао, па не чекајте другога Илију да вас поучи.
Па шта чекамо? Жалосно је што вам ово кажем. Данас, сутра очекујемо велику жеђ и глад, да ћемо давати по хиљаду дуката, а да не нађемо мало хлеба или воде. Данас, сутра чекају нас велике смртне болештине, да живи неће стизати да сахране мртве. Збиће се светски земљотрес, цео ће свет бити сравњен. Пашће све планине, све куће. Море ће се издићи петнаест аршина изнад највиших планина. Звезде ће пасти са неба, а сунце и месец се помрачити. Небо што се види, земља и све остало - сав свет ће бити разорен. Када ће се то догодити? Христос нам каже: "Сада је близу, нож је дошао до кости." Изненада ће се догодити. Можда и вечерас. А да није већ сада почетак? Не видите ли како вам се изгубише стока и усеви? Пресушише извори и реке, данас нам недостаје једно, сутра друго, помало нам даје Бог, а ми као неосетљиви не размишљамо.
Душа и Христос
Ово вам кажем и саветујем вас: макар и небо да сиђе и земља да се издигне, цео свет и да пропадне, као што и хоће данас или сутра, нека није ваша брига шта има да учини Бог. Сажижу ли вам тело, испеку ли га, узму ли вам ствари, нека вас не буде брига. Дајте их, нису ваши. Душа и Христос је оно што вам треба. Цео свет и да падне, не може вам то двоје узети, сем ако их својевољно не дате. То двоје чувајте и немојте да изгубите. А сада, браћо, који знак чекамо? Ништа друго осим када ће засијати свесвети Крст на небу више од сунца и заблистати наш преслатки Исус Христос и Бог седам пута силније од сунца, са хиљадама хиљада и миријадама миријади Ангела, у слави божанственој.
Будући суд
Господ ће васкрснути цели свет и добри ће бити као ангели, а зли као демони, а пре свих деца ђаволова Јевреји, који не само да не повероваше у нашега Христа, него га и распеше. Када виде ону славу Христову, они ће поверовати и поклонити јој се, али та им вера ништа неће користити. Сада је вера потребна. Зато су, браћо моја, срећни и триблажени Хришћани која сада верују, а авај безвернима. Боље би им било да се нису ни родили на свет. Тада ће Господ одвојити праведне од грешних, као што пастир одваја овце од коза, и поставити праведне здесна Себи, а грешне слева. И рећи ће праведнима: "Ходите, благословени Оца Мојега да наследите рај, да се радујете са Ангелима Мојим у векове, јер сачувасте веру Моју и заповести Моје." А грешнима ће рећи: "Идите ви, проклети, у пакао да горите са ђаволом, својим оцем, у векове, јер не сачувасте Моју веру и заповести." И отвориће Господ једну огњену реку, као море, да у њу баци све нечастиве, безверне, јеретике, безбожнике и грешнике да у векове горе. А благочастиве и православне Хришћане и праведне увешће у рај да се свагда радују.
Непокајани грешник
Зато и ми, браћо моја, треба да мислимо шта смо, праведни или грешни. Ако ли смо праведни, срећни смо и триблажени. А ако смо грешни, ваља нам се док још имамо времена покајати од зла и чинити добро. Геена нас чека. Када ћемо се покајати? Не сутра, прекосутра или догодине, него овога часа, јер не знамо шта нас до сутра може снаћи. Христос нам каже да будемо увек спремни. Колико је зло, Хришћани моји, да човек падне у грех, а да се не покаје! Памет у главу!
Казна за Јевреје
Јевреји су у старини убили све пророке, све праведне учитеље. Хиљаде су пута оставили Христа и поклонили се ђаволу, и то тако да су направили теле и клањали му се као Богу, као што и данас чине. И сада једнако опште и тргују, једу и пију са ђаволом. Усудише се и распеше нашега Христа, а Сведобри их на све то чуваше и саклањаше. Чекао их је Господ тридесет година од распећа да се покају, али они се не покајаше. Онда их прокуну, одлучи, разгневи се на њих и остави ђавола у њиховим срцима, како га и данас имају. Помрачише се, отидоше по целом свету и у Јерусалим. Подиже Бог цара од древнога Рима и опседе Јевреје у Јерусалиму, па су оци и мајке клали своју децу и јели је2. Ђаво је тај који хоће да родитељи једу своју децу, а не Бог.
Чујете ли, браћо, како страда човек када греши и када га Бог остави? Страшно је пасти у руке Бога живога. Велико је Божје милосрђе, али велик је и гнев. И као што кара Јевреје, Он кара и нас ако не чинимо добро.
Бог је цара увео у Јерусалим и убио милион сто двадесет хиљада Јевреја, толико да је крви било као мора. Јевреји продадоше Христа за тридесет сребрника, а по тридесет за сребрник Христос наш продаде хиљаде хиљада Јевреја. Ти можеш да продајеш Христа, а он тебе не?
Јеврејска злоба
Не могући сада да разапну Христа, Јевреји га свакога Великог Петка праве од воска и распињу га, па га после спаљују. Или узму јагње и бију ножевима, распињући га место Христа. Чујете ли за злобу јеврејску и ђавољу? Како се Јеврејче роди, место да га уче како да се Богу поклања, поведени својим оцем ђаволом уче га да хули и проклиње нашега Христа и нашу Пресвету. И троше силне паре да нађу неко Христијанче да га закољу, узму му крв и њоме се причесте. То је ђаво што хоће да пијемо дечију крв, није Бог. Христос нас учи да се молимо за цео свет. Ако имаш Јеврејина пријатеља, иди, поздрави га, па послушај шта ти каже. Ти га поздрављаш, а он те куне и каже ти "Лош ти дан",јер добар је дан од Христа, а Јеврејин неће то ни да чује, нити да каже. Погледај Јеврејина у лице док се смеје. Зуби му се беле, лице му је као избељено платно, јер је проклет од Бога и срце се његово не смеје. Има у себи ђавола што му не дозвољава. А погледај и неког Хришћанина у лице, па макар био и грешник. Лице му сија, точи се благодат Светога Духа. Јеврејин када закоље овцу, половину предњице задржи за себе, а задњицу баци и продаје Хришћанима да их оскврни. И ако ти Јеврејин да вина или ракије, немогуће је да их претходно није оскрнавио. Ако не стигне да се унутра помокри, бар ће пљунути. Када умре Јеврејин, стављају га у некакво велико корито и перу га ракијом и скидају му сву прљавштину, па ту ракију спремају са некаквим мирисима и то касније продају Хришћанима за мање пара не би ли их оскврнили. Ако продају рибу у граду, отворе риби уста и унутра се помокре, па је такву продају Хришћанима.
Јеврејин ми каже да је мој Христос копиле, а моја Пресвета курва3. За Свето Еванђеље каже да га је написао ђаво. И како онда да гледам Јеврејина? Да ме неко увреди, да ми убије оца, мајку, брата и онда да ми још извади и око, дужан сам као Хришћанин да му опростим. Али ако увреди мога Христа и моју Пресвету, нећу да га видим. И како вашем благородству срце подноси да радите са Јеврејима? Шта показује онај који општи са Јеврејима, продаје и купује? Показује и казује да су Јевреји добро учинили што су убијали пророке и све добре учитеље. Добро су урадили и раде што вређају Христа нашега и нашу Богородицу. Добро је што нас скрнаве и пију нам крв.
Зашто вам ово казах, Хришћани моји? Не да бисте убијали Јевреје и гонили их, него да бисте над њима плакали што оставише Бога и отидоше са ђаволом. То вам рекох да бисмо се покајали сада док имамо времена, да се не би и на нас разгневио Бог и оставио нас без Своје руке да страдамо и ми као Јевреји, па и горе.
Моје дело је дело Рода
Хришћани моји, довољно је ово што вам казах. Не могу вам више рећи. А рекох вам оно на шта ме просвети Бог. Ваша је благородност тражила да сазна и остало. Мудри сте и благоразумни. Научите шта је ваше добро и чините то. И шта сада, моји Хришћани? Ја вас саветујем, а неће ли и ваша благородност посаветовати мене? Мој је посао и ваш, наше вере и нашега Рода. А имам и две помисли. Једна је да вас благословим и да ви благословите мене, па да пођем на друго место, да ме чују и друга браћа што ме чекају. А друга помисао ми вели: "Не, не иди, него седи да учиниш како си чинио и у другим местима, да завршиш и остало." Јер оно што рекосмо у три речи укратко, налик је човеку који гради цркву без крова. Остало што имамо да кажемо личи на кров. Шта је кров? Гледам ја свој Род како је пао у многа зла, па куне, проклиње, анатемише, заклиње се, хули и чини којешта слично. Нека се очисте Хришћани, да се освештају њихова села и да се прочисте душевно и телесно. И друго, позивам Хришћане да праве крстове и бројанице, а ја молим Христа нашега да их благослови и да им они послуже као чувари. Треће, позивам све Хришћане да опросте и живима и мртвим. То ми троје каже моја помисао. А сада ме благословите да пођем, а остало нека посавршава ваша благородност. - Не, свети учитељу, молимо те да останеш да нам завршиш све, јер не знамо како да то сами учинимо. - Добро, Хришћани моји, љубави ради нашега Христа и ваше остаћу.
Свето Јелеосвећење
Има ли овде много свештеника? Ходите, учините напор, свети јереји, па дођите овамо. Колико вас је? Свети јереји, учините ми радост, прочитајмо једно свето Јелеосвећење, да се мирошу наша хришћанска браћа. - Како благословиш, Свети Божји. Имам много дуката да вас платим, али вам их нећу дати. Хоћу благодат, јер када се плаћа, не дејствује благодат Божја и Свесветога Духа. Тако каже наш Христос: "На дар вам дадох Своју благодат, на дар да је дајете и ви својој браћи." Можемо ли, свети јереји? - Можемо, Свети Божји. - Молим и ја Хришћане да вам просте, благодати те ради. Хоћете ли да их позовем да вам опросте или немате грехова? А сутра ћу вас даровати једном књигом, али не да ми платите за њу, него на благослов. - Како благословиш. - Молим вас, Хришћани моји, да кажете светим јерејима, који ће вам прочитати свето Јелеосвећење, три пута: "Бог да вам опрости и помилује вас." Ако жели, нека и ваша светост затражи опроштај. Свети прото, треба да ми спремиш за вечерас двадесет чаша и две оке уља. Мирницу и сучец има моје дете4 и даће ти их. И ако можеш, пођи, очи моје, по кућама да покупиш неку десетину ока уља и да ставиш за Масло једну оку, а друго дај попадији да користи. Није ли добро тако? Хоћеш ли урадити то? - Хоћу, Свети Божји. - Ако то не урадиш, сутра ћу објавити да си лажљивац и осрамотићу те. Нека вас устане десеторица мештана. Чули сте. Петорица да вечерас направите џакове, а, ви жене, да донесете хлеба и пшенице вечерас. Вас петорица да надгледате и да исечете хлеб и ставите га у џакове, а тако и пшеницу. Хоћете ли? - Хоћемо, Свече Божји. - Вас друга петорица да донесете пет казана воде још вечерас, да када осване буду спремни да се сутра помолимо Богу да благослови и да је Хришћани узму за освећење. Можете ли? -Можемо, Свети Божји. - Добро, децо моја. Седите да завршимо и остало. Пазите, децо моја, да се не гордите.
Напомене
1 Тј. Поста.
2 Страшно остварење пророштва из Зак. Пон. 28,53-57. и Мт 24,1-3 збило се о пропасти Јерусалима у време опсаде цара Тита 70. године по Христу.
3 Тај је израз (између осталих) употребљавао и дисфамни и непокајани Никос Казанцакис, на чијем је погребу началствовао тадашњи грчки архиепископ.
4 Послушник